9 stvari koje vam nisu potrebne za sreću
Jeste li ikad prolazili pokraj nekog automobila ili autobusa iz kojeg vam je mahnito mahalo neko malo dijete? Ako se nasmijete i mahnete nazad, vjerojatno ćete na djetetovom licu vidjeti iznenađenje praćeno velikim osmjehom. Djeci je potrebno tako malo da bi bila sretna. Kao odrasli ljudi, mi na neki način počnemo vjerovati kako nam se mnoge stvari trebaju poklopiti kako bi pronašli i cijenili rijetke trenutke sreće.
Ali istina je da nam je za sreću potrebno puno manje nego što mislimo. Jedan od najboljih osjećaja je spoznaja da možete biti savršeno smireni i sretni bez stvari za koje ste mislili da su vam za sreću potrebne. Evo liste stvari koje vam nisu potrebne kako biste bili sretni…
1. Savršene okolnosti
Sretni ljudi ne teže određenim okolnostima, već žive u okolnostima u kojima se trenutno nalaze. Potrebno je trenutnim okolnostima prilagoditi stav. Budite pozitivni i zahvalni na onome što trenutno imate jer će to odrediti ostatak vašeg života. Potražite nešto pozitivno u današnjem danu. Čak i ako morate potražiti malo bolje, to ne znači da nema baš ništa pozitivnog.
2. Svačije odobrenje
Ako ćete živjeti onako kako mislite da ostali ljudi žele, nikada nećete uistinu uživati u životu. Ne možete dopustiti da okolina određujte tko ste i na koji način trebate živjeti. To trebate odlučiti sami. Kada donosite velike odluke, zapamtite da ih donosite za svoj život i da je on važniji od onoga što će drugi misliti. To je vaš život i dok god ne narušavate dobrobit drugih, živite ga kako god vi želite.
3. Savršena prošlost
Nemojte dopustiti da greške iz prošlosti negativno utječu na vašu sadašnjost i budućnost. Pustite prošlost, zaboravite ju i krenite naprijed. Samo zato što prošlost nije bila onakva kakvom ste htjeli da bude, to ne znači da budućnost neće biti dobra. U stvari, iskoristite tešku prošlost na način da budete jači u budućnosti.
4. Potpuna kontrola nad životom
Život se neprestano mijenja i mi se mijenjamo. Niste ista osoba koja ste bila prije jedne godine, mjeseca ili tjedna. Životni ciklus ne staje i promjene su dio njega. Svaki kraj je početak nečeg novog. Živite, učite i prepustite se. Nemojte klonuti zbog promjena nad kojima nemate kontrolu. Možete kontrolirati kako promjene djeluju na vas.
5. Bezbrižan život
Veliki izazovi čine život zanimljivijim, a iskustva ga čine značajnijim. Nemojte čekati mirno dok sve ne bude kako treba jer nikada neće biti savršeno. Uvijek ćete se susretati s izazovima, preprekama i stanjima koja su sve samo ne savršena. Svakim iskustvom ćete postajati jači, iskusniji i uspješniji i imat ćete više samopouzdanja.
6. Apsolutno sve što želite
Vi ste sada gdje jeste i imate što imate. Uživajte u tome. Vjerojatno nemate previše izbora. Da biste bili sretni trebate cijeniti sve što imate, uživati u ljudima, mjestima, stvarima i događajima. Težite boljemu, ali nemojte očajavati dok to ne ostvarite.
7. Puno novca
Držite novac blizu uma, ali daleko od srca. Nikada nemojte biti toliko zauzeti zarađivanjem da zaboravite uživate u životu. Novac je važan, daleko od toga, ali vas neće učiniti sretnima. Ako niste sretni sami sa sobom, u uvjetima u kojima ste sada, trebate promijeniti svoj stav i ništa drugo. Pravo mjerilo bogatstva je koliko biste vrijedili da ostanete bez novca.
