Kristifor Kolumbo 1451-1506
Pri?a o mapi po?inje 1501. godine, samo 9 godina nakon Kolumbovog ?uvenog otkri?a, kada je Kemal Re'is [Kemal Reis], pomorski kapetan Otomanske flote zarobio sedam brodova blizu obale ?panije. Ispituju?i zarobljene mornare, Kemal Reis pronalazi mornara koji je plovio na jednom od Kolumbovih brodova, ?tavi?e, u doba u kojem su pomorske mape bile od neprocenjive vrednosti i strogo ?uvana tajna, ovaj mornar bio je u posedu mape Novog Sveta koju je na?inio niko drugi do sam Kristifor Kolumbo! Kemal Reis je zaplenio njegovu mapu, ?uvao je, a zatim ostavio u nasle?e svom ne?aku koji se zvao Piri Re'is [Reis] koji je tako?er bio mornari?ki oficir Otomanske flote.

Aleksandar Makedonski
Njegova strast bila je kartografija, a njegov visoki ?in otvorio mu je privilegovani pristup Imperijalnoj Biblioteci u Konstantinopolju. Pri?a dalje ka?e da je Piri Reis zapo?eo da radi na novoj mapi 1511. godine, a nameravao je da izradi mapu koja bi objedinila sva skora?nja ?panska i Portugalska otkri?a. Za izradu ove mape koristio je dvadesetak razli?itih mapa od nekoliko izvora sakupljenih tokom njegovih brojnih putovanja. Prema njegovim re?ima, osam ovih mapa poti?e jo? iz doba Velikog Aleksandra Makedonskog iz IV veka pre Hrista. Koristio je i Arapsku mapu Indije, ?etiri portugalske mape Kine i Indijskog Okeana kao i zaostav?tinu svog ujaka, mapu zapadnih podru?ja koju je sa?inio Kristofer Kolumbo. Piri Reis ne navodi poreklo ostalih mapa koje je koristio. On je li?no na mapi napisao komentare koji nam govore ?ta je ta?no radio sa kojim delom mape. Tako?er navodi da on nije odgovoran za originalno istra?ivanje i kartografiju terena na mapi, te da je njegova uloga bila da da sakupi podatke sa sakupljenih mapa i sa?ini jednu na osnovu podataka.

Kontraverza



Antarktik
Mapa Pirija Reisa prikazuje zapadnu obalu Afrike, isto?nu obalu Ju?ne Amerike i severnu obalu Antarktika. Mapa prikazuje obalu Antarktika u neverovatnom detalju. Jedna od zagonetki, mada ne najve?a, jeste kako je Piri Reis uspeo da nacrta ovako preciznu mapu Antarktika celih tri stotine godina pre no ?to je ovaj kontinent otkriven. Pravi problem nastaje kada poku?amo da odgovorimo na pitanje kako je uspeo da sa velikom precizno??u na mapi prika?e obalno podru?je Antarktika pod ledom. Neoborivi dokazi sakupljeni geolo?kim istra?ivanjima ovog kontinenta govore da je Zemlja Kraljice Maud poslednji put bila bez leda pre oko 6 000 godina, negde oko 4 000. godine pre Hrista!

Zvani?na nauka tvrdi da je ledeni prekriva? koji prekriva Antarktik star oko milion godina. Mapa Pirija Reisa otkriva nam da je severni deo Antarktika istra?en pre no ?to ga je prekrio led. Ovo navodi na pomisao da je karta ovog podru?ja sa?injena pre milion godina, ali bi to bilo nemogu?e jer ljudska rasa nije ni postojala u to doba. Novija i mnogo preciznija istra?ivanja dokazala su da je ovaj deo severne obale Antarktika poslednji put bio bez leda pre 6 000 godina. Jo? uvek postoje neslaganja u nau?nom svetu o tome kada se zavr?ilo poslednje Ledeno doba i razli?iti navodi ukazuju na period izme?u 9 000 i 13 000 godina pre Hrista. Prema tome, najve?a misterija je ko je onda sa?inio detaljnu mapu kopna severne obale Antarktika pre 6 000 godina? Koja je, nama nepoznata civilizacija posedovala tehnologiju koja je bila u stanju da uspe?no zavr?i ovakav poduhvat?


