Vaši putopisi

[Moonster]

Otvaram ovu temu da bi nam članovi foruma preneli svoja iskustva sa putovanja na kojima su bili
To su obično oni detalji koji se ne navode niti u turističkim brošurama, niti će vam bilo ko drugi na njih ukazati ako putujete negde.



Bugarska

Putovanje u Bugarsku započeo sam vozom, sa Beogradske železničke stanice, ukoliko se odlučite da na ovaj način putujete, prepručljivo je da neke stvari saznate pre putovanja. U prvom redu cena putovanja, za mesto u klasičnom kupeu, je oko 4700 dinara od Beograda do Sofije u jednom pravcu.
Da bi uštedeli na ceni karte, nemojte kupovati kartu od Beograda do Sofije već od Beograda do Dimitrovgrada, uzmite povratnu kartu, cena na toj relaciji je oko 1700 dinara, tako da ste u samom početku uštedeli nekih 3000 dinara, to nije neka velika cifra za jednu osobu, ali ako vas ide više, u mom slučaju tri osobe, onda je to ušteđenih oko 90 evra. Povratna karta koju ćete kupiti vredi vam tačno mesec dana. Kada kupujete kartu na šalteru, obratite pažnju da vam je navedena kategorija voza sa kojim putujete, dakle da li piše da je brzi voz u pitanju, putnički ili ekspres. Ukoliko vam to ne napišu na samoj karti kada vam je izdaju, prilikom kontrole karata izvršit ćete doplatu u iznosu od 600 dinara, da bi mogli da nastavite putovanje u toj voznoj klasi. Ja na to nisam obratio pažnju, tačnije na mojoj karti nigde nije bila napisana klasa voza sa kojim sam putovao, tako da smo izvršili nadoplatu karte tokom putovanja.
Druga stvar koju je bitno da saznate je da za Sofiju iz Beograda postoje da tako kažem, dve vrste vozova, jedni pripadaju Železnicama Srbije, a druge kompozicije Bugarskim železnicama. To je bitno iz razloga jer kompozicijom koja pripada Železnicama Srbije obavezno i uvek putuju šverceri i ne samo oni, dok kompozicijom koja pripada Železnicama Bugarske putuje običan narod.
U kvaliteti putovanja, razlika je drastična, vagoni koji pripadaju Železnicama Srbije su prestari i u stanju raspadanja, ali baš iz tog razloga, šverceri putuju sa tim vagonima. Kompozicija je po pravilu smešno mala, sastoji se od jedne lokomotive na električni pogon, jednog klasičnog vagona sa kupeima i jednih spavaćih kola. Ukoliko putujete sa tom kompozicijom, ni u kom slučaju nemojte uzeti spavaća kola.
Kompozicije se smenjuju naizmenično, tako da naša švercerska kompozicija ide uvek ponedeljkom, sredom i petkom, dok bugarska ide utorkom, četvrtkom i subotom.
Upotrebu toaleta u tom vozu zaboravite, to je najbolji mogući savet koji mogu da dam, od Beograda do Niša vas vuče jedna lokomotiva koja je priključena ne elektro mrežu, pa ćete ipak koliko toliko pristojno brzo stići u Niš, ali u Nišu će tu lokomotivu zameniti sa dizelskom, koja ide do granice sa Bugarskom toliko sporo, da ćete imati utisak da nikada nećete stići, na pojedinim deonicama koje nisu kratke brzina sigurno nije veća od 20 km/h.
Nakon svega stići ćete na granični prelaz Dimitrovgrad, tu će se obaviti klasična policijska i carinska kontrola, koja prođe sa strane Srbije relativno brzo. Nakon toga ne napuštate voz, već kompozicija ide na granični prelaz Zapadna Kalotina u Bugarskoj, tu je kontrola izuzetno jaka.
Putovanje traje dugo, bićete iscrpljeni i umorni, ako niste naviknuti na takva putovanja, ni u kom slučaju nemojte sebi dozvoliti luksuz da zaspete ili da za bilo koga ko vas zamoli da mu prenesete neku robu preko granice kažete pred carinom ili policijom da je ta roba vaša.
Razlog je jako jednostavan, a to je da tom kompozicijom ide droga za Bugarsku, trava najviše, ali ne samo ona.
