KRSNE SLAVE

[Пркос]

Ваведење – 4. децембар

Јоаким и Ана нису заборавили на своје обећање. Па кад је Марија
навршила три године, позову своје рођаке и пријатеље и врло свечано
поведу једино своје дете у јерусалимски Xрам. На степеницама Xрама
дочекао је Марију првосвештеник Заxарије и пошто ју је благословио, јер
му је Бог открио да он дочекује будућу Богородицу, увео је у најсветији
део Xрама који се звао "Светиња над светињама". Ради сећања на довођење
Свете Дјеве Марије у Xрам, Црква је одредила да се тај дан слави као
празник Ваведења 4. децембра (21. новембра по старом календару). У
Xраму је првосвештеник Заxарије извршио обред посвећења, Тако је Марија
почела да слуша и учи науку Божју, Својом смерношћу и послушношћу
издвајала се одосталиx девојчица па су је сви волели, Када је била
слободна од посла молила се Богу и читала је Свето писмо, После смрти
својиx родитеља заветовала се Богу да се никада неће удавати, да ће
остати при Xраму Божјем до своје смрти, Али по тадашњем закону, по
навршеној четрнаестој години није могла даље да остане у Xраму, Знајући
за њен завет, а и то да је остала без родитеља, свештеници јој, по
Божјем указању, нађоше сродника старца Јосифа из племена Давидова и
њему је предадоше. Одмаx га обавестише какав је она завет дала
Богу.Тако је она ,под видом обручнице , живела у девствености иако то
није био обичај у Израиљу. Дева Марија је била прва доживотно завештана
девојка а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.

[Пркос]

Свети Алимпије Столпник – 9. децембар

Рођен је у Андријанопољу и од малена предан на службу Богу. Као ђакон
служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора. Свети Алимпије
желео је да се повуче и да живи у молитви и усамљеништву па се повукао
на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонскиx
привиђења. Ту је поставио крст и саградио xрам свете Ефимије која му се
јавила у сну. Поткрај xрама подигао је стуб, попео се на њега и ту, у
посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмеx људи, ни зла демонска
нису га могла одатле померити. Од свега се ограђивао крсним знамењем и
именом Xристовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе
ради утеxе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два
манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живеле су
светитељеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима,
указивао људима пут ка спасењу. Свети Алимпије поживео је сто година
и.упокојио се 640. године у време цара Ираклија. Од његовиx моштију
сачувана је глава у Котломушком манастиру у Светој Гори.

[Пркос]

Света Великомученица Варвара – 17. децембар

Света великомученица Варвара рођена је у Илиопољу мисирском у
незнабожачкој породици пребогатог и знаменитог Диоскора. Варвара је
била изузетно лепа и мудра девојка и отац је‚ у жељи да је сачува‚
затворио у кулу свога дворца окружену богатством‚ удобностима и
слушкињама. У својој усамљености‚ Варвара је својим блиставим умом
досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе да
поучи. Када је једном успела да побегне из куле‚ Божјим промислом срела
је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала.
Вратила се у кулу и у свом купатилу просекла и трећи прозор као симбол
Свете Тројице‚ а прстом‚ као гвожђем издубила је крст у каменом зиду.
Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор воде која је лечила
многе болести. Када је све ово сазнао сурови отац‚ пријавио је кћер
начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са
хришћанком Јулијанијом. Одсекли су им груди и за поругу водили их по
граду. На крају‚ Варвару је заклао рођени отац‚ а Јулијанију војници.
Одмах потом‚ ударио је гром у Диоскорову кућу и убио и њега и
Мартијана. Света Варвара је скончала 306. године‚ а њене чудотворне
мошти налазе се у Кијеву.

[Пркос]

Свети Николај Чудотворац Мирликијски Никољдан – 19. децембар

Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији као јединац син
богатиx и угледниx родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу.
Свој дуxовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица,
светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним
небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе.
Убрзо после тога постао је арxиепископ мирликијски те је у време
прогона xришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у
тамницу али је и тамо настављао своје проповеди. Присуствовао је Првом
васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио једног
јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од арxијерејске
службе. Чудесним јављањем Господа Xриста и Пресвете Богородице
неколицини првиx арxијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на
Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и
призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом
доносио утеxу, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је
боловао и упокојио се 343. године.

[Пркос]

21. novembar

SVETI ARHANĐEO MIHAILO - ARANĐELOVDAN

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave u mesecu novembru svetog arhandjela Mihaila ili Arandjelovdan, koji je u Srbiji, prema broju vernika koji ga slave, na drugom mestu, posle svetog Nikole.

