Sv. vladika Nikolaj Velimirović

[Пркос]

Učenost i vera



Jedno je učenost a drugo je vera.Učenost se odnosi na prirodu i stvari a vera na dušu i Boga i Sud Boziji i vaskrsenje i zivot u carstvu nebeskom.Sveti Arsenije bio je najpre senator carski i vaspitač sinova carskih.Bio je najčuveniji čovek u carevini.I kao takav ostavi sav sujetan svet,i ode u manastir i zamonaši se.Kao monah on se često obraćao jednom preprostom monahu za savet u duhovnim stvarima.Neko to opazi pa začudjen zapita:
-Kako ti Arsenije,koji znaš i grčku i latinsku učenost,da se obraćaš ovom prostaku za savet?
Odgovori na to Arsenije:
-Grčku i latinsku učenost ja znam,no u oblasti duhovnoj jos ni azbuku nisam naučio.

[Пркос]

Hrana duše Rekao je Gospod:ne zivi čovjek samo o hlebu,no o svakoj riječi koja izlazi iz iz usta Bozijih(Mat.4.4).Hlebom se hrani telo,rečiju Božijom duša.Od svih jela u svetu,hleb je najzdravija hrana za telo.O samom hlebu moze ziveti telo čovečije,a duša moze ziveti samo o reči Božijoj.Pod reči Božijom razume se ova nauka Božija,odkrivena ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista.Kraće rečeno:pod reči Božijom razume se sam Gospod Isus Hrist,a da je on ta reč Božija kojom se duša hrani,sam je potvrdio kad je rekao:Ja sam hleb živi koji sidje s neba,koji jede od ovoga hleba živeće vavijek.(Jov.6.51) Oni koji hrane svoje telo samo raznim poslasticama,pokvare svoje telo i padaju u razne bolesti.Tako isto i oni koji hrane svoju dušu raznim poslasticama lažnih teorija i filosofija,pokvare dušu svoju i padaju u bolesti.Jedna potpuno zdrava i potpuno dovoljna hrana za dušu čovekovu jeste Gospod Isus Hrist,prevečna Reč Božija,ovaploćena od Svete Deve Marije i u svetu javljena kao Bogočovek. Od te hrane duša se nikad ne može prejesti,ma koliko jela.I ta hrana ne samo da nikog ne ubolešćuje,nego i sama leči od svih boleština. I tako,dakle higijena duše zahteva tri glavna uslova:Boga,molitvu i Reč Božiju,što čini svetlost,vazduh i hranu duševnu svakoga pravoslavnoga hrišćanina. Vladika Nikolaj-Duhovne pouke[/]

[Пркос]

Lov na pravednike
[img width=353 height=480]http://img135.imageshack.us/img135/1359/svetivladikanikolajzickdl4.gif[/img]
Niko se ne sme u lov na pudlice.U lov se ide na moćne korišću ili štetom.Na retke se diže hajka.
Pored toga retki su i dobra meta.Za grom nema draži nišaniti u gljive,dobre mete za skakavce.Grom nišani u ono što vidi.Pa ipak visoki borovi-vazda u smrtnoj opasnosti-ne zavide gljivama.
Vi bežite od života kakav jeste,bežite u dužinu,u visinu,u dubinu.Pravednici zašto se onda čudite što vas gone?Ne trče li psi najradije za onim koji beži od njih.
Pravednici vi propovedate slast,kojoj se dolazi gorčinom.Čujte vi ste alarm za društvo.Društvo voli da govori o pravdi,no ne voli da vidi pravdu.
Jest,društvo voli da plesa po gvozdenom kovčegu,u kome je pravda zaključana,no društvo hoće da ujede sa sedamdeset i sedam zuba onoga,ko se usudi,da odškrine kovčeg.
Pravednici vi ste omrznuti,ne zato što govorite o pravdi nego zato što ste vi pravda.A društveni grozd voli da sluša pripovetke o pravdi no ne voli da vidi pravdu.
Vi ste probudjeni medju zaspalim.A društveni grozd voli da sanja o pravdi,no ne mari da se probudi iz sna.Zato i ujeda onoga,ko ga budi.Gle svi budjeni su srditi.Uspavljivanje je lako i neosetno.Ali budjenje...
Vaši ciljevi su daleki,predaleki.Oko ih ne može videti,ni uho čuti,ni zub ugristi.Zato vas i gone oni,čiji su svi ciljevi u domašaju zuba.Kao što grom dolazi da rasčisti kužnu atmosferu,tako i pravednici dolaze,da rasčiste nagomilanu kužnost društvenog grozda.
Zaista,strašljiva je ušikana gomila od groma i grmljavine.Zato je podigla gromobrane,da hvata gromove,i sahranjuje ih u odredjeni grobI za vas pravednici podižu se gromobrani,onoga trenutka kada vaša grmljavina zapara vazduh.I vas hvataju u gvoždje i sprovode u grobnice pokraj puta.
Vaše su komšije kao lopov u zoru,što proklinje vode,da se dignu i ugase sunce,dok on vrši kradju.
Vaši ciljevi su daleki,predaleki,a komšije vaše se slepački poštapaju i pipaju.Vaš prostor je beskrajan,a slepcu je kraj prostora na vrhu njegovog štapa.
Blago vama pravednici,ako vas gone.Kroz gonjenje će vam vaš cilj postati jedino sunce,koje će vam svetleti.Sva druga sunca će vam potamneti.
Neka vas gone susedi vaši spolja,a žedj vaša iznutra.Tako će te biti kao žedan lav koji je ugledao vodu u daljini i juri k njoj bezobzirno.