Ukoliko prvi put ulazite u Bugarsku, pored biometrijskog pasoša, potrebno je da imate predviđene još neke stvari, kao prvo pitaće vas gde idete i pitaće vas sa kojim razlogom putujete, na oba pitanja ja sam odgovorio da idem u Sofiju a da je svrha putovanja turistička, te da ću se zadržati samo preko vikenda, želim da posetim grad. Tako da je poželjno da planirate da subotom ujutro budete na granici, ja sam krenuo u petak navečer iz Bg-a. Osim toga poželjno je da imate povratnu kartu i oko 200 evra da im pokažete, ukoliko baš budu tražili, povratna karta kao dokaz da imate nameru da se vratite nazad, a oko 200 evra da imate da platite sebi negde stan ili hotel, šta već planirate, dakle da imate sredstva za život.
Carina(bugarski: Митница) traži tri stvari u toj kompoziciji, a to su: ilegalni migranti, obično Kurdi i njih traže kada idete za Srbiju, a kada ulazite u Bugarsku traže se cigarete i droga. Nije redak slučaj, da osobe koje su u spavaćim kolima, imaju upakovanu travu za bugarsko tržište ili u povratku obično heroin za srpsko tržište. Ukoliko ste u spavaćim kolima i to vam se pronađe, teško ćete moći da dokažete da sa tim nemate nikakve veze, tačnije doživećete sve moguće neprijatnosti koje takav postupak nosi sa sobom. Kontrola kupea se vrši sa klasičnom fiber optičkom sondom sa osvetljenjem, nema mesta gde se ta sonda ne provuče, i u najmanje šupljine i otvore. Osim toga ako vam uđu u kupe i kažu vam da izađete iz njega, ceo kupe će rastaviti na sastavne delove, dok sve ne pregledaju, upravo to se desilo jednoj ženi iz bugarske koja je putovala za Srbiju, sam proces trajao je punih 45 minuta, nisu ništa našli.
Bugarska policija jeste oštra ali nije detaljna, kada je moj saputnik upitan zašto ide za Sofiju, njegov odgovor je bio da ide kod devojke i to je prošlo.
Hrvatska policija bi mu tražila ime i prezime devojke, mesto njenog boravka pa čak bi išli i do toga da dotičnu osobu nazovu i da provere te podatke, kod njih priče bez podloge i to ozbiljno razrađene, ne prolaze.
Kada se završi kontrola policije i carine, sa bugarske strane konačno ćete krenuti za Sofiju. Kada krenete ući će vam kondukter kome ćete reći da idete za Sofiju, oni ne razbiraju tj., ne razumeju ništa sem bugarskog jezika, engleski ili ruski vam neće biti od velike pomoći. Cena karte koju plaćate od Zapadne Kalotine do Sofije je 4 leva po osobi, to je ugrubo oko 2 evra po osobi ili nekih 250 dinara. Ukoliko nemate leve, neće vam praviti nikakav problem, uzeće dinare i ostaviti vas u kupeu, kartu nećete dobiti kao potvrdu da ste je platili, to oni sami ostave sebi sa strane kao bonus zaradu, ali vas neće niko ni pitati za kartu, nećete imati problema.U mestu Dragoman, gde kompozicija staje, vrlo često se zna desiti da uđe vanredna policijska kontrola, tako da tu budete oprezni. Nakon što prođete Dragoman ulazite konačno u Sofiju,nemojte zaboraviti na vremensku razliku koja između Srbije i Bugarske iznosi tačno jedan sat, Bugarska je u plusu u odnosu na Srbiju, tako da ako sat niste ranije podesili učinite to u Sofiji, da ne bi žurili svagde jedan sat pre vremena. Prva stvar koja je meni bila čudna je izuzetno mali broj policajaca ne samo na železničkoj stanici već i u samom gradu, to mi se svidelo, ali sam kasnije shvatio da nije sve baš tako kako izgleda. Uniformisanu policiju videćete u strogom centru grada, kod Sudbene Palate (Vrhovni sud), (Narodnog Sobrania) zgrade parlamenta i kod rezidencije predsednika države, koja je u neposrednoj blizini. Drugde ih skoro i nema, ali zato ima jako puno policije u civilu, koja se ni po jednom detalju ne razlikuje od ostalih civila u Sofiji. To se odnosi i na automobile, koji imaju civilne tablice i gde policajac samo spusti prozorsko staklo i stavi rotaciju na krov auta, tek tada shvatite da je u pitanju policija. Još jedan detalj koji je meni zasmetao je nemogućnost kupovine kartica za mobilni telefon bez davanja podataka iz pasoša ili ako je njihov državljanin u pitanju mora dati podatke sa lične karte. Dopunjavanje takve kartice je isto problematično jer se radi u bankama koje imaju ugovor sa operaterom o tome, a i tada iako samo doplaćujete svoj kredit na kartici, ponovo dajte sve svoje podatke u banci gde to obavljate.
