Otvaram ovu temu da bi nam članovi foruma preneli svoja iskustva sa putovanja na kojima su bili
To su obično oni detalji koji se ne navode niti u turističkim brošurama, niti će vam bilo ko drugi na njih ukazati ako putujete negde.
Bugarska
Putovanje u Bugarsku započeo sam vozom, sa Beogradske železničke stanice, ukoliko se odlučite da na ovaj način putujete, prepručljivo je da neke stvari saznate pre putovanja. U prvom redu cena putovanja, za mesto u klasičnom kupeu, je oko 4700 dinara od Beograda do Sofije u jednom pravcu.
Da bi uštedeli na ceni karte, nemojte kupovati kartu od Beograda do Sofije već od Beograda do Dimitrovgrada, uzmite povratnu kartu, cena na toj relaciji je oko 1700 dinara, tako da ste u samom početku uštedeli nekih 3000 dinara, to nije neka velika cifra za jednu osobu, ali ako vas ide više, u mom slučaju tri osobe, onda je to ušteđenih oko 90 evra. Povratna karta koju ćete kupiti vredi vam tačno mesec dana. Kada kupujete kartu na šalteru, obratite pažnju da vam je navedena kategorija voza sa kojim putujete, dakle da li piše da je brzi voz u pitanju, putnički ili ekspres. Ukoliko vam to ne napišu na samoj karti kada vam je izdaju, prilikom kontrole karata izvršit ćete doplatu u iznosu od 600 dinara, da bi mogli da nastavite putovanje u toj voznoj klasi. Ja na to nisam obratio pažnju, tačnije na mojoj karti nigde nije bila napisana klasa voza sa kojim sam putovao, tako da smo izvršili nadoplatu karte tokom putovanja.
Druga stvar koju je bitno da saznate je da za Sofiju iz Beograda postoje da tako kažem, dve vrste vozova, jedni pripadaju Železnicama Srbije, a druge kompozicije Bugarskim železnicama. To je bitno iz razloga jer kompozicijom koja pripada Železnicama Srbije obavezno i uvek putuju šverceri i ne samo oni, dok kompozicijom koja pripada Železnicama Bugarske putuje običan narod.
U kvaliteti putovanja, razlika je drastična, vagoni koji pripadaju Železnicama Srbije su prestari i u stanju raspadanja, ali baš iz tog razloga, šverceri putuju sa tim vagonima. Kompozicija je po pravilu smešno mala, sastoji se od jedne lokomotive na električni pogon, jednog klasičnog vagona sa kupeima i jednih spavaćih kola. Ukoliko putujete sa tom kompozicijom, ni u kom slučaju nemojte uzeti spavaća kola.
Kompozicije se smenjuju naizmenično, tako da naša švercerska kompozicija ide uvek ponedeljkom, sredom i petkom, dok bugarska ide utorkom, četvrtkom i subotom.
Upotrebu toaleta u tom vozu zaboravite, to je najbolji mogući savet koji mogu da dam, od Beograda do Niša vas vuče jedna lokomotiva koja je priključena ne elektro mrežu, pa ćete ipak koliko toliko pristojno brzo stići u Niš, ali u Nišu će tu lokomotivu zameniti sa dizelskom, koja ide do granice sa Bugarskom toliko sporo, da ćete imati utisak da nikada nećete stići, na pojedinim deonicama koje nisu kratke brzina sigurno nije veća od 20 km/h.
Nakon svega stići ćete na granični prelaz Dimitrovgrad, tu će se obaviti klasična policijska i carinska kontrola, koja prođe sa strane Srbije relativno brzo. Nakon toga ne napuštate voz, već kompozicija ide na granični prelaz Zapadna Kalotina u Bugarskoj, tu je kontrola izuzetno jaka.
Putovanje traje dugo, bićete iscrpljeni i umorni, ako niste naviknuti na takva putovanja, ni u kom slučaju nemojte sebi dozvoliti luksuz da zaspete ili da za bilo koga ko vas zamoli da mu prenesete neku robu preko granice kažete pred carinom ili policijom da je ta roba vaša.
Razlog je jako jednostavan, a to je da tom kompozicijom ide droga za Bugarsku, trava najviše, ali ne samo ona.
