Da li je vreme poludelo?

[причалица]

Iz olujnog oblaka pljušti kiša dostojna biblijskog potopa u blizini Glazgova, u julu 2010. godine. "Imao sam osećaj da ako biste mogli da stanete u sredinu i pogledate na gore, pogledali biste pravo u nebesa", kaže fotograf Šon R. Hevi.

Kiše izazivaju gotovo biblijske potope, a talasi vrućine ne prestaju, tornada udaraju divljačkim rojevima – vremenska prognoza se drastično menja. Šta se događa?

Vreme se menja. Ekstremni događaji, poput masivne poplave u Nešvilu 2010. godine, opisane u zvaničnim izveštajima kao nešto što se dešava „jednom u milion godina“, sve su češći. Mesec dana pre Nešvila, olujne kiše zasule su Rio de Žaneiro sa 28 cm vode za samo 24 sata, pokrećući klizišta i slivanje blata što je odnelo hiljade života. Oko tri meseca posle Nešvila, nezapamćene kiše u Pakistanu uzrokovale su poplave koje su ugrozile život i imovinu 20 miliona ljudi. Krajem 2011. godine, poplave na Tajlandu su zaustavile rad stotina fabrika u okolini Bangkoka, uzrokujući svetsku nestašicu kompjuterskih hard diskova.

[причалица]

A nisu samo obilne kiše ono što dospeva na naslovne strane novina. Tokom prethodne dekade bili smo svedoci ekstremnih suša u Teksasu, Australiji, Rusiji, kao i u istočnoj Africi, gde su desetine hiljada ljudi morale da potraže utočište u izbegličkim kampovima. Smrtonosni udari vrućine su zahvatili Evropu, a rekordni broj tornada protutnjao je Sjedinjenim državama.

Gubici izazvani ovakvim događajima podigli su troškove za saniranje katastrofa uzrokovanih vremenskim nepogodama 2011. godine na 150 milijardi dolara širom sveta, što predstavlja porast za oko 25 odsto u odnosu prethodnu godinu.

Najveći oblak prašine koji se pamti, kotrlja se preko Feniksa 5. jula 2011. godine, smanjujući vidljivost na nulu. Pustinjska oluja pokrenula je kilometarski zid prašine i peska.

Džejmi Hauvel i Andrea Silvija upravo su saznali da je misa u crkvi otkazani, kada je poplava progutala njihov Džip u Nešvilu, 2. maja 2010. godine. Tinejdžeri su se državi za krov olupine više od sat vremena da bi na kraju ostali bez snage i prepustili se bujici, dok su njihovi roditelji bespomoćno posmatrali stravičan prizor. Oko 1.5 km nizvodno, uspeli su da se dokopaju tla, živi.

[причалица]

"Lomio je sve pred sobom", kaže fotograf Majk Holingshed za tornado koji je jurio brzinom od 210 km/h. Ali za njega to nije bio znak da treba da pobegne. Posvećeni lovac na oluje, snimio je ovu furiju 20. jula 2011. godine, u blizini Bredšoa, gde je tornado prethodno razneo vagone teretnog voza.

Šta se to događa?

Da li su ovi apokaliptični naleti signal opasnosti, klimatskih promena na Zemlji koje je uzrokovao čovek? Ili samo prolazimo kroz prirodni period loše sreće?

Glavna sila koja stoji iza ovih katastrofa su prirodni ciklusi, kao što su dve El Ninje za redom, 2010. i 2011. godine, koje su uzrokovale oluje daleko od sušnih delova Severne Amerike, kao i masivni sistem visokog pritiska, koji se oformio iznad SAD ovog leta i ostao tu.

Ali tu ima još puno faktora, kaže Džon Nilsen-Gemon, klimatolog iz Teksasa, koji prolazi kroz najgoru sušu u svojoj istoriji. Nisu u pitanju samo prirodni ciklusi, objašnjava on. Globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim faktorom, takođe treba kriviti.

Od 1970. godine, prosečna globalna temperatura je porasla za 0.5°C, pre svega kao rezultat efekta staklene bašte, tvrde mnogi naučnici. Ova dodatna toplota u atmosferi, povećala je šansu za surove toplotne talase, suše i druge forme ekstremnih nepogoda.

