Obrnute duge

[причалица]

Šta li se događa s našom atmosferom kada ni duge više nisu kao što su nekada bile? Odgovor je jednostavan, ali možda vam se neće dopasti: za stvaranje ovih duga su potrebni veliki kristali leda.

Iako su ljudi u umerenim, mediteranskim, subtropskim i tropskim predelima planete navikli sa viđaju isključivo normalne lukove duga, koji nastaju refrakcijom solarne svetlosti kroz kapljice kiše, sve je više pokazatelja da se u našoj atmosferi događaju promene koje nad ovim područjima donose fenomene koji se inače mogu videti samo u polarnim i subpolarnim područjima planete.


Obrnuta duga snimljena u Britaniji

[причалица]

Nebeski osmesi ili predznaci ledenog doba?

Circumzenithal arc – nebeski osmesi ili obrnute duge nastaju gotovo u zenitu, kada je Sunce blizu horizonta i to zahvaljujući velikim i stabilnim horizontalno smeštenim šesterostranima kristalima leda koji nastaju u oblacima cirrusima na visinama većima od 5000 metara.


Obratna duga snimljena u Kaliforniji

[Asterix]

ja sam odusevljen

[причалица]

U polarnim područjima su ovakve duge obično dio komplikovanog optičkog fenomena koji se naziva Kernov luk (duga). Naime H. F. A. Kern je 1895. godine prvi prijavio složeni optički fenomen u našoj atmosferi koji je sadržao solarnu auru, solarne pse ili parhelion i često po dva „nebeska osmjeha“ na različitim visinama. Prvi takav moderan fenomen je snimio Marko Mikkila u Finskoj 2007. godine iako su brojni polarni posjetitelji prijavljivali dijelove Kernovog luka s vremena na vrijeme.

Potpun prikaz Kernovog luka, zajedno sa fenomenima nasmejane duge, sa desne strane je moguće videti od koje vrste kristala nastaju ovi fenomeni

[причалица]

Nebeski osmesi su polako ali sigurno u poslednjih tridesetak godina počeli putovati „na jug“ zajedno s još jednim interesantnim novitetom, a to su izrazito niski oblaci undulatusi asperatusi koji su tek 2009. zvanično klasifikovani kako najnovija vrsta oblaka.


Fenomenalni prikaz Kernovog luka sa nebeskim osmehom isolarnim psima.

[причалица]

Iako se u SAD-u i Kanadi nebeski osmesi mogu vidjeti uglavnom sa parhelionom, Velika Britanija je za njih postala uobičajeno nalazište tek sredinom osamdesetih godina, dok je jug Ujedinjenog Kraljevstva još uvijek ostao začuđen ovakvom pojavom, naročito zbog činjenice da su ovakvi fenomeni najčešće zaklonjeni oblacima iz donjeg dela atmosfere.


Cirusi u trenutku nastajanja Kernovog luka

Nakon što su se pre nekoliko dana u blizini Banja Luke i Đakova snimile obrnute duge, s pravom se pitamo koliko je naše trenutne oblačnosti formirano od stabilnih i velikih kristala leda i kako je nešto tako moguće na samom kraju kalendarskog proleća na severnoj hemisferi?

[причалица]

Hoćemo li konačno „progledati“?

Kada je 2010. godine IOP (Institute Phisics Academic & Science) objavio istraživanje koje je razbesnelo klimatske fundamentaliste i zagovornike nepovratnog globalnog zagrevanja, u kojemu se navodi kako sve toplija leta uzrokuju sve hladnije i hladnije zime, i kako topljenje lednika uslovljava promenu saliniteta okeana s kojima se pak usporavaju najvažnije morske struje koje regulišu stabilnost klime na planeti, naročito na severnoj hemisferi, većina medija je prećutala ovu vest jer nikome nije bilo stalo da se istina konačno sazna.

Naša planeta je osiguranje stabilnosti planetarne klime mogla zahvaliti velikim oceanskim strujama, njihovim usporavanjem i nestajanjem, nestala je i stabilna klima na Zemlji. Pisalo se o naglom usporavanju okeanskih struja koje su pak stvorile čudnovati efekt ubrzavanja rotacije Zemlje i to za 0.1 milisekundu na dan.