Evro vam neće primiti ukoliko ga ne zamenite, menjačnica ima dosta, a jedna u Bulevaru Vitoša mi je posebno ostala u pamćenju jer tamo razmenjuju izraelski šekel,hrvatsku kunu,čak i ruske rublje, ali dinar i konvertibilnu marku ne. Tako da je poželjo da imate spremljene evre ili barem dolare.
Sofija kao grad nije ništa posebno ni na jedan način, tačnije celo vreme sam imao utisak da sam došao u sredinu koja se još nije odlučila, da li prati zapad ili prati Rusiju iz doba Staljina. Sve im je izmešano, najmodernije zgrade pored starih zgrada iz doba ruskog socijalizma, dobro održavanje puteva barem što se glavnih magistralnih pravaca tiče, ali loše održavanje pločnika, posebno u bulevaru Vitoša.
Hotel koji se nalazi u samom centru Sofije i koji mi je ostao u uspomeni je hotel Rila, nedaleko od Parlamenta, prenoćište sa doručkom je 15 leva po osobi, to je nekih 7.5 evra, na doručak nikada nisam ni sišao, tako da nemam pojma šta poslužuju, najverovatnije klasiku kao i u svim hotelima.
Rila je speciična po tome što se nalazi u centru sukoba na relaciji vlasnika Rile koji je vlasnik celog lanca hotela u Bugarskoj i nekoga iz parlamenta, vlasnik hoće Rilu da sruši i da podigne nov i luksuzan hotel na tom mestu, iz parlamenta to ne daju jer traže da im se potplati, što vlasnik odbija. Da bi mu otežali rušenje, hotel je država proglasila kulturnim spomenikom, tako da je pod njenom zaštitom, dok vlasnik ne plati koliko treba da plati.
Kada rezervišete sobu, na recepciji uvek imate barem jednu osobu koja pristojno govori engleski, obavezno tražite sobu sa kadom.
Ukoliko to ne naglasite dobićete običnu njihovu sobu, koja nema kadu, i to je slučaj u celoj Bugarskoj, ne samo što nemaju kadu nego nemaju ni tuš kabinu. Njihova "kada" se sastoji od pločica na podu u kupatilu, preko puta vas je fiksiran vojni tuš sa podešavanjem hladne i tople vode, nemojte se zanositi sa idejom da taj tuš ima fleksibilnu glavu ili da ga možete pomerati oko sebe, to ne postoji u njihovom "kupatilu", dakle tuš je fiksiran.
Na podu imate jednu rupu koja je pokrivena rešetkom i tu ide sva voda od tuširanja, ostatak kupatila od vaše "kade" odvaja samo jedna šipka na koju je nakačena plastična zavesa. Hotel ima dve vrste soba, jedne su sa pogledom na parlament, a druge su sa pogledom na planinu Vitoša, taj pogled tražite sa normalnim kupatilom i biće sve ok, pogled na Vitošu zaista jeste lep. Sobe su klimatizovane, klasične, sa mini barom, satelitskom televizijom i to je to, dakle ništa posebno. Treba ih pohvaliti u pogledu čistoće, što nisam očekivao, ali sve je bilo besprekorno čisto, ali baš sve, a posebno posteljina, tu zamerki nema nikakvih. Kada se odjavljujete vratit će vam pasoš, pitaće vas da li ste uzeli šta iz mini bara, ali vas neće proveravati, hotel se plaća unapred.
U Sofiji su prisutne sve robne marke sa zapada, uključujući i one ekskluzivne, meni je pažnju privukao draguljar i zlatar iz Istanbula, Altinbaš, koji ima u centru svoje prostorije, ali nažalost nisam imao vremena za to.
Vodu nemojte da pijete iz slavine, jer im voda nije ispravna, kupite Devin, gaziranu vodu ili Clever vodu u balonu od 10 litara, cena je oko 2 leva., tj 1 evro ili 120 dinara, tu negde.

