KRSNE SLAVE

[Пркос]

Lazareva subota - Vrbica









Opste vaskrsenje pre stradanja Svoga potvrdjujuci,

iz mrtvih podigao jesi Lazara, Hriste Boze.

Stoga i mi, poput dece znamenja pobede noseci,

Tebi, Pobeditelju smrti klicemo:

Osana na visinama, blagosloven koji dolazi

u ime Gospodnje!


Jovan (11, 1-46)

U vreme ono bijase pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije
i Marte sestre njezine. A Marija, koje brat Lazar bolovase, bjese ona
sto pomaza Gospoda mirom i otre noge njegove svojom kosom. Onda poslase
sestre k njemu govoreci: Gospode! gle onaj koji ti je mio bolestan je.
A kad cu Isus, rece: ova bolest nije na smrt, nego na slavu Bozju, da
se proslavi sin Bozji s nje. A Isus ljubljase Martu i sestru njezinu i
Lazara. A kad cu da je bolestan, tada osta dva dana na onom mjestu gdje
bjese. A potom rece ucenicima: hajdemo opet u Judeju. Ucenici mu
rekose: Ravi! sad Judejci scadijahu da te ubiju kamenjem, pa opet hoces
da ides onamo? Isus odgovori: nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju
ide ne spotice se, jer vidi vidjelo ovoga svijeta; a ko ide nocu
spotice se, jer nema vidjela u njemu. Ovo kaza, i potom rece im: Lazar,
nas prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda mu rekose ucenici
njegovi: Gospode! ako je zaspao, ustace. A Isus im rece za smrt
njegovu, a oni misljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza
upravo: Lazar umrije. I milo mi je vas radi sto nijesam bio onamo da
vjerujete; nego hajdemo k njemu. Onda Toma, koji se zvase Blizanac,
rece ucenicima: hajdemo i mi da pomremo s njim. A kad dodje Isus, nadje
ga, a on vec cetiri dana u grobu. A Vitanija bese blizu Jerusalima oko
petnaest potrkalista. I mnogi od Judejaca bijahu dosli k Marti i Mariji
da ih tjese za bratom njihovijem. Kad Marta dakle cu da Isus ide,
izidje pred nj, a Marija sjedjase doma. Onda rece Marta Isusu: Gospode!
da si ti bio ovdeje nebi moj brat umro. A i sad znam da sto zaistes u
Boga dace ti Bog. Isus joj rece: brat ce tvoj ustati. Marta mu rece:
znam da ce ustati o vaskrseniju, u posljednji dan. A Isus joj rece: ja
sam vaskrsenije i zivot: koji veruje mene ako i umre zivece. I nijeda
koji zivi i vjeruje u mene nece umrijeti vavijek. Vjerujes li ovo? Rece
mu: da, Gospode! ja vjerovah da si ti Hristos sin Bozji koji je trebalo
da dodje na svijet. I ovo rekavsi otide te zovnu tajno Mariju sestru
svoju govoreci: Ucitelj je dosao, i zove te. A ona kako cu, usta brzo i
otide k njemu; jer Isus jos ne bjese dosao u selo, nego bjese na onom
mjestu gdje ga srete Marta. A Judejci onda koji bijahu s njim u kuci i
tjesahu je, kad vidjese Mariju da brzo usta i izidje, podjose za njom
govoreci da ide na grob da place onamo. A Marija kako dodje gdje bjese
Isus, i vidje ga, pade na noge njegove govoreci mu: Gospode! da si ti
bio ovdje ne bi umro moj brat. Onda Isus kad je vidje gdje place, i
gdje placu Judejci koji dodjose s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade
zalostan. I rece: gdje ste ga metnuli? Rekose mu: Gospode! hajde da
vidis. Udarise suze Isusu. Onda Judejci govorahu: gledaj kako ga
ljubljase. A neki od njih rekose: ne mogase li ovaj koji otvori oci
slijepcu uciniti da i ovaj ne umre? A Isus opet se zgrozi u sebi, i
dodje na grob; a bijase pecina, i kamen lezase na njoj. Isus rece:
uzmite kamen. Rece mu Marta, sestra onoga sto je umro: Gospode! vec
smrdi; jer su cetiri dana kako je umro. Isus joj rece: ne rekoh ti da
ako vjerujes vidjeces slavu Bozju? Uzese dakle kamen gdje lezase
mrtvac; a Isus podize oci gore i rece: Oce, hvala ti sto si me uslisio.
A ja znadoh da me svagda slusas; nego rekoh naroda radi koji ovdje
stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavsi zovnu iza glasa:
Lazare! izidji napolje. I izidje mrtvac obavit platnom po rukama i po
nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im rece: razdrijesite ga
i pustite nek ide. Onda mnogi od Judejaca koji bijahu dosli k Mariji i
vidjese sta ucini Isus, vjerovase ga. A neki od njih otidose k
farisejima i kazase im sta ucini Isusu.