Mapa Pirija Rajsa
Dobro nam je poznata ?injenica, ako je verovati tradicionalnoj istoriji, da se prva civilizacija razvila nekih 3 000 godina pre Hrista na Srednjem Istoku, a zatim i u dolini Inda i u Kini. Nijedna od ovih civilizacija nije postojala niti je mogla da sa?ini ovu mapu. Pa ko je onda pre 6 000 godina posedovao znanje i tehnologiju potrebnu da se u?ini ne?to ?to je nama tek u dana?nje vreme po?lo za rukom?
Kroz ceo Srednji vek u cirkulaciji su bile pomorske mape zvane "portolani" i bile su to precizne mape naj?e??ih i najuobi?ajenijih plovnih puteva, a prikazivale su obale, luke, moreuze, zalive, plitka podru?ja i sli?ne druge podatke neophodne za uspe?nu navigaciju i plovidbu. Ve?ina ovih "portolan" mapa bavila se Mediteranom i Egejskim morima, ali i drugim poznatim plovnim putevima, ba? kao i knjiga o jedrenju koju je napisao Piri Reis. Ali nekoliko "portolan" mapa prikazivalo je u to doba nepoznate plovne puteve. Ove mape mornari su ?uvali kao najstro?u tajnu kao, uostalom, i samo znanje o njihovom postojanju. Navodno je i Kristofer Kolumbo bio u posedu jedne ovakve "specijalne mape".
Kada se Piri Reis privremeno penzionisao u Galipolju, prihvatio se u to doba veoma te?kog zadatka da sve mape koje je nameravao da koristi za izradu svoje mape svede na isti razmer, a zatim i da zapo?ne posao oko izrade mape. Ukupno mu je trebalo tri godine da sa?ini svoju novu mapu. Kada je zavr?io, na mapu je dodao i ovaj zapis:

" Autor ove mape jeste skromni Piri ibn Had?i Muhamed, poznat kao ne?ak Kemala Reisa. Galipolje, u svetom mesecu Muharemu 919 godine (1513. godine nove ere)"

Mapa je potom prezentovana Sultanu Selimu I koji ga je zauzvrat na?inio Admiralom.

Ova mapa nije bila jedina zaostav?tina Pirija Reisa kartografiji. 1521. godine on pi?e mornarski vodi? kroz obale i ostrva Mediterana. Kitab-i Bahriye ("Mornarska knjiga" ili ?Mornari?ki priru?nik")
Piri Re'is
Iako nikada nije otkriveno kojih ?est mapa je Piri Reis koristio, a da nije naveo njihovo poreklo, kao ?to nikada nisu prona?ene mape koje poti?u iz vremena Aleksandra Makedonskog, nema nikakve sumnje da je jedna od mapa kori?tenih za izradu zasigurno bila i mapa koju je nacrtao sam Kristofer Kolumbo.

I mapa i knjiga koju je Piri Reis napisao bile su nesumnjivo od velike vrednosti Otomanskoj Imperiji. Fokus im je bio na otkri?a ?panskih i Portugalskih moreplovaca pa su najverovatnije ukazale sultanu na pretnju Otomanskoj Imperiji koju su predstavljala otkri?a evropskih moreplovaca u Indijskom okeanu i Arapskom moru.

Pri?a dalje navodi, ne bez ironije, da je knjiga koju je Piri Reis napisao bila povod za njegovu smrt. Naime, u knjizi je Reis zahtevao od Sultana da protera Portugalce iz Crvenog mora i Golfskog zaliva, te ga je Sultan postavio kao glavnokomanuju?eg flote. 1551. godine u bici protiv portugalaca Piri Reis gubi ve?inu svojih brodova i, iako ve? u osmoj deceniji ?ivota, biva osu?en na smrt.
Do 1929. godine kada je ponovo otkrivena, mapa je bila potpuno zaboravljena. Svega nekoliko istori?ara, sa izuzetkom Kahle-a posve?uje pa?nju ovoj mapi.

Charles Hapgood
Ali 1954. godine diplomac sa Harvard Univerziteta u Kembrid?u, u dr?avi Masa?usets, profesor istorije nauke na Keene State koled?u Dr. Charles Hapgood [?arls Hapgud] daje zadatak svojim studentima da pobli?e ispitaju ovu mapu. Nakon punih sedam godina istra?ivanja i mnogo odba?enih hipoteza, Hapgud izdaje knjigu.

