У Народном позоришту у Нишу одржан концерт духовне музике у извођењу хора Сретењског манастира из Москве, а првој манифестацији поводом јубилеја присуствовали патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав Николић
Синоћ је званично започета прослава великог јубилеја хришћанства – 1700 година од доношења Миланског едикта. У Народном позоришту у Нишу одржан је концерт духовне музике хора Сретењског манастира из Русије, основаног пре шест векова. Домаћин манифестације био је руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, а почетку обележавања јубилеја присуствовали су председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј и представници дипломатског кора у нашој земљи.
Патријарх српски Иринеј прогласио је синоћ у Нишу 2013. годином Миланског едикта и поручио да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.
„Ово славље у Нишу али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији”, рекао је патријарх.
Он је на свечаности поводом почетка обележавања године Миланског едикта указао да је свети цар Константин едиктом омогућио слободно исповедање хришћанства у мору паганског света. „Протекло време од 1.700 година је гаранција да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести”, навео је поглавар СПЦ.
Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо:
„Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.”
Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру”, рекао је патријарх и подсетио на многе мученике тог времена чијем се, како је додао, храбром сведочењу истине дивимо. „Заслугом светог цара Константина хришћани су постали слободни, постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања”, указао је поглавар СПЦ.
Он је подсетио да је тим едиктом Цркви гарантована слобода, по речима царским: „Да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити”.
С балкона нишког Народног позоришта глумац Танасије Узуновић, рођени Нишлија, прочитао је текст Миланског едикта, после чега је патријарх српски господин Иринеј 2013. годину прогласио годином Миланског едикта. Присутнима су се обратили и бискуп Реформатске хришћанске цркве Иштван Чете-Семеши и апостолски нунције у Београду надбискуп Орландо Антонини, после којих је говорио и председник Србије Томислав Николић, који је копредседник Одбора за обележавање 1.700 годишњице од Миланског едикта. Он је прогласио је 2013. годином Миланског едикта у Србији и поручио да Србија и данас живи по принципима тог документа.