Ko je gospodar?

[kojica]

Telo samo zna kada mu je toplo, kada hladno, kada mu je potreban odmor, a kada hrana.... Naše je da mu udovoljavamo koliko god smo to u mogućnosti. Mi smo mu sluga?

A šta je sa umom?
Da li on sluša nas ili mi njega? Da li i njega služimo tako što mu neprestano dobavljamo neku vrstu zabave? Taman posla da mu bude dosadno...
Da smo mi gospodari, ne bi li sa lakoćom pamtili ono što želimo da upamtimo i zaboravljali ono čega ne želimo da se sećamo? Ne bi li stalno mislili neke srećne misli umesto što stalno idemo za nekim mislima za koje uopšte ne znamo odakle dolaze? Za nekim brigama i strahovima...

[kojica]

bože kojice.. ti stvarno nisi normalna...

i glupa ti je tema..

[Nežnicah]

bože kojice.. ti stvarno nisi normalna...

i glupa ti je tema..

znaš li ti kojice koliko puta ja dođem na ovu temu, pa čitam prvi post, pa hoću da odgovorim, pa mi se smanta u glavi od razmišljanja i ne znam šta bih napisala...a tema daleko od toga da je glupa, samo je veoma složena, a meni ta vrsta razmišljanja nikako ne ide od ruke tj. mozga sve kao znam šta ću napisati, "sine" mi misao, ali onda sine još jedna koja ovu prvu učini potpuno glupom i tako to lančano krene i onda gledam vako u temu i tužno je napustim

[причалица]

očigledno je telo gospodar...ne bi se toliko trudili da se uzdignemo iznad njega da nam ono ne gospodari skoro svakom potrebom.
tema nikako nije glupa, naravno, ali ja nisam filosof

[kojica]

jeeee... izvrnuh se od sreće kad sam videla da je neko pisao ovde..

Ma znam da tema nije glupa, nego sam htela da vas upecam na tešenje.
Nije glup ni onaj ko ne zna odgovor. Ali je svakako kukavica onaj ko izbegava
i da razmišlja na ovu temu.
To onako iz ličnog iskustva. Kad god pokušam, steknem utisak da će mozak
da mi iskipi... i da ću da flipnem, pa brzo pobegnem u neke misli koje
stvaraju bolji osećaj...

[причалица]

A šta je sa umom?
Da li on sluša nas ili mi njega?

a ti ovo pitaš u smislu da je um nešto totalno nezavisno od nas dobra fora.
missim, ne dam mu da se otima kontroli, kao što telu dozvoljavam a što? pa zato što je um zaista deo mene, a telo - i nije

[Nežnicah]

sad više ništa ne razumem, ako mi gospodarimo umom, ko smo to mi, koliko nas čini jednu celinu zvanu Ja um, mi, telo

[Jovanova]

]A šta je sa umom?

Umom gospodare razum i emocije (srce). Koji će od ta dva biti gospodar zavisi od strukture ličnosti. Retko će neko u kome gospodari razum ići srcem, i retko će jedni druge razumeti. Ovo nikako ne znači da oni gde dominira (gospodari) razum nisu emocijonalni ali, za razliku od drugih koji idu srcem, racionalno troše emocije i ne vole rizik.

Da smo mi gospodari, ne bi li sa lakoćom pamtili ono što želimo da upamtimo i zaboravljali ono čega ne želimo da se sećamo?

Zar je ovo nemoguće?

Ne bi li stalno mislili neke srećne misli umesto što stalno idemo za nekim mislima za koje uopšte ne znamo odakle dolaze? Za nekim brigama i strahovima...

Ovo se dešava ali nije redovna pojava i pristaje pesimistima. Zamišljam kako odlazim u san i mislim kako mi može biti loš naredni dan. Ali ne, ja odlazim u san puna nade za bolji dan. Važno je biti svestan da je sve u opticaju.

[Sagacity]

Telo samo zna kada mu je toplo, kada hladno, kada mu je potreban odmor, a kada hrana.... Naše je da mu udovoljavamo koliko god smo to u mogućnosti. Mi smo mu sluga?

A šta je sa umom?
Da li on sluša nas ili mi njega? Da li i njega služimo tako što mu neprestano dobavljamo neku vrstu zabave? Taman posla da mu bude dosadno...
Da smo mi gospodari, ne bi li sa lakoćom pamtili ono što želimo da upamtimo i zaboravljali ono čega ne želimo da se sećamo? Ne bi li stalno mislili neke srećne misli umesto što stalno idemo za nekim mislima za koje uopšte ne znamo odakle dolaze? Za nekim brigama i strahovima...