odlomak iz knjige Reči o Svečoveku-Sv.vladika Nikolaj

[Пркос]

Filosofija neporočna Pisahu ljudi knjige o romanu čovečijeg života,a svaka kap vode trčeći iz lonca u oblake,iz oblaka u lonac,imaše svoj roman-no roman vode osta nenapisan. Slikahu ljudi slike o drami čovečijeg života,a svako zrno boba,trčeći sa gumna u usta,iz usta u gumno,imaše svoju dramu,-no drama zrna boba ostade naslikana. Rezahu ljudi rezbe ukamen o bolu čovečijem,a svako jagnje trčeći iz utrobe majčine pod nož,ispod noža u utrobu majčinu-no bol jagnjeta osta neizrezan.A Svečovek se objašnjavaše sa filosofima u mnogoljudskom,no ne i mnogomudrom mestu,zvanom Grad na Vodi. Govorahu filosofi Svečoveku:Gradjani ovog grada bogati su svim i svačim,pa i brojem filosofija. Tužno se osmehnu Svečovek,pa odgovori:To je isto kao kad bi neko rekao,ja sam bogat svim i svačim,pa i brojem glava na ramenu! A ja vam kažem:najbogatiji je čovek sa jednom glavom na ramenu.a bednik sa mnogo glava može služiti samo kao bogatstvo muzeja za čudovišta. Jel te-vaše je zanimanje traženje istine?To je jedna vrsta lova?Onda vas ja pitam:da li ste činili sve predhodno ,što čini jedan oprezan lovac,koji se krene izjutra u lov u planinu? Zvezde su mi svedok kad vam kažem:Istina se otvara samo neporočnim.Neporočni je jedini lovac kome istina ide u susret.Po sto puta uzalud ste se naoružali svim mogućim oružjem za lov na istinu,ako ste zaboravili neporočnost,zaboravili ste jedino oružje,pred kim se istina predaje. Tri elementa moraju u vama biti neporočni-sva tri u isto vreme-misao,osećaj,volja.Ako je jedno pomračeno, zaista proći ćete mimo istinu i nećete je smotriti. Nisam li vam rekao jedanput:samo čisti srcem videće Boga?Koliko hiljada godina ovo treba ponavaljati?Ako probaste ovo zašto ne usvojiste?Ako ne probaste,kako odbaciste? Buda,filosof neporočni,znao je za ovo i sledio je ovim.Sokrat filosof neporočni,znao je za ovo,i sledio se ovim.Kako ste se mogli mašiti njihovog posla ne opravši ruke?Kako ste mogli s neopranim rukama,s neopranim srcem,sesti u njihovu stolicu i učiti istinu? Filosofija se mora prvo živeti,pa onda propovedati.Inače je vaša filosofija na jeziku istina a u srcu laž. odlomak iz knjigeREČI O SVEČOVEKU Sv.vladika Nikolaj[/]

[Пркос]

Gospode,lepi ubruse moj,pokupi suze moje



Ko me to gleda netremice kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na zemlji?
Zakrite oči svoje,zvezde i stvari,ne gledajte nagotu moju.Dovoljno me stid peče kroz oči moje.
Šta imate da vidite?Drvo života,koje se smanjilo u trn na drumu,te ubada i sebe i druge.Šta drugo-nego plamen nebesni zarobljen u blato,te niti svetli,niti se gasi?
Orači,nije glavno vaše oranje,no Gospod što posmatra.
Pevači,nije glavna vaša pesma,no Gospod što sluša.
Spavači,nije glavno vaše spavanje no Gospod što bdi.
Nije glavno nešto vode u škaljama oko jezera,no jezero je glavno.
Šta je sve vreme ljudsko,do jedan talas što okvasi vreo pesak na obali,pa se pokaja što ostavi jezero,jer presahnu?
O zvezde i tvari,ne gledajte u mene,no u Gospoda sa očima.On jedini vidi.U njega gledajte,i videćete sebe u domovini svojoj.
Našto vam gledanje u mene:u sliku izgnanstva svoga?U ogledalo svoje žurne prolaznosti?
Gospode,lepi ubruse moj,optočen zlatnim serafimima,spusti se na mene kao veo na udovicu i pokupi suze moje,u kojima vri žalost svih tvojih stvorenja.
Gospode,lepoto moja,dodji mi u goste.Da se ne bi stideo nagote svoje.Da se mnogi žedni pogledi što padaju na mene,ne bi vraćali doma žedni.

