Почело обележавање 1.700 година Миланског едикта

[причалица]

У Народном позоришту у Нишу одржан концерт духовне музике у извођењу хора Сретењског манастира из Москве, а првој манифестацији поводом јубилеја присуствовали патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав Николић



Синоћ је званично започета прослава великог јубилеја хришћанства – 1700 година од доношења Миланског едикта. У Народном позоришту у Нишу одржан је концерт духовне музике хора Сретењског манастира из Русије, основаног пре шест векова. Домаћин манифестације био је руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, а почетку обележавања јубилеја присуствовали су председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј и представници дипломатског кора у нашој земљи.

Патријарх српски Иринеј прогласио је синоћ у Нишу 2013. годином Миланског едикта и поручио да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.

„Ово славље у Нишу али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији”, рекао је патријарх.

Он је на свечаности поводом почетка обележавања године Миланског едикта указао да је свети цар Константин едиктом омогућио слободно исповедање хришћанства у мору паганског света. „Протекло време од 1.700 година је гаранција да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести”, навео је поглавар СПЦ.

Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо:
„Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.”

Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру”, рекао је патријарх и подсетио на многе мученике тог времена чијем се, како је додао, храбром сведочењу истине дивимо. „Заслугом светог цара Константина хришћани су постали слободни, постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања”, указао је поглавар СПЦ.

Он је подсетио да је тим едиктом Цркви гарантована слобода, по речима царским: „Да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити”.

С балкона нишког Народног позоришта глумац Танасије Узуновић, рођени Нишлија, прочитао је текст Миланског едикта, после чега је патријарх српски господин Иринеј 2013. годину прогласио годином Миланског едикта. Присутнима су се обратили и бискуп Реформатске хришћанске цркве Иштван Чете-Семеши и апостолски нунције у Београду надбискуп Орландо Антонини, после којих је говорио и председник Србије Томислав Николић, који је копредседник Одбора за обележавање 1.700 годишњице од Миланског едикта. Он је прогласио је 2013. годином Миланског едикта у Србији и поручио да Србија и данас живи по принципима тог документа.

[причалица]

„Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи. Србија и данас живи по принципима Миланског едикта... Њени грађани имају загарантовану слободу вероисповести или право да следе и верују без узнемиривања”, поручио је Николић.

Он је рекао да ово није демонстрација културе сећања већ истинска слава једног од највећих цивилизацијских докумената.

Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их ми промовишемо као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове - као путокази и као луч.

Цела ова година, речено је на конференцији за новинаре, коју су уочи свечаности у Народном позоришту одржали градоначелник Ниша професор др Зоран Перишић и владика нишки епископ др Јован, биће у знаку јубилеја и годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет. Милански едикт потписали су 313. године тетрарх Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, односно древном Наисусу и тетрарх Истока Лициније (250–325). Тим законским текстом је проглашена верска равноправност и окончан је прогон хришћана на територији Римског царства.

Конференцији за новинаре присуствовао је и директор хора Сретењског манастира Никон Жила, који је рекао да је синоћни концерт поклон народа Русије братском српском народу поводом јубилеја 17 векова Миланског едикта.

Прослава 1700 година потписивања Миланског едикта је у организацији града Ниша и патријарха српског господина Иринеја, Нишке епархије Српске православне цркве, уз покровитељство председника Србије Томислава Николића, Владе Србије и Министарства културе наше земље. Централна свечаност биће одржана октобра ове године у Нишу, а овај јубилеј хришћанства обележава се свуда где је цар Константин столовао и у градовима који су у вези са његовим животом – у Риму, Милану, Јерусалиму, Истанбулу (Цариграду), Јорку и Триру.



Прошле године у Нишу откривен је споменик цару Константину Великом, на коме је натпис „Под овим знаком победићеш” у знак сећања на указивање Христовог монограма римском императору уочи битке против Максенција 312. године нове ере код Милвијског моста. У тој бици војска цара Константина Великог по његовој наредби на штитовима и заставама носила је тај знак – Христов монограм.