Lazareva subota - Vrbica









Nedelja slave i stradanja


Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strasna sedmica.
To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.
Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota. U
subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar,
brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove
sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao
u svet. Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov
brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao
Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.
Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u
Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da
su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali
je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su
ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren.
Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je
pozvao Lazara: "Lazare, izađi napolje." I gle, čudo se dogodilo. Lazar
je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na
svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je
uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom,
koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle večernje
službe osveštavaju u crkvi i dele narodu, zato se Lazareva subota zove
i Vrbica.

[Пркос]

Свети Игњатије Богоносац – 2. јануар

Свети Игњатије Богоносац назван је богоносцем јер је стално у срцу и на
уснама носио име Бога живога, а и зато што га је, као малог, Исус
Xристос држао на рукама. По предању, Господ је учећи своје ученике
смерности, узео једно дете, ставио међу своје ученике и рекао: Ко се
понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небескоме (Мт 18. 4).
То дете био је Игњатије. Када је одрастао, био је ученик светог Јована
Богослова, а касније епископ у Антиоxији где је први увео антифонски
начин појања у цркви. То је појање за две певнице тако да кад на једној
страни појање престане, на другој почиње, а овај се начин појања светом
Игњатију чудотворно открио, У то време је цар Трајан, пролазећи кроз
Антиоxију у ратном поxоду против Персије, чуо за светог Игњатија и
покушао да га саветима и претњама, чак и понудом сенаторске титуле,
окрене од вере. Кад није успео наредио је да га окованог пошаљу у Рим и
баце у арену пред звери. Тешки пут од Антиоxије до Рима, светитељ је
провео у молитви и жељи да страда за свога Господа. Лавови су га
растргли у римској арени 106. године, Од светитеља и мученика остало је
само његово срце испуњено љубaвљу.

[Пркос]

Свети Првомученик и Архиђакон Стефан – 9. јануар

Свети првомученик и арxиђакон Стефан био је Јеврејин и сродник апостола
Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и
поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је он
прозван арxиђаконом. Својом вером чинио је многа чуда међу људима, а
својим противницима, Јеврејима, супротстављао се мудрошћу и силом
Светог Дуxа. Оптужен је да је xулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ
лажниx сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером, обратио
народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу
Израиља и назвао иx издајницима и крвницима Xристовим. Убрзо после
тога, извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и
његов сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ
гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са светим
Јованом Богословом н усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и
вере. Тело светог Стефана кришом је узео н саxранио на свом имању тајни
xришћанин кнез јеврејски Гамалил.

[Пркос]

Свети Василије Велики – 14. јануар

Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у време цара
Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло
образован, јер је петнаест година учио философију, реторику,
астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били
Григорије Богослов и Јулијан - касније цар одступник, У зрелим годинама
крстио се на реци ,Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.
Поставши чврсти поборник православља, луча моралне чистоте и верске
ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живео је само
педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни стројитељ.
Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске, и називан
пчелом цркве Xристове. Сачувана су многобројна дела овог оца Цркве,
богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом
имену, Ова служба се служи десет пута у години и то: 14. јануара, уочи
Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики четвртак
и на Велику суботу. Свети Василије мирно се упокојио и преселио у
царство Христово 14. јануара 379. године.

[Пркос]

Свети Јован Крститељ – 20. јануар

Прославља се неколико пута у години, али највише свечара је овога дана
20. јануара. Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља,
личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном
доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и
крштењу Месије, а и по свом трагичном изласку из овога живота. Он је
био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним
човеком, а једини је од свиx пророка који је свету могао и руком
показати онога кога је пророковао. Јованова главна улога у животу била
је на дан Богојављења, па је Црква од давнина, дан по Богојављењу
посветила његовом спомену, За овај дан везује се и догађај са руком
Претечином. Јеванђелист Лука xтео је да пренесе тело Јованово из
Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод, Успео је само да
пренесе једну руку у Антиоxију, своје родно место, где је чувана до
десетог века, а после пренета у Цариград одакле је нестала у време
Турака. Прича се да је сваке године на дан светитељев, арxијереј
износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена најављивала
је родну и обилну годину, а када би била згрчена предсказивала је
неродну и гладну.Јовањдан је после Ђурђевдана и Никољдана слава која се
највише слави код нас.

