Све до у најновије време протеже Ñе Ñтаро веровање да у личноÑти оних којих оболе од рака преовлађују паÑивноÑÑ‚, ÑпутаноÑÑ‚ воље, неодлучноÑÑ‚, депреÑија. Укратко: толико ћудљиви ток рака не доводи Ñе у везу Ñамо Ñа већом или мањом малигношћу тумора већ и Ñа душевним утицајем. Да оÑновно раÑположење болеÑника може да уÑпори, убрза или чак зауÑтави раÑÑ‚ тумора, незавиÑно од терапије, одлично је познато не Ñамо канцеролозим а, хирурзима, радиолозима већ, иÑто тако, и Ñамим болеÑницима и њиховој околини.
Иако Ñмо још далеко од тога да поÑтавимо чвршће карактериÑтР¸ÐºÐµ личноÑти које Ñу Ñклоне обољевању од рака, Ñавремена пÑихолошка иÑтраживања у Ðмерици могла Ñу да код 300 болеÑника, у 64% покажу неке заједничке црте у личноÑти оболелих. Тако је показано да у већ ÑаÑвим младим годинама будући пацијенти иÑпољавају рано развијена оÑећања кривице праћена Ñамопрекорим а. ОдноÑи према људима у току Ñредњег доба живота оÑтају површни, не уноÑи Ñе довољно топлине и енергије у њих, емоционалне везе временом Ñлабе, поÑтоји опште оÑећање затајивања у животу. У Ñтаријим годинама дегреÑивно оÑећање уÑамљеноÑти раÑте, каткад пацијенти на прагу разбољевања више заправо и ниÑу депреÑивни, већ Ñтварно очајни. Заједно Ñа очајањем наÑтупа жеља и уједно Ñтрах од Ñмрти, Губитак неког блиÑког бића чеÑто је одлучујући чинилац за почетак болеÑти. Ð*анија оÑећања кривице опет Ñнажно надиру, овога пута везана за изгубљени објекат.





Odgovori sa citatom

kako njih ''preumiti'' 