Duhovne pouke oca Tadeja

[причалица]

Само смирени и кротки улазе у Царство небеско. Не гледајмо шта други раде, да их не би осуђивали, већ се бавимо само собом и својом душом.

[причалица]

Ако носимо мир у себи зрачићемо га и на друге.

[причалица]

Љубав је најјаче оружје које постоји. Нема те силе и тог оружја који могу против љубави да се боре. Све пада пред љубављу!

[причалица]

[причалица]

Ако се само једно биће нађе у породици које је одано Богу, све се у тој породици мења.

[причалица]

Nemirne misli izazivaju haotično stanje i kod drugih ljudi sa kojima dolazimo u dodir. Moramo naučiti da vladamo svojim mislima, da unosimo red u njih. Onda nam neće moći ništa da naude nemirne misli drugih ljudi. Treba da se učimo jednostavnosti i prostoti Hristovoj. Kada negde hoćemo da idemo i nekoga da posetimo i unapred mislimo da ćemo možda smetati. Onda naša poseta neće ispasti kako treba, jer već dolazimo sa zbunujućim mislima koje će proizvesti negativno dejstvo na onoga kome idemo.

[причалица]

Циљ људског живота и није ништа друго него како очистити своје срце да оно пропева радошћу.

[причалица]

Molitva je crpljenje energije od izvora zivota.

[Gogilli*]

Ljudska misao ima nepojamno veliku moc – u stanju je da ucini mnoga dobra, ali i da unisti drugog coveka.
Strahovite moci svoje misli covek najcesce uopste nije svestan. Nesloge u porodici, svadje, bolesti i svakakve nevolje, narocito krupnije, koje snadju neku porodicu, posledica su rdjavih misli njenih clanova.
(Sveti starac Tadej).

[причалица]

Bolesti dolaze zbog mislenog pada.
Svi obično misle i dobro i zlo. Kakvim se mislima bavimo takav nam je život.
Duh se hrani mislima ,telo fizičkom hranom. Čovek treba da bude svoj lekar, ako nije miran, tih unutra, onda mu zalud svi lekovi i najbolji lekari.
Vazno je sačuvati ono dobro u sebi i imati poverenje u sebe, samo tako čovek može gledati napred, biti zdrav, sebi i drugima.
Lekar ne može da nam izmeni misleni aparat, ovde nema ni jedan majstor koji može to da nam promeni, moramo sami da se promenimo. Da se obratimo Izvoru Života, Gospodu.

[причалица]

Нема нам мира ако мислено ратујемо са родитељима. Духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о родитеље. Тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив. Многи то увиде, па поправе мисли. Ја увек то кажем- неки прихватају