Обележавање јубилеја почело је у свету средином децембра прошле године када је у Милану организовано свечано богослужење кардинала и миланског надбискупа Ангелија Сколе, који ће, како се најављује, испред Ватикана присуствовати централној свечаности у Нишу. Са те централне свечаности обележавања 17 векова Миланског едикта у Нишу свету ће, рекао је владика нишки др Јован, биће послата „Посланица православним”. Наиме, патријарси свих православних цркава и веледостојници других хришћанских конфесија, који буду присуствовали манифестацији у Нишу, потписаће заједничко саопштење са поруком за мир на планети.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-...edikta.sr.html

[Picola]

Lepo, ali drzava kao ni grad nisu imali novca da malo vise to uzdignu na jedan visi nivo, da Nis bude centar ako ne sveta a ono Srbije cele godine u smislu kulturnih, sporskih i drugih manifestacija. Mozda je tako i bolje. Ne mora bas sve da se iskomercijalizuje.

[причалица]

БЕОГРАД – На данашњој другој седници Организационог одбора за обележавање јубилеја 1700 година од доношења Миланског едикта којим копредседавају председник Србије Томислав Николић и патријарх српски Иринеј, усвојен је извештај о досадашњем раду и предлози за будуће манифестације у оквиру јубилеја.

Председседник Србије Томислав Николић пренео је благослов толеранције и мира васељенског патријарха Вартоломеја, који је потврдио долазак у октобру месецу где ће учествовати на заједничкој литургији.

Патријарх српрски Иринеј изразио је задовољство успехом који је постигнут у реализацији пројекта обележавања Миланског едикта, истакавши да је порука хришћанске љубави и слоге на прави начин послата у свет, пренела је прес служба председника Србије.

Организациони одбор се сагласио са предлогом председника Републике да се у оквиру државног програма обележавања Миланског едикта одржи уметничка колонија која ће окупити најпрестижније визуелне уметнике целог света који ће уметнички изразити идеје у вези са Миланским едиктом.
Намера је да ти радови остану у Србији као трајно сведочанство обележавања ове свечаности и буду презентовани широм света.

На седници су представљене и иницијативе Српске православне цркве и САНУ, које имају за циљ да се домаћој и страној јавности приближи на стручан и јасан начин историјска и верска вертикала, од цара Констатина до цара Душана, кроз серију отворених предавања у земљи и иностранству.


Танјуг

[причалица]

Prvi školski čas u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji 27. februara biće posvećen Milanskom ediktu i caru Konstantinu, najavilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Tom prilikom, učenicima osnovnih i srednjih škola biće pročitan tekst o životu cara Konstantina, proglašenju Milanskog edikta, kao i značaju koji je ovaj dokument imao za razvoj hrišćanstva i celokupan civilizacijski tok od 4. veka do današnjih dana.

[jankovic]

Tom prilikom, učenicima osnovnih i srednjih škola biće pročitan tekst o životu cara Konstantina, proglašenju Milanskog edikta, kao i značaju koji je ovaj dokument imao za razvoj hrišćanstva i celokupan civilizacijski tok od 4. veka do današnjih dana.

A koji je uopste znacaj milanskog edikta da bi se isti slavio?

[причалица]

U subotu, 18. maja, Viminacijum će biti centar obeležavanja jubileja Milanskog edikta. Na izložbi će biti predstavljeno 180 artefakata. Poseban spektakl - nova postavka Verdijeve „Aide“



ARHEOLOŠKI park Viminacijum 18. maja biće srce državnog projekta povodom obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta, jer će u njemu najpre biti otvorena izložba posvećena Konstantinu Velikom i rađanju hrišćanstva na prostoru Srbije, a potom iste večeri biće izvedena Verdijeva opera "Aida".

Na izložbi Narodnog muzeja "Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. - Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije" biće predstavljeno 180 artefakata nulte kulturne vrednosti koji su otkriveni na prostoru današnje Srbije.

- Preporučujemo svim turistima da ove godine nađu vremena da bar jedan vikend provedu u znaku velikog jubileja - kaže Sandra Vlatković iz Turističke organizacije Srbije. - Viminacijum, Medijana, Sirmijum, Gamzigrad i ostali rimski lokaliteti prijatno će iznenaditi naše turiste.

Arheološki predmeti koje će posetioci Viminacijuma moći da pogledaju do 18. juna predstavljaju autentična svedočanstva o vladavini Konstantina, Milanskom ediktu i počecima hrišćanstva na tlu Srbije.