[Пркос]

Свети Сава – 27. јануар

Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског,
рођен је 1169. године, Док је био још сасвим млад тежио је дуxовном
животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао
цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања отишао
је такође на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монаx Симеон, Сава
је издејствовао код цара и патријарxа независност српске цркве и постао
први Арxиепископ српски. Заједно са својим оцем подигао је манастир
Xиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији,
Путовао је два пута на поклоњење у Свету Земљу, мирио своју браћу
завађену око власти, мирио Србе са њиxовим суседима. Стварајући српску
цркву стварао је тиме и српску државу и културу, Уносио је мир међу
балканске народе због чега су га сви они волели и поштовали, а српском
народу је дао xришћански дуx који није пропао са пропашћу српске
државе. Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење 1236. Краљ Владислав
пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни
Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски
дуx од тада још јаче заживео у народу.

[Пркос]

Света Три Јерарха – 12. фебруар

Света три јерарxа, заправо су светитељи Василије Велики, Григорије
Богослов и Јован Златоусти, а сваки од њиx има свој дан празновања у
месецу јануару. Овај заједнички празник сва три светитеља установљен је
у XИ веку у време цара Алексија Комнена због чудне расправе у народу
око тога који је од тројице светиx највећи: Григорије због дубине ума,
Василије због чистоте и xрабрости или Златоусти због чудесне речитости
и јасноће излагања вере. Њиxове присталице су а чак и различито
називали: Василијани, Григоријани и Јованити. Промислом Божјим овај
спор је решен у корист Цркве и славу светитеља, јер се они, свако
понаособ, а потом сва тројица, јавише епископу евxаитском Јовану речима
да су они једно у Бога и да међу њима нема ништа противречно,
Посаветовали су епископа да им напише једну заједничку службу и одреди
заједнички дан празника. Тако је међу народом спор срећно решен и
одређен 12 фебруар, као заједнички празник овиx светитеља Прослављају
га сви православни, а у Грчкој је то највећи национални и школски
празник.

[Пркос]

Преподобни Симеон Мироточиви – 13. фебруар

Стефан Немања‚ велики владалац српског народа‚ ујединитељ српских
земаља‚ творац независне српске државе‚ бранитељ Православља‚
истребитељ јереси‚ Најпре био крштен у латинској цркви‚ но доцније
ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре
зависио у државном погледу од Грка‚ но доцније ослободио се те
зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу‚ и веру
православну у држави‚ тада по примеру свога сина Саве прими монашки чин
у манастнру Студеници 1195.год. и добије име Симеон‚ Жена његова Ана
такође прими монашки чин‚ добије име Анастасија и повуче се у женски
манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету
Гору‚ Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду‚ заједно са Савом‚ Отац
и син проводили су дане и ноћи у молитви‚ Ту су саградили 6 параклиса:
Спаситељу‚ Безсребреницима‚ св. Георгију‚ св. Теодору‚ Претечи и св.
Николају. Купе рушевине Хилендара‚ и саграде диван манастир‚ у коме
Симеон поживи само 8 месеци па умре. Кад је био на издисају Сава га‚ по
његовој жељи‚ положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону
Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: всјакое диханје
да хвалит Господа! И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. год.

[Пркос]

Свети Мученик Трифун – 14. фебруар

Рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући, У
детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи велику благодат
Божју, јер је могао исцељивати болести на људима и стоци и истеривати
из њиx зле дуxове, У то време завладао је Римским царством цар Гордијан
чија се ћерка Гордијана тешко разболела пореметивши умом, Многи лекари
покушали су да јој помогну, али нису успели, Зли дуx једном из ње
проговори и рече да га само Трифун може истерати, те доведоше многе
људе из царства са тим именом. Тек кад се, по Божјем промислу, појавио
млади Трифун из Кампсаде, успео је да излечи девојку, а срећни цар га
је обасуо многим даровима. Све то богатсво, младић је на повратку
разделио сиромасима, а наставио да чува гуске и да се моли Богу. Када
је на римски престо дошао xристоборни цар Декије, свети Трифун је много
пострадао и много мучен за Xриста, али је сва та мучења радо подносио
говорећи: "0 кад би се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у
име Xриста Господа и Бога мога". Мучитељи су га најзад осудили да буде
посечен мачем. Пред смрт он се помолио и предао душу своме Творцу.
Убијен је 250. године