Kraj prvog dela....

[Nežnicah]

E pa Moon, bravo za temu Odlična je Čekamo drugi deo

[Moonster]

U Sofiji imate regularna sniženja koja su vezana za praznike, kao što su uskrs, nova godina, tada su u prodavnicama sniženja robe od 10% do 50% zavisno od samih prodavača koliko će dati popusta na koji artikal. Ovo se posebno odnosi na odevne predmete. Ja sam u Sofiju došao krajem januara i sve do sredine februara i dalje su trajali popusti sezonski od nove godine, tako da taj period popusta kod njih jako dugo traje. Njima je u interesu da snize cenu robe i da je na taj način prodaju, a ne da im artikli neprodati stoje u prodavnicama, kako je obično kod nas, ali obavezno sa visokom cenom.
U buticima u centru Sofije morate obratiti pažnju da imaju ponudu miksovane robe, osim ako se radi o buticima koji zastupaju samo jednu određenu marku, tj., brend, pod miksovanom robom podrazumeva se da imate ponudu orginalne italijanskih cipela i u istoj trgovini kineskih cipela koje su proizvedene za njihovo tržište, ono što je bitno kada kupujete je da obavezno pitate prodavača da li je artikal koji vas interesira kineski (oni kažu Kitajski), ukoliko jeste prodavač će vam to i reći, slagati vas neće sigurno. Kinesku robu nikako ne preporučujem, iako lepo izgleda nema nikakav kvalitet.
Osim butika u centru u samoj Sofiji imate tri tržna centra koja su solidne velične, prvi od njih koji je ujedno i najmanji je tržni centar Serdika, u vreme sniženja i tamo su popusti u istom rasponu od 10% do 50%. Drugi tržni centar je City Center Sofia treći je i najveći tržni centar u Bugarskoj, a to je SkyCity Mall otvoren 2010 godine, ima i drugih ali ovi su najpoznatiji. Također imate i poznatu Pirotsku ulicu, to je manja buvlja pijaca slična kao bilo koja druga na Balkanu, gde možete kupiti sve obične stvari i sitnice od odevnih predmeta do tehničkih uređaja, plaća se u kešu i kod njih ne postoji fiskalizacija u tom smislu da ćete dobiti fiskalni račun na pijaci, toga tamo nema. Policija je prisutna u civilu, tako da nećete videti neku buku, svađu ili razračunavanje bilo koje vrste iako zvanično policije tamo "nema", proizvodi su većinom bugarski, nešto manje kineski. Druga poznata pijaca puno veća od ove u Pirotskoj ulici je pijaca Ilinci. Ilinci su u odnosu na nekadašnje vreme gde su "tezge" bile komadi kartona na betonu na kojem se prodavala roba, doživeli transformaciju, Ilinci se mogu podeliti na tri dela, prvi deo je zatvoreni trgovački centar u kojem se nalaze trgovine kao u bilo kom drugom tržnom centru, drugi deo bi bio spoljašnji deo pijace Ilinci koji je povezan sa zatvorenim trgovačkim centrom, radi se o nizu prodavnica koje imaju svoje prostorije, sa rednim brojevima i gde se prodaje roba, treći deo pijace Ilinci su klasične tezge kao na bilo kojoj pijaci kod nas, ali koje nisu natkrivene i isto imaju serijske brojeve. Na Ilincima se možete cenjkati i pitati da vam spuste cenu nečega što kupujete, posebno ukoliko kupujete nekoliko artikala kod istog