odlomak iz knjigeMOLITVE NA JEZERU[/]

[Пркос]

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ СИМБОЛИ И СИГНАЛИ ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ

Како је Бог дух, то и сва истина мора бити духовна. Јер Бог и истина једно је и исто. Када ми говоримо о чувственим предметима, о њиховим својствима и односима, па кажемо: то и то је истина, ми не мислимо на истину у апсолутном и вечном смислу него у смислу релативном и практичном. Јер у апсолутном смислу само је Бог вечна и неприкосновена истина. Значи ли то, да је створена природа лаж? Боже сачувај! Али она може да се представи као лаж за два типа људи: за европског материјалисту и за индијског нихилиста. (Нихилиста има две врсте: политичких и философских. Овде се мисли на философског нихилиста). Када материјалист каже: ова природа, коју ми гледамо и опажамо, са целим збиром својих опажљивих особина и дејстава, представља сама собом сву истину, сву стварност, све што уопште може да постоји - тада се природа заиста јавља ко лаж. Исто тако природа се јавља као лаж, сва с краја у крај, духу нихилиста, кад овај исповеди и рекне: ова природа са свима својим особинама и дејствима јесте обмана, сан, ништа. И тако и онај ко тврди, да је чувствена природа сушта истина, као и онај ко каже, да је чувствена природа лаж, сан и илузија - обојица исказују подједнаку неистину. Природа је символ истине. Физички свет је видљиви израз невидљивог духовног света. Онај први - символ, овај други - смисао символа, дух и стварност. Кад хришћански песник, свети Јован Дамаскин, каже: ваистину сујета је све, живот је сен и сан - он не мисли ни издалека као будистички нихилист. Он гледа визионарским духом у стварни и вечити живот, према коме је телесни живот на земљи заиста као сен и сан. Сујетом назива он све оно за чим недуховни људи јуре у овоме свету тражећи истину и срећу. Сам по себи свет овај није обмана, јер му је Творац Бог истинити. Из извора истине како би могла истећи лаж, кад је нама у самом извору? Но свет може да изгледа обманом за онога, ко у њему тражи оно што он нема и није. Као кад би ловио месец у води![/]

[Пркос]

Jednom skromnom čoveku koji se kaje zbog nekih svojih reči

Dobro si učinio što si se odmah pokajao. Bog je ostavio pokajanje za spasenje. A da nije tako, ni apostoli se ne bi spasili, a kamoli drugi ljudi. Jezikom si zgrešio, srcem se pokajao. Rekao si zlobnu reč protiv suseda svoga. Kao da si varnicu bacio u slamu. Celo selo čulo i nasmejalo se. Nije ti teško to što te je sud kaznio, ali ti je teško što te tvoj uvređeni sused stalno kažnjava. Neće s tobom više da govori. Ćuti, i okreće se od tebe. Šta da radiš? Ostavi Bogu i vremenu. Moli se svevidećem Tvorcu, da odobrovolji suseda tvoga. I svakom ukazanom prilikom reci dobru reč o njemu, susedu svome, i – čekaj. Bog, dobra reč i vreme učiniće svoje. I ti ćeš jednoga dana opet ići crkvi zajedno sa izmirenim komšijom. A kao pouka za buduće neka ti posluži Spasiteljeva reč: ja vam kažem, da će za svaku praznu reč koju reku ljudi, dati odgovor u dan strašnoga suda. Da li to ovo kazuje, kako svaka zlobna i lažna reč udara protiv reda u vasioni i vređa Stvoritelja? Dobru ili zlu reč, koju mi izgovorimo nekom licu ma i u najvećoj skrivenosti, oseća sva vasiona, i oseća Tvorac osećanja. Ili kako bi se mogle utajiti reči od Onoga, od koga se ni misli ne mogu utajiti? Drevni Grci govorili su za koplje njihovog junaka Ahila, da je moglo jednim krajem zadati ranu, a drugim krajem izlečiti ranu. Ne znamo za koplje Ahilovo, ali znamo pouzdano, da je ovo istina za jezik ljudski. Jezikom se rane zadaju i jezikom se rane leče. Njim blagosiljamo Boga, i njim kunemo ljude (Jakov. 3, 9). U jednom selu našem dogodio se ovaj strašan događaj. Imala majka jedinca sina, đaka u školi. Naljuti se majka na sina, pa u ljutnji izgovori ovu bezumnu reč: da mi je da te nikad moje oči ne vide, bila bih srećnija! Dete se toliko uzbudi od ovih majčinih reči, da odmah uze pušku i ubije se. Ukraj sebe,, ostavi svoju đačku tablicu, na kojoj je ispisao bio ove reči: evo, majko, uklanjam se za navek ispred tvojih očiju, samo da ti budeš srećna! – Žalosna sreća materina! Posle toga osamljena majka sedela je svake noći kraj ognjišta i suzama oganj gasila, dok jedno jutro nije osvanula mrtva, presvisla, pored ugašenog ognjišta. Vidiš li šta luda reč čini? No neću te ostaviti bez primera, šta je opet u stanju razumna reč učiniti. U vreme Rata upute nekog strašljivog vojnika u izvidnicu. Svi su ga znali kao strašljivca. I svi se nasmeju čuvši kuda ga starešina šalje. Samo se jedan vojnik nije nasmejao. On je prišao svome drugu da ga ohrabri. Ali mu rekne strašljivi vojnik: poginuću sigurno, neprijatelj je sasvim blizu! – Ne boj se, brate, Bog je bliži! Odgovori mu onaj dobri drug. – Ove reči zazvonile su kao veliko zvono u duši onoga strašljivca. I zvonile su do kraja rata. I taj negdašnji strašljivac vratio se iz rata okićen odlikovanjima za hrabrost. Tako ga je preobrazila i osnažila ona blaga reč: Ne boj se, Bog je bliži! Mir ti i zdravlje od Gospoda! 'MISIONARSKA PISMA'[/]