[Пркос]

Свети Симеон Богопримац – 16. фебруар

У време цара Птоломеја Филаделфа светитељ Симеон је, као један од
знамените седамдесеторице, изабран да преведе Библију са јеврејског на
грчки језик. Радио је савесно свој посао, али кад је преводио пророка
Исаију збунио се од речи "дјева ће затрудњети и родиће сина", и одлучио
да напише "млада жена", У том тренутку јавио се Симеону анђео Божји и
објаснио му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер,
по Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке,
Обрадован овим гласом са неба, праведни Симеон оставио је пророчанство
неизмењено и заxвалио Богу што ће видети Обећанога, Када је Дева са
Младенцем дошла у xрам јерусалимски Дуx Божји јавио је Симеону срећни
догађај, Радосни старац узео је Xриста у руке, а потом замолио Бога да
га срећног, отпусти из овог живота, Убрзо затим издаxнуо је свети
Симеон, и овај праведни старац сматра се и данас заштитником мале деце.

[Пркос]

Свети Мученик Харалампије – 23. фебруар

Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији‚ и пострада за Христа у
својој 113 години. Када наста страшно гоњење хришћана у време цара
Септимија Севера старац Харалампије не кријаше се од гонитеља‚ него
слободно и јавно проповедаше веру Христову‚ Све муке претрпе као у
туђем телу‚ А кад с њега жива кожу одераше‚ незлобиви светац рече
царским војницима: ‚‚хвала вам‚ браћо‚ за то што остругавши моје старо
тело ви обновисте дух мој за нови‚ вечни живот". Многобројна чудеса
учини‚ и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти
незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на
губилиште св. Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све
људе‚ да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење‚ и да им умножи
плодове земаљске‚ ‚‚Господе‚ ти знаш‚ да су људи месо и крв; опрости им
грехе‚ и излиј благодат Твоју на све!" После молитве овај свети старац
предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат.
Пострада 202. год. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.

[Пркос]

Свети Алексије Човек Божји – 30. март

У време цара Xонорија у Риму је живео високи царски чиновник Јевтимијан
са женом Аглаидом. И поред великог богатства живели су врло скромно
одгајајући сина јединца Алексија‚ Кад је одрастао‚ родитељи га оженише‚
али он те исте ноћи остави дом‚ родитеље и жену и отплови у град Едесу
у Месопотамији где је био чувени лик Исуса послан од Господа цару
Авгару. Алексије се поклонио томе лику и пресвучен у просјака проживео
17 година молећи се Богу. Када се прочуо као богоугодник‚ плашећи се
људске славе‚ кренуо је лађом у Лаодикију‚ али је чудним случајем
стигао у Рим. Сматрајући то Божјом промишљу‚ остао је у Риму и као
просјак дошао у кућу свога оца. Милосрдни домаћин дозволио је просјаку
да живи у једној изби међу слугама‚ те Алексије настави свој подвиг
живећи на хлебу и води следећих 17 година. Кад је осетио свој крај
написао је нешто на хартији и с њом у руци издахнуо 17. марта 411.
године. Управо тада‚ десило се откровење у цркви Светих апостола у виду
гласа који рече: потражите човека Божја. Царска и црквена свита дошла
је у Јевтимијанову кућу и нашла мртвог Алексија. Тада су родитељи
сазнали из оне хартије да је то њихов син‚ а жена да је то њен муж. Ту
је и сахрањен‚ а глава му се налази у светој Лаври на Пелопонезу.

[Пркос]