Ono što sam shvatila u životu, da se ne treba mnogo pitati....Sve što dublje razmišljaš, sve više možeš shvatiti besmisao. Zati i obično kažu...''Da mi je tvoj mozak, da se malo odmorim''...Obično se to kaže osobama, koje ne razmišljaju previše...
Ko je gospodar? Um. Da li on sve može kontrolisati...?Može ali ne sasvim ili teško kada se emocije uključe...
Komplikovani smo mi skroz kao bića. Može se učiniti da je telo gospodar, ali ga um može kontrolisati. Ako si gladan, možeš trpeti, um je taj koji će mu reću da li da zaviri u frižider ili ne. Nagoni se ipak mogu kontrolisati....um je taj koji reguliše.

E sad, kad ti je previše hladno ili toplo...Hm...Tu telo demantuje um..Mada, šta je sa onim ljudima koji leže na ekserima ili gaze po vatri, bez nekih posledica? Kako oni uspevaju to?

Što se tiče toga da zaista gospodarimo sobom...pa moguće je i to. Može se izgraditi osoba na način da ne misli o nebitnim stvarima, da mu ne ulaze raznorazne stvari misli i priče u glavu, već samo ono što želi....Ali mi smo ipak ljudi, a ne programirani stvorovi...

[Moonster]

Telo samo zna kada mu je toplo, kada hladno, kada mu je potreban odmor, a kada hrana.... Naše je da mu udovoljavamo koliko god smo to u mogućnosti. Mi smo mu sluga?

A šta je sa umom?
Da li on sluša nas ili mi njega? Da li i njega služimo tako što mu neprestano dobavljamo neku vrstu zabave? Taman posla da mu bude dosadno...
Da smo mi gospodari, ne bi li sa lakoćom pamtili ono što želimo da upamtimo i zaboravljali ono čega ne želimo da se sećamo? Ne bi li stalno mislili neke srećne misli umesto što stalno idemo za nekim mislima za koje uopšte ne znamo odakle dolaze? Za nekim brigama i strahovima...

Simbioza, međusobna povezanost uma i tela, je naša sudbina
Jedno bez drugoga ne može, bez tela nema ni uma, a telo da tako kažemo "bez uma" postoji, ali nema ni funkciju ni svrhu, već je ovisno o drugima.
Stara izreka koja kaže:"Um caruje, snaga (čitaj telo) klade valja" je najbolja moguća definicija o uzajamnim odnosima na to relaciji.
Bez uma, nema naše kreativnosti, nema rešavanja problema, nema napredovanja u bilo kom smislu, suštinski naravno.
Bez tela, ma šta zamislil ne možemo realizovati, nismo u stanju da sprovedemo u delo.
Najbolji primer po meni, iz novije istorije, je Stiven Hoking, briljantan um zarobljen u bednom telu, nažalost mnogih.....

 

Ako jednom, bez obzira na način, uspemo da prevaziđemo tu simbiotičku povezanost, to će biti jedno sasvim novo poglavlje u našoj evoluciji.
Do tada, sve po starom ide

[Sagacity]

Ovo što si napisao je zaista suština. Lepo rečeno.
Mi uvek polazimo od toga, da smo podjednaki u svemu, u smislu da smo svi ljudi sa normalnim funkcijama, da govorimo, pričamo, krećemo se...Odnosno da smo svi zdravi mentalno i fizički. Ali ovo što si naveo, potvrđuje da kod čoveka nema ili ili, ili duh ili telo...Oba daju sklad. Faktički, obrnuto daje hendikep.
Ali pod pretpostavkom da smo svi savršeno zdravi i umno i fizički, da li bismo tada mogli umom da vladamo sobom?
Mislim da je to ono što je Kojica pitala..Ja mislim da je u većini slučajeva moguće...ali ne u potpunosti....Prosto, nismo rođeni kao mehanizmi...

[Nežnicah]

mene ovde niko ne citira znači moj um ne gospodari mojom tastaturom

[Moonster]

Ovo što si napisao je zaista suština. Lepo rečeno.
Mi uvek polazimo od toga, da smo podjednaki u svemu, u smislu da smo svi ljudi sa normalnim funkcijama, da govorimo, pričamo, krećemo se...Odnosno da smo svi zdravi mentalno i fizički. Ali ovo što si naveo, potvrđuje da kod čoveka nema ili ili, ili duh ili telo...Oba daju sklad. Faktički, obrnuto daje hendikep.
Ali pod pretpostavkom da smo svi savršeno zdravi i umno i fizički, da li bismo tada mogli umom da vladamo sobom?
Mislim da je to ono što je Kojica pitala..Ja mislim da je u većini slučajeva moguće...ali ne u potpunosti....Prosto, nismo rođeni kao mehanizmi...