[Пркос]

Spasenje duše Kada se mnogo naroda beše sabralo oko Gospoda našeg Isusa Hrista,reče Gospod reč ovu:šta koristi čoveku ako i ceo svet zadobija a dušu svoju izgubi?I još mu reče i ovu reč:šta možete dati čoveku u otkup duše svoje? To znači da duša čovečija ima veću cenu do celoga sveta vidljivoga.A kad čovek dušu izgubi,onda čime je može platiti,čime je može ponovo kupiti?Ničim u svetu.Ni celi svet da ne može kupiti izgubljenu dušu.Blažen onaj ko ovo zna,i ko čuva dušu svoju kao najveće blago svoje.Blažen je onaj koji stražari nad dušom svojom i ne dopušta da mu se duša nimalo ne ošteti.Jer ko dušu spase,spasiće sve,a ko dušu izgubi,izgubiće sve. U jednoj maloj varoši živeo veliki bogataš.Živeo je u maloj i trošnoj kući.Nije hteo praviti novu kuću,nego je svoje blago štedeo i čuvao.Ali se dogodi jedne noći,te se kuća zapali njegova zapali i izgori.A on skoči iz postelje pa onako neobučen brzo potraži svoje sačuvano blago i iskoči iz kuće.Kuća se njegova sva pretvori u pepeo,al on nimalo za njom ne zažali.Nego sa svojim blagom,preseli se u veliki grad,i u tom velikom gradu napravi krasan dvor,i tamo produži živeti veselo i bezbrižno. Šta označava ova priča?Mala varoš označava ovaj svet u kome ljudi kao gosti žive kratko vreme.Mala i trošna kuća označava označava telo čovečije,dom duše čovečije.Bogataš označava razumnog hrišćanina,koji je čuo i razumeo i u srce metnuo ove Hristove reči:Šta pomaže čoveku ako i ceo svet zadobije a dušu svoju izgubi?Veliko blago bogataševo označava bogatu dušu razumnog hrišćanina,koji se celog veka trudi,da po zakonu Hristovom živi i nagomia u duši sve one dobrodetelji,koje sijaju jače od zlata i srebra i dragog kamenja.To duhovno blago jesu:vera i nada u Boga,i ljubav prema Bogu,molitvenost i milost i dobrota i mir i bratoljublje i krotost i čistota.Šta označava požar kuće?Označava smrt telesnu.Iznenadni požar u noći označava iznenadnu smrt telesnu,kojoj se ne zna dana ni časa.Buđenje bogataša od sna u času požara i preseljenje u veliki grad označava oslobođenje duše od tela u času smrti i preselenje u drugi svet.Veliki grad označava večno carstvo Hristovo,u kome žive samo angeli i pravednici.Krasan dvor u velikom gradu označava obitalište svake pravedne duše u onome svetu,u carstvu večnom i besmrtnom. Priča je ova jasna i pouka je krasna.Ko ima uši da čuje,neka čuje.Neka se niko ne nada u ovaj prolazni vek,koji hitro prolazi kao oblak što ga vetar goni od Pelistera do Oblakova.Neka se niko ne ponosi telom svojim,jer je svako telo jedna trošna kuća,koju smrt danas sutra pretvara u pepeo.No neka svaki hrišćanin i hrišćanka neprestano misli o duši svojoj,o tom jedinom blagu koje se može spasti od smrti i propasti.Ako o duši misli svojoj,taj sluša Hristove reči i izvršuje Njegove svete zapovesti.Tome Hristos blagi pomaže,neprestano pomaže.I bdi nad njim kao majka nad detetom u kolevci.I hrani ga i poji Duhom svojim Svetim dan i noć.I daje mu Anđela hranitelja da ga čuva na putevima života,i da mu u času smti uzme dušu i odnese u nebesko carstvo. Bogu našem slava i hvala.Amin. DUHOVNE POUKE Sveti vladika Nikolaj[/]

