Бајке на јужњачки дијалекти

[Man]

Црвенкапа на Врањски дијалекат

Било једном једно девојче, малечко убаво беше. Звали су гу Црвенкапа.

Имала је неку црвену капу код кинези што су ву купили јер бабу ву мрзело да ву плете капу. Мало ву плете попке сваку годину , још и с'капу ће се с'д заноси. А и вуница поскупе туј годину.

Црвенкапа је живела с'мајку и с'татка, у кућу поред голему шуму. Тачније горе на Девотин, на други крај ву је живела баба. Туј у Власе. Ð*аздаљина таман толка ноге да ти отпаднев.

Јед'н д'н мајка гу послала да однесе подварак на бабу и омешен 'леб, јер баба не воли купен, много ву жилави, он'ј сурдулички да га не види, а ионако ву пола зуби поиспадали. Све гу тој набутала у крошњу и преко тој теглу љутеницу.

Црвенкапа попизде. Ем ће се маје пешки,јер је недеља и комби нема, ем треба да носи 100 кила једење. Ð*азмишља се Црвенкапа "Куде с'д да идем у пи... материну?", и одлучила се да не иде по пут него да прече туј кроз шуму. На почетак шуму приједе ву се гројзе и обрсте на комшију мало од виноград.

Док је тој радила, ич није приметила да је иза једну букву гледа неки. Бија је тој вук.

Ð*аздра се он "Што радиш мори туј?".Црвенкап� �° се усра.Мислим фигуративно. Кад видна ко је саму потули шију .Мисли се "Леле,сад ако каже на мајку ми има све да ме искубе".

И ете га прилази вук онако раширија се "Што радиш мори, дал те исцима?" Црвенкапа се ућутала на нигде. "Зебавам се бе" несмеја се вук. "Све му обери на овог мајмуна, гађаја ме пре неки д'н у лов, теше ме утепа, пуст остаја. И син му неје бољи, знаш ли што сам чуја, пије дрогу".

Црвенкапа га зачуђено гледа. "Озбиљно мори, што си зинала, него баба што ради, како је, лекови још ли пије?".ЦрвенкаР¿Ð° се исприча с'њега такој вук гу питује "него како ће ућеш у кућу, имаш ли кључ?". Вика му Црвенкапа, "ма немам изгубила сам ги, него трипут куцнем и баба ми знаје да сам ја". И он Вук брже да стигне код бабу, поздравија се са Црвенкапу и трчање преко шуму да стигне пре њума. Него туј близу бабину кућу неко поставија кљусе па вук нагазија, па да га не чујев у село што се дере почеја у себе да псује "Је*ем ти и ов'ј пут што га изабра, и бабу, и подварак и једење и овој детиште шунтаво". Кад је стигнаја до кућу вук закуцаја на врата, и баба "кој је тој?" Вук вика "иЗ дистрибуцијÑ� � бабо, ће плаћаш ли рачуни ?","Нема ништа од тој" вика му баба. "Значи да гу сечемо" унеја се вук у улогу. "Ако оћеш главу да си изедеш, сечи". Уплашија се вук, и како ће с'д да се снађе вика "Ма шалим се мори бабо, поштар је пензију ти носим". И баба к'д чу одма рипна из кревет и на врата бам, трас, вук гу глитна. И узеја вук спаваћицу од бабу, све њено узеја, и турија наочаре, па му се заврте у главу "Што је бе с'д овој" замислија се, ал оно велика диоптрија на бабу, ал ај ће издржи некако. Не прође много, вук се загледаја у Пинк у онуј ''Одбачену'' кад ете гу Црвенкапа. Чука трипу на врата. "Е да га је*ем с'д нашла да дође, с'д не знам Ића дал ће се пољуби с Вира, пууу''. "Кој је'' вика он. "Ја сам мори бабо'"вика Црвенкапа. И улегна црвенкапа и кад виде бабу, вика "Што ти је мори бабо, зашто су ти толке рукееееее". ''Па да те загрлим мори в'шло" вика Вук. "А очи, поглеј колке су ти". "Ма доктор ми даја неку диоптрију, расипа ме". И тако га питува, питува вука Црвенкапа, и на њега му прекипа и рипна да гу дави. Али у Ñ‚'ј тренутак комшија што га је тражија по шуму вука, чуја неко викање код бабу у кућу, а таман је бија купија у суботу на пијац држаље за секиру од Гуту из Ð*истовац, и понеја гу у шуму да гу испроба, и таман вук ако наиђе да га исцепи. И такој кад чуја неко драње, улете у кућу и акна га вука по тил са секиру, и исцепи му главу, и ај што му главу исцепи него га на пола пресече и изађоше баба и Црвенкапа живи и здрави. И такој му гу реши лудницу на вука. И онда заседнаше са комшију на подварак и толко. "Додај мало од љутеницу" вика Црвенкапа.
_____