Aranđelovdan je i esnafska slava vrećara.Veruje se da arhanđel Mihailo obilazi bolesnike.

Prema verovanju, ako im stane više glave - bolesnik ce ozdraviti, a stane li bolnome kod nogu - dani su mu odbrojani.

Veruje i da arhanđel Mihailo vucima zatvara čeljusti i ostavlja tajne znake kojima zveri ne smeju da pridju, pa tako štiti čobanska stada.

U istočnoj Srbiji veruje se da je arhanđel Mihailo najodaniji Bogu.

Praznik je ustanovljen u vreme rimskog pape Silvestra Prvog i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra.

Arhanđeo Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac", sedi na Mesecu i gleda šta ljudi rade, a povremeno i silazi medju ljude. Zbog verovanja da je živ svetac, neki slavari za taj dan ne kuvaju žito.

Veruje se i da slavaru arhanđel Mihailo sve vreme slave stoji na desnom ramenu.

[Пркос]

[img width=380 height=480]http://www.sveti-pantelejmon.com/Sveti%20Jovan%20Krstitelj%201,4.jpg[/img]


SVETI JOVAN KRSTITELJ

Sveti Jovan je rodjen nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija je bio prvosvestenik, a majku mu se zvala Jelisaveta.
Rodjenje Jovana, kao i njeogv zivot i smrt su ispunjeni divnim cudima Bozijim.
Dok je Zaharija sluzio u hramu javi mu se Andjeo Gospodnji i rece da ce njegova zena iako stara zatrudneti i roditi sina i da ce sinu biti ime Jovan, kroz koga ce se mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen te nije poverovao Arhangelovoj vesti zbog cega je ostao nem do rodjenja Jovanova.

Sveti Jovan je najveci od Proroka, on je dosao pre Hrista da narod pripremi za dolazak obecanog Spasitelja, Hrista. Za njega je sam Gospod rekao da je on, Jovan najveci rodjen od zene.

Ovaj veliki propovednik i prorok provede svoju mladost u pustinji. Za njega je na nekoliko vekova pre pisao prorok Isaija i nazvao ga Glasom Vapijucega u pustinji. Jovan je taj koji je dosao iz pustinje i poceo da poziva narod na pokajanje da priprema put Gospdu i da poravna staze Njeogve. Propovedajuci narodu potrebu pokajanja on ih je krstavao vodom u reci Jordanu. Mnogi su pomislili da je Jovan taj Obecani Spasitelj koji treba da dodje, a Jovan se branio govoreci: "Zamnom ide Onaj koji je daleko od mene, Njemu ja nisam dostojan da odresim remena na obuci Njegovoj. Ja vas krstavam vodom , a On ce vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

Evandjelist Matej opisujuci nacin Jovanovog zivota naziva ga ne samo prorokom nego i vise od proroka, naziva ga "Andjelom" u telu. Andjelom ga Crkva u pesmama naziva, a ikonografi ga slikaju sa krilima. Kao takav on je bio jedini koji je mogao da pripremi put Gospodu i da ga Krsti na reci Jordanu.

Njegova velika moralna cistota i ljubav prema Istini i Pravdi na kraju ga je odvela u smrt. Javno je kritikovao cara Iroda zbog toga sto je uzeo za zenu Irodijadu, koja je bila zena njegovog brata. Zbog toga ga je Irod stavio u tamnicu i uskoro pogubiio odsekavsi mu glavu. Uspomenu na Jovanovu mucenicku smrt Crkva proslavlja 11. septembra, Usekovanje Glave Sv. Jovana.

Ovaj ugodnik Boziji je veliki u celom hriscanskom svetu, a narocito kod nas Pravoslavnih. Nasa Crkva je u godini posvetila pet dana njemu i cudima vezanim za njega. Sabor Sv. Jovana koji proslavljamo 20. januara odmah posle Bogojavljenja je ustanovljen od ranih dana hriscanstva, jer je Jovanova licnost kao krstitelja tesno povezana sa javljanjem Gospoda u svetu, sa Bogojavljenjem.

[Пркос]

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

14. јануар по новом / 1. јануар по старом

Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у време цара Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло образован јер је петнаест година учио философију, реторику, астрологију и остале науке. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан - касније цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.

Поставши чврсти поборник православља, луча моралне чистоте и верске ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живео је само педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен постојани стројитељ. Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске и називан је пчелом цркве Христове.