Ukoliko prvi put ulazite u Bugarsku, pored biometrijskog pasoša, potrebno je da imate predviđene još neke stvari, kao prvo pitaće vas gde idete i pitaće vas sa kojim razlogom putujete, na oba pitanja ja sam odgovorio da idem u Sofiju a da je svrha putovanja turistička, te da ću se zadržati samo preko vikenda, želim da posetim grad. Tako da je poželjno da planirate da subotom ujutro budete na granici, ja sam krenuo u petak navečer iz Bg-a. Osim toga poželjno je da imate povratnu kartu i oko 200 evra da im pokažete, ukoliko baš budu tražili, povratna karta kao dokaz da imate nameru da se vratite nazad, a oko 200 evra da imate da platite sebi negde stan ili hotel, šta već planirate, dakle da imate sredstva za život.
Carina(bugarski: Митница) traži tri stvari u toj kompoziciji, a to su: ilegalni migranti, obično Kurdi i njih traže kada idete za Srbiju, a kada ulazite u Bugarsku traže se cigarete i droga. Nije redak slučaj, da osobe koje su u spavaćim kolima, imaju upakovanu travu za bugarsko tržište ili u povratku obično heroin za srpsko tržište. Ukoliko ste u spavaćim kolima i to vam se pronađe, teško ćete moći da dokažete da sa tim nemate nikakve veze, tačnije doživećete sve moguće neprijatnosti koje takav postupak nosi sa sobom. Kontrola kupea se vrši sa klasičnom fiber optičkom sondom sa osvetljenjem, nema mesta gde se ta sonda ne provuče, i u najmanje šupljine i otvore. Osim toga ako vam uđu u kupe i kažu vam da izađete iz njega, ceo kupe će rastaviti na sastavne delove, dok sve ne pregledaju, upravo to se desilo jednoj ženi iz bugarske koja je putovala za Srbiju, sam proces trajao je punih 45 minuta, nisu ništa našli.
Bugarska policija jeste oštra ali nije detaljna, kada je moj saputnik upitan zašto ide za Sofiju, njegov odgovor je bio da ide kod devojke i to je prošlo.
Hrvatska policija bi mu tražila ime i prezime devojke, mesto njenog boravka pa čak bi išli i do toga da dotičnu osobu nazovu i da provere te podatke, kod njih priče bez podloge i to ozbiljno razrađene, ne prolaze.
Kada se završi kontrola policije i carine, sa bugarske strane konačno ćete krenuti za Sofiju. Kada krenete ući će vam kondukter kome ćete reći da idete za Sofiju, oni ne razbiraju tj., ne razumeju ništa sem bugarskog jezika, engleski ili ruski vam neće biti od velike pomoći. Cena karte koju plaćate od Zapadne Kalotine do Sofije je 4 leva po osobi, to je ugrubo oko 2 evra po osobi ili nekih 250 dinara. Ukoliko nemate leve, neće vam praviti nikakav problem, uzeće dinare i ostaviti vas u kupeu, kartu nećete dobiti kao potvrdu da ste je platili, to oni sami ostave sebi sa strane kao bonus zaradu, ali vas neće niko ni pitati za kartu, nećete imati problema.U mestu Dragoman, gde kompozicija staje, vrlo često se zna desiti da uđe vanredna policijska kontrola, tako da tu budete oprezni. Nakon što prođete Dragoman ulazite konačno u Sofiju,nemojte zaboraviti na vremensku razliku koja između Srbije i Bugarske iznosi tačno jedan sat, Bugarska je u plusu u odnosu na Srbiju, tako da ako sat niste ranije podesili učinite to u Sofiji, da ne bi žurili svagde jedan sat pre vremena. Prva stvar koja je meni bila čudna je izuzetno mali broj policajaca ne samo na železničkoj stanici već i u samom gradu, to mi se svidelo, ali sam kasnije shvatio da nije sve baš tako kako izgleda. Uniformisanu policiju videćete u strogom centru grada, kod Sudbene Palate (Vrhovni sud), (Narodnog Sobrania) zgrade parlamenta i kod rezidencije predsednika države, koja je u neposrednoj blizini. Drugde ih skoro i nema, ali zato ima jako puno policije u civilu, koja se ni po jednom detalju ne razlikuje od ostalih civila u Sofiji. To se odnosi i na automobile, koji imaju civilne tablice i gde policajac samo spusti prozorsko staklo i stavi rotaciju na krov auta, tek tada shvatite da je u pitanju policija. Još jedan detalj koji je meni zasmetao je nemogućnost kupovine kartica za mobilni telefon bez davanja podataka iz pasoša ili ako je njihov državljanin u pitanju mora dati podatke sa lične karte. Dopunjavanje takve kartice je isto problematično jer se radi u bankama koje imaju ugovor sa operaterom o tome, a i tada iako samo doplaćujete svoj kredit na kartici, ponovo dajte sve svoje podatke u banci gde to obavljate.