8. Bilo koji događaj koji se odvija u nekom drugom vremenu ili prostoru
Cijenite svoje vrijeme. Nemojte željete da vam vrijeme prođe kako bi došlo neko drugo vrijeme. Nemojte pokvariti sadašnji trenutak fokusirajući se na neko drugo vrijeme ili prostor. Postoji samo sada, spoznajte koliko ste sada bogati. Vi upravo sada kreirate povijest – svoju ostavštinu. Ne dopustite da vam život prolazi, a da ga niste ni svjesni. Život se odvija na čudan način. Vi nešto želite i onda radite pa čekate i radite pa čekate i osjećate kako je potreba čitava vječnost da to dođe. A onda se to dogodi i kad je završeno sve što želite je da ponovo proživite sve one prekrasne uspomene koje ste stvorili usput. Sreća je putovanje, otvorite svoje oči. Nemojte ga propustiti.
9. Neprestana sreća
Ne možete biti sretni ako ponekad niste tužni. Život neće uvijek biti sretan i savršen, niti biste to trebali očekivati. Vaše raspoloženje će se mijenjati. Svatko može biti sretan kada je sve u redu. Potrebno je biti iznimno duhovno jak da biste bili sretni u trenucima u kojima većina ljudi plače.
Da li se sjećaš ko si bio prije nego što ti je svijet rekao šta bi trebalo da budeš?
Ako mislite da se živi samo jednom znajte da grešte. Živi se svaki dan. Samo jednom se umire.
Živimo u vremenu gde nam podmeću apokaliptične priče o našem bliskom i izvesnom kraju, o tome da će se čitav ovaj svet urušiti u bezdan, da će sve uskoro nestati, da nikog neće biti i ništa neće postojati.
Nekim sistemom zamenjenih vrednosti svi se trude da za sebe biraju najlepšu osobu na svetu, a niko ne govori da treba birati onu osobu koja će tvoj svet učiniti najlepšim. Nekim paradoksom svi misle da su dovoljno pametni da uče na svojim greškama, a niko ne govori da prvo moraju da prestanu da ih sebi poriču.
Čitava ta priča o kraju podmetnuta je onako kapitalistički podmuklo gde je stav „ma šta me briga, ionako ćemo svi da umremo jednog dana“ mutirao je u bezosećajnost. Životi su počeli da se pretvaraju u jurnjavu za materijalnim misleći da je tu sigurnost, a zaboravlja se da je najveća sigurnost u duhovnoj stabilnosti. To najbolje znaju oni koji su sve imali pa sve izgubili. Počeli smo da se smatramo ostvarenima, da se brojimo u društvu, samo ako postignemo što više titula, pozicija, nagrada, aplauza. Ako postanemo Neko.
A šta ako, možda, svrha čitavog ovog putovanja zvanog život nije postati Neko? Možda se baš radi o prestajanju da budemo sve što nismo, da bismo mogli da budemo ono što smo bili na početku. Samo ljudi. Oni ranjivi kad su sami, ali jaki kad umeju zajedno. A mi danas, izgleda sve umemo osim zajedništva. Idući stranputicom došli smo do trenutka gde decu podsećamo šta je igranje, inteligentne šta je mudrost a ljude šta je ljudskost.
Ako mislite da se živi samo jednom znajte da grešte. Živi se svaki dan. Samo jednom se umire. To što nam život ne dopušta da se vraćamo u prošlost i ispravljamo stvari koje smo pogrešno uradili, samo treba da bude motivacija jer nam dopušta da u svakom narednom danu budemo bolji nego juče, a bićemo bolji samo kad shvatimo da veličina nije u imanju, moći i prestižu, nego u ljubavi, dobronamernosti i saosećajnosti.
"Sedela sam sa mužem u kafiću i pili smo kafu.
On je bio mlad i lep i ja sam ga volela.
Na meni je bio stari kaput, koji mi je kvario život. Patila sam od kompleksa niže vrednosti i mrzela sam taj kaput koji uopšte nije grejao, odavao je sliku jedne skromne, nedoterane žene.
Kafić je bio jeftin, a kafa bezukusna. Ja sam sanjala da ćemo jednog dana piti kafu u finom restoranu, a ja ću biti moderno i elegantno obučena. Moj muž me je gledao sa sjajem u očima, on me je voleo i nije znao šta me tišti.
…I on je umro mlad, a ja sam ostala sama.