[причалица]

Ali to nije sve. Kako se okeani zagrevaju, iz njih u atmosferu isparava više vlage – oko 4 odsto više nego 1970. godine, potvrđuju novi podaci. Ova dodatna vlažnost u vazduh povećava verovatnoću da će oluje, poput one koja se dogodila u Pekingu, krajem jula ove godine, izazvati prave katastrofe. Vlasti su ovaj događaj opisale kao najdramatičniji kišu koja je pala u poslednjih šest decenija.

Slučajnost i (ne)sreća, uvek će igrati značaju ulogu u odlučivanju da li će određeni dan biti kišan ili sunčan. Ali faktori poput povećanja temperature i povećanja vlažnosti u atmosferi, daju šansu ekstremnim nepogodama da nastupaju češće nego ikada ranije.

Izvor: nationalgeographic.com

[причалица]

Korov se širi po nezasađenom polju pamuka, u blizini Braunfilda. Jaki vetrovi i rekordno visoke temperature dovele su do erozije koja je uništila obradivo zemljište, kaže Baz Kuper, koji vodi fabriku pamuka u blizini. "Kao da je vreo vazduh iz rerne prošao ovuda", kaže on.

Ledeni talas iz Ženevskog jezera zarobio je automobile, drveće i šetalište tokom surovo hladnog talasa u februaru 2012. godine. Neobično snažan talas polarnog vazduha doneo je arktički vazduh i obilan sneg u Evropu, usmrtivši nekoliko hiljada ljudi.

[причалица]

Vodopadne kaskade srljaju niz stepenice ka podzemnoj garaži u Čengduu. Neobično intenzivan pljusak poplavio je ulice 3. jula 2011. i prekinuo dovod struje u glavnom gradu, provincije Sečuan u centralnoj Kini.

Obezbeđena nasipima, kuća u blizini Viksburga, preživela je plavljenje reke Jazu u maju 2011. godine. Otapanje snega i intenzivne kiše, osam puta jače nego što je uobičajeno, izazvale su izlivanje vode iz korita reke u Misisipiju, što je pravilo štetu od četiri milijarde dolara.

[причалица]

Стручњаци мењају причу о глобалном загревању и појављују се мишљења да човек није главни кривац за промену метеоролошких прилика на Земљи



Стручњаци се у последњих две-три године предомишљају у тумачењу климатских промена, судећи по чланцима о најновијим истраживањима климатских мена у америчком магазину „Њу сајенс”. Донедавно су експерти били искључиви и тврдили да је човек емисијом гасова с ефектом стаклене баште главни кривац што се клима мења. Јавности је пласирано безброј информација о неизбежној промени климе, а није се чуло другачије мишљење. Пентагон у тајном извештају износи драматичне процене о будућности планете којој прети глобална катастрофа, погибије милиона људи у ратовима, од глади и елементарних непогода, пише „Обзервер”. Посебно индикативно јесте понашање Америке, када знамо да једино САД, иначе један од највећих загађивача атмосфере фабричким димњацима, нису хтеле да потпишу Споразум из Кјота, којим се већина светских емитера штетних материја (170 земаља) обавезала да ће смањити испуштање гасова у атмосферу. О чему је реч?

– О све већем упетљавању политике и у сферу климе – сматра Недељко Тодоровић, метеоролог и истраживач климатских мена из Београда. Додаје да је реч о борби за „контролу” у области климе због профита.


У чланку „Успоравање климе”, у магазину„Њу сајентист”, пише да је глобално загревање успорено.

„Моћни ветрови на Пацифику у великој су мери одговорни за недавно уочена успоравања глобалног загревања. Интензивни ветрови подстакли су топлоту да просто нестаје у океанима, закључили су истраживачи Универзитета Новог Јужног Велса у Сиднеју, у Аустралији, у фебруару ове године. Али, чим ветрови почну да јењавају, топлота ће се опет раширити по атмосфери”, уверени су они.