Evro vam neće primiti ukoliko ga ne zamenite, menjačnica ima dosta, a jedna u Bulevaru Vitoša mi je posebno ostala u pamćenju jer tamo razmenjuju izraelski šekel,hrvatsku kunu,čak i ruske rublje, ali dinar i konvertibilnu marku ne. Tako da je poželjo da imate spremljene evre ili barem dolare.
Sofija kao grad nije ništa posebno ni na jedan način, tačnije celo vreme sam imao utisak da sam došao u sredinu koja se još nije odlučila, da li prati zapad ili prati Rusiju iz doba Staljina. Sve im je izmešano, najmodernije zgrade pored starih zgrada iz doba ruskog socijalizma, dobro održavanje puteva barem što se glavnih magistralnih pravaca tiče, ali loše održavanje pločnika, posebno u bulevaru Vitoša.
Hotel koji se nalazi u samom centru Sofije i koji mi je ostao u uspomeni je hotel Rila, nedaleko od Parlamenta, prenoćište sa doručkom je 15 leva po osobi, to je nekih 7.5 evra, na doručak nikada nisam ni sišao, tako da nemam pojma šta poslužuju, najverovatnije klasiku kao i u svim hotelima.
Rila je speciična po tome što se nalazi u centru sukoba na relaciji vlasnika Rile koji je vlasnik celog lanca hotela u Bugarskoj i nekoga iz parlamenta, vlasnik hoće Rilu da sruši i da podigne nov i luksuzan hotel na tom mestu, iz parlamenta to ne daju jer traže da im se potplati, što vlasnik odbija. Da bi mu otežali rušenje, hotel je država proglasila kulturnim spomenikom, tako da je pod njenom zaštitom, dok vlasnik ne plati koliko treba da plati.
Kada rezervišete sobu, na recepciji uvek imate barem jednu osobu koja pristojno govori engleski, obavezno tražite sobu sa kadom.
Ukoliko to ne naglasite dobićete običnu njihovu sobu, koja nema kadu, i to je slučaj u celoj Bugarskoj, ne samo što nemaju kadu nego nemaju ni tuš kabinu. Njihova "kada" se sastoji od pločica na podu u kupatilu, preko puta vas je fiksiran vojni tuš sa podešavanjem hladne i tople vode, nemojte se zanositi sa idejom da taj tuš ima fleksibilnu glavu ili da ga možete pomerati oko sebe, to ne postoji u njihovom "kupatilu", dakle tuš je fiksiran.
Na podu imate jednu rupu koja je pokrivena rešetkom i tu ide sva voda od tuširanja, ostatak kupatila od vaše "kade" odvaja samo jedna šipka na koju je nakačena plastična zavesa. Hotel ima dve vrste soba, jedne su sa pogledom na parlament, a druge su sa pogledom na planinu Vitoša, taj pogled tražite sa normalnim kupatilom i biće sve ok, pogled na Vitošu zaista jeste lep. Sobe su klimatizovane, klasične, sa mini barom, satelitskom televizijom i to je to, dakle ništa posebno. Treba ih pohvaliti u pogledu čistoće, što nisam očekivao, ali sve je bilo besprekorno čisto, ali baš sve, a posebno posteljina, tu zamerki nema nikakvih. Kada se odjavljujete vratit će vam pasoš, pitaće vas da li ste uzeli šta iz mini bara, ali vas neće proveravati, hotel se plaća unapred.
U Sofiji su prisutne sve robne marke sa zapada, uključujući i one ekskluzivne, meni je pažnju privukao draguljar i zlatar iz Istanbula, Altinbaš, koji ima u centru svoje prostorije, ali nažalost nisam imao vremena za to.
Vodu nemojte da pijete iz slavine, jer im voda nije ispravna, kupite Devin, gaziranu vodu ili Clever vodu u balonu od 10 litara, cena je oko 2 leva., tj 1 evro ili 120 dinara, tu negde.
Kraj prvog dela....