Одг: Русија
75. годишњица рођења Владимира Семјоновича Висоцког( 1938-1980 )
Невоље су га почеле пратити још од раног детињства. Веома буран развод родитеља и решење по којему Волођа одлази у нову породицу, код очуха који је био пијаница и агресиван, па је чак једном потегнуо тешку флашу и њоме гађао пасторка. Уследили су и нови ударци судбине кад је Висоцки подигао документа са МИСИ и однео их у Школу-судио МХТ, заједно са уверењем од оториноралинголога неопходно за упис у подмладак „художественика“ на којему је писало: „Слуха има, али певачког гласа нема!“
И коначно–гитара коју је као поклон за свој 17. рођендан добио од мајке. Показало се да је то био судбоносни мајчин дар.
Тешко је и данас у Русији замислити живот без Висоцког
Данас је тешко и замислити какав би живот у Русији изгледао да није било Висоцког. Без његових песама, позоришних и филмских улога. Без његовог промуклог гласа.А некад је био сиромашан, непознат, са месечном платом од 75 рубаља и хонораром за концерт од 9 рубаља и 50 копејки. Давао је крв, живео у заједничком стану „комуналки“.
Олако дата обећања пријатељу: Могу да оставим алкохол кад год хоћу
Истина, оговарања, омаловажавања и неразумевања су бивала и касније. Као и болест Висоцког с којом се он борио, али са којом није могао да изађе на крај. Један од његових блиских пријатеља, Владимир Туманов се сећа:
„Често сам са Волођом говорио и о алкохолизму и о наркотицима. Кад сам већ све знао, молио сам га-Дај, Волођа, баци то! – Он би се на то насмејао и рекао:-Запамти :Сваке секунде могу то да бацим, кад год хоћу. Али једног јутра је признао:-Морам да ти кажем једну непријатну вест. Једно две недеље сам издражао, али не могу више – додајући –Страшно ми је.
„И мени је то страшно“, прича Волођин пријатељ Вадим Туманов.
Ни Марина Влади није могла да га спасе
Касније су уследила његова чудовишна опијања кад су га пријатељи везивали и стрпавали у каду да се не би истргао. У њему онако мршавом, витком и омањем била је огромна енергија.
Узалудни су били очајнички покушаји његове последње супруге Марине Влади да га спаси тако што ће га преселити у Француску и затворити у свом дому.
А даље…Даље је била Иза
Даље је била Иза. Иза Жукова. Са исте класе, која је изгубила његово дете. И тешка срца давала интервјуе о њиховом животу. А њихову преписку је спалила Нина Максимовна, мајка Висоцког.
У животу Висоцког жене су играле огромну улогу. Мушкарчина са невероватном енергијом, магнетизмом, како би се данас рекло-харизмом. Како је говорио један од гледалаца, кад би се Владимир Семјонович појавио на сцени, добијао се утисак да ће се под на бини под њим провалити.
Необично упознавање са другом женом, Људмилом Абрамовом, мајком његових синова
Потресна привлачност Висоцког деловала је на средину која га је окруживала моментално и интнезивно.
То потврђује и његово упознавање са будућом другом женом, Људмилом Абрамовом, која ће му родити четири сина.
Снимали су у Лењинграду, али се нису познавали. Једном се касно увече Абрамова враћала у хотел и наједанпут примети на улици прилично поднапитог човека са седим власима у раскопчаној кошуљи .Таман кад је размишљала како да га мимоиђе, он изненадно затражи од ње новац: у ресторану се догодила нека бурна сцена кад су му испоставили рачун за пиће.
Људмила није имала ни копејке. Онда је скинула с прста стари породични прстен с дијамантом и дала га Висоцком. Затим је он дошао код ње у собу, певао јој песме и- запросио је …После се нису никад растајали. „Још једна је удовица била. На њу су заборавили. А можда су је и спомињали понекад…На њу су као на гроб заборавили…“, написала је Вероника Долина у песми посвећеној Абрамовој.
А даље, и још даље-слава.
А даље, и још даље –слава. Њега, „свенародног Волођу „волела је и слушала цела земља. Прича се како су волели да слушају његове песме и у „високим дачама „, „велики људи“ и лично – Леонид Иљич Брежњев. А једном је певао и свргнутом Хрушчову па чак и пио с њим кад је случајно упао у његов дом.