Posetioci će moći da, između ostalog, vide Konstantinov portret - bronzanu bistu koja je verovatno bila deo konjaničke statue, Beogradsku kameju na kojoj je predstavljen Konstantin na konju s pogledom koji upire u nebesa, poput Aleksandra Velikog, potom zlatni nakit, kao i predmete iz Gamzigrada i Sirmijuma. Izložba će posle Viminacijuma biti premeštena u Beograd, od 2. jula do 9. septembra, a potom, 19. septembra, u Niš.

Najveći spektakl biće izvođenje nove postavke čuvene Verdijeve opere u četiri čina, u rekonstruisanom amfiteatru Viminacijuma. Spektakularnu predstavu u jednom od retkih amfiteatara sačuvanih na tlu Evrope izvešće ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu.

Reditelj opere je Ognjan Draganov, dirigent će biti Ivan Kožuharov, dok će kao Aida nastupiti prvakinja Opere Narodnog pozorišta Jasmina Trumbetaš Petrović. Uloga egipatske princeze Amneris poverena je Jeleni Vlahović, a specijalni gost iz Italije Frančesko Anile tumačiće ulogu egipatskog vojskovođe Radamesa.

Direktor Arheološkog parka Viminacijum Miomir Korać najavljuje da će amfiteatar biti u potpunosti rekonstruisan. Drvena struktura biće izvedena u arisu, vrsti sibirske jele koja može da izdrži i kišu i sunce i traje godinama.

- Tako ćemo da rešimo problem pokrivanja amfiteatra - kaže Korać. - Pošto se naslanja na bedem, biće i on rekonstruisan. Kako svaki bedem ima kulu, u našoj, visokoj oko 15 metara, biće VIP gosti. Amfiteatar će zaživeti i biti "balkanska Verona". Dižući objekat za jedan trenutak, dižemo ga za desetine narednih godina, možda i stotine.

I ovogodiŠnja 53. međunarodna biciklistička trka "Kroz Srbiju", koja će se održati od 11. do 16. juna, biće posvećena obeležavanju 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Do cilja u Beogradu, 25 ekipa sa svih kontinenata u šest etapa će preći stazu dužine 886 kilometara koja oslikava "Puteve rimskih imperatora".

http://www.novosti.rs/vesti/turizam....ru-Konstantinu

[причалица]

Iako su do centralne proslave Milanskog edikta ostala još četiri meseca, u Nišu nije ni počela planirana izgradnja spomenika caru Konstantinu, niti je poznato pouzdano da li će imperatorov rodni grad uopšte dobiti takvo obeležje.


Ovako je trebalo da izgleda monumentalni spomenik znamenitom Nišliji

Vajar Vuk Đuričković iz Beograda, čije je idejno rešenje izabrano na konkursu još 2004. godine ,počeo je izradu gipsanog modela za spomenik Konstantinu visine dva metra koji će se nalaziti u - Viminacijumu.

- Direktor Viminacijuma Miško Korać mi je ponudio da napravim gipsani model spomenika Konstantinu visine dva metra, duplo manji od onog koji je planiran u Nišu. Obezbedio mi je materijal i stan i hranu, tako da sam već počeo sa radom. Gipsani model će ostati Viminacijumu a, ako obezbede sredstva, moći će i da izliju spomenik. Na poziv iz Niša čekam devet godina, ali bezuspešno. Ako Niš nije sramota da Viminacijum, koji nema nikakve direktne veze sa Konstantinom, ima njegov spomenik, a da ga rodni grad imeparatora nema, onda ja tu ništa ne mogu - kaže Đuričković.


Prvobitno je planirano da se u Nišu pravi spomenik Konstantinu, čija bi sedeća figura bila visoka šest metara, ali se zbog racionalizacije pristalo i na dimenzije od četiri metra. Oko spomenika bi se nalazila monumentalna kapija visine deset metara, sa mozaikom. Projekat je ušao u plan Ministarstva kulture za obeležavanja Milanskog edikta, ali novac još nije odobren.

- Kako čujem, jedino za spomenik nisu izdvojena sredstva, iako je to jedina večna stvar koja bi ostala Nišu i Srbiji povodom obeležavanja jubileja. Još nisam izgubio nadu i spreman sam da se posvetim vajanju spomenika u Nišu čim dobijem poziv. Gipsani model koji pravim za Viminacijum, iako je duplo manjih dimenzija, olakšao bi mi rad na pravljenju modela za spomenik u Nišu - kaže Đuričković.