A onda je u mom životu bilo mnogo različitih kafa i kafića, i mnogo modernih kaputa. A njega nije bilo…
Često se sećam ove epizode, kada sam imala sve, ali nisam toga bila svesna…"
"Nemam strpljenja za neke stvari,ne zato što sam postala arogantna,već jednostavno zato što sam došla do tačke u životu kada ne želim više gubiti vrijeme sa onim što me čini nesrećnom ili što mi nanosi bol...
Ne želim se više truditi da mi se sviđaju ili da volim one koji ne vole mene ili da se smiješim onima koji mi se ne žele nasmiješiti...
Ne posvećujem više ni minutu onima koji lažu ili žele manipulisati.
Odlučila sam ne pretvarati se više,ne prihvatati licemjerje,neiskrenost i jeftine komplimente.
Ne prilagođavam se više komšiluku i tračevima,ne podnosim sukobe i poređenja.
Vjerujem u svijet različitosti i stoga izbjegavam rigidne ljude nefleksiblilnih karaktera.
U prijateljstvu mi se ne sviđa nedostatak lojalnosti i izdaja.
Pretjerivanja su mi dosadna i teško prihvatam one koji ne vole životinje.
I povrh svega,nemam strpljenja sa onima koji ne zaslužuju moje strpljenje.
-Meryl Streep-
Zena
Gorica Nesovic
Kad se muskarac razvede ili nedajboze ostane udovac, kompletna familija i prijatelji mu daju podrsku da se sto pre ponovo ozeni, da nadje neku finu i dobru zenu koja ce da mu pravi drustvo, kuva, pere...vodi racuna o njemu.
Kad se zeni tako nesto desi, njoj ne treba niko. Tako kazu.
Nismo svi isti. Ima zena, koje da bi bile kompletne, moraju da imaju muza ili stalnog partnera. Jedna moja drugarica je govorila kako ne moze da bude sama, pa je ulazila u veze "da premosti" do onog pravog. Druga je ostala u braku sa muzem kojeg je odavno prestala ne samo da voli, vec i da trpi, zato sto je finansijski bila zavisna od njega. Treca ne moze samostalno da donese ni jednu odluku. Uvek mora da dobije potvrdu - od toga sta ce da kuva, do kupovine cipela.
Svako daje ono sto ima. Neko novac, neko podrsku, neko komplimente. Pitanje je samo da li to davanje odgovara potrebama. Ako se poklopi, onda je super. Muskarac je lako otkrio njenu tajnu, tj. zna sta da radi da bi ona bila zadovoljna, a mozda i srecna.
Ima zena koje su same sebi dovoljne. Materijalno, mentalno... na sve nacine, 100%. Ali njima treba jos jedno 20% "necega", neke senzacije, neceg sto ce da im poremeti rutinu. Pokloni je ostavljaju ravnodusnom, a njega svrstavaju u kategoriju "klasicno, dosadno". Ali ako se poklon uruci na neoubicajen nacin, onda i nesto sasvim obicno, kao jedan cvet, postaje mala senzacija, dobija novo znacenje.
Probleme resava sama, ali ako on uspe da joj skrene misli sa problema, makar na kratko, onda on postaje njen prirodni sedativ. Ako je umeren u komplimentima, ako oni ne postanu fraze... onda je ON bingo.
Ta zena vise nije tajna.
Da se vratim samo na kratko na pocetak. Svakoj zeni treba neko na koga ce da se nasloni i osloni.
Predugačko je da kopiram, ali vredi pročitati... volela bih da imam njenu knjigu...
http://www.forensicsoul.com/louise-h...te-svoj-zivot/
ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА НЕДЕЉА?
Шта се десило с недељом?
Јуче сам је целог дана тражио и нигде нисам могаода је нађем.
Некад је, сећам се, свака недеља била празник, облачила се
бела кошуља и прале се уши и врат. Недељом се ишло на породичне ручкове
после којих су сви дремали, разбацани по стану као насукани китови, и тек би
нас мирис црне кафе будио из те омамљености. Устајали смо полако, пажљиво,
ништа није смело да буде брзо и нагло. Недеља је била дан спорости, дан
лењости, дан који се проводио тако као да му ништа није претходило или као
да се ништа неће десити после њега.
