Obećaj da ćeš slagati
da se ne sećaš iz kog sam filma,
da ti je poznata jedino muzika iz kadra
u kom su mi oči u krupnom planu,
pa se nevidljivi ostaci viđenog tope, kao ja,
kada sam prvi put shvatio da poslednji put osećam
tvoje tanke prstiće na mojoj debeloj jakni.
Pobegli smo, srcem bez obzira, u dva nema filma,
podelili glavne uloge i stekli, svako svoju, slavu,
neslavnom scenom rastanka,
koju smo bezbroj puta ponavljali,
dok najzad nismo odglumili ravnodušnost.
Izostanak tvog imena na završnoj špici mog životnog dela
nije moja sebičnost, već pokušaj da te zaštitim od radoznalaca,
koji bi te mogli prepoznati i shvatiti da si igrala naslovnu ulogu
u filmu koji sam samo ja, bez daha, odgledao
i preplakao romantične scene bez mene.
Znam tačno koliko ima otkucaja
do tvog konačnog oslobođenja od mene,
svaki titlujem nežnim rečima,
za slučaj da nekog zanima
još jedna ljubavna priča sa tužnim krajem,
koju ne razume, kao što je ni mi ne razumemo.
Neizgovorena nežnost uvreda je za ono što smo bili
i kost u grlu, do kraja mog pokušaja da živim bez tebe.
Najteže mi je što se najlakše vidimo dok žmurimo
i što smo jedino tada zajedno i jedino tada srećni.