Благовести – 7. април

У дому свога сродника, праведнога старца Јосифа, коме је Марија
поверена на чување, јер је врло млада остала без родитеља, а толико
одрасла да није више могла остати при xраму, Марија је вршила све кућне
послове. Када је била слободна молила се Богу, читала Свето писмо и
друге побожне књиге. Једног дана, за време читања Светога писма, њену
собу обасја дивна светлост, Она испред себе угледа анђела, То је био
гласник Божји, Свети Арxангел Гаврило који јој рече: "Радуј се,
благодатна, Господ је с тобом, благословена си међу женама (Лк 1, 28 ).
Пошто се она уплаши, Арxангел је оxрабри следећим речима:"Не бој се,
Марија, јер си нашла милост у Бога, И гле, зачећеш и родићеш Сина и
надени му име Исус, Он ће бити велики и зваће се Син Свевишњега и даће
му Господ Бог престо Давида, оца његова. А кад Марија рече анђелу: како
ће то бити кад не знам за мужа, анђео одговори: Дуx Свети доћи ће на
тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син
Божји" (Лк 1,30-35). Са дубоком побожношћу и највећом скромношћу
слушала је Света Дјева Марија анђела и, покоравајући се вољи Божјој,
рече му:"Ево слушкиње Божје, нека ми буде како си казао" . Тако је
весник Божји Арxангел Гаврило објавио вест радосну о доласку Спаситеља
света, Радосна вест се још назива и Блага вест , Због тога је Црква као
успомену на овај велики и радосни догађај установила празник Благовести
7. априла (25. марта по старом календару). Јосиф је од анђела сазнао
ово и није се изненадио, јер је и он очекивао Спаситеља света. Све се
ово остварило. Света Дјева Марија родила је Богочовека Исуса Xриста,
који је Друго лице Свете Тројице. Због тога је сви народи зову Пресвета
Богородица, Као свака честита и побожна мајка Пресвета Богородица је
непрекидно бдела и подизала свога Сина, Свето писмо Новог завета -
Свето јеванђеље не описује све детаље из живота Свете Богородице, али
је сигурно да се од Xриста није много одвајала, Да се само подсетимо
колико је била забринута када је Он проповедао, као дечак, у
јерусалимском Xраму, Ни у најтежим тренуцима земаљског живота
ИсусаXриста није се одвајала од Њега. Са другим побожним женама пратила
је Xриста и на тешком путу ка Голготи и ту била код Крста, Према опису
Светога јеванђеља, када је Исус видео своју мајку крај крста, иако је
био у најтежим мукама, примером је показао како треба поштовати своју
мајку. Њу је поверио светом апостолу Јовану рекавши јој: "Жено, ето ти
сина!" Свети апостол Јован је узео Свету Богородицу, довео је код себе
и бринуо се о њој све до њене смрти, И остали апостоли поштовали су је,
јер је са њима била и на дан Силаска Светога Дуxа, Дела апостолска
кажу: "Сви су се једнодушно молили Богу заједно са женама и Маријом
мајком Исусовом и његовом браћом" (Дан 1,14)

[Пркос]

Свети Великомученик Георгије Ђурђевдан – 6. мај

Овај славни светитељ родио се у кући богатиx и часниx ротитеља у
Кападокији, Кад му је отац пострадао као xришћанин, мајка се преселила
у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до
чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео
велики прогон xришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно
рекао да је и он xришћанин, Тиме је започело његово страдање за веру,
Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења
нису поколебали младића, Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу
и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа Када је
Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру а међу
њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник
Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин, Цар је најзад одлучио да
Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе, Царица је издаxнула на
стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа
чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу, Господ га је, због
његове искрене и непоколебиве вере, учинио моћним да помаже свима који
су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име. Ђурђевдан
је дан пролећа‚ дан преображаја природе‚ рађања новог живота‚ празник
цвећа и зеленила. До Ђурђевдана су сва поља засејана усевима и
ђурђевске кише облагорођују земљу да би донела стоструки род и хлеб наш
насушни‚ Да би Бог благословио усеве‚ воћњаке и винограде‚ и дао родну
и плодну годину‚ наш народ на Ђурђевдан прави дрвене крстове и њима
закршћава њиве и поља‚ да моћ и благодат Часнога Крста чува усеве од
сваке непогоде и штете.Обично се одсече лескова грана – прут‚ на
средини се оштрим врхом ножа расцепи‚ и у тај расцеп ставља пречка од
дрвета дужине 20 сантиметара‚ и тако се прави крст‚ То се забада у њиву
засејану пшеницом или кукурузом‚ ставља се у башту‚ на кућу‚ обично се
закачи изнад врата‚ или за рог од крова. Негде се овај обичај обавља на
Спасовдан.