Сачувана су многобројна дела овог светог оца Цркве - богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом имену. Ова служба се служи десет пута у години и то 14. јануара (1. јануар по старом календару), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики четвртак и на Велику суботу.

Свети Василијемирно се упокојио и преселио у царство Христово 14. јануара (1. јануар по старом календару) 379. године.

[G]

Čestitam Svetu Petku onima koji slave poštuju i čija je zaštitnica ova svetica...


Danas je Sveta Petka, zastitnica zena, i mnoge porodice je slave kao svoju krsnu slavu, pa im ovom prilikom i cestitam.

SRECNA SLAVA i dugo je slavili u zdravlju i veselju.

Ova svetiteljka srpskoga porekla uziva veliko postovanje, ne samo u nasem narodu, nego i kod drugih pravoslavnih naroda. Zivela je u prvoj polovini jedanaestog veka. Roditelji su joj bili vrlo bogati i pobozni, pa su i svoju decu vaspitavali u hriscanskom duhu. Pored svete Petke imali su i sima Jevtimija, koji se vrlo mlad zamonasio i kasnije postao episkop Maditski.

Posle smrti roditelja, Paraskeva podeli siromasima svo bogatstvo svojih roditelja. Ode u Carigrad, i tamo se, u hramu svete Sofije, zamonasi. Posle izvesnog vremena napusta Carigrad i odlazi u Jordansku pustinju. Tamo svoj zivot provodi isposnicki, sve do svoje starosti.

U poznim godinama javi joj se andjeo Bozji i saopsti joj da ostavi pustinju i da se vrati u svoje rodno mesto, u Epivat, jer treba uskoro da se preseli u carstvo Bozije. Sveta Paraskeva poslusa glas sa neba. Ostavi pustinju i vrati se u svoje rodno mesto. I u Epivatu je nastavila da zivi isposnicki i u molitvi.

Posle kraceg vremena ona se upokojila. Smatrajuci da je strankinja, sahrane je izvan groblja. Kasnije je njen ogrob otkopan i nadjene su njene mosti (celo telo neraspadnuto). I ne samo to. Nad njenim telom dogadjala su se cuda i mnogi bolesnici su ozdravljali.

Verni narod je zahtevao da se ona smesti u hram svetih apostola Petra i Pavla. Odavde je prenesena u Carigrad. Za vreme bugarskog cara Jovana Asena njene mosti se prenesene u Trnovo. Kad su Turci osvojili Trnovo, bi premestena u Rumuniju. Po turskom osvajanju Rumunije, kneginja Milica izmoli od sultana dozvolu i mosti svete Paraskeve budu prenesene u Beograd, 1396. godine, na Kalemegdan, u crkvicu koja je njoj posvecena. Kada je sultan Sulejman osvojio Beograd, preneo je mosti svete Petke u Carigrad. Iz Carigrada su kasnije ponovo prenesene u Rumuniju, u grad Jasi, gde se i danas nalaze.

Kult svete Petke Paraskeve veoma je razvijen u srpskom narodu. Mnoge porodice slave svetu Petku kao svoju krsnu slavu. Brojni srpski hramovi posveceni su njenom imenu. Veliki broj ljudi joj se obraca molitvom za pomoc i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze coveka u zivotu. Cesto se pored hrama posvecenog svetoj Petki, ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode, koju vernici uzimaju sa strahopostovanjem, sa verom i nadom da ce im sveta Petka pomoci u svakoj nevolji. Takodje je cesta pojava da se sveta Petka javlja ljudima i daje savete sta treba u ovome zivotu da urade da bi blagoslov Bozji dosao na sav dom i na osobu kojoj je pomoc potrebna.

U crkvenoj pesmi se kaze: "Ukradila si se cestitim zivotom i dobrotom, darovanom ti od Boga, pa si dobila i dar iscelenja bolnih i nesrecnih. Zato te velicamo prepodobna Mati, i postujemo casnu tvoju uspomenu, jer se molis za nas Hristu Bogu nasem".

Prepodobna Mati Paraskevo, moli Boga za nas. Amin.

protojerej Miroljub Todorovic,
paroh vindzorski

[misticlady]

svim pravoslavnim vernicima koji danas slave ovu veliku zastitnicu i svetiteljku cestitam slavu i neka boziji mir zavlada dusom...

[причалица]

21. novembar

SVETI ARHANĐEO MIHAILO - ARANĐELOVDAN

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave u mesecu novembru svetog arhandjela Mihaila ili Arandjelovdan, koji je u Srbiji, prema broju vernika koji ga slave, na drugom mestu, posle svetog Nikole.

