Sam Gejm je zaključio da je tehnika jednostavna, ali zahteva dosta mukotrpnog i krajnje pipavog posla. Zapravo u ovoj eri izuzetno skupih eksperimenata poput kolajdera i superkompjutera divno je videti da jedan mali eksperiment može da da materijal za Nobelovu nagradu. Ujedno to je i ohrabrenje za sve naučnike koje žive u zaostalim zemljama u kojima ( je nauka na infuziji ) se teško išta u nauku i uloži da je ipak moguće lukavo se dovijajući postići svetske rezultate.
Osobine grafena su mu stvorile epitet "čudesni". Zbog veza između atoma ugljenika ovaj materijal je jači od dijamanta, a opet rastegljiv poput gume. Iako je debljine jednog atoma jedan naučnik je primetio da " bi bila potrebna olovka na kojoj balansira slon da probije kuhinjsku foliju od grafena". Ovo otvara mogućnost da se grafen iskoristi za dobijanje novih ultra lakih, ali čvrstih materijala od kojih bi se pravili avioni, brodovi i automobili. Zbog svoje strukture provodi toplotu i struju bolje od bakra.
Ova osobina je došla ko poručena za proizvođače čipova. Čipovi su sada praktično došli do limita kada je njihovo smanjivanje dalje nepraktično, jer se usled toplote i provodnosti javljaju smetnje u radu. Nov materijal, poput grafena, bi mogao da reši taj problem i omogući da se smanjivanje komponenata i samih čipova nastavi istom brzinom kao i do sada, a čime bismo dobili jaču i bržu elektroniku. Uz to, grafen propušta 98% svetlosti, pa je tako providan idealan materijal za ekrane. Tako se možemo nadati tankim savitljivim ekranima koji bi mogli biti velikih dimenzija ili se urolati kao narukvica.
Otvaraju se i neke strogo naučne primena ove forme ugljenika. Zbog specijalne strukture, elektroni se u njemu ponašaju na malo neuobičajen način, kao da nemaju masu, tako da je sa njim moguće vršiti eksperimente sa visokoenergetskim česticama za koje su inače potrebne ogromne instalacije poput onih u CERN-u.