[Man]

Princeza na semku od papriku


Jednom davno živeše jedan princ u Leskovac. Imaše sve - kuću, kola, pare, vikendicu na Pašinu česmu, pio je na crtku u svi kafići, svi mu se ulizuvali, glumili mu drugari. Uvrte mu se jednom prilikom u glavu da se ženi.

Poče on da maje po grad i uzuduž i popreko. Od halu do Hisar, od Vaskovo do centar, nema kude nije proš'o.

Ništa ne nađe. A pun grad z devojke. Kude li je gledao...

Jedna debela, jedna mršava, jedna glupa, jedna mnogo pametna, jedna dosadna, jedna nebanjana. Samo gi falinke naodi.Sve sponzoruše, zaključi on i ode si dom.

Prestade da iskača skroz i da traži. A i u grad sve isto, nema ni koe da se vidi.

Ma poče i kraljica da se raspituje po komšije ima li neka devojka za udavanje, kralj traži prišku, raspisao konkurs. Zbraše neke. Iz Dubočicu, iz Miroševce, iz Stajkovce.

Rasipa se kraljica od turanje grašak pod posteljinu kako bi testirala koja se neće mož' uspije. Jer taj što vu ne smeta sorta "Mali provansalac" pod bubrezi, taj neje za njenog sina.

Al' ništa. Uspaše se sve k'o guzice i kraljica beše očajna.

Jedan dan zapuca kiša dva dana. Sevav munje, udarav gromovi, Veternica se podiže skoro do kolena. Oko pola osam zazvoni gi neki na vrata.

Tatko, idi vidi koj je, mrzi me da se dizam - uzviknu princ.

More kako te šljisnem ću te obrnem sa svem fotelju - odgovori otac.

Diže se stari kralj i otključa. Na vratima je stajala princeza iz nepoznat kraj. Kiša vu beše zašljeposala kosu, a cipele poznatog indonežanskog proizvođača su bile mokrc mokre.

Koja si be ti? - upita stari tatko.

Ja sam princeza, dal ne vidiš - reče ona.

Toj će tek da vidimo - ubaci se kraljica k'o slivče u gom**.

Otrča ona u sobu, sabra sve posteljinu što je imala, jorgani, čerge, jambolije što vu kupiše za mladenci, šes' ambasador ćebeta što gi princ dobi za ispraćaj od pobratimi i sve nabaca na jed'n krevet. Preko toj natura još dvajes jastuka napunjeni s' perdu.

Al vu nestao grašak. Dal da ide do prodavnicu da kupuje onoj mrzlo u kesu, dal da ne.

Ma koj će se maje po ovuj kišu - razmisli se ona.

Povrte se levo desno, pa uzede kesicu sa semke od papriku i rasipa nekol'ko zrnca pod onuj posteljinu.

Do dugo u noć sedeše princeza, princ, kralj i kraljica pored nakladeno kube. Tek oko dva na princezu se prispa.

Dobro je, će si ide na leganje - pomisli se kralj - rek'o ce uspijem ovde na stolicu.

Posla kraljica princezu na on'j krevet da gu istestira. Sa prvim zracima sunca ripnuše se oni iz krevet, svariše kavu i čekaše princezu. Kad se u pladne ona diže odma' gu počeše pitujev kakvo je bilo spanje, ne li se budila.

Cel' noć sam se izvrćala, sve me nešto b'ckalo u slabine. K'o semke od papriku da je neki navrljaja - reče iznenađeno ona.

Toj mora da su meni ispali otoč kad sam uzimala za rasad od komšiku - reče ushićeno kraljica.

I mi od kurtovku dom rasađuvamo. Rasipamo se od rabotu - reče princeza setno.

I sedeše zamišljeni takoj uz kafu dugo, dugo, dugo, princeza koja je razmišljala od trinajes 'ektara papriku što će se treba bere u septembar, kraljica zadovoljna što će konačno da oženi ovog njenog bilmeza, princ koj beše srećan što je našeja vrednu ženu i kralj koji se pitao: "A be, će se dizav li ovija ljudi od astal?"

[DaDole]