Русија

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

Богојављање у Русији

19 января Крещение Господне — христианский праздник, отмечаемый в честь крещения Иисуса Христа в реке Иордан Иоанном Крестителем.

[причалица]

[причалица]

Од реформатора до убице сина




Иван IV Васиљевич Грозни био је цар Русије, а владао је од 1533. до 1584. За цара свих Руса прогласио се 1547. године. У почетку своје владавине предузео је мјере које су допринијеле развоју државе. Москва је постала државно и црквено средиште, реформисао је војску, долази до развоја штампарије и отварања Русије ка Европи.

У почетку је владао са бољарима, а касније је предузео драконске мјере против њих. Подијелио је Русију на два дијела, Опричнину – територију под царевом управом и Земшћину – под управом бољара.

Дјетињство
Иван Грозни је рођен 25. августа 1530. године, а био је прворођени син тада већ старог великог кнеза Москве Василија III. У тренутку очеве смрти 1533. године Иван IV је има само три године и титулу великог кнеза.

Цијели период до пунољетства великог кнеза је доба борбе за регентску позицију између бољара династије Шујски и Белски. У тој борби они су готово потпуно заборавили на маленог кнеза који живи запуштеним и, по његовом мишљењу, понижавајућим животом.
Крајем 1546. године у водећим државним и црквеним круговима се дошло до закључка да је вријеме за укидање регентства. Како би се тај тренутак достојно прославио, донесена је одлука да се Иван IV прогласи за цара Русије. Иван је крунисан 16. јануара 1547. године, а потом се оженио Анастасијом, кћерком Романа, праоца династије Романов.



Златно доба

Поставши пунољетан, Иван IV је одлучио да настави да спроводи мајчине државне реформе, од којих је најважнија стварање првог руског парламента, који се први пут окупља 1549. године. Иако парламент тада има ограничену власт, у тренутку изумирања династије својим гласањем одређиваће новог цара.

Нови цар двије године касније сазива Свети синод Руске православне цркве због одређивања религијских смјерница на подручју цијеле државе, доноси се нови законски кодекс, формира се стајаћа војска и долази до изградње првих штампарија. Покушаји отварања Русије свијету су, с друге стране, наилазили на проблеме.

Освајања

Без обзира на све реформе, да би био прихваћен као велики владар, Иван IV је кренуо путем освајања. Његов велики војни успјех тада постаје припајање Казанског и Астраханског каната 1552. и 1556. године. Омамљеност тим успјесима Ивана доводи у објаву рата против Литваније 1558. године, како би Русија добила излаз на Балтичко море.

Одлучујући тренутак ове првобитно успјешне владавине на крају постаје 1564. година, када је Ивана издао његов генерал, који прелази на страну Пољске и Литваније.

На вијест о томе цар се напокон сломио јер је већ отприје његов породични живот био потпуна катастрофа, од које он једва задржава своју психичку стабилност. Иван IV је сматрао још од дјетињства да су му мајку отровали бољари, што се на крају показало истинитим. Његовог сина и престолонасљедника Димитрија Старијег убила је у другој години живота дадиља у наводном несрећном случају, а затим умире његова обожавана супруга Анастасија. Иван је за ту смрт оптужио бољаре и неколико их погубио. Иванов глувонијеми брат Јурај такође умире 1560. године у 27. години живота.



Због таквог развоја догађаја Иван IV 1565. године напушта Москву и објављује своју жељу да абдицира, послије чега добија дијелове најбоље руске земље у своје руке како би с новцем са тих посједа могао да финансира властите војне снаге које ни о коме другом не би зависиле.
Те трупе под именом “опричници” имале су задатак да уништавају сваки потенцијални отпор царевој владавини. Њихово највеће забиљежено крвопролиће било је масовно убиство свих становника Новгорода по Ивановом наређењу. Бројчано много мања, али за Русију много важнија, постаје ликвидација цијеле породице Владимира од Старитсе 1569. године, пошто је та династија требало да наслиједи Иванову у тренутку њеног нестанка. Иван Грозни 1573. укида опричнике и забрањује спомињање њихових имена.

Посљедње године живота Иван Грозни свима наочиглед пропада. Своју владавину завршио је убивши најстаријег сина Ивана у наступу бијеса. Наслиједио га је син Фјодор. Умро је 1584. од посљедица тровања док је играо шах са Богданом Белским.