“Недеља – дан без будућности”, написао је у једној својој песми Раша
Ливада. Не знам на шта је он мислио када је написао тај стих, али то је за
мене најлепши опис недеље. Оне друге недеље, каква је некада била, а не
каква је сада и каква је била када сам јуче изашао из куће.
Некада недељом нису радиле радње. У ствари, до десет се у неким
продавницама могао купити хлеб, млеко и погачице, а били су, такође до
десет, отворени и киосци за продају штампе. Све остало је било затворено и
уживало у недељном миру.
На пијацу се ишло суботом. То је био прави дан за куповину паприка, лубеница
и кајмака. Недељом се одлазило на пијацу само у случају да вас је нешто
спречило у суботу. Уосталом, недељна понуда на пијаци је пружала бледу
слику у поређењу са суботњим обиљем.
Недеља је била дан за излет. Пењали смо се на Авалу као да освајамо Монт
Еверест, а онда смо трчали низбрдо све док се не бисмо уморили. Тада бисмо
извадили кифле намазане бутером, тврдо кувана јаја, кришке “Зденка” сира и
црвене јабуке.
Недељом је подневни мир у дворишту дуже трајао. Нисмо играли фудбал, нисмо
ударали лоптом у зид. Ћутали смо чак и док смо играли кликере. Тек касније
поподне, када се сутон већ прикрадао преко неба, почињали смо да говоримо
гласније и слободније, мада ни тада нису наши гласови одјекивали као током
других дана.
Недеља је била спор дан. Дан обнове. Дан када су у целом граду у подне
сложно звецкале кашике за супу, када су улице биле пусте, а возила градског
саобраћаја празна.
“Недеља – дан без будућности.” Дан у којем се заборављала прошлост и није
се мислило на будућност. Прошлост је била ужурбана субота, коју је требало
што пре сметнути са ума; будућност је долазила са понедељком, страшним
даном, који је представљао почетак нове једноличне радне недеље.
Недеља је била као рајска башта, дан између стварности и снова. Дан у којем
је све могло да почне, а ништа није морало да се заврши. Чардак ни на небу
ни на земљи.
Међутим, када сам јуче изашао напоље, помислио сам да је четвртак, или
петак, или било који дан. Само не недеља. Наиме, све радње су биле
отворене: пиљарница, бакалница, чак и апотека.
Једино банка није радила. Међутим, то и не очекујем од банке, јер банке
свугде раде мање од свих других. Ако и банке почну да раде недељом, биће
то знак да ускоро долази пропаст света. (Нек пропадне, није штета…)
Онда сам почео да тражим недељу. Завиривао сам у разне зграде, прошетао сам
поред реке, питао сам људе који су чекали на аутобуској станици, затим
младиће и девојке са слушалицама на ушима, али нико није знао да ми
одговори. Слегали су раменима и гледали ме погледима који су показивали да
не разумеју шта их питам, као да је недеља заборављен и мртав језик,
разумљив само неким лингвистима и археолозима.
Лепа је некад била недеља. Ујутру се дуже спавало, касније се доручковало и
свако је смео да одуговлачи колико год жели.
Недељом се ишло на фудбалске утакмице, затим у шетње поред реке, а онда,
пред крај дана, наручивале су се палачинке са чоколадом и орасима. Вече се
шуњало преко неба, али нико на то није обраћао пажњу јер смо знали да је
недеља дан другачији од свих дана и да се, у ствари, никада не завршава
Али онда се нешто десило и недеља је нестала. Ма шта ми радили, ма колико
покушавали, не успевамо да је нађемо. Сакрила се негде, увређена и
застрашена од могућности да је неко натера да промени име. Наиме, ако назив
недеља потиче од речи “не делати”, а сви се тог дана понашају као да је у
питању било који дан и не престају са својим делатностима, онда недеља
није недеља и с правом је побегла. Отишла је негде где се још увек поштује
једноставан наук: шест дана ради, а седмог се одмарај, читај књиге, пиши
песме, отиђи у природу, буди нешто друго, нешто различито од онога што си
осталих шест дана. Буди другачији тог дана да би осталих дана био увек исти.
