sistem 1.
zadnje dve godine isključivo slušam samo net radio stanice i aac jazz sa harda. izvor zvuka je signal iz itunes-a preko externog i internog wifi-ja. Signal iz internog Airport expressa ide preko kimber silver kabla na sopstveno dizajnirani head amp i na sennheiser HD600 slušalice. Head amp je radjen na bazi originalnih GE SN7GTA iz 1957 ručno uparenih. Bias za cevi je baterijski što je ludilo svoje vrste i korišćen danas samo u top mc predpojačivačima, svaki kanal ima sopstveno cevno napajanje, kondenzatori su jensen sa silver folijom a kompletno ozičenje unutar head ampa je audio note silver. Svaki kanal je montiran u kutiju od čistog srebra koje se koriste u profesionalnoj tv tehnici za emitujuće HF module. Poboljšanje može biti samo na nivou cardas ili nekog drugog kabla za HD600 koje su po meni jedne od najboljih slušalica ikad dizajniranih.
sistem 2
ili sistem koji mi je odneo tih 10 godina života je baziran na studijskim monitorima B&W 802. Osnovna greška koji svi prave kad biraju audio sistem je pogrešan izbor zvučnika. Bowerse sam nabavio jer slušam najviše klasiku a oni su kontrolni monitori svuda u svetu gde se ona miskuje i snima. Problem je što amplifikacija za njih mora da bude na nivou Levinsona ili barem Krela i to je ok. Tako je i bilo dok nisam čuo zvuk triodnih pojačala. Onda je krenuo pakao. Triodna cevna pojačala nemaju zahtev za zvučnicima velike snage i relativno male osetljivosti jer sama daju malu izlaznu snagu što znači da sa Bowersima nisu kompatibilni. Ali kad se neko uhvati ko mutav za nešto kao ja za Bowerse onda je to tako. Da bi Bowersi prosvirali na pravi način sa cevima i to single ended konstrukcije mora da bude najmanje cevna biamplifikacija a to je znači minimum 4 pojačala. Pošto su skretnice nužno zlo svakog zvučnika sa više jedinica počeo sam prvo njihovo sređivanje menjanjem originalnih kondenzatora sa black gate. Ožičenje je bilo drugo po redu, naravno sa 4AG. Pošto me ni to nije zadovoljilo, izbacio sam kompletne skretnice i svaki pojas zvučnika gonio sa RC konstantom koja je bila u pojačalu. Znači od oko 80 hz- 3000 sa cevima 300B a od 3000 pa naviše sa cevima 2A3. Onda se postavilo pitanje kontrolom ujednačenosti nivoa, pa pitanje 4 para kablova Ag pa pitanje P&G potenciometra pa pitanje gradnje MC pretpojačivača jer sve testove nisam radio na linijskim ulazima nego na jednom studijskom torensu od 100 kg sa koetsu glavom kod jos goreg i bolesnijeg manijaka no sto sam ja koji je za sistem izdvojio neverovatnih 38.000 evra. Zvuk ovog biampinga što ga napravih je zanimljiv ali nema cene, jer rad, novac i ulozeno strpljenje, trimovanje nikad nece dati onaj rezultat da vidiš anđele dok slušaš npr. monteverdijeve madrigale ili getza dok duva u sax negde u kopenhagenu zbog mnogobrojnih faktora koje ne bih sad da navodim jer je i ovo za mnoge nerazumljivo o čemu pričam. Inače pojačala su isto cevno napajana ne treba li to da spominjem i spakovana su danas daleko od svacijeg domasaja jer su u "visecoj fazi" to znaci da je sve hard wired sa audio note silverom, kondenzatori pod naponom od 600 V vise na dohvat ruke, uzemljenje ne postoji, strujni kablovi su svi 8 TC.... jednom sam se zezao sa starim quad esl zvucnicima koji su bili bez grila i bio je haos elektromagnetnog fluxa u prostoriji gde se to probalo, sreća da nije bila neka mačka jer bi bila reš pečena gde god da je stala. Dalje, linijski izvor zvuka je pomalo benigni. Philipsov čuveni CDM1 pogon na četiri najlona koja su našpanovana u vazduhu... servo i digitalni deo je od starog marantza 80 sa tdk1541 Crown konvertorom, analogna sekcija kompletno prerađena sa AD čipovima i diskretnom podvarijantom radi testiranja i na izlazu dva bafera takođe radi testova. Jedan je baziran na military verziji BUF 03 a drugi je cevni sa Sovtekovim EC88. Oba zvuče pristojno i decentno. BUF03 je dobar za rok muziku i na nivou je Krell izlazne sekcije dok Sovtek daje baršunast zvuk i plastičnost ako slušaš npr. vokalnu srednjevekovnu muziku.
Elem, to je to. Sada sam u fazi konačne postavke sistema koji će mi biti zadnji i definitivni jer sam pre dve godine raskrstio sa mnogim stvarima oko audija i shvatio da je samo mono reprodukcija zakon. Svako od nas najbolje percepira frekvencije od 100 -10.000 hz. Sve iznad i ispod je suvišno. Sistem koji pravim je relativno prost. Cevno 2A3 SE pojačalo snage 3 wata, na ulazu transformator koji pretvara stereo signal u mono, onda transformator koji diže linijski nivo na razinu za triodu, 2A3 SE trioda i na kraju izlazni trafo. Svi ce biti zavisno od sredstava makar na sekundaru sa srebrom. Onaj prvi trafo obavezno. Iz pojačala ide samo jedan par Kimber silvera do horne sa Lowther driverom. To je inače najkomplikovaniji zahtev jer treba ozbiljan posao oko pravljenja kutije koja ima bezbroj pregrada a gotov par koji je odrađen kako treba za stereo košta... ma bolje da ne kažem . Samo pojačalo će biti na 15 mm debelom bakarnom odlivku (taman nađoh čoveka u Boru za to a oni ga smeniše )sa teflonskim podnožjima za 2A3 i napajačku cev i na isopod konusima koji ga drže na tri tačke. Dno ne postoji ali će na neki način biti zaštićeno od slučajnog dodira komponenti i strujnog udara. Regulacija nivoa možda P&G ili otpornička sekcija preko nekog vrhunskog rotary switchera. Signal iz CD-a ili bilo kog linijskog uređaja ima samo put preko jedne aktivne komponente a to je trioda. Zvučnik nema skretnice jer je širokopojasni sa najačim magnetom ikad napravljenim za komercijalnu upotrebu. Inače Lowther je dizajnirao te jedinice pre skoro 60 godina. Nekad su ljudi slušali muziku a ne zvuk kao danas što rade "audiofili". Nadam se da neću da mrem pre no što ga završim. Posle će verovatno da svira na klinačkim žurkama neke trule stvari kao Neli Furtado ili onu Kalomiru koja je uzgred pičorak na qub... dok ćuti...