U Ministarstvu kulture potvrđuju da je Ministarstvu finansija i privrede zatraženo 20 miliona dinara za izgradnju spomenika po idejnom rešenju Đuričkovića i da je kao lokacija određen park preko puta Gradske kuće, ali ne i kada će izgradnja početi.

- Dinamika realizacije zavisi od trenutka odobrenja sredstava, jer nakon njega kreću procedure podnošenja konkursne dokumentacije, izbora livnice, izvođača građevinskih radova... Ukoliko bi neophodna sredstva bila ubrzo odobrena, spomenik bi bio završen do kraja 2013. godine. Želja nam je da Srbija i grad Niš dobiju jedan ovakav spomenik - saopšteno je iz pres službe projekta „Milanski edikt 313 - 2013, Srbija“.

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/3896...u-Viminacijumu

[причалица]

Materijalni objekti koji će Nišlijama ostati i nakon obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta su javne česme. Svaka od njih, osim simbolike, imaće i svoju posebnu priču



IDEJU gradske opštine Medijana o postavljanju 17 česama kao simbol 17 vekova hrišćanstva blagoslovio je i patrijarh Irinej koji je i prvi dobio svoju česmu u porti Crkve Svetog Luke. Predsednik opštine Medijana Nebojša Krstić kaže da su sve lokacije već određene i da će česme biti raspoređene na teritoriji celog grada. Pored vlasti i crkve uključili su se umetnici, znamenite ličnosti, kompanije pa čak i studenti i mlade arhitekte iz Bele Palanke...

Svako od njih želi da doprinese i ostavi pečat na nečemu što će godinama predstavljati ne samo simbol vere već i ulepšati grad i u vrelim danima utoliti žeđ.
Od podizanja monumentalnih spomenika, krstova i mauzoleja u čast cara Konstantina u okviru obeležavanja ovog jubileja, po svemu sudeći, neće biti ništa. Nišlije nisu uspele da privuku ni veći broj turista zahvaljujući ovom velikom datumu u hrišćanskom svetu. Velika završnica jubileja biće početkom oktobra a nakon toga, kako se Nišlije šale na svoj račun, treba više očekivati od proslave 18 vekova hrišćanstva. Jedini materijalni trag od ovih 17 vekova biće česme.

Svaka česma neće imati samo svoju simboliku, nego i priču. Nekoliko česama, u parku Svetog Save koju je doniralo Kolo srpskih sestara, ili ispred Doma zdravlja, dar opštine Trebinje, su postavljene. Idejna rešenja postoje za sve, a još samo nekoliko njih čeka donatore.

[причалица]

nastavak:

- Nismo verovali da ćemo imati ovakav odziv donatora. Ostalo je samo otvoreno pitanje ko će obezbediti sredstva za česmu u naselju Duvanište na lokaciji gde su tokom bombardovanja 1999. godine, na dan Svetog Vasilija Ostroškog, pale kasetne bombe na igralištu prepunom dece ali niko nije bio povrđen. Vajar Slobodan Ristić osmislio je izgled česme tako da je preostalo da se javi dobrotvor - kaže Krstić i dodaje da je podizanje česama u duhu srpske tradicije. Kompanije, poput "Telekoma", "Nestle", "Frikoma", ali i lokalne samouprave iz Pirota, Bele Palanke, Trebinja pa čak i Graca i Rotari klub takođe su se uključile na ovaj način u proslavu jubileja hrišćanstva.

- Trebinje nam je podarilo repliku česme koju su oni 1933. godine dobili od našeg književnika Jovana Dučića, dok smo, zahvaljujući našem poznatom arhitekti Ivanu Rediju, dobili česmu i od Graca - nabraja Krstić i dodaje da su se i neki pojedinci sami javili da poklone česmu.

- Biće nam donator i Saša Zekić, unuk niškog trgovca Avde Zekića, koji će dobiti svoju česmu na Trgu kralja Aleksandra. Neke lokacije smo sami uredili ali će i neke stare česme, kao na Sinđelićevom trgu, biti zamenjene novim objektima. Što je najvažnije, ova ideja se mnogima dopala tako da se nećemo zaustaviti na ovih 17 česama. One će biti simbolične, prvih 17 česama, a potrudićemo se da svuda gde postoje mogućnosti i sredstva nastavimo da poklanjamo česme narodu.