Успори ритам. Нађи неку спору песму и слушај је целог дана. Уживај у
спорости. Кажи: “Спор сам, признајем, али када бих био бржи, не бих знао да
постојим.”
Да, крајње је време да вратимо недељу. Ако то ускоро не учинимо, никада је
више нећемо видети. А живот без недеље, односно, живот без дана одмора није
више живот, већ суморни рингишпил који се зауставља само једном – онда када
је касно за све.
(Давид Албахари)
„Moje dame!
Zapamtite da naslaga prašine štiti drvo koje se nalazi ispod. Kuća postaje dom kada na nameštaju možete ispisati – Volim te.
Znala sam svakog vikenda provesti bar 8 sati čisteći, jer sam htela da sve bude savršeno, za slučaj da neko navrati do mene.
Konačno sam jednog dana shvatila da niko nije došao- svi su bili negde napolju, živeći i zabavljajući se.
Danas, kad me ljudi posećuju, ne moram im objašnjavati stanje svog doma, svi su uglavnom zainteresovani za stvari koje sam radila i radim dok živim i zabavljam se.
Ako to još niste shvatile same, molim da poslušate ovaj savet. Život je kratak. Uživajte ga!
Čistite koliko morate…. zar ne bi bilo bolje da naslikate sliku, ili napišete pismo, ili ispečete kolače, ili zasadite cvet, naučite razliku između ŽELIM i MORAM?
Čistite koliko morate… ali nemate previše vremena…. sa rekama koje možete preplivati, planinama na koje se želite popeti, muzikom koju želite čuti, prijateljstvima koje želite zadržati, i životom koji želite živeti…
Čistite koliko morate, ali život je tamo napolju, sa suncem u vašim očima, vetrom u vašoj kosi, pahuljama snega na vašem licu, kapima kiše…. Ovaj dan se neće ponoviti!
Čistite koliko morate, ali imajte na umu…. Starost ce doći, i ona nije ljubazna… a kad umrete, a umreti se mora…. vi sami ćete napraviti samo još više prašine…
Podelite ovo sa svim prekrasnim ženama u vašem životu.“
Vesna Nikić
NESREĆNI STE? Ukoliko je vaš odgovor pozitivan, pročitajte ovaj korisni tekst!
Srećni ljudi su srećni jer čine sami sebe srećnima. Imaju pozitivan pogled na život i u miru su sa samim sobom. Kako to postižu? Prilično jednostavno. Srećni ljudi neguju dobre navike koje poboljšavaju njihove živote. Njihove navike su drugačije.
Upitajte srećne osobe što se trude činiti, i one će vam reći da:
1. Nisu zlopamtila i da opraštaju
Sretni ljudi znaju da je bolje oprostiti i zaboraviti, nego dopustiti negativnim osećajima da prevladaju nad pozitivnima. Zlopamćenje može na mnoge načine štetno uticati na naše zdravlje; može dovesti do depresije, teskobe i stresa. Zašto biste dopustili da osoba koja vas je povredila ima moć nad vama? Ako otpustite loše osećaje zbog uvreda koje su vam naneli drugi, imaćete čistu savest i dovoljno energije da uživate u dobrim stvarima u životu.
2. Ljubazni su prema drugima
Jeste li znali da je naučno dokazano kako ste srećniji ako ste ljubazni prema drugima? Svaki puta kada učinite nešto nesebično, vaš mozak proizvodi serotonin, hormon koji ublažava napetost i podiže vaš duh. Ali ne samo to. Ako se odnosite prema drugima s ljubavlju i poštujući njih i njihovo dostojanstvo, moći ćete izgraditi snažnije međuljudske odnose.
3. Na probleme gledaju kao na izazove
Reč „problem“ nikada nije deo rečnika srećne osobe. Jer problem se doživljava kao ono što nas vraća nekoliko koraka unazad, kao borba ili neizvesna situacija, dok je izazov nešto pozitivno; prilika, zadatak ili podstrek da se na nešto osmelimo. Pokušajte prepreke na koje nailazite promatrati kao izazov.
