Dragoslav Bokan :
Морамо да свакодневно РАДИМО НА СОПСТВЕНОЈ ВЕДРИНИ. Упркос свему.
Многобројни су начини за ову драгоцену "операцију душе".
Једини услов је то да не допустимо опасном збиру брига & проблема да нас потопи и изгужва.
Морамо сачувати макар један ћошак наше измучене и уздрхтале душе да би се у њему почео ширити благодатни мирис спасоносне ведрине.
Не смемо дозволити да нам се душа затамни и усмрди свим оним што је стално притиска и трагично искушава.
Безнађе је облик индиректног самоубиства. Оно што НИ ПО КОЈУ ЦЕНУ НЕ СМЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА НАМ СЕ ДЕСИ.
Без обзира на разлоге (и постојећу или непостојећу кривицу), овакав пад у безнађе само ће нас и једино нас коштати. Никог другог (ни државу, ни народ, ни наше ближње) овај суноврат неће ломити, разваљивати и уништавати.
Морамо бити јаки.
Без одговарајуће унутрашње снаге нема нам спаса, баш као ни у време Турака (током неподношљиво дугих векова ропства и ко-зна-све-каквих понижавања).
Не смемо дати себи прилику да беспомоћно уздишемо и осветољубиво гунђамо на ма кога и из било ког разлога.
Зато морамо да макар понекад, макар једном месечно, себи приуштимо дах опуштене безбрижности.
А ако ни то не можемо, онда нам преостаје да додатно радимо на себи и својим пословним способностима.
И, наравно, да још снажније верујемо у смисао свог живота и своје мисије.
И У БОГА, НАШЕ НАЈВАЖНИЈЕ УЗДАЊЕ, ИЗНАД СВЕГА.