– Време и клима не слушају теоретисање. Температура на глобалном нивоу посустаје у порасту у последњих шеснаест година – каже београдски метеоролог Недељко Тодоровић, у коментару актуелних информација из света о климатским променама. Додаје да постоје осцилације, температура мало опада па незнатно расте, као и већина метеоролошких параметара, што је уочено у периоду редовних мерења. Примећени су периоди понављања, периодичности, осцилација параметара, па су тако у стручној литератури одавно присутни појмови НАО (Северноатланска осцилација), ПДО (Пацифичка декадна осцилација) и други. Већина осцилација су на приближно 60 година. Сада, када се уочавају празнине у тренду пораста температуре, покушавају то да образложе на многе начине. Кажу да је јака зима управо доказ о глобалном загревању, да су ветрови над океанима двоструко јачи, што представља нестварну тврдњу. Ни сада, када је уочено успоравање загревања, климатски „стручњаци” не одступају од своје теорије и прогноза. Али, најзанимљивије је да се све те приче замењују полако причом о антропогеном утицају на климу. Не би било чудно да за неку годину назовиексперти дају саопштење да је систематским радом на смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште успешно заустављено глобално загревање. Наш саговорник оцењује да је све то, нажалост, резултат претераног мешања политике у науку.

– Анализа поновљивости указује да се топлије лето јавља сваке три до четири године, затим на сваких седам-осам година и тако даље. Лето 2012. било је рекордно топло, лето 2013. мање, мада изнад просека. Ово лето требало би да буде још мало свежије у односу на претходна два, што је већ очито, јер смо већ усред најтоплијег годишњег доба. Уз све, не значи да неће бити врућих дана. Говорим само о великој вероватноћи да тако буде јер природа не признаје наше прогнозе и процене, честа су изненађења. Поред тога, постоје периоди од 30 до 35 година са чешћом појавом врућих лета, па затим период од 30 до 35 година са чешћим хладнијим летима. Сваки метеоролошки параметар има своје циклусе. И тако деценијама и вековима. У средњем веку постојало је неколико малих „ледених доба”, пре и после тога – мало топлији периоди. Температура између њих има амплитуду око два степена, дакле плус-минус један степен. У последњих 12.000 година, од краја последњег леденог доба, клима се суштински није мењала. Догађају се сталне мање осцилације метеоролошких и климатских параметара, али и појава екстремних вредности као саставни део метеоролошких феномена – закључио је саговорник „Политике”.

[причалица]

[причалица]

На конференцији о клими у Монтреалу експерти су најавили вреле и поларне таласе – шта о томе кажу домаћи стручњаци



Да Земљи прети више него бурна климатска будућност упозорили су светски експерти за климу на управо завршеној првој међународној конференцији одржаној у Монтреалу од 16. до 21. августа. Они су, малтене, најавили праву метеоролошку катастрофу коју ће становници планете преживљавати уз све више врелих и поларних таласа, све чешћих ваздушних турбуленција, па и цунамија у океанима чији ће се таласи пењати и до 40 метара висине. Такође је саопштено да је у првој деценији овог века, просечна температура на земљиној површини порасла за 0,47 Целзијусових степени, а да ће до 2050. порасти за два степена.

Домаћи метеоролози који су за наш лист коментарисали закључке монтреалског скупа, иако подељених мишљења у погледу (не)мењања климе, нису одвише забринути за климатску будућност. Слажу се с тим да предстоје чешће екстремне метеоролошке појаве, али на њих, сигурни су, не би требало гледати као на злу пошаст, већ као на ћудљивост природе и променљивост климе, што и јесте њена суштина.

„Припадам научној већини која сматра да постоје климатске промене за које је одговоран човек. Оне су последица ланца: загађење атмосфере, ефекат стаклене баште, глобално загревање и на крају климатске промене које се манифестују актуелним дневним догађањима у атмосфери. Олујне непогоде су учесталије и интензивније” каже др Лазар Лазић, професор београдског Физичког факултета.

Он објашњава да се највећа манифестација промена климе догађа у оним областима које и немају везе са загађењима атмосфере и индустријализацијом.

„Стога је боље говорити о променама климе које се догађају на разне начине у различитим регионима”, сматра др Лазић.

Др Млађен Ћурић, редовни професор Института метеорологије Физичког факултета у Београду, не сложе се с тврдњама монтреалског састанка, јер је сигуран да се клима не мења.

„Не волим када чујем да се термин промена климе данас употребљава за све и свашта. Тиме се скрнави суштина климе, а то управо јесте променљивост”, каже он.