U uvodu za svoju knjigu, "Maps of the Ancient Sea Kings", iz 1979. godine, Dr. Charles Hapgood navodi:


"Ispostavlja se da su precizni podaci preno?eni od usta do usta. ?ini nam se da su karte proistekle od nama nepoznatih civilizacija i da su preno?ene generacijski, najverovatnije preko Minojske kulture sa Krita i Feni?ana koji su kroz period od vi?e od hiljadu godina bili najve?i moreplovci starog sveta. Mi danas imamo dokaze da su ove mape sakupljene i da su bile prou?avane u velikoj Biblioteci u Aleksandriji i da su geografi koji su tamo radili uz pomo? ovih starih mapa pravili nove."

Maps of Ancient Sea Kings
Prema hipotezi koju je postavio Dr. Charles Hapgood, Piri Reis je najverovatnije do?ao u posed jedne ili vi?e ovakvih mapa koje su neko? bile locirane u Velikoj Aleksandrijskoj Biblioteci, ?uvenoj i najva?nijoj biblioteci starog sveta. Hapgood je sa?inio rekonstrukciju prema kojoj su kopije ovakvih dokumenata kao i neki originali preba?eni u tada?nje regionalne centre za obrazovanje me?u kojima je bio i Konstantinopolj, dana?nji Istanbul. Tokom ?etvrtog krsta?kog pohoda 1204. godine, krsta?i su uspeli da prodru u Konstantinopolj i tada su ove mape po?ele da cirkuli?u me?u evropskim mornarima.

Hapgood dalje pi?e:

"Ve?ina ovih mapa predstavljala je Mediteran i Crno More, ali su opstale i mape drugih podru?ja. Me?u njima su bile i mape Severne i Ju?ne Amerike, mape Arktika i okeana Antarktika. Jasno je da su davni moreplovci putovali od Severnog do Ju?nog pola. Koliko god to zvu?alo neverovatno, iz podataka sa ovih mapa proizlazi da su stare civilizacije istra?ivale Antarktik jo? u doba kada obala Antarktika nije bila prekrivena ledom. Tako?er je jasno da su ovi stari moreplovci raspolagali instrumentima za navigaciju kojima su mogli veoma precizno dsa odre?uju koordinate u prostoru i da su ovi instrumenti nadma?ivali svu tehnologiju i nanje Starog i Srednjeg veka kao i ono modernih vremena sve do druge polovine XVIII veka...

Ovi dokazi o postojanju naprednih tehnologija podr?avaju mnoge druge hipoteze izno?ene dugi niz godina koje govore o davnim, nestalim i zaboravljenim, naprednim civilizacijama kao ?to su Atlantida ili Civilizacija Mu. Nau?nici su mnogo puta bili u stanju da opovrgnu ovakve hipoteze zbog nedostatka dokaza i prika?u ih kao mit, ali ova mapa nam pru?a dokaze koji ne mogu olako da budu zapostavljeni. Ovi dokazi nam nala?u da preispitamo sve ostale dokaze koji su u pro?losti izneseni i zapostavljeni, u novom svetlu i otvorenog uma."

Chariots of the Gods
Dve godine kasnije, Hapgudove hipoteze dosti?u neo?ekivanu popularnost kada izlazi kontraverzni bestseler po imenu "Chariots of the Gods?" [Ko?ije Bogova?], prva knjiga jo? ?uvenijeg autora po imenu Erich von D?niken. U ovoj knjizi monumentalne va?nosti, koja je do?ivela vi?e od dvadeset izdanja i koja je prodata u vi?e miliona primeraka, Deniken po prvi puta iznosi ?okantnu teoriju da su na?u planetu u vi?e navrata kroz istoriju pose?ivali vanzemaljci. Na osnovu dugogodi?njih istra?ivanja ru?evina izgubljenih gradova, potencijalnih aerodroma i mnogo nau?nih ?injenica, Deniken tvrdi da su na?u civilizaciju potpomagala bi?a sa neke druge planete. Njegova najkontraverznija teorija tvrdi da smo i mi sami potomci ovih "Bogova" i prikazuje arheolo?ke dokaze koji potpoma?u njegovu teoriju.
Kao jedan od dokaza Erich von Deniken navodi i mapu Pirija Rajsa, koja je, prema Denikenu, na?injena uz pomo? mapa koje su vanzemaljci napravili uz pomo? osmatranja iz vazduha.


