Jel i vas priroda umara il samo ja imam neku falinku?
Volim prirodu, al posle dana provedenog u prirodi meni treba bar dva dana da
se očovečim. Vratim se mrtva umorna.
A što tako?
Jel i vas priroda umara il samo ja imam neku falinku?
Volim prirodu, al posle dana provedenog u prirodi meni treba bar dva dana da
se očovečim. Vratim se mrtva umorna.
A što tako?
Večnost je čista sadašnjost.
ja taj problem imam čim stignem u prirodu dok izađem iz kola i malo prošetam već sam opijena vazduhom i sva nekako usporena
prirodno nenavikla na ljepote pa ti darivanje boravkom u prirodi iscrpi umjesto nadoknadi energiju..savjet od mene koja živim prirodu dovoljno često je ..kreni i pokreni se češće ,kojice...čovjek je samo dio prirode ma kako ga često život otme i okrene drugdje..
kažeš-..vratiš se mrtva umorna...dokaz da jesi dio nje..i da je trebaš jer prirodno je stanje da čovjek uspori..brže odlaze oni koji žure
nisam bila u prirodi...ne sećam se, a znam da bi mi prijalo i to baš tim lepim i slatkim umorom, za razliku od ovog nezdravog od kog ne mogu ni da spavam pošteno.
где си пошла с крмељиве очи
Mene priroda ne umara mada mi se desava (kad sam, doduse retko) isto, posle boravka u prirodi.
Mislim da je to vise nedostatak nje, pa se zapravo 'umoris' od cistog vazduha, zelenila..itd, nenaviknuta na sve to.
Posle par dana organizam se navikne i zapravo tek onda pocinje da istinski uziva u prirodi.
*Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, daj mi hrabrosti da promenim ono što mogu da promenim, a najviše mi daj pameti da razlikujem prvo od drugog.
Pa ne umara
Ja mogu da trčkaram ceo dan
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
znam samo da se uvek radujem odlasku u prirodu, ma koliko da je to retko....i da se nikad ne pokajem što sam vreme provela van ovog betona.
где си пошла с крмељиве очи
pa jeste Pričo.. zdrav umor
Večnost je čista sadašnjost.
zamišljam..
evo ja sam bila jutros na adi.. (ne, nisu me vratili ) i posle sam spavala
od 1 do 6.. ko da nikad u životu spavala nisam... propade mi dan...
Večnost je čista sadašnjost.
dan u prirodi nikako nije propao
slatki umor
mada, kad god sam izlozena vecim psiho-fizickim naporima, jedini istinski odmor duse i tela ostvarim odlaskom iz velikog grada...
i tako...
medj' sljivike i livade, zavaljena u hladovini, jednostavno osetim kako se regenerisem i dobijam snagu...
da ne pricam o kvalitetu sna...
nepocenjivo...
plotarius transpareticus
baš tako naki