[Пркос]

Gospode očisti srce moje od nezvanih stranaca Silazim duboko u srce svoje da vidim ko to u njemu obitava osim mene i Tebe,Večni Bože. I sa strahom nalazim mnogobrojne strance kako se bore oko podele srca moga.Nađoh ih onoliko u srcu mome koliko vreme od Adama sadrži ljudskih i neljudskih duša. Pa razumem zašto je srce moje iznemoćalo,te ne može da primi ni Tebe ni mene u odaje svoje,nego nas gura kraju-sopstvenike na ivicu imanja njegova. Pre nego izađoh iz utrobe,matere svoje,svet sa svojim željama useli se u mene. Svaku lasku ovog sveta skupo sam i preskupo plaćao,vazda odvajajući i dajući deo srca moga.Dok ne predadoh svetu celo srce moje i dok mi laske ne potaše otužne. Žale mi se starci na godine govoreći:od mnogih godina ostari srce naše. Zaista starci,ne ostari srce vaše od mnogih godina,no od mnogih želja. Pa savetujem srce svoje u samoći:odcepi se od jučerašnjeg dana jer se i on odcepio od tebe.Svi oni predmeti za koje te želja juče vezivala,danas ne postoje:jedni su se izmenili,druge je bolest onakazila,treći su umrli.Niti postoje predmeti tvoji sutrašnjih želja.Svojim bičem vreme šiba svoje stado,i ovo se oznoji i krvari od udaraca.A predmeti današnjega dana ubacuju u tebe,već prepunjenog senkama mrtvaca,nove želje koje će sutra i same biti senke mrtvaca. Ne ponavljaj loše osećaje jer će te ovi onoliko puta vezati za stub vremena koliko ih puta budeš ponavljalo, srce moje.I bićeš rob vremenu,i ostarićeš,i umrećeš pre smrti. Kidaj što brže čvorove strasti,koji se zavezaše od udruženih i često ponovljenih želja i osećaja.Lakše je iskidati pojedinačne konce želja i konce osećaja nego jake čvorove strasti.No,i ove moraš iskidati,ma se raskrvarilo,ako želiš novo detinjstvo,novu mladost,lepšu i večniju od prošle ti mladosti. Izbaci svet iz sebe,srce moje pa ga posmatraj onda kako je nemoćan.I posmatraj tada sebe i osetićeš neslućenu moć. Svet nam se čini moćan samo dotle dok robujemo svetu. I bićeš prostrano kao večnost,i večnostće se useliti u tebe. Trojedini Bože,koji imaš srce neobuzetom tamom i slobodno od sveta,očisti srce moje od nezvanih stranaca što ga tamom prošaraše.Neka srce moje bude svetlo i tama neka nemoćno kruži oko njega,no neka ga ne obuzima. Neka srce moje bude srce sina i gospodara,a ne srce sluge i lopova. Daj mi srce Isusovo.oko kojeg je tama uzalud tapkala da uđe i nije mogla ući. Carice nebesne krasote,ogradi srce moje materinskom brigom. Duše Sveti i svemoćni,oplodi srce moje nebesnom ljubavlju.Da se ono što se u njemu rodi i poraste,ne bude od plote i krvi,no od Tebe,Duše Sveti i Gospode moj. Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj[/]

[Пркос]

Za ugašena ognjišta

Ispuni zemlju moju životom,
očisti srce moje od zmija,
razagnaj tamu iz moga uma,
napuni ga svjetlošću Neba.

Ti što krotiš oganj i vjetar,
i od bjesova praviš sluge,
ukroti ovu gordost moju,
i učini me slugom Tvojim.

Za sve ružne pomisli,
za ugašena ognjišta,
za sve mračne umove,
kajem se i plačem.

vl. Nikolaj Velimirović

[Пркос]

Gospode,uputi me na stazu pravde


Zeleni se kiparis i leti i zimi.Miriše bosiljak i leti i zimi.Kolju se jaganjci i leti i zimi.
Čuvajte se vukova kada napadaju,jedan s' lica,drugi s' leđa.No više se čuvajte od dva greha:od straha od grešnika i prezrenja grešnika.Jer će zelenilo vaše izčeznuti kao zelenilo vrbe.I miris vaš pretvoriće se u nemiris.I smirenost vaša postaće gordost.I grešnici će vas nazvati imenjacima.