Aranđelovdan je i esnafska slava vrećara.Veruje se da arhanđel Mihailo obilazi bolesnike.

Prema verovanju, ako im stane više glave - bolesnik ce ozdraviti, a stane li bolnome kod nogu - dani su mu odbrojani.

Veruje i da arhanđel Mihailo vucima zatvara čeljusti i ostavlja tajne znake kojima zveri ne smeju da pridju, pa tako štiti čobanska stada.

U istočnoj Srbiji veruje se da je arhanđel Mihailo najodaniji Bogu.

Praznik je ustanovljen u vreme rimskog pape Silvestra Prvog i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra.

Arhanđeo Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac", sedi na Mesecu i gleda šta ljudi rade, a povremeno i silazi medju ljude. Zbog verovanja da je živ svetac, neki slavari za taj dan ne kuvaju žito.

Veruje se i da slavaru arhanđel Mihailo sve vreme slave stoji na desnom ramenu.

arhanđel mihailo je arhistratig. svaki ponedeljak mu je posvećen, postoji i molitva njemu ponedeljkom. veoma je upečatljiva, odoh da je potražim.....
e, ostavila sam je na ''molitvama''.

a ova je kraća, može i da se zapamti:

Sveti Arhangelu Božiji Mihaile , odagnaj od mene duha lukavoga koji me iskušava.
O veliki Arhistratiže Božiji Mihaile - pobedniče demona !
Pobedi i uništi sve moje vidljive i nevidljive neprijatelje , i umoli Gospoda Svedržitelja , da me spasi i odbrani od svake bolesti , smrtonosne rane i iznenadne smrti , sada i uvek i u vekove vekova . Amin .

[G]

Srećna slava svima koji danas slave i služe svog sveca zaštitnika.Vi služite slavu danas a vaš svetac neka vas štiti celu godinu ! Srećno vam i berićetno ! Živeli !

[Tibi]

Srecna slava svima koji je imaju i slave

[Zazijavalo]

Kakva paganska čestitka.

[Bisernica]

20. januara svake godine pravoslavni vernici proslavljaju praznik - Sabor svetog Jovana Krstitelja - Jovanjdan, koji se obeležava dan posle Bogojavljenja. Jovanjdan je, uz Nikoljdan i Đurđevdan, kod srpskog naroda jedna od najrasprostranjenijih slava. Jovan Krstitelj je krstio Isusa Hrista, a još se naziva i Pretečom jer je najavljivao dolazak Mesije. On je bio sin sveštenika Zaharija i Jelisavete, Bogorodičine rođake, a roditelji su ga dobili u poznim godinama života. Kao mlad otišao je u pustinju, živeo je vrlo asketski, obučen u tuniku od kamilje dlake i hraneći se divljim medom i korenjem, propovedao je potrebu moralne obnove posrnulog društva i življenja u skladu sa Božijim zakonima. Preteča je s ciljem pokajanja krštavao ljude u reci Jordan, govoreći „ja vas krštavam vodom, a za mnom ide onaj koji će vas krštavati Duhom Svetim i ognjem”.

Kada je Hrist došao na Jordan da ga Jovan krsti, Preteča je kleknuo pred njega i rekao mu: „Nisam dostojan ni obuću da ti svežem”, a Mesija je odgovorio: „Učini to, jer tako mora biti”.

Na udaru Pretečinih kritika naročito se našao judejski kralj Irod, koji je živeo u nezakonitoj vezi sa Irodijadom, ženom svog brata, i koji je zbog žestokih kritika utamničio svetog Jovana. Prilikom proslave Irodovog rođendana, Irodijadina kćerka Saloma je kao nagradu za izvedenu igru zatražila Krstiteljovu glavu na pladnju, čemu joj je Irod i udovoljio.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, osim za Jovanjdan, pomeni ovom svecu se čine još i 7. jula, kada se slavi praznik Rođenje svetog Jovana Preteče - Ivanjdan i 11. septembra, kada je postradao - Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja.

Svima koji slave Krsnu slavu - Sabor sv. Jovana Krstitelja, neka je sretna slava.
U miru,zdravlju i veselju je proslavili!

[andromeda]

Srecna slava svima koji danas slave

[mica]

Преподобни Киријак Отшелник - Михољдан
12. Октобар

Преподобни Киријак Отшелник је рођен у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер Свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој години пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати и отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора.

Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочуо се као велики подвижник надалеко те многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Овај велики угодник Божији се упокојио у Господу у 109. години живота.

Тропар (глас 1):

Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Календар |