4. Izražavaju zahvalnost za ono što već imaju
Popularna izreka glasi otprilike ovako: „Najsrećniji ljudi nemaju najbolje od svega, oni samo naprave najbolje od onoga što imaju“. Vaš će osećaj zadovoljstva biti puno dublji ako uvek budete svesni svojih blagoslova umesto da žudite za nečim što nemate.
5. Sanjaju
Ljudi koji imaju velike snove, svoje će ciljeve ostvariti prije nego oni koji ih nemaju. Ako se usudite sanjati, bićete usresređeni i dobro raspoloženi.
6. Ne opterećuju se sitnicama
Srećni ljudi se pitaju: „Hoće li mi ovaj problem biti važan za godinu dana?“ Oni znaju da je život prekratak da bi ga potratili na prilično nevažne životne situacije. Ako ne dopustite da vas takve situacije opterećuju, bit ćete opušteniji te ćete moći uživati u onome što je u životu uistinu važno.
7. Govore dobro o drugima
Čovek se bolje oseća kad je ljubazan, nego kada je zloban. Koliko god tračarenje bilo zabavno, nakon njega ćete se gotovo uvek osećati krivim i punim kajanja. Isticanje lepih stvari kod drugih ohrabriće vas da razmišljate pozitivno i da ne osuđujete.
8. Nikada se ne opravdavaju
Benjamin Franklin je jednom rekao: „Ko je dobar u traženju opravdanja, retko je dobar u bilo čemu drugom“. Srećni ljudi ne opravdavaju se i ne krive druge za svoje greške. Umesto toga priznaju ih, te se, čineći tako, aktivno nastoje menjati na bolje.
9. Žive u sadašnjosti
Srećni ljudi ne žale za prošlošću i nisu zabrinuti za budućnosti. Oni uživaju u sadašnjosti, potpuno posvećeni onome što trenutno rade. Zato, zaustavite se i pomirišite ružu.
10. Svakog jutra ustaju u isto vreme
Jeste li primetili da su mnogi uspešni ljudi ranoranioci? Ustajanje u isto vreme stabilizovaće vaš biološki ritam, povećati produktivnost te vas učiniti mirnima i koncentrisanijim.
Mislim da ću poslušati čika Kianu Rivsa
Lako je udovoljiti ženi koja traži samo poklone,
a teško je udovoljiti ženi koja ne traži ništa osim ljubavi i pažnje....
Kada ne želiš da vidiš poruku koju ti Bog šalje
Priča mi jedna mlađa osoba kako je, vozeći se automobilom kroz grad, zastala pred pešačkim prelazom da propusti dvoje matoraca.
Dvoje matoraca – tako je rekla. Istina, s obzirom na njene godine, vrlo je moguće da se ta odrednica odnosi na prošireniji krug ljudi, na mnoge od nas.
Priča mi da su se oni, videvši da je zastala, uhvatili za ruke i tako – s rukom u ruci – pošli preko pešačkog prelaza. Ali umesto da se požure, išli su polako – s noge na nogu. Ni to im nije bilo dovoljno; nasred pešačkog prelaza zastali su i poljubili se.
Za moju pripovedačicu to je bilo suviše.
– Pritisak mi je skočio na dvesta! – rekla mi je.
– Nisam znala šta bih učinila. I zašto sam uopšte stala pred pešačkim prelazom?! Zatrubila sam im, a oni su nastavili s noge na nogu kao da se to njih ne tiče.
Pogledao sam je i rekao:
– Ne razumem te. Bog ti pošalje jedan divan par da ti prenesu njegovu poruku, a ti mu trubiš?!
Budući da ni ona mene nije razumela, rekao sam joj:
– Bog ti je hteo reći da malo usporiš. I odmah ti je pokazao kako će ti život izgledati, budeš li usporila… Pokazao ti je kakav ti život želi…
U trci sa svojim obvezama, trci koju sami sebi namećemo, tako često projurimo mimo svog života. Kad na kraju dana osetimo potrebu nabrojati nekome gde smo sve bili, šta smo sve od jutra učinili, dogodi nam se da moramo zaključiti da toga dana zapravo nismo ni živeli: da smo samo odrađivali nešto što nazivamo svojim životom.