Pravednici ,greh je nemoć,i strah od grešnika strah je od nemoćnih.Grešnik se straši od pravednika u sebi,a dva puta više od pravednika uza sebe.
Ne strašite se onoga ko se od vas dvogubo plaši.
Nije li Gospod hrabrost pravednika?Nije li Svemoćni Gospod general vojske pravedničke?Zaista je mala pravda onih koji stoje uz Svemoćnoga,i straše se svenemoćnih.
Ako je pravda vaša pravda Božija,moć vaša je moć božanska.U početku,moć božanska grešnicima se čini kao slabost jer je suviše blaga i milokrvana,i mnogotrpeljiva.No na kraju kad dođe pobeda Božanska,grešnici vide s' užasom da je kuća njihova prolokana od podzemne vode i da se survava bespovratno.

Kao trava sporo i nečujno raste Božija pobeda.No kad uzraste ne može se više ni pogaziti ni pokositi.
Grešnici su stao bez pastira,vi niste.I kad vas pastir ostavi,ne ostavlja vas da vas ostavi,no da vas proseje na često sito.Vratiće se vaš pastir uskoro i vi ćete umirati od stida zbog izdajstva.
Pravednici greh je bolest,i preziranje grešnika je preziranje bolesnih

Ko od svoga zdravlja daje bolesnima,taj umnožava zdravlje.Prezrenje bolesnih potkopava zdravlje zdravoga.
Greh sedi za trpezom onih koji se boje sesti za trpezu grešničku.Greh ulazi u dom onih koji se boje ući u dom grešnički.Ko se sa puta vraća natrag da ne sretne grešnika,vraća se domu natovaren grehom.

Na svaku kapiju vaše duše postavite po jednog stražara da gordost ne uđe u vaš hram.Jer ako uđe,pogasiće odjednom sve sveće vaših vrlina.I bićete kao meh napunjen vinom kad se iglom probuši.
Kratak je ovaj dan života,no pravi život ne zna za noć.
Ko umre od greha na ovome danu,umreće smrću što ne zna za dan.

Pravednici,učite jednu po jednu školu bez umora.
Ko svrši jednu školu pravde,Gospod ga šalje u višu i težu.Grešnik se muči od neukosti,pravednik se muči od učenja.No,zaista slađa je muka pravednika nego muka grešnika,kao što je slađe vraćanje u domovinu,od sedenja u tuđoj zemlji.

Milosrdna Bogorodice Nebesna,sačuvaj sve one koji su se uputili putem pravde,da se ne ustraše od grešnika, i da ne prezru grešnike.
Da ih strah ne bi učinio bogoizdajnicima,i da ih prezrenje ne bi učinilo čovekoubicama.
Da polupravda njihova ne bila samo jedna uzvišica odakle će dublje pasti u propast.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj

[Пркос]

Šta znači biti hrišćanin?

Biti hrišćanin znači:

1.verovati u neiskazanu ljubav Božiju prema ljudima,koja se objavila u svetu u vaploćenju Sina Božijeg u njegovom stradanju za ljude;

2.znati da "sav rod ljudski u grehu leži",i da je Ljubav Božija pokazala se prema ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista savršeno nezasluženo od ljudi;

3.nadati se besmrtnom životu,koji je Bog pripremoi "svima onima koji Ga ljube";

4.imati nepokolebljivu veru,da je kroz Hrista Bog objavio o Sebi onoliko koliko smrtni ljudi u ovom životu mogu nositi,i da ljudi sami sobom,pored svojih napora,nikada ne bi mogli ispitivanjem svojim doći do otkrovenja tolike istine;

5.starati se svom silom,da čovek ispuni sve zapovesti Hrista,kao svog najvećeg Prijatelja.Pri tom nepokolebljivo verovati,da svako takvo naše staranje Hristos vidi,od svoje strane moćno ga pomaže,i najzad uspehom kruniše.

Duhovne pouke Sveti vladika Nikolaj

[Пркос]

Gospode,dođi,moja Te nada čeka

Nada te moja čeka,Gospode.
Iščekivanje Tebe jedina je sadržina i jedini smisao moga Sutra i Prekosutra.
Trava iščekuje rosu i ne vara se.Planina iščekuje gromove i ne vara se.Krtica pod zemljom iščekuje svoj obrok i ne vara se.Iščekivanja svih bića Ti zadovoljavaš.
Ja iščekujem Tebe i Ti mi hodiš u susret.Prema brzini moga hoda k Tebi i Ti prilaziš meni.
Šta je Sutra,deco zemlje,nego vaša nada?Iskorenite li svu nadu svoju,umreće i želja vaša da osvane Sutra.

Ne ropćite na Nebo što vam ispunjava sve nade,nego ropćite na sebe što ne umete da se nadate.Nebo ne ispunjava nade,no nadu.Najuzvišeniju i najjaču nadu,Nebo uvek ispunjava.Ne ropćite na Nebo što Ono ne vidi vaše rođačke i partijske plodove i što ne ulazi u vaše zavere jednih protiv drugih.Ono je vidovito i milostivo.Vidovito je svako u svakoj partiji i milostivo je prema nemoći vašoj ako ovu prati dobra volja.