[причалица]

Pretpostavljamo da se to vama neće činiti puno no, s obzirom da je najusporenija velika cirkumpolarna okeanska struja koja je najviše uništena odleđivanjem polarnih kapa i ledenjaka, njeno usporavanje, ne samo da utiče na rotaciju Zemlje, što je NASA priznala, već u stvari najveći učinak ima na klimatske anomalije.

Termalini su sklop svih najvećih „kurenata“ ili morskih i okeanskih struja. Zahvaljujući jednoj od njih – meksičkoj struji – Severna Evropa uživa u toplim letima i umerenim zimama. Njen uticaj se oseća sve do Islanda, a Mediteran (zahvaljujući istoj) ima značajne količine padalina što direktno, što indirektno.

Neposredno nakon izlivanja sirove nafte iz Deep Horizona ova okeanska struja je bila gotovo nestala, iako se s godinama relativno oporavila. Nakon ulivanja milona galona naftnih disperzanata ponovno je usporena. S obzirom da nafta i dalje curi iz Deep Horizona, čini se da je ovo još jedan od uzročnika destabilizacije klime.

[причалица]

Može se pročitati kako nestaju najhladnije i najdublje okeanske vode. S obzirom da je ovaj efekat uglavnom uslovljen promenom, tačnije, smanjenjem saliniteta morske vode i ogromnom dotoku slatke vode, isprva se činilo kako je ovo savršena vest za pristalice globalnog zagrevanja, a zapravo to je samo još jedan dokaz da najveće morske struje nepovratno nestaju ili se značajno smanjuju.

Sećate li se ovih okeanskih fenomena, ako ne složimo sve deliće slagalice u jednu sliku, nikada nećemo shvatiti što se događa s našom klimom.

[причалица]

NASA je početkom 2012. pisala o neobičnom decenijskom fenomenu, polaganom ali sve očiglednijem spuštanju oblačnosti prema tlu. Osim što se oblaci sve više i više množe, oni su sve bliži planeti što znači da oblaci koji su niže u atmosferi mogu uticati na efikasnije hlađenje Zemlje.

NASA je u savršenom prozvuku s alarmistima globalnog zagrevanja izvestila kako takvi oblaci “mogu pomoći u efikasnijem hlađenju Zemlje”. Iščitamo li ovaj podatak bez propagande, rekli bismo da ova poznata svemirska agencija na sve moguće načine ne želi da prizna koliko iskrivljuje podatke i koliko je već očigledno da smo do grla “u oblacima.”

Najfascinantnija fotografija Undulatusa Asperatusa, oblaka koji izgledaju poput uznemirenog mora – gledano ispod površine. Jesu li ovi oblaci refleksija klimatskih promena, s obzirom da uglavnom nagovještavaju olujna nevremena puna – prljave kiše?

[причалица]

Svjetleći oblaci i sagorijevanje meteora u atmosferi

Satelit SOFIE je uspeo da snimi znatne količine sagorelih svemirskih lutalica u noktilucentnim oblacima (svetlećim oblacima ili NLC-ima)... tačnije, 3% ledenih kristala u noktilucentnim oblacima je bilo meteorskog porekla, dok je jedan značajan deo pripadao vulkanskom pepelu.

Noktilucentni oblaci nastaju od kometarne i meteorske prašine, na gornjem delu slike vidite svetleće noćne oblake, dok su ispod njih obični oblaci.

Inače ledeni kristali, kapljice kiše, grad sneg se najbolje formiraju oko grozdova bakterija i svemirske prašine. U mnogim tekstovima ukazivano je na klimatske promene koje nisu uzrokovane ljudskom rukom, čak je i znameniti CERN priznao – da mi nismo krivci za iste, već su za to zaduženi veliki astronomski ciklusi uključujući i cikluse našeg Sunca.

