Bez namere da raspravljamo o tome je li to moguće ili nije, želim da vas pitam...
Zamislite čoveka koji je živeo pre dvesta ili trista godina, na nekom beogradskom
brežuljku. Običnog, prosečnog čoveka. U jednom trenutku nešto klikne i on se
stvori na, recimo, Terazijama. I hajde da zamislimo da ga ne bi momentalno
strefio infarkt, već da je dovoljno sabran da može svo to čudo oko sebe da posmatra.
Da li bi nas prepoznao kao Srbe? Da li bi razumeo naš jezik? Pismo?
Gomila zombija koja juri unaokolo. Niko nikome ne naziva dobar dan, ali zato
većina priča sama sa sobom.
Ko smo mi u odnosu na njega? Civilizovani ludaci ili nešto drugo?