„Пошто људи очекују да свака година и свако годишње доба буду исти, о промени климе сви говоре као о најцрњем бауку. А како је време другачије, називамо га екстремним. И екстремна промена климе је нормална” објашњава др Ђурић. Посао метеоролога, каже он, није да доказује како је клима променљива, јер она напросто не може да буде иста, већ би требало да карактеришемо ту екстремност, а то можемо само ако узмемо пређашња збивања у клими, откада су нам позната, односно откада се бележе. Период осматрања и мерења веома је кратак, двеста година, али за проучавање климе постоје и други извори, разни записи који датирају још од 1300. године.

У разговорима с домаћим метеоролозима чули смо и став да се последњих деценија у стручним круговима и широј друштвеној јавности намеће теза о глобалном загревању као последици човекове активности. Поједини наши експерти сматрају да јавност није упозната с научним истраживањима и прихвата оно што им се сервира. Али, кажу да постоје бројни истраживачи који аргументовано научним методима побијају те тврдње. Предвиђања о повећању учесталости екстремних и опасних метеоролошких појава немају реалну основу. Многа истраживања потврђују да нема значајног повећања температуре, или на пример, све чешћих појава опасних тропских циклона или торнада. У кругу српских метеоролога и климатолога може се чути и мишљење да се међувладин панел о климатским променама (ИПЦЦ) више служи политичким, а мање стручним средствима.

[dr.Kadžija]

Ne, vreme nije poludelo, već čovek koji upravlja njime
1968. godine, objavljeno je delo Gordona Mekdonalda ''Unless peace comes'' Atačment 8431 gde kaže:

When achieved, this power over his environment will provide man with a new force capable of doing great and indiscriminate damage. Our present primitive understanding of deliberate environmental change makes it difficult to imagine a world in which geophysical warfare is practised. Such a world might be one in which nuclear weapons were effectively banned and the weapons of mass destruction were those of environmental catastrophe. As I will argue, these weapons are peculiarly suited for covert or secret wars

Dakle, čovek je još '68 bio svestan da među ljudima postoji primitivno shvatanje u vezi namernih izmena životne okoline i da je zbog toga teško pojmiti svet u kojem se vode geofizički ratovi. Da li se do danas nešto promenilo po pitanju tog shvatanja? Teško...ljudi i dalje veruju da se u svetu i životu sve dešava slučajno.

1966. godine NASA je podnela izveštaj ICAS-u (Independant Committee for Atmospheric Sciences) pod imenom ''A Recommended National Program in Weather Modification'', i taj izveštaj je je bio prvi korak ka uspostavljanju 'national weather modification program', koji je tada uključivao četiri agencije.
Trideset godina posle kreiranja tog programa, 1996. godine, US Air force objavljuje dokument pod imenom ''Owning The Weather in 2025'' u kojem na početku stoji uvodna izjava:

Current technologies that will mature over the next 30 years will offer anyone who has the necessary resources the ability to modify weather patterns and their corresponding effects, at least on the local scale. Current demographic, economic, and environmental trends will create global stresses that provide the impetus necessary for many countries or groups to turn this weather-modification ability into a capability.

In the United States, weather-modification will likely become a part of national security policy with both domestic and international applications. Our government will pursue such a policy, depending on its interests, at various levels. These levels could include unilateral actions, participation in a security framework such as NATO, membership in an international organization such as the UN, or participation in a coalition. Assuming that in 2025 our national security strategy includes weather-modification, its use in our national military strategy will naturally follow. Besides the significant benefits an operational capability would provide, another motivation to pursue weather-modification is to deter and counter potential adversaries.

In this paper we show that appropriate application of weather-modification can provide battlespace dominance to a degree never before imagined. In the future, such operations will enhance air and space superiority and provide new options for battlespace shaping and battlespace awareness. “The technology is there, waiting for us to pull it all together; in 2025 we can 'Own the Weather'

