Na otvaranje ove teme podstakla me je bolna činjenica da je samo u mojoj neposrednoj blizini od opake bolesti koju svi znamo kao Rak, Kancer... obolelo više od 7 osoba, od kojih meni 3 jako drage i bliske. Ovaj članak, poprilično je dug, ali valjalo bi ga pročitati od reči do reči. Strašno je šta nam rade i šta se krije od čovečanstva. Koliko smo dragih osoba izgubili zbog tzv.kancermafije koja ne preza ni od čega...
Zanimljiv mi je podatak koji se može pročitati u tekstu, da je u Australiji zabranjena prodaja kajsija sa košticama, u marketima se prodaju očišćene, a prodaja jezgra koje ubedljivo od svog koštunjavog voća ima u sebi vitamina B17, je zabranjena takođe. Zašto? Iz silne brige prema naciji?
Zašto se prikriva lek protiv raka?
Postaviti ovakvo pitanje za nekog istinskog humanistu, deluje kao neslana šala. Zašto bi neko želeo da ljudi širom sveta umiru, a da im se može pomoći? Ili možda trebamo gledati stvari praktičnije? Zar otkrivanje leka protiv raka ne bi njegovom izumitelju donelo svetsku slavu i nevidjeno bogatstvo?
Pitanja su na mestu. Ali postoji surova računica, veoma jednostavna, bar kada je u pitanju vrednost života u današnjem svetskom poretku. To podrazumeva da glavnu ulogu ima dobit, a ne humanost. Dobit zavisi od obrta kapitala, pa je i računica lako uočljiva.
Priča koja sledi je priča o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Učinio je to biohemičar Ernst. T. Krebs.
Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanično prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta – lekara, biohemičara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je „opaka bolest“ – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronični poremećaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.
Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapečatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane američke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je „šarlatanstvom“ i „prevarom“. Gradjanima je predočeno da je lek otrovan i opasan. Tako je priča o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi označavaju isto) – zapečaćena.
Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisati, ponovo je otvorena priča o Ernstu T. Krebsu, Džonu Berdu, Ralfu Mosu i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.
O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lečenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin.
Evo te priče.