1953. godine jedan turski mornari?ki oficir ?alje mapu Pirija Reisa Birou za Hidrografiju ameri?ke mornarice. Biro je u pomo? pozvao penzionisanog Kapetana ameri?ke mornarice koji se posvetio prou?avanju davnih mapa, ?oveku po imenu Arlington H. Mallery. Nakon du?eg ispitivanja, Mallery je otkrio koji je metod projekcije kori?ten da se sa?ini mapa Pirija Reisa. Kako bi proverio preciznost sa kojom je mapa sa?injena, napravio je mre?u i prebacio mapu Pirija Reisa na globus. Rezultat je bio fascinantan: mapa je bila neverovatno ta?na. Njegov zaklju?ak je bio da je jedini na?in da se na?ini mapa poput ove bio pomo?u fotografije iz vazduha - ali ko je bio u mogu?nosti da takvu tehnologiju koristi pre 6 000 godina?

Navodno je i sam Biro za Hidrografiju ameri?ke mornarice bio zaprepa??en precizno??u i detaljima mape, us pomo? koje su ?ak uspeli da isprave nekoliko gre?aka na dana?njim mapama!
Odre?ivanje longitudinalnih koordinata za izradu mape Pirija Reisa zahtevalo je kori?tenje sferne trigonometrije koja u obliku koji bi omogu?io izradu ovako precizne mape nije bila poznata sve do sredine XVIII veka.
Hapgood je uspeo da doka?e da je ura?ena geometrijskom metodom i da koristi geografske koordinate pod pravim uglovima raspore?ene u mre?u, ali i da je o?igledno kopirana sa starije mape koja je projektovana us pomo? sferne trigonometrije koja u to doba nije bila poznata!

Ne samo da su rani geografi znali da je Zemlja okrugla nego im je bio poznat i obim Zemlje sa precizno??u od oko stotinjak kilometara.
Hapgood je tada poslao svoju kolekciju starih mapa ?oveku po imenu Richard Strachan [Ri?ard Stre?an] koji je u to vreme radio na Institutu za Tehnologiju u dr?avi Massachusetts [Masa?usets], popularnom MIT-u. Zamolio ga je da proceni koliki je nivo poznavanja matematike bio potreban kako bi se na?inile originalne mape. Odgovor je stigao 1965. godine. Strachan je bio uveren da je bilo neophodno izuzetno dobro poznavanje matematike, sferne trigonometrije, zaobljenosti Zemlje kao i metoda projekcije.
U pismu koje je ameri?ki oficir i komandant jedinice za izvi?anje ameri?ke avijacije Harold Z. Ohlmeyer napisao ?arlsu Hapgudu pi?e da je Norve?ko-Britansko-?vedska ekspedicija na Antarktik potvrdila da su geografske odlike terena Zemlje Kraljice Maud kao ?to su kopnena masa, obala, reke i planinski lanci, platoi, zalivi, a koje prikazuje mapa Pirija Reisa do u tan?ina verodostojne. Istra?iva?i su do ovih detalja do?li koriste?i sonar i seizmi?ka oslu?kivanja, a sam teren nalazi se ispod gotovo 2 kilometra leda.

Litosfera
Charles Hapgood je 1953. godine napisao knjigu "Earth's shifting crust: a key to some basic problems of earth science" (kasnija izdanja ove iste knjige nose naziv "Path of the Pole") u kojoj je postavio teoriju koja bi trebalo da objasni iz kog razloga Antarktik nije bio pod ledom sve do 4 000 godine pre Hrista. Ukratko, Hapgood tvrdi da je razlog zbog kojeg na Antarktiku nije bilo leda i koji je bio mnogo topliji polo?aj kontinenta u to doba. On ka?e da se ceo Antarktik u to vreme nalazio oko 2 000 kilometara severnije, a ne na ju?nom polu, i da se nalazio van polarnog pojasa, u hladnom, ili ?ak umerenom temperaturnom pojasu.

Razlog zbog kojeg se kontinent, po njegovom mi?ljenju, pomerio na svoju dana?nju lokaciju treba da se tra?i u tzv. Pomeranju Zemljine kore. Ovaj mehanizam, koji se razlikuje od mehani?kog pomeranja tektonskih plo?a ili pomeranja kontinenata, je ustvari pomeranje celokupne spolja?nje kore planete, koja se naziva litosfera, u odnosu na mek?u unutra?njost. Hapgood detaljnije opisuje ovu teoriju u svojoj knjizi "Maps of ancient sea-kings". Ova teorija poslata je na razmatranje ?uvenom Albertu Ajn?tajnu koji je pokazao iznena?uju?i entuzijazam, te u uvodu za knjigu "Earth's shifting crust" kazuje:


"Polarne regije raspola?u sa konstantnim depozitima leda koji nije simetri?no raspore?en oko polova. Zemljina rotacija uti?e na ove asimetri?no natalo?ene mase i prouzrokuje centrifugalni momentum koji se prenosi na krutu, ne tako elasti?nu Zemljinu koru. Kada konstantno uve?anje centrifugalne sile prouzrokovane na ovaj na?in dostigne odre?enu ta?ku, celokupna Zemljina kora se pomeri u odnosu na unutra?njost planete".

