Jesam li srećan(na)..pitanje je koje sebi često postavljamo u raznim dilemama,odlukama i svakodnevnom činjenju.
I čim postavimo to pitanje,odgovor koji sebi odmah damo,najčešće jeste pravi odgovor.
Jesam ili Nisam...u tom prvom,naijiskrenijem odgovoru nema trećeg.
ALi,čim naš mozak stupi u akciju i počne da traži procente ,skloni smo analizama i pitanjima..zašto je to tako,koliko smo mi krivi za nepotpunost i sumnju,šta je to što mi nismo učinili da bismo bili srećni,šta je to što možemo učiniti da budemo.
Jer ništa nije dragocjenije od vlastite sreće i zadovoljstva..
Čija bi to trebala biti uvjerenja i ideali zbog kojih se mi žrtvujemo...
I onda kao noj zaronimo glavu u pijesak i odlažemo sreću.
Ostavljamo je za "Misliću o tome sutra"..
Šta mislite da li je to dobro i šta činimo sebi time što odlažemo ?