prodavača, snizit će vam cenu. Jedan detalj koji sam primetio je da sami bugari na Ilincima snize cenu bez problema, dok kinezi to neće uraditi bez obzira šta i koliko kod njih kupujete. Fiskalni račun nećete dobiti ni za jedan artikal, ali ukoliko kupujete tehničku robu, dobit ćete garanciju na kupljeno sa potpisom i pečatom firme od koje ste kupili, tačnije stzr-a koji je tamo registrovan i kao takav posluje, na Ilincima se ne izdaju fiskalni računi. Na klasičnim tezgama kojih zaista ima puno, možete naći stavrno svašta od robe, od nargila preko jakni, posteljine, pegli, majica, grejalica, ventilatora, posuđa, do nečega na šta sam naišao, a to je krzno i to iz Mongolije. Naišao sam na jednog Mongola koji tamo prodaje sve predmete od krzna, odevne naravno, kape, šubare, rukavice...itd. Cene su im pristupačne, manje nego u Srbiji, to je sigurno.
Tako da bez obzira na nečiju kupovnu moć, za svakoga će se sigurno naći ponešto da se kupi.
Hrana im je uopšteno jetina, od svega što imaju u ponudi, ja se jedino nisam navikao na njihov kečap i senf, jer imaju specifičan ukus u odnosu na ono što mi koristimo na ovim prostorima. Još jedna stvar bitna za ljubitelje turske kafe, je ta da tamo tu kafu nećete dobiti u lokalima čak i u trgovinama se ređe može naći, u Billi se može naći, poznata je zlatna džezva, kafa koja se prodaje pod tim imenom, ukoliko ne želite nju, onda kupite Tchibo koja ima jaku aromu i odlična je, marinirano meso nemojte kupovati jer se zna desiti da pokvareno meso mariniraju, pa se može desiti da se otrujete.
Osim toga sve ostalo možete da kupite jer je ispravno i sveže. Restorane brze hrane imate po celoj Sofiji posebno u samom centru grada, jedino mi se nije svideo restoran brze italijanske hrane, zbog načina na koji dobijete svoje špagete na primer, dobijete ih u kartonskoj kutiji, iako je sve besprekorno čisto uključujući i to, to mi je zasmetalo. Hranu u brzim restoranima prodaju po principu da je sve skuplje prepodne,nego navečer, tako rade zbog sloja stanovnika kojima je i brza hrana preskupa, tako na primer porcija nečega do 17:00 h može biti recimo 5 leva, a od 17:00h ta ista porcija je 2.5 leva, hrana im je sveža, sve što se ne proda u toku dana se baca, čisti su, oko toga sigurno nećete imati problema.
U svim većim trgovinama u Sofiji, kao što je Billa na primer, imate prisutno FTO osoblje na samom izlazu gde je i kasa u blizini, razlog su česte krađe iz tih trgovina, na kasi kada predate novac, odmah će se svaka novčanica proveriti da li je slučajno falsifikat. Ono što mi se svidelo je da ukoliko vam naplate nešto, na primer, 1.99 leva a vi platite na kasi 2 leva, vratiće vam kusur od 0.01 tačnije izvratiće vam jednu stotinku, a ne kao kod nas kada se prave blesavi. U lokalima koji se nalaze u staroj gradnji nije poželjno da u toaletu obavite veliki posao, jer su prilikom građenja samog objekta za vreme socijalizma, postavljene cevi malog prečnika, tako da se može desiti ukoliko se oglušite o to upozorenje da napravite malu veneciju u toaletu.
