Dragoslav Bokan :
Морамо да Ñвакодневно Ð*ÐДИМО ÐРСОПСТВЕÐОЈ ВЕДÐ*ИÐИ. Ð£Ð¿Ñ€ÐºÐ¾Ñ Ñвему.
Многобројни Ñу начини за ову драгоцену "операцију душе".
Једини уÑлов је то да не допуÑтимо опаÑном збиру брига & проблема да Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñ‚Ð¾Ð¿Ð¸ и изгужва.
Морамо Ñачувати макар један ћошак наше измучене и уздрхтале душе да би Ñе у њему почео ширити благодатни Ð¼Ð¸Ñ€Ð¸Ñ ÑпаÑоноÑне ведрине.
Ðе Ñмемо дозволити да нам Ñе душа затамни и уÑмрди Ñвим оним што је Ñтално притиÑка и трагично иÑкушава.
Безнађе је облик индиректног ÑамоубиÑтва. Оно што ÐИ ПО КОЈУ ЦЕÐУ ÐЕ СМЕМО ДОЗВОЛИТИ ДРÐÐМ СЕ ДЕСИ.
Без обзира на разлоге (и поÑтојећу или непоÑтојећу кривицу), овакав пад у безнађе Ñамо ће Ð½Ð°Ñ Ð¸ једино Ð½Ð°Ñ ÐºÐ¾ÑˆÑ‚Ð°Ñ‚Ð¸. Ðиког другог (ни државу, ни народ, ни наше ближње) овај Ñуноврат неће ломити, разваљивати и уништавати.
Морамо бити јаки.
Без одговарајуће унутрашње Ñнаге нема нам ÑпаÑа, баш као ни у време Турака (током неподношљиво дугих векова ропÑтва и ко-зна-Ñве-каквих понижавања).
Ðе Ñмемо дати Ñеби прилику да беÑпомоћно уздишемо и оÑветољубиво гунђамо на ма кога и из било ког разлога.
Зато морамо да макар понекад, макар једном меÑечно, Ñеби приуштимо дах опуштене безбрижноÑти .
Рако ни то не можемо, онда нам преоÑтаје да додатно радимо на Ñеби и Ñвојим поÑловним ÑпоÑобноÑтим °.
И, наравно, да још Ñнажније верујемо у ÑмиÑао Ñвог живота и Ñвоје миÑије.
И У БОГÐ, ÐÐШЕ ÐÐЈВÐЖÐИЈЕ УЗДÐЊЕ, ИЗÐÐД СВЕГÐ.
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0