Krstić ne krije ponos što su uspeli da ostvare svoje zamisli, jedino što ga brine je kako ih sačuvati od vandala.
- Ne verujem da će simbolika koji nose, a to je vera u Boga i toleranacija prema drugim verama, nešto značiti onima koji se ponašaju vandalski. Uveliko radimo na tome da svaka česma dobije i kameru, a očekujemo i da komunalna policija da svoj doprinos.



SPOJ TRADICIJE I MODERNOG

PORED vajara Slobodana Ristića i Ivana Redija, u davanju umetničkih ideja za izgled česama dala je i arhitekta Danica Maksimović. Zanimljivo je da su idejno rešenje za česmu koja će biti postavljena kod Trošarine, a dar je opštine Bela Palanka, dali studenti i mlade arhitekte iz ove varoši. Vođa tima je Ninoslav Ćirić, master inženjer arhitekture koji je zajedno sa studentima Miljom Penić i Miljanom Radenković projektovao izgled ove česme.

- "Naša" česma je spoj tradicionalnih i modernih vrednosti, a sve kroz integracije iste u postojeće okruženje. U osnovi je Hristov monogram, koji je podeljen je u šest celina, od kojih svaka ima određenu namenu - pojašnjava mladi arhitekta.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...ikta-17-cesama

[причалица]

На београдски аеродром стизале верске делегације, како би присуствовале централној прослави 17 векова од када је свети цар Константин потписао Милански едикт



Полицијске снаге и припадници посебног обезбеђења руске службе безбедности, која увек прати патријарха московског и целе Русије Кирила, обезбеђују београдски хотел „Метропол”, где од јуче одседају највиши поглавари православних цркава света. Београд је јуче био светска престоница хришћанства, јер су током читавог дана на Аеродром „Никола Тесла” стизале верске делегације како би присуствовале централној прослави 17 векова од када је свети цар Константин потписао Милански едикт, чиме су хришћанска вера и црква добиле слободу деловања и проповедања.

– Имамо утисак као да су у Београду Путин и Обама – рекли су за „Политику” службеници „Метропола”, пошто су руски агенти претресали хотел, како би, у сарадњи са српским колегама, обезбедили пуну безбедност за руског патријарха Кирила.



Чини се да су тек јуче грађани Србије схватили какав значај у свету поприма прослава великог јубилеја Миланског едикта, чијем се обележавању у нашој земљи, осим верског, даје и државни значај. Тако се очекује да ће централној прослави у Нишу сутра присуствовати председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, чланови Владе Србије, председник Црне Горе Филип Вујановић и председник Републике Српске Милорад Додик, заједно са високим делегацијама и осталих верских конфесија.

У Београд је први стигао патријарх цариградски и васељенски Вартоломеј, кога су у ВИП сали аеродрома дочекали српски архијереји са патријархом Иринејом и шефом српске дипломатије Иваном Мркићем на челу. Васељенски патријарх је први по части међу православним поглаварима у свету и његова пуна титула гласи архиепископ Константинопоља, Новог Рима и васељенски патријарх.

Он је, заједно са својим домаћином, српским патријархом Иринејом, позвао на јединство православних, али и приближавање са другим црквама и верским заједницама. Обојица поглавара су апеловали да на свим просторима завлада дух верске толеранције.

– Наш дом је и ваш дом и дошли сте својима – поручио је поглавар СПЦ патријарх Иринеј, дочекавши васељенског патријарха.

Према речима Вартоломеја, на овим просторима, као и у другим земљама света, нису сви грађани прихватили дух верске толеранције.
То се, нагласио је он, може констатовати из страшних вести из света о гоњењу хришћана, али и из претходних догађаја на подручју Балкана.

Васељенски патријарх је подсетио да је Милански едикт увео дух верске толеранције како би престало гоњење хришћана и тиме преусмерио ток историје, омогућивши процват хришћанске цивилизације.

Деца обучена у народну ношњу, дочекали су поглаваре са хлебом и сољу. Потом је патријарх Иринеј дочекао руског патријарха и рекао му да га прима као најрођенијег и пожелео му да се у Србији осећа као у свом дому.