[причалица]

Poduka iz daleke istorije

Zemlja je, hronološki gledano, ledena planeta. Istraživanjem ledenih kora u polarnim kapama, uticaju glečera po oblastima planete, nastajanju i nestajanju vrsta, Zemlja je uglavnom bila porekrivena glečerima koji su dosezali sve do južnog dela Balkana, u našem neposrednom okruženju, dok je za vreme glacijacije nivo okeana i mora bio puno niži. Svaki kraj glacijacije donosio je topljenje ledene kore i poplave na globalnom nivou.

Tokom geološke prošlosti planeta je prošla kroz tri ledena doba u predkambriju, tačnije u proterozoiku (pre 940 do 615 miliona godina). Posle toga je usledilo ledeno doba u devonu (prije 400 miliona godina), a zatim u gornjem karbonu i permu (prije 295 miliona godina).

Konzervativna slika ledene kape za vreme poslednjeg ledenog doba, napravljena na bazi današnjih obala i nivoa mora

Poslednje ledeno doba je nastupilo pre dva miliona godina, a završilo se s malenim oscilacijama na pojedinim dijelovima planete, prije otprilike 10 hiljada godina.

[причалица]

Poslednje ledeno doba u oblasti Alpa počelo prije 130 hiljada godina, dok je Severna Amerika uglavnom imala stalne i duge periode ledenog doba. Na području ovog kontinenta led je otprilike bio debeo kilometar i po, dok je Južna Amerika bila puno manje pogođena. Naime, u Argentini su lednici bili rasprostranjeni samo do 40-tog stepena južne geografske širine. Jedino u Africi nisu nađeni nikakvi dokazi o ledenim dobima i lednicima, pa zbog toga možemo smatrati kako je ovaj kontinent bio pošteđen glacijacije u svojoj geološkoj prošlosti.

Najnovija istraživanja pretpostavljaju kako je za vreme poslednje ledenog doba led prekrivao 24 miliona kvadratnih kilometara Zemljine površine koja je danas bez leda. Za takvu količinu leda, okeani su trebali biti niži za najmanje 180 metara, što jako dobro možemo videti na primeru Britanije koja je za vreme poslednjeg ledenog doba bila dio Evrope.

[причалица]

Interesantno je spomenuti da je Holandija za vreme poslednjeg ledenog doba bila prekrivena s 600 metara leda – što je zapravo bio najdeblji ledeni pokrivač u Evropi. Ostatke uticaja lednika možemo pronaći i na tlu Slovenije u Kranjskom i Soroškom polju, Ljubljanskom polju i dolini Soče, dok se u Hrvatskoj uticaj lednika mogao primetiti u Rujanskoj Kosi i Krasnom polju na Velebitu. Utjecaj poslednjeg ledenog doba se u BiH može vidjeti na planinama poput Bjelašnice, Visočice i Veležu, a u Crnoj Gori na Durmitoru, dok je u Makedoniji uticaj lednika vidljiv na planini Šara, u Srbiji na Kopaoniku i Staroj i Suvoj planini.

Kako god bilo, naša geološka istorija bi nam trebala otkriti i eventualnu budućnost: Balkan bi uskoro ponovno mogao postati delom zaleđena tundra s područjima hladnih stepa prošaranih sitnolistastim fresnicama i s pojedinim područjima prošaranim šumama.

[причалица]

Budućnost na kocki

Sve veća svemirska nukleacija oblaka je zadužena za ovo što danima imamo prilike videti nad našim glavama, tačnije, tmaste i teške oblake ponajviše iz reda nimbostratusa, asperatusa, cumulusa, cumulonimbusa, stratusa i altostratusa. Zahvaljujući tako niskoj oblačnosti i stalnim i jakim padavinama (koje po ko zna koji put uslovljavaju nove i jake poplave), nije lako videti što se događa u gornjem delu atmosfere, a ponajviše u zagonetnim cirrusima.

Obrnute duge prate sve veće količine ledenih kristala u atmosferi, naša atmosfera se hladi i, hteli mi to ili ne, pitanje je samo hoćemo li mi u budućnosti uopše imati leta i hoćemo li uskoro zakoračiti u novo ledeno doba?

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]