Iver ne pada daleko od klade!

[Sagacity]

Šta mislite, koliko ima u sledećem:''Kakav otac, takav sin'' ili ''Kakva majka, takva ćerka'' ?
Da li to mora biti pravilo ili ipak ima izuzetaka i od čega to zavisi?

[Picola]

Ne mora. Mozda s godinama dobijamo osobone roditelja istog pola pomalo, ali pre bih rekla da su cerke vise na oceve, dok sinovi na majke.

[причалица]

Šta mislite, koliko ima u sledećem:''Kakav otac, takav sin'' ili ''Kakva majka, takva ćerka'' ?
Da li to mora biti pravilo ili ipak ima izuzetaka i od čega to zavisi?

има нечега у томе...ако не ћерка, онда унука понесе особине...додуше, има ту разних комбинација, али за мене је поприлично поражавајуће да васпитање и средина не утичу много на изградњу линчности, колико - генетика.
лично сам потпуно на ћалета, осим што мало у фаци личим на мајку...али психолошки сам исти отац, то ми сви кажу, а видим то и ја....дакле, моја мила мајка је могла наглавачке да се преврне што се тиче усађивања неких ствари у мом васпитању - то није хтело да се залепи на мене никако.
ето.
есам омашила тему

[Sagacity]

Slažem se Pričo. Mnogo toga je u genetici.
Obično se kaže za neku devojku ako je recimo neka lujka...Kao i majka joj je bila takva. Ili ako je sin neki problmatičan..Pa onda onako kroz razgovor: ''Pa znaš, čije on sin, pa i otac mu je bio problem''...
U svakom slučaju ''Kakav otac, takav sin'' ili ''Kakva majka, takva ćerka'', uglavnom važi, ali ne mora da bude pravilo.
Budu deca problematična i od poštenih i dobrih roditelja, kao što i od loših roditelja mogu biti dobra i poštena deca. E sada, da li su i tu geni preovladali, ako ne od roditelja onda od baka i deda...ili je ipak okolina ta koja je usmerila tu decu ?

[причалица]

околина тешко да може дефинитвино да усмери децу. пресудан је генетски фактор, бар је такво моје искуство. наравно, треба утицати на децу, трудити се, васпитавати их, али ипак...после икс година провири ген који ти наизглед сруши сав твој труд...верујем да је тако, али не одустајем и даље се трудим, причам објашњавам ...дао ме Бог за узалудне послове, па то ти је

[Sagacity]

Ne mora. Mozda s godinama dobijamo osobone roditelja istog pola pomalo, ali pre bih rekla da su cerke vise na oceve, dok sinovi na majke.

Pa kaže se da su ćere više na očeve, a sinovi na mame...pa se onda prosto možeš zapitati, a zašto se onda kaže :''Kakav otac, takav sin i kakva majka, takva ćerka''?

околина тешко да може дефинитвино да усмери децу. пресудан је генетски фактор, бар је такво моје искуство. наравно, треба утицати на децу, трудити се, васпитавати их, али ипак...после икс година провири ген који ти наизглед сруши сав твој труд...верујем да је тако, али не одустајем и даље се трудим, причам објашњавам ...дао ме Бог за узалудне послове, па то ти је

I ja se slažem sa tim da je genetika bitan faktor, odnosno najbitniji.
Ali šta se desi sa tom decom koja se otrgnu kontroli? Koja od odbrih roditelja postanu problemi?
Da li je kod njih u pitanju genetika, vaspitanje ili nešto sasvim treće?

[причалица]

проблем настаје, моје скромно мишљење је такво - кад родитељ нема слуха за дете. дете хоће једно, родитељ хоће нешто сасвим десето и онда...настаје проблем, ако су обоје бандоглави по питању хтења.
по мени - родитељ је увек крив....тј. крив је више, јер ипак за проблеме је потребна интеракција.
''добар човек'' није једнако добар родитељ, тако да...све је то релативно кад се каже ''добар родитељ''. треба слуха за децу, нарочито за децу која нису устројена на исти начин као родитељи.
она су ипак најмање крива што су наследила ко зна чије гене. такве гене присилом нећемо исправити, али хоћемо направити проблем у коме нико неће бити срећан.

[Picola]

Pa kaže se da su ćere više na očeve, a sinovi na mame...pa se onda prosto možeš zapitati, a zašto se onda kaže :''Kakav otac, takav sin i kakva majka, takva ćerka''?

Pa to se i ja cudim, odakle ta ideja? Nije istina, mozda su malo u kasnijim godinama cerke slicne kao njihove majke, narocito prema svojoj deci, ali nije pravilo.

[kojica]

A šta ako je to kakvi smo samo naša odluka?

[DaDole]

A šta ako je to kakvi smo samo naša odluka?

Onda imamo teret koji je samo naš i koji nosimo oslobođeni i da,onda nam je sigurno kud i kamo teže,ali bar ne možemo okriviti gen pa imamo osjećaj kako smo sami gospodari sebe..a nije lako biti takav borac...
samo,prilično je teško odvojivo ne nositi nasljeđe na način hipoteke ili odbrane pred samim sobom

[kojica]

Kažu da pametni iveri prestanu da krive kladu negde oko 25 godine
i onda krenu da prave svoj izbor.

Baš i ne znam mnogo pametnih ivera, a ni sama ne spadam u njih.

Ta spoznaja može malo da optereti u početku, ali nakon toga oslobađa.