Ne, um ne može da nadvlada u potpunosti nikada telo, odnosno da potpuno potisne sve telesne potrebe.
Najbolji i najjednostavniji primer je žeđ, ne postoji osoba koja može da izdrži duže od nekoliko dana bez unosa vode.
Na nekom polju, možemo, do određene granice da "savladamo" telo, ali ne treba zaboraviti da je to nemoguće zbog same činjenice da je naš um sastavni i neodvojivi deo našeg tela, centralni nervni sistem prožima celo naše fizičko biće, ali je isto tako povezan i sa onim delom našeg tela gde se nalazi i naš um. Neke druge naše potrebe možemo, ponovo do određene mere ili da potisnemo ili da zanemarimo, za itvesno vreme.
Koliko takvo ponašanje ostavlja ili ne ostavlja posledice, je već sasvim druga priča.

[Moonster]

sad više ništa ne razumem, ako mi gospodarimo umom, ko smo to mi, koliko nas čini jednu celinu zvanu Ja um, mi, telo

Koliko ja razumem, a sada i to je diskutabilno
Naše JA čini naš um plus naše telo, da nema našeg uma, ne bi bilo ni ovoga razgovora ovde, um celo vreme vlada našim telom, mislima, odlukama...itd.
Telo samo izvršava naredbe koje naš um donese, zna se desiti da ljudi telo ne vide kao sastavni deo kompleksnije celine, pa poistovećuju da je um = JA što je samo delimično tačno.
A na koliko dodatnih celina možemo da podelimo um, uzimajući u obzir da su neke telesne funkcije vezane za um, nezavisno od tela, kao na primer otkucaji srca, disanje....itd ?

[Sagacity]

Ne, um ne može da nadvlada u potpunosti nikada telo, odnosno da potpuno potisne sve telesne potrebe.
Najbolji i najjednostavniji primer je žeđ, ne postoji osoba koja može da izdrži duže od nekoliko dana bez unosa vode.

Da može, bili bismo besmrtni zar ne ?
Slažem se sa tobom... Ja sam se setila samo hrane, bez nje čovek isto ne može ali može da obuzda nagone za istom, da ne jede previše, pre svega sam na to mislila, ali ne može da ga kontroliše na način da može bez hrane u potpunosti...

[Nežnicah]

numem da odgovorim na pitanje ali sam srećna jer sam citirata samo vi pišite, ja vas pratim, a kako će tek kojici da bude drago kad vidi da se piše na temi

[Moonster]

Da može, bili bismo besmrtni zar ne ?
Slažem se sa tobom... Ja sam se setila samo hrane, bez nje čovek isto ne može ali može da obuzda nagone za istom, da ne jede previše, pre svega sam na to mislila, ali ne može da ga kontroliše na način da može bez hrane u potpunosti...

Da, može i tako da se dostigne besmrtnost, ali možda ima i drugih rešenja
Uglavnom, činjenica je da nervni sistem, iz koga sve potiče, koji je dom naših misli, sećanja, odluka, razmišljanja i svega drugoga, dobrog i lošeg, ne stari sa godinama, ali ćelije koje ga sačinjavau odumiru i to od samoga momenta našeg rođenja, te ćelije prirodno nemaju sposobnost regeneracije kao što imaju druge ćelije našeg organizma.
Evo jedne lepe činjenicekoja nam opisuje koliko je naš um jedinstven, a to je, da bez njega, ne bi bilo naših emocija,a bez emocija koje imamo ne bi bilo ni ljubavi
Tačno je, emocije mogu i mržnju da probude, ali više volim da razmišljam u smeru ljubavi

[Moonster]

numem da odgovorim na pitanje ali sam srećna jer sam citirata samo vi pišite, ja vas pratim, a kako će tek kojici da bude drago kad vidi da se piše na temi

Dok se Kojica ne naljuti na nas jer smo možda omašili suštinu ?

[kojica]

sad više ništa ne razumem, ako mi gospodarimo umom, ko smo to mi, koliko nas čini jednu celinu zvanu Ja um, mi, telo

Mhm.. Tu i jeste vic. Čak i da zaključimo da smo mi gospodari, odnosno to neko Ja, opet se postavlja pitanje
nad kim gospodarimo.

Izgleda da su um i telo samo platforma na kojoj se JA može izgraditi?

opet trojstvo..

[kojica]

Zar je ovo nemoguće?.

Nije nemoguće, samo je za pamćenje potrebno uložiti napor, a zaboravljanje
se dešava spontano, nemamo ga pod kontrolom.

Ovo se dešava ali nije redovna pojava i pristaje pesimistima. Zamišljam kako odlazim u san i mislim kako mi može biti loš naredni dan. Ali ne, ja odlazim u san puna nade za bolji dan. Važno je biti svestan da je sve u opticaju.

Što opet iziskuje neku vrstu napora?