Moja nada nije slutnja,no izvesnost da ćeš Ti doći.Ti si obećao i pečat Tvoga obećanja,ja nosim u duši svojoj.Ako još ne dolaziš,nije Tvoja krivica,nego moja.Ti si nežan i sažaljiv,pa ne bi hteo da me zastidiš mojom nepripravnošću.Zato lagano hodiš,i neprestano mi nagoveštavaš dolazak.

Beznadežnost sedi zaludna.A moja nada čisti i pere neprestano,i provetrava i kadi odaje u kojima će Tebe dočekati.I brine i dan i noć da ne zaboravi što god što bi tebi bilo ugodno.I priziva neprestano angele i svetitelje-tajnovidce-da je upute kako svoju pećinu da učini sličnom Nebu.

Moja nada nema druga ni ortaka.Sve druge nade ja sam izjurio iz sebe kao dokazane varalice.I na njihovom mestu sad bujno raste samo nada što Te čeka.

Kad Ti dođeš,donećeš mi darove prebogate.S Tobom ,Pobedniče,doći će mi pobeda nad svim dosadama i brigama.S Tobom će doći svetlost,i zdravlje i snaga i mudrost,i sva punoća svih ljudskih očekivanja od početka do kraja vremena.
Zaista,ljudi s mnogim nadama izvan Tebe sede na planini i čekaju izlazak sunca sa Zapada.
A ja stojim okrenut Istoku i znam pouzdano da će se sunce ponovo roditi.Jer vidim zoru kako se rumeni.
Drugi sade suve štapove u zemlju i nadaju se zelenilu i plodu.A po mojoj njivi posejano je živo seme koje se zeleni i donosi ploda.

Moja nada u Tebe nije gatnja,no izvesnost isto onakva kao što se sunce mora roditi sa Istoka,i kao što dobro seme posejano u dobru zemlju mora nići.

Tvoja je njiva,i Ti si i sejač i seme.
Dođi Gospode,moja Te nada čeka.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj

[Пркос]

Svetlost duše

Bog je svetlost duše.Što je duša više izložena toj svetlosti,to je zdravija,veselija,snažnija.Bog je razumna svetlost,koja gleda i vidi sve tvari skroz.Bog gleda i vidi sve misli ljudske,sve želje,sve namere.

Bog gleda.Kada je čovek svestan toga,da ga Bog gleda,on se onda stidi ludih misli,grešnih želja,nepravednih namera.Tako se pojavljuje u čoveku strah Božiji,koji čisti dušu.
Početak mudrosti-strah Gospodnji.

Bog gleda.Njegovo gledanje je jasnije od sunca.Ne može se od pogleda njegovog ništa sakriti.Pa i na šta kriti?Kriti se od Boga znači-truliti.Učitelji nauke o telesnom zdravlju savetuju bolešljive ljude da se što više sunčaju.Da bi svetlost sunčana što više prodrla u telo i sagorela razne otrove u njemu.

Pravoslavna nauka oduvek savetuje ljudima da otvore dušu svoju Bogu,da je razgolite,i da je sunčaju pred Bogom i od Boga.Od svetlosti Božije,sagoreva u duši sve što je bolesno,sve što je nečisto i grešno.

Bog gleda.Ako si nauman slagati,seti se ,da Bog gleda.
Bog gleda.Ako si se rešio oteti ili zapaliti,ili otrovati ili ubiti,seti se,Bog gleda.
Bog gleda.Ako se raduješ tuđem zlu,ili ako si nemilostiv prema bednima,seti se,Bog gleda.
Bog gleda.Ako se u tebi javila požuda preljubna ili srebroljubiva,znaj da Bog gleda.

Bog gleda.Uvek misli o tome.Ma šta smišljao,ili želeo,ili nameravao,seti se da Bog gleda.Od tog pogleda ne beži,nego svu svoju dušu,izloži tome večnom gledanju.I ono će sagoreti u tebi sve grehe tvoje i nečistote tvoje u samome početku.

Tako će duša tvoja biti zdrava.Ona će se stalno kupati u svetlosti božanskoj.I biće topla od te svetlosti božanske,te će u njoj kao na dobroj zemlji rađati svaki božanski usev.A božanski usev je onaj,koji se ne plaši svetlosti Božijeg gledanja,nego mu se raduje,i traži ga,i povija se za njim,kao suncokret za suncem.


Duhovne pouke sveti vladika Nikolaj

[Пркос]

Ćutanje
O tri predmeta ne žuri da govoriš:
o Bogu -dok ne utvrdiš veru u njega,
o tuđem grehu - dok se ne setiš svog,
o sutrašnjem danu - dok ne svane.