Ишао је улицама као Спартак након извојеване победе
Колеге се сећају како су на гостовању у Набережним Челнам једном после представе пролазили улицама, а глас Висоцког се чуо скоро иза сваког прозора. „А Висоцки је“ сећа се славна глумица Ала Демидова „ишао као Спартак, гладијатор, који је извојевао победу својим гласом“.
Фантастична радна способност
Висоцког је одликовала фантастична радна способност: за 42 и по године, колико је живео, написао је преко 800 песама , снимио безброј грамофонских плоча у Совјетском Савезу и иностранству, писао прозу, снимио два филма, спремао се да режира филм „Зелени фургон“ за који је написао књигу снимања. Аутор је више радио-драма међу којима је и „Мартин Идн“ по Џеку Лондону, на филму је одиграо 27 улога, ( последњи Дон Жуан у „Малим трагедијама“ по Пушкину). А улогама у позоришту-ни броја се не зна. Понекад је играо и епизоде, али и по 5-6 улога у једној представи ! Био је потпуно посвећен послу и све је улоге играо часно, сав им се предајући.
Сложени односи с Љубимовим, оцем Таганке
Висоцки је био глумац Театра на Таганки а у том позоришном храму првосвештеник је био Јуриј Љубимов , утемељивач најславнијег позоришта совјетске епохе. Односи између ова два барда који су се често сукобљавали, били су комликовани. Забележено је да је једном након жестоких свађа Љубимов узео радну књижицу Висоцког исписану бројним примедбама и казнама, запалио је у својој пепељари и наредио му да извади нову
Власти његову славу као да нису ни примећивале
Песник Андреј Вознесенски је говорио да кад Висоцки пева неки страх га обузима: тај се може и заклати и то овде пред свима нама.Тај блефирати није умео.
Власти, међутим као да његову славу нису ни примећивале. Зато су поступале као у „Лову на вука“. Због тога што „леђа савијао није, усправно је ходао“. Забележена је његова реакција : „Објавили су ми рат зато што сам нарушио тишину, зато што нагињем на своју страну…
На официјелним афишама по граду није било ни звања, ни података о његовом чланству и савезима писаца и композитора. Његово име нису исписивали на филмским шпицама, избацивали су из завршених филмова кадрове са његовим учешћем, песме су му избацивали из филмова, нису пустили његов „Фургон“ у биоскопе…
Филмографија Висоцког: тридесетак филмова
Филмографија Висоцког броји тридесетак филмова и још око 70 улога које је могао одиграти. А није, јер му нису дали.
Могао је, на пример играти Остапа Бендера у филму „12 столица„ Гајдаја који је снимљен по истоименом славном роману Иљфа и Петрова. Међутим, редитеља Гајдаја су само дан уочи почетка снимања позвали и рекли му :“Висоцки неће играти“. И тако је великог комбинатора у овом филму одиграо Арчил Гомашвили.
Могао је постати и Хлудов у филму „Бежање„, али су улогу дали Владиславу Дворжецком.
Био је на пробном снимању и за два филма Тарковског – „Иваново детињство„ и „Андреја Рубљова „, али и у њима је остао без улоге, иако је на пробним снимцима био изванредан.
У филму „Саникова земља„ Висоцком су улогу Крестовског одузели у последњем моменту – зато што су се баш тада његове песме појавиле на радио станици “Дојче веле „ .Скинут је и са улоге у филму „Тешки десант „ са образложењем да је“ сувише распојасан, а зар градитељи комунизма могу тако да изгледају?''
Неуспела „режија„ сахране Висоцког
Покушај власти да режира сахрану Висоцког доживео је дебакл. Власти су наредиле и да се скине с репертоара представа „Владимир Висоцки„ која је припремана у театру на Таганки поводом годишњице његове смрти.
И једно „постановление“ ЦК КП СС по њему ће звати
Оптуживали су га због идејне незрелости, да је подлегао непријатељском утицају Запада: за деловање које је антисовјетског карактера, чак му је Централни комитета КП СС посветио и једно „постановление„ (смернице).
Лед је кренуо, господо поротници
А онда је брана проваљена и лед је кренуо: зборници, касете, сабрана дела, телевизијске серије, мемоари пријатеља, књиге о детињству, интервјуи са женама, отварање Центра-музеја и на крају подизање два споменика-један на гробљу, а други на Страсном булевару напоредо са Великим Каретним. Иако је писао: „Мада сам у све светло веровао ја - на пример у наш совјетски народ - не подижите ми споменик на скверу било где код Петровских Врата.
Али, ипак подигоше.
Извор: РУСИЈА:РС
Odgovori sa citatom