U lokalima koji se nalaze u tržnim centrima i novim zgradama na takav problem nećete naići, toaleti su im po pravilu čisti bez obzira gde se nalaze.
Dizel je zbog nekih uredbi njihove vlade skuplji od bezolovnog benzina, tako da ako imate dizelaš i putujete u Bugarsku ili kroz nju, budete spremni na to. Ako putujete sa svojim automobilom, preporučljivo je da ga parkirate na plaćeni parking u Sofiji, tarifa je oko 200 leva, 100 evra mesečno, tako da vam auto ne bude ukraden, ukoliko tako ne uradite, vrlo brzo ćete ostati bez automobila, posebno zato što je na stranim tablicama.
U centru ih nemate prisutne, ali u širem centru imate rome koji planski idu po gradu, idu da skupljaju sekundarne sirovine za preradu ali i da kradu, kako koji, obično se pojave oko podneva i do 5 sati popodne završe što su imali, policija ih ne dira, ali ih ne vole, uopšteno. Imat ćete priliku da vidite konjsku zapregu u Sofiji kao što sam je ja video na Karaburmi u Beogradu.
Srbe bugari ne vole, to je tačno, ali najveću netrpeljivost imaju prema romima i turcima, iz nekih razloga koje ne bih navodio.
Od mesta koja ja mogu da preporučim u Sofiji su u prvom redu poslastičarnica Nedelja koja ima ceo niz svojih lokala u Sofiji, gde zaista imate veliki izbor odličnih torti, kolača i napitaka, siguran sam da će vam se svideti. Na drugom mestu je lokal Cargo u samom centru Sofije, nedaleko od crkve Svetog Velikomučenika Georgija - Rotonde, tu imate pored napitaka vrlo lepe konobarice, pola muške populacije najviše dolazi radi konobarica...
Od noćne zabave, sami ćete lako otkriti gde se šta može naći, ali ja ću obavezno navesti striptiz klub Velvet u Sofiji, gde imate odlične striptizete, posebno lepe crnkinje, pa ko voli, neka se zabavi....
Bugarska nije potpisnica Šengena, tako da u Bugarskoj možete ostati maksimalno tri meseca, ali kada vam isteknu ta tri meseca, napustite Bugarsku na jedan dan i ponovo uđete i počinje vam novi boravak od tri meseca, za razliku od članica Šengena, gde imate pravo na maksimalni boravak od tri meseca u toku cele godine, nakon isteka nemate pravo vraćanja nazad, dok ne prođe 9 meseci. Ukoliko želite iz nekih razloga duže ostati u Bugarskoj, morate imati prijavljen neki posao, otvoriti firmu tamo, plaćati porez, državno zdravstveno...itd. Tada dobijate i ličnu kartu za stranca koja se naredne tri godine obnavlja na svaku godinu, da bi četvrte godine dobili ličnu kartu za stranca sa trajnim boravkom, a nakon pet godina provedenih legalno u Bugarskoj, imate pravo da podnesete za državljanstvo....itd. Malo sam ušao u off topic, ali eto ako nekoga zanima neka pita pa ću detaljnije objasniti, onoliko koliko znam.

Na nekoj skali od 1 do 10 Bugarska kod mene dobija dvojku kao ocenu, prvenstveno zbog toga što sam celo vreme bio opravdano pod utiskom da sam u Sovjetskoj Rusiji, a ne u zemlji koja je članica EU, ovo je vezano za policiju prvenstveno, to mi se nikako nije svidelo, pored ostalih stvari.

[Padalica]

odlican putopis moon