Godži ili ''Gou Qi Zi'' je poreklom sa Tibeta, smatra se svetom biljkom koja se koristi više od 6.000 god. Vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini za održavanje dobrog zdravlja i energije a posebno za popravljanje vida. Jedna od najprofitabilnijih voćki za gajenje.
Najizbalansiranija, organski najzdravija hrana, koja omogućava zdrav, srećan i dug život.
Goji raste kao žbunasto drvo i može narasti od 2 do 3 metra u visinu. Plodovi su sočni, narandžastocrvene boje, duguljastog oblika, od 1 do 2 centimetra dužine, a bobice sadrže i do 60 sitnih semenki koje zru od jula do oktobra. Ukus je slatkast. Drevna kineska medicina stavlja ih među vodeće lekove za bolesti cirkulacionog, imunološkog, probavnog i mokraćnog sistema.
Plodovi se beru od avgusta do oktobra, rano ujutru i kasno popodne. Pošto se beru samo zrele bobice branje možemo izvoditi do prvih mrazeva. Branje ne treba obavljati rukom, vec trešenjem zrelih bobica na prostirci, zbog brze oksidacije. Bobice se prostru u tankom sloju i suše u hladu ili na suncu. Kad se perikarp nabora i smežura, a plod ostane mekan, to znaci da su suve. Mogu se sušiti i u sušarama na temperaturi od 40-45°C. Bobice imaju slabo kiselo-sladak ukus. Kad se probaju liče na brusnicu ili suvo grožde.
Mlado lišće se bere u rano proleće, osuši u hladu ili u sušarama i upakuje u papirnu ambalažu. Koristi se za pravljanje čaja radi terapija u tradicionalnoj kineskoj medicini. Sveže mlado lišce i izdanci gojia koriste se kao zeleno povrće te mogu poslužiti kao dodatak supama i čorbama. Potrebno ih je samo dobro oprati i termički obraditi.
Kora sa korena prikuplja se u proleće i jesen. Koren se otkopa, zatim se dobro opere i sa njega se skine kora koja se suši na suncu ili u sušari. Osušena kora sa korena gojia koristi se za lecenje inflamatornih i kožnih bolesti.