Извор: Глас Српске

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

Висоцки, или „Хвала што си жив“


Први канал руске телевизије ће 25. јануара, на дан 75-годишњице рођења чувеног руског кантаутора и глумца Владимира Висоцког приказати на малим екранима Русије и света филм „Хвала што си жив“. Филм говори о загонетним догађајима који су претходили смрти Висоцког и сниман је у ништа мање тајанственој атмосфери.


Сцена из филма „Хвала што си жив“. Извор: kinopoisk.ru.

Премијера филма „Хвала што си жив“ на великом екрану била је 2011. најзапаженији филмски догађај у Русији. Филм описује драматичне догађаје из јула 1979, везане за живот човека кога је волео цео СССР.
Владимир Висоцки у пратњи организатора концерата, доктора, пријатеља и агената КГБ-а који га нису испуштали из вида, креће на гостовање у Узбекистан, у град Бухару, где треба да наступи пред партијском елитом републике. Међутим, Владимир Семјонович већ одавно има проблем не само са алкохолом, него и са наркотицима, а његови противници из КГБ-а покушавају да искористе ту околност у деловању против њега. Својим интригама су постигли да Висоцком после концерта позли, он пада у кому и у клиничку смрт. У последњем тренутку му дају инјекцију адреналина у врат, и то му спасава живот. До смрти 1980. преостало му је тачно годину дана...

Идејни иницијатор пројекта био је Никита Висоцки, син Владимира Семјоновича, а филм је режирао Петар Буслов, аутор филмова „Бумер“ и „Бумер 2“, који су својевремено подигли велику прашину у јавности. Снимање филма протицало је под велом тајанствености и трајало je готово 5 година. Име глумца који је играо Висоцког дуго је држано у тајности. Његов лик је обликован помоћу јединствене маске од силикона и пластике, израђене уз коришћење рачунарске обраде приказа и високих технологија. За израду маске-робота, која је трајала 6 месеци, искоришћен је посмртни отисак лица, узет 1980. Стављање маске глумцу који је играо Висоцког свакодневно је трајало 4 до 6 часова, а сат и по је требало да се маска скине после снимања. Глумац је на снимање излазио са маском на лицу, а на списку за прозивку уместо његовог презимена је писало „Висоцки“. У шпици филма такође пише да је Висоцког играо сам Висоцки, а да му је глас позајмио његов син Никита.

Па ипак, проницљиви гледаоци су брзо схватили да је Висоцког играо познати руски глумац Сергеј Безруков, који је српској публици познат по улогама Саше Белог у серији „Бригада“ („Сашина екипа“) и генерала Капеља у филму „Адмирал“. Пре тога је Сергеј већ имао запажене улоге Пушкина и Јесењина у истоименим серијама, што је било предмет многих шала о плановима Безрукова да убудуће одглуми и остала велика имена руске културе. Популарни глумац Валентин Гафт смислио је чак и афоризам на ту тему, који је сада већ постао чувен: „Није страшна смрт. Страшно је што ће после смрти да те глуми Безруков.“

Било како било, око лика Висоцког дигла се велика прашина, и то је ишло на руку продуцентима, с обзиром да је у руским биоскопима филм зарадио 27,4 милиона долара. Наравно, томе је поред вештих маркетиншких потеза допринео и квалитет филма, снимљеног у најбољим манирима савремене светске кинематографије. Радња је динамична, сцене су сликовите, напетост је непрекидна, идеја и садржај су оригинални, а глумачка екипа изванредна: Оксана Акињшина, Андреј Пањин, Андреј Смељаков, Владимир Иљин, Иван Ургант и др.
Критика је, природно, различито оценила филм: једни су истицали изванредно приказан лик и помало језив утисак који од првих кадрова привлачи сву пажњу својом реалистичношћу, а други су постављали питање ауторима филма зашто је за снимање одабрана баш та, прилично непријатна и неславна епизода из живота великог човека. У сваком случају, „Хвала што си жив“ је упечатљив догађај у савременој руској кинематографији, и свакако је лепа вест што ће милиони гледалаца „Првог канала“ и „Првог канала. Светска мрежа“ 25. јануара моћи да погледају овај филм.

http://ruskarec.ru/arts/2013/01/23/v...ziv_19565.html

[причалица]

ДРУЗЬЯ
Сергей Анисимов /
Салехард

[причалица]

БОРЬБА
Кирилл Клименков

[причалица]

Kamchatka. Nikolai Zinoviev

Kamchatka. Nikolai Zinoviev

Якутия

[причалица]

Петроград