Svedoci smo velikih klimatskih promena tokom nekoliko poslednjih decenija o čijim uzrocima se još uvek vodi debata u naučnim krugovima, sa pitanjima koja se neumitno postavljaju: da li su one proizvod cikličnih prirodnih procesa ili su ljudski faktor i njegova tehnologija odigrali presudnu ulogu u njihovom kreiranju. Uloga antropogenog činioca na formiranje efekta staklene bašte postaje sve jasnija i verovatno će budućnost doneti mnogobrojna ograničenja u domenu emisije gasova koji doprinose zagrevanju naše planete. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, sve otvorenije se govori o inteligentnoj promeni klime ili da budemo jasniji, vojnim projektima čiji je cilj promena meteoroloških uslova iznad određene teritorije.
Prvi eksperimenti sa modifikacijom klime veštačkim putem izvedeni su nešto pre 1950. godine, u toku sve izraženijih hladnoratovskih odnosa velikih sila. Vremenom, eksperimenti su napredovali i polako su se izrodili u oružje masovnog uništavanja koje je u mogućnosti da destabilizuje agrikulturni i ekološki sistem širom sveta. Sposobnost stvaranja veštačkih padavina, formiranje guste magle ili snažnih oluja, predstavlja samo deo njegove snage. Prva primena ovog do tada novog sofisticiranog oružja izvršena je tokom Vijetnamskog rata, kada su veštački izazvani monsuni blokirali i onemogućili „neprijateljske trupe“ u bilo kakvoj akciji.