Krajem prošle godine, ekipe naučnika iz Australije su se uputile ka južnom polu, da izmere koliko se leda otopilo zbog globalnog zagrevanja. Kad su stigli na odredište, zaglavili su se u ledu, i ostali tamo danima, dok je led oko njih rastao. Poslat je kineski ledolomac B klase da ih izvuče, ali je završio okovan ledom, potom su poslali australijski ledolomac A klase, koji je takođe završio okovan ledom. Propagatori i vatrene pristalice globalnog zagrevanja su se zbog tog dešavanja malo uzbudili, uzbunili i uzjogunili, te se moralo izaći sa nekakvim koještarijama kako je u pitanju stari led koji okovao brodove, a ne nekakav novonastali led. Globalno zagrevanje ne postoji, to je obična izmišljotina, smišljena da zamajava i plaši ljude. Sve do 60-tih godina prošlog veka razni umovi i naučnici su predlagali razne načine da se namerno izazove topljenje severnog pola iz ovih ili onih (uvek finansijskih) razloga, ali se posle od takvih predloga odustalo i polako je počela da se sprema priča o globalnom zagrevanju...
Ako nečega bude bilo, to će onda biti globalno zahlađenje, iliti novo ledeno doba, koje će kao i sva prethodna naići i delovati momentalno.
Ukoliko nije u pitanju ritualno čišćenje ljudi pred ritual globalnog žrtvovanja, ice bucket challenge možda služi da ljudi na svojoj koži osete kako izgleda kada nastupi ledeno doba

[причалица]

Obilne padavine praćene jakim udarima vetra, grmljavinom, ponegde i gradom ni na početku septembra ne napuštaju region pred kojim je, sudeći prema upozorenjima nadležnih službi, nekoliko dana nestabilnog vremena, prenose mediji u regionu.


Ciklon kruži nad Balkanom: Današnji snimak NASA

Hidrometeorološki zavodi upozoravaju na vremenske (ne)prilike. U Bosni i Hercegovini je izdat narandžasti meteoalarm, u susednoj Hrvatskoj crveni, spremna je Protivgradna preventiva Republike Srpske, a ukoliko bude bilo potrebno i ekipe Civilne zaštite.



U protekla 24 sata na području Trebinja palo je čak 118 litara kiše po metru kvadratnom, što je rekordna količina padavine tokom ovog leta. Obilna kiša i grmljavina uzrokovala je da delovi Trebinja ostanu bez električne energije, problema je bilo i u pojedinim banjalučkim naseljima gde odvodi nisu mogli da prime veliku količinu padavina, kiša je izazvala i porast vodostaja pojedinih vodotoka.

[причалица]

Crveni meteoalarm u Hrvatskoj je na snazi zbog ciklona Simeon koji je zahvatio područje celog Jadrana, pa je u Dubrovniku za nepuna 24 časa palo više od 190 litara kiše po metru kvadratnom, što odgovara tromesečnom proseku padavina u jesenjim mesecima.

Usled nevremena i velike količine vode dubrovački vatrogasci imali su juče veći broj intervencija, najviše ispumpavanja vode iz poplavljenih podruma, poslovnih prostora, suterena, stanova, uklanjanje blokiranih vozila s ulica i srušenih stabala.

I dalje su na snazi redovne mere obrane od poplave na varaždinskom području i za reku Muru koja se izlila.

[причалица]

Nestabilno vreme će se i u Crnoj Gori zadržati do kraja ove sedmice.

Meteorolog Branko Micev objašnajva da je snažna ciklonska aktivnost juče dovela do nestabilnosti na području Crne Gore, uz napomenu da je najviše kiše palo u Petrovcu.

Do jutros je u tom mestu palo 200 litara kiše po kvadratnom metru, dok je u Herceg Novom zabeležerno 155 litara.

"U Budvi je juče za samo šest sati palo 135 litara kiše, što je 120 odsto od uobičajene mesečne količine za septembar", precizirao je Micev.

Govoreći o vremenskim prilikama narednih dana, meteorolog je da kraja ove nedelje najavio nestabilno vreme, što će naročito biti izraženo u kontinentalnim i severnim predelima zemlje, dok se početkom naredne sedmice očekuje stabilizacija vremena - više sunca i toplijih dana.

[причалица]

[Милан Ђурковић]

bogomiiii jeste

[Picola]

Apsolutno da.

[promaja]

Ja mislim da smo ga mi malko nazivcirali ,e sad će da nas zajebava stalno

[Noblica]

Grmi ko u Avgustu.

[DaDole]

Izgubili smo sva 4 godišnja doba sad je proljeće i u decembru i u januaru

[bakterijasmarsa]

nadam se da će potrajati lepo vreme