Misli o Dobru i Zlu
Vladika Nikolaj Velimirović

[Пркос]

Budite brzi da kažete blage reči koje stvaraju mir i dobru volju među ljudima,
a uzdržljivi u rečima koje vode razdoru,mržnji i prepirci.
Budite čisti u mislima,čisti u rečima čisti u delima
i tako ćete ispuniti zakon Hristov.
Reč Božija je hrana za dušu.Reč Božija je i sila i svetlost za dušu.
Ko god može,treba da čita reč Božiju u Svetom pismu,
a ko to ne može,treba da sluša onoga što čita.
Kao što se u dobrom hlebu nalazi,sve što treba našem telu,
tako se u svakoj reči Gospoda Hrista nalazi,sve što je potrebno duši našoj.
Jedna je večita sila koja je jednom oživela pali svet,
koja ga je uvek oživljavala,kad god je padao,
koja će ga večno oživljavati i preporađati,
sila,koja je ista juče,danas i sutra to je reč Božija.
Silna je kao grom.Ona poražava grešnika,
melem je bolnome i potištenome,
utuk razvratnome a opomena bogatome.

Velika je,vaistinu i neispitana tajna reči.

O Bogu i ljudima sveti vladika Nikolaj

[Пркос]

Ne poneti se mudrošću

Ne ponesi se mudrošću.Ni tuđom jer nije tvoja.
Ni svojom,jer čim si se poneo,znači da je nemaš mnogo.
Nijedna lampa ne gori dok se ne doleva.
Sve se lampe mogu napuniti,a lampa mudrosti nikada.


Šta god tkaš ,vezuj konce za nebo

Sva dela tvoja koja učiniš,ne u ime neba i bez dozvole neba,doneće gork plod,
jer ih nebo neće obliti svojom blagodatnom kišom,ni obasjati svojom životvornom svetlošću.
Šta god nameravaš,oslušni savet neba.
Šta god tkaš,vezuj konce za nebo.

Razum i srce

Kad sam razum pravi račun,srce se pretvara u plačljivi sunđer i briše.
Kad samo srce pravi račun,razum se pretvara u plačljiv sunđer i briše.
A crna tabla duše,žudno čeka sve novo,i novo pisanje u strahu,
da ne pođe u drugi svet-bez računa.

Što više vere

U nekim bolestima lekari preporučuju što veću dozu leka,
kao na primer:pij vode što više možeš!
Vera je siguran lek našoj duši samo kada se uzima u najvećoj dozi.
Veruj što više možeš!

Misli o dobru i zlu sveti vladika Nikolaj

[Пркос]

Kanonizacija vladike Nikolaja

Kada se čovek mora setiti Boga?

I najgori čovek mora se tri put u životu setiti Boga:

kada vidi pravednika da strada zbog tuđe krivice;
kad on sam strada zbog tuđe krivice;
kada mu dođe čas smrtni.

Tri puta u životu mora se zaplakati i najtvrđi grešnik:

kada ga,gonjena od ljudi kao divljeg zvera,pomiluje majčina ruka;
kada ga bolesna i osamljena poseti njegov protivnik,donoseći mu darove i oproštaj;
i kada mu na samrti sveštenik kaže:ne boj se,Božija milost je veća od tvojih grehova!

Tri puta čovek liči sam sebi na Boga:

kada mu se rodi sin;
kada shvati i usvoji Hrista,i
kada se pomiri sa svojim stradanjem za pravdu.

Misli o dobru i zlu sveti vladika Nikolaj

[Пркос]

Vladaj Bože

Vladaj, Bože, ti kroz mene
I upravi stope moje:
Bez promene i bez smene
Nek se čuju reči Tvoje.

Nek se čuju reči Tvoje
Kroz nemoćna usta moja;
Nek uz reči dela stoje,
Nek se vide dela Tvoja.

Nek se vide Tvoja dela
U delima ruku moji'
Da bi znala zemlja cela
Tebi slavu da zapoji.

Da zapoji, da zatrubi:
Gle, Sin Oca kako ljubi!
Da zatrubi, da objavi:
Kroz Sina se Otac slavi!

Na tekst sv. vladike Nikolaja,ovu divnu pesmu sviraju i pevaju Neverne bebe.Prelepa je,nađoh je na you tube,u pozadini nije originalan spot.
Inače stihove sv. vladike Nikolaja,mnoge naše poznate grupe,su pretočile u muziku.

[Пркос]

Znaš li ko te ljubi silno?

Znaš li ko te ljubi silno
Ko te čuva dan i noć,
Ko ti daje izobilno
Da odoliš vragu moć?

Znaš li ko ti život dao,
Oca, majku, brata tvog,
I ko te je obasjao
Svetlim zrakom Duha svog?

Znaš li ko je umro za nas,
Na Golgoti, znaš li to,
I radosti obećane,
Ko ti sprema znaš li to?

Moraš znati ko to čini,
Ko to tako ljubi nas,
To je Gospod sa visine,
To je Hristos, svima Spas!

Zato i ti, oh, seti se,
Pa mu svoje srce daj,
Kad mu skriviš, zaplači se,
I zamoli oproštaj!

U toj suzi pokajanja
Zablistaće Hristov sjaj,
Imaj u Njeg pouzdanja,
Otvoriće tebi Raj!

sveti vladika Nikolaj