Патријарх московски и целе Русије Кирил је рекао да од свег срца жели добар процват српског народа, државе и духовне снаге СПЦ у мисији да спасава душе верника и духовно васпитава српски народ.

Кирил је истакао да је резултат Миланског едикта мисионарска делатност хришћанске цркве и изразио радост што у Србији учествује у прослави великог јубилеја.

– Кад у наше време чујемо оспоравање Миланског едикта, наш задатак је да помогнемо нашим савременицима да поново проуче тај важан историјски документ, који је заложен у основе европске цивилизације – поручио је поглавар руске цркве кога је такође дочекао шеф српске дипломатије.



У пратњи патријарха руског Кирила дошло је тридесетак људи који су се у возилима Владе Србије, возилима СПЦ и руске амбасаде, у дугачкој колони, упутили ка Београду.

– Србија, као родна груда цара Константина, постала је после толико векова, центар светског хришћанства, не само православног већ и папског – рекао је Сава Мирић из организационог одбора СПЦ.

Можда није за поређење, али од великих скупова у новијој историји Београд није имао овако високу фреквенцију утицајних гостију, осим можда, самита несврстаних, крајем осамдесетих година прошлог века.

Данас ће поглавари у Саборној цркви у Београду бити свечано и молитвено дочекани, приликом доксологије која ће се служити у 10 часова, што је јединствени скуп у древној историји нашег главног града. Потом ће уследити свечани пријем у Патријаршијском двору, а онда ће сви гости бити угошћени на свечаном ручку који у част високих званица, у Палати „Србија”, или некадашњем СИВ-у, приређује председник Србије Томислав Николић.
Антиохијски патријарх Јован, чије је седиште у Дамаску, јуче није могао да дође у Србију на обележавање јубилеја Миланског едикта, тако да је јуче стигла делегација те православне цркве, предвођена митрополитом Василијем. Како је јуче ујутру саопштио епископ бачки Иринеј, портпарол СПЦ, рођени брат патријарха Јована, митрополит из Алепа, налази се заробљен код побуњеника и његова судбина је неизвесна.

http://www.politika.rs/rubrike/Drust...Srbiji.sr.html

[Padalica]

Рука Јована Крститеља у Нишу

После 72 године у Србију стигле две светиње из Црне Горе - део крста на коме је разапет Христ и десна рука Јована Крститеља. Реликвије ће од суботе ујутру до недеље у подне бити изложене у Цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу.
У Србију су после 72 године стигле две светиње, које су пред Други светски рат из Београда однете у Црну Гору, део часног крста на коме је разапет Христ и рука Светог Јована Крститеља.
Реликвије на нишком аеродрому и у Саборној цркви


Светиње су стигле специјалним авионом из Црне Горе, који је слетео на нишки аеродром "Константин Велики", одакле су пренете у нишку Саборну цркву.
Реликвије ће преноћити у Саборној цркви, а од суботе ујутру до недеље по подне, светиње ће бити изложене верницима на поклоњење у Цркви Светог цара Конастантина и царице Јелене у Нишу.
У недељу ће бити служена свечана литургија на централној прослави обележавања 17 векова Миланског едикта.

[Padalica]

Pet hiljada Nišlija svećama napravilo krst! (FOTO)

Akcija "I ja sam deo krsta“ organizovana je na raskrsnici Bulevara Nemanjića i Sremske ulice, a svoje mesto u živom krstu zauzeli su đaci, studenti, različite organizacije, političari i javne ličnosti

Pet hiljada Nišlija svojim telima formiralo je krst i sa upaljenim svećama u rukama poslalo u svet poruku vere, mira i prijateljstva, a sve u sklopu obeležavanja jubileja Milanskog edikta. Akcija, “I ja sam deo krsta“ organizovana je večeras na raskrsnici Bulevara Nemanjića i Sremske ulice, a svoje mesto u živom krstu zauzeli su đaci, studenti, različite organizacije, političari i javne ličnosti.

Skoro sat vremena kolona ljudi slivala se na mesto na kojem je zakazana ova manifestacije. U trenutku kada su upaljene sveće ugašena je celokupna ulična rasveta, pa je krst zablistao punim sjajem.