Bila ova teorija ta?na ili ne, misterija ostaje.
Mapa Pirija Reisa je predmet koji uop?te ne bi trebao da postoji. Prema dana?njim saznanjima, niko nije bio u stanju da sa?ini toliko preciznu mapu, i sa potpuno preciznim longitudinalnim koordinatama u to vreme. Prvi instrument koji je bio u mogu?nosti da pribli?no izra?una koordinate meridijana izumeo je englez John Harrison [D?on Harison] 1761. godine. Pre toga nije postojao na?in da se dobije prihvatljiva vrednost meridijana - gre?ka je mogla da iznosi i vi?e stotina kilometara. A mapa Pirija Reisa je samo jedna od niza mapa koja prikazuje nepoznate krajeve, nemogu?e znanje i preciznost koja i danas zapanjuje.

Dulcert Portolan
I sam Piri Reis je priznao da je za izradu mape koristio mnogo starije mape koje su i neki drugi kartografi koristili za izradu mapa velike preciznosti.
Jedna od takvih mapa je i Dul?ert Portolan mapa iz 1339. godine na kojoj je mre?a paralela Evrope i Severne Afrike savr?eno precizna, a meridijani koji presecaju Mediteran i Crno More prikazani su na mapi sa odstupanjem od samo pola stepena!

Mapa koju je sa?inio Tur?in Had?i Ahmed 1559. godine prikazuje 1 600 km ?irok kopneni pojas koji povezuje Aljasku i Sibir, prirodni most koji povezuje dva kontinenta, Ameriku i Aziju, a koji je pod vodom od zavr?etka poslednjeg ledenog doba kada je nivo vode na planeti porastao i ova teritorija na mapi postala morsko dno.

Pizzigano mapa
Jo? neverovatnija je Zenova mapa iz 1380. godine koja prikazuje veliku kopnenu masu koja se prote?e na Sever sve do Grenlanda, a neverovatno je precizna. Potpuno je nemogu?e da je neko u XIV veku bio sposoban da prora?una i prika?e ovako preciznu koordinatnu mre?u meridijana i paralela.

Mapa koju je 1532. godine sa?inio Oronteus Fineus je isto tako veoma precizna, i prikazuje Antarktik bez polarne kape.

Zaklju?ak

Oronteus Fineus mapa
Ove mape, i niz drugih, kao naprimer Zheng He-ova mapa sveta, Pizzigano nauti?ka mapa iz 1424. godine, Cantino mapa sveta iz 1502, Albertin Di Virga mapa sveta iz 1410, prikazuju geografske osobine na?e planete koriste?i znanja koja danas smatramo plodovima novog doba. ?tavi?e, za izradu ovako preciznih mapa kori?teni su podaci uzeti sa jo? starijih pradavnih mapa koje su zauvek izgubljene. Mapa koje su, verovatno, pripadale izgubljenim civilizacijama. Da li je mogu?e da su ove davne kulture raspolagale znanjem i tehnologijom koju mi smatramo svojom kreacijom i na koje smo posebno ponosni u dana?nje vreme?

Neko je sve ovo znanje preto?io u mape u vreme u kojem smo mi jo? uvek ?iveli na veoma primitivan na?in, i to koriste?i nekoliko preostalih par?i?a koje vreme nije uni?tilo i zaturilo, ali, vide?emo da ove mape nisu jedino znanje koje su nam na?i preci ostavili u amanet, a mi zaboravili kako da ga koristimo.

Cantino mapa sveta iz 1502
Mapa Pirija Reisa naj?e??e se pominje kada se raspravlja o mogu?nosti da je nekada davno ovu planetu nastanjivala veoma napredna civilizacija, mo?da naprednija od na?e, a koja je na nepoznat na?in nestala sa lica zemlje i tek sada polako po?injemo da naga?amo ?ta bi moglo da prouzrokuje ovakav tragi?an ishod.

Najstarija nama poznata civilizacija, kultura Sumerana u Mezopotamiji, javlja se niotkuda oko 4 000 godina pre Hrista i nema nikakvog pomorskog iskustva. Ali Sumerani nam sa strahopo?tovanjem govore o precima koji su bili "bogovi", a zvali su ih Nefilim.