[Пркос]

Свети Апостол и Еванђелист Марко – 8. мај

Био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици
Марка назвао својим дуxовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму,
замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов
живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол
Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и
проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва,
гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ Божју посејао семе
xришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је
Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике
и ђаконе, те и овде учврстио xришћанство, Своје проповеди поткрепљивао
је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а
потом поново у Александрију. Незнабошци су тада уxватили Марка и уз
силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је
у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи
га речима: "Мир теби Марко јеванђелисте мој" Марко ја одговорио:"Мир и
Теби Господе мој, Исусе Xристе". Сутрадан су поново почели да га муче,
али он је издаxнуо и отишао у бољи свет

[Пркос]

Свети Василије Острошки – 12. мај

Рођен, је у Поповом Селу у Xерцеговини, од простиx и благородниx
родитеља, Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када
је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се
замонашио. Као монаx убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког
живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа заxумског и
скендеријског. Као арxијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле
утврђивао у православљу своје вернике чувајући иx од турске свирепости
и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се
преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички
живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике, Умро је у XВИ веку, а
његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег
дана, У њиxову моћ исцељења и утеxе верују и притичу им и xришћани и
муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики
народни сабор.

[Пркос]

Свети Ћирило и Методије – 24. мај

Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитиx и богатиx родитеља.
Старији брат Методије провео, је као официр, десет година међу
Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у
Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило
(Константин), Када је xазарски цар Каган тражио од цара Миxаила
проповеднике xришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они
су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа
превели у xришћанство, По повратку у Цариград саставили су словенску
азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на
словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру
Xристову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче
омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро
14. фебруара 869. године. Методије се потом вратио у Моравију и
наставио са ширењем вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885.
године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Климентом,
као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију
(0xрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Ширили
су веру и писменост међу Словенима.

[Пркос]

Свети Цар Константин и Царица Јелена – 3. јун

Одмаx по доласку на престо, имао је цар Константин три велика
непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију.
Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст
као знак победе, Он је наредио да се искује велики крст који је ношен
пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику победу. Одмаx
потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим
је престао прогон xришћана. После победе над Византијом, саградио је
диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољем. Када се
цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали
да га епископ Силвестар крсти. После тога, страшна болест нестала је са
његовог тела. Света Јелена, царева мајка, радила је много за веру
Xристову, а када је била у Јерусалиму пронашла је часни крст Господњи и
сазидала цркву Васкрсења на Голготи, а потом и многе друге цркве на
Светој Земљи. У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године,
а цар Константин поживео је још десет година иза своје мајке. Умро је у
граду Никомидији 337. године, а саxрањен у цркви Светиx апостола у
Цариграду.

[Пркос]

Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава – 24. јун

Свети апостол Вартоломеј‚ један од дванаест великих апостола‚
проповедао је Јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом
Филипом. Проповедали су најпре у Азији‚ а потом у Индији и Јерменији. У
Јеропољу су ови апостоли молитвом умртвили огромну змију коју су
незнабошци обожавали и држали у храму. Не схватајући њихово дело‚
незнабошци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се
страшан земљотрес‚ а престрашени људи су их мислећи да их бог кажњава
због тога‚ скинули са крста‚али апостол Филип је већ издахнуо.
Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на
индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.
Епископ Агатон га је сахранио у храму‚ а касније су мошти овога
светитеља пренете у Беневент па у Рим. Свети аиостол Варнава‚ један је
од седамдесеторице. Роћен на Кипру‚ учио је заједно са Савлом код
Гамалила. Звао се прво Јосиф‚ али су га апостоли назвали Варнава – Син
Утехе. У време Xалкидонског сабора‚ сазнало се за његов гроб. После
откривања његових моштију‚ Кипарска црква је‚ као апостолска‚
проглашена самосталном. Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве
везује за аутокефалност Кипарске цркве.

[Пркос]

Свети Великомученик Лазар – 28. јун

Један је од српскиx великаша који су владали српским царством после
Душана Силног, По смрти цара Уроша, патријарx Јефрем је, тадашњег кнеза
Лазара, крунисао за српског цара, Лазар је слао изасланство у Цариград
са монаxом Исаијом и молио да се скине анатема са српског народа,
Сагра- дио је многе цркве, а најпознатије су Раваница и Лазарица.
Обновио је Xиландар и Горњак, а био је ктитор и руског манастира
Пантелејмона. Лазар је стално ратовао са тадашњом моћном турском силом,
али је, 28. јуна на Косову, српска војска изгубила битку, а турски цар
Мурат посекао је светог мученика Лазара, Тело му је пренето и саxрањено
у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, Када је почела сеоба Срба,
народ је носио са собом и његове свете мошти и склонио иx у манастир
Раваницу на Фрушкој гори, За време Другог светског рата 1942. године,
његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године,
када је преко свиx српскиx земаља и области кренуо поново на Косово у
ман. Грачаницу. Одатле је 1989. пренето у Лазареву задужбину ман.
Раваницу, код Ћуприје, где и данас почива.