Русија

[причалица]

Село Константиново у Рјазанској области је родно место чувеног руског песника 20. века Сергеја Јесењина. Специјални дописник RBTH Рикардо Маркина Монтањана представља фотографије јесење шетње десном обалом Оке на којој је млади песник састављао своје прве стихове.

Константиново.


Константиново.

Константиново.

[причалица]

Констатиново


Констатиново

Констатиново

[причалица]

[причалица]

140 година од рођења најпознатијег руског баса


13. фебруара 2013. навршило се 140 година од рођења најславнијег руског баса, оперског певача Фјодора Шаљапина (1873-1938). Он је у оперско певање унео много револуционарних елемената, док се неке његове интерпретације чак и данас сматрају непревазиђеним.


Шаљапинова интерпретација Мефиста у Гуноовом „Фаусту“ и данас се сматра непревазиђеном. Фотографија из слободних извора.

Руски оперски певач Фјодор Иванович Шаљапин рођен је 13. фебруара (1. фебруара по старом календару) 1873. године у Казању, у чиновничкој породици. Певајући у хору, од најраније младости је испољавао љубав према музици.
Шаљапинова уметничка каријера почиње 1889. када ступа у путујућу позоришну трупу Серебрјакова. Од тада наступа у позориштима у провинцији и упоредо школује глас. 5. априла 1895. дебитује као Мефисто у опери „Фауст“ Шарла Гуноа у петербуршком Театру „Мариински“. Све до данас Шаљапиново извођење ове оперске партије сматра се врхунским и непревазиђеним.

Мецена Сава Мамонтов 1896. позива Шаљапина у московску приватну оперу у којој постаје водећи извођач, и за само годину дана интерпретира низ маркантних класичних ликова руске опере. Наступа као Иван Грозни у „Псковљанки“ Николаја Римског-Корсакова (1896), као Доситеј у „Хованшчини“ Модеста Мусоргског (1897), као Борис Годунов у истоименој опери Модеста Мусоргског (1898).
Шаљапин 1899. постаје првак опере московског Бољшог театра и петербуршког „Мариинског“. Ускоро, 1901. године, одлази на своју тријумфалну турнеју по Италији и наступа у миланској „Скали“. Учествује и у „Руским сезонама“, које је у иностранству организовао Сергеј Дјагиљев.

Током Првог светског рата Шаљапин прекида турнеје. Певач од својих средстава отвара две мање војне болнице за рањене војнике и даје велике суме новца у добротворне сврхе. Шаљапин 1915. дебитује на филму, играјући главну улогу у историјској драми „Цар Иван Васиљевич Грозни“. Филм је био снимљен према драми Лава Меја „Псковљанка“.

После Октобарске револуције 1917. Фјодор Шаљапин ради на уметничкој реорганизацији бивших царских позоришта. У то време постаје изборни члан дирекције Бољшог и „Мариинског“ театра, а од 1918. постаје и уметнички директор „Мариинског“. Исте године постаје први уметник коме је додељено звање „народног уметника Републике“.

Међутим, када је 1922. отпутовао на гостовање у иностранство, Шаљапин се више није вратио у Совјетски Савез. У августу 1927. одлуком Савета народних комесара РСФСР одузето му је звање „народног уметника“ и забрањен му је повратак у земљу.

Оперски репертоар Фјодора Шаљапина обухватао је чак 67 улога различитог типа (епске, трагичне, улоге из свакодневног живота, романтичне, сатиричне). Велики део свог репертоара, чак 36 улога, интерпретирао је у операма руских композитора. Поред тога, изводио је око 400 песама и романси. Најпознатија су постала Шаљапинова извођења песама „Дубинушка“, „Блоха“ („Бува“), „Из-за острова на стрежень“ („Са острва на матицу“), „Вдоль по Питерской“ („Низ петербуршку улицу“) и многих других.

Фјодор Шаљапин је био и врстан извођач камерне музике, а окушао се и као режисер: режирао је опере „Хованшчина“ и „Дон Кихот“. Написао је аутобиографију „Странице из мог живота“ (1917) и књигу „Маска и душа“ (1932).
Током 1935. и 1936. певач је на својој последњој турнеји по Далеком Истоку одржао 57 концерата у Манџурији, Кини и Јапану. У пролеће 1937. дијагностикована му је леукоза. Преминуо је у Паризу 12. априла 1938. Сахрањен је на париском гробљу Батињол. Посмртни остаци великог певача пренети су у Москву 1984. и сахрањени на Новодевичјем гробљу.

http://ruskarec.ru/arts/2013/02/14/1...asa_20121.html

[причалица]

Спектакуларни снимци пада метеора над Чељабинском




Према проценама руских и иностраних научника, небеско тело које је 15. фебруара улетело у Земљину атмосферу изнад Урала имало је масу између 10 и 30 тона и летело је брзином од око 30-40 километара у секунди. Био је то највећи метеор који је продро до површине наше планете у току 21. века.

Према последњим информацијама, медицинску помоћ је примило преко 1000 особа, углавном због посеткотина стаклом са многобројних разбијених прозора. Двоје повређених се налази на одељењу за реанимацију.

у Чељабинску је оштећено око три хиљаде грађевина. Процењује се да је укупна површина стакла раббијеног ударним таласима око 200.000 квадратних метара. Штета се процењује на 1 милијарду рубаља (око 33 милиона долара).

Министарство за ванредне ситуације РФ већ је прегледало територију Уралског и Приволшког федералног округа. Саопштено је да је ниво радијације у границама нормале. Присуство опасних хемијских супстанци није забележено.

У Чељабинској области, познатој по интензивној индустрији и рударству, налазе се многе фабрике, једна нуклеарна електрана и највеће руско предузеће за прераду нуклеарног отпада и производњу радиоизотопа, „Мајак“. Власти су саопштиле да ниједно предузеће из нуклеарног сектора није претрпело никаква оштећења.

Председник Русије Владимир Путин наредио је министру за ванредне ситуације Владимиру Пучкову да се неодложно изврши процена штете и да се свим повређенима хитно укаже помоћ.

http://ruskarec.ru/news/2013/02/16/s...kom_20165.html

[dreamer]

Moskva - Kremlj

[dreamer]

Новодевичий монастырь, Москва

[причалица]

[причалица]

[причалица]

Пушкин. Екатерининский парк

[причалица]

Спасо-Преображенский Кафедральный собор.Кривой Рог.

Петроград

"Monastery of Sergiev Posad"

[причалица]

[причалица]

[причалица]

Петроград



Камчатка

[DaDole]

najhladnije selo na svijetu Ojmjakon

[DaDole]

[причалица]

Краснојарск


Петроград

[причалица]

[причалица]

Выйду ночью в поле с конем
Ночкой темной тихо пойдем
Мы пойдем с конем по полю вдвоем
Мы пойдем с конем по полю вдвоем

Ночью в поле звезд благодать
В поле никого не видать
Только мы с конем по полю идем
Только мы с конем по полю идем

Сяду я верхом на коня
Ты неси по полю меня
По бескрайнему полю моему
По бескрайнему полю моему

Дай-ка я разок посмотрю,
Где рождает поле зарю
Ай брусничный цвет, алый да рассвет
Али есть то место, али его нет

Полюшко мое -родники
Дальних деревень огоньки
Золотая рожь да кудрявый лён
Я влюблен в тебя ,Россия, влюблен

Будет добрым год-хлебород
Было всяко, всяко пройдет
Пой, златая рожь, пой, кудрявый лен,
Пой о том, как я в Россию влюблен

Мы идем с конем по полю вдвоем...

[причалица]

Altay