[Padalica]

Obeleženo 17 vekova Milanskog edikta


NIŠ - Svetom arhijerejskom liturgijom, koju je vodio vaseljenski patrijarh Vartolomej, u Nišu je ispred hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene održana centralna svečanost obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta.

U liturgiji, na srpskom, grčkom i ruskom jeziku, sasluživali su jerusalimski patrijarh Teofil, moskovski i sve Rusije Kiril i srpski patrijarh Irinej, kao i arhiepiskopi pomesnih crkava, arhijereji Srpske pravoslavne crkve i sveštenstvo.

Obeležavanju 17 vekova Milanskog edikta prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski premijer Ivica Dačić, članovi Vlade, Vojske Srbije, diplomatskog kora, predstavnici hrišćanskih crkava, drugih verskih zajednica, crkvenih udruženja, princ Aleksandar Karđorđević sa suprugom Katarinom, predstavnici grada domaćina, društvenog i političkog života ovog dela Srbije.

U parku Svetog Save ispred crkve okupio se veliki broj vernika i građana koji su pratili liturgiju, dok su mnogi stajali u dugačkom redu kako bi se poklonili i celivali relikvije u crkvi - čestice Časnog krsta i ruku Jovana Krstitelja.
Vaseljenski patrijarh Vartolomej i srpski patrijarh Irinej rekli su na kraju liturgije da je Milanski edikt predstavljao prekretnicu u istoriji čovečanstva, hrišćanstva, čoveka i života. Srpski patrijarh je kazao da je taj događaj promenio lice sveta i podelio ga na dve ere, onu pagansku i hrišćansku.
U svojoj besedi vaseljenski patrijarh je rekao da je dužnost i obaveza pravoslavnih "da ponovo ispitamo sebe, svoje svedočenje, svoju čežnju i svoju vernost sili Krsta."
"Što je u telu duša, to su u svetu hrišćani", kazao je Vartolomej i ukazao na pojavu u zemljama tzv. zapadne civilizacije, koje su nekada bile hrišćanske, ali koje sada ubrzano idu putem sekularizacije i dehristanizacije, pa je zato, kako je dodao, upravo njima potrebno da ponovo ukažemo i izložimo istinu o Krstu, sili i premudrosti Božjoj.
Samo objedinjavanje evropskih naroda u naše dane, ljudska prava, socijalno odgovorna država, jednakost među ljudima, verska tolerancija, sve to kao sadržaj Milanskog edikta nadahnuto je načelima Svetog Jevanđelja, kazao je Vartolomej.
Nemoguće je da se u praksi primene načela Milanskog edikta ako ne vodimo konstruktivan dijalog sa čovekom savremenostiu današnjem međusobno podeljenom svetu, koji uprkos svojoj podeljenosti pokušava da nađe izlaze putem mirnih dijaloga i pomirenja, poručio je Vartolomej.
Prvenstvo ima mirno sapostojanje ljudi.Nije dozvoljeno da se neguje verski fanatizam koji je naneo veliko zlo u prošlosti, ali ih nanosi i danas, pa je potrebno na delu proklamovati da ratni sukobi nisu verska dužnost, da ravnodušnost koja ih prati takođe nije dozvoljena.
Postoje mirni načini rešavanja međuljudskih razlika i da oni koji tvrde suprotno ne izražavaju pravu volju Božju, poručio je vaseljenski patrijarh.
Sveta liturgija završena je podelom Ordena Svetog cara Konstantina poglavarima i crkvenim velikodostojnicima, predstavnicima države, ambasadorima u Srbiji, predstavnicmima crkvenih udruženja, kao i pojedincima koji su doprineli obeležavanju 17 vekova Milanskog edikta.
Orden Svetog cara Konstantina dodeljen je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, predsedniku RS Miloradu Dodiku, predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću koji nije prisustvovao svečanosti, kao i prvom potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću koji nije prisustvovao liturgiji, ministru spoljnih poslova Ivanu Mrkiću koji, takođe, nije bio prisutan, generalu VS Ljubiši Dikoviću, princu Aleksandru Karđorđeviću i drugima.
Svetu arhijerejsku liturgiju i svečanost u Nišu obezbeđivalo je oko 1.000 pripadnika policije i specijalnih jedinica i pratilo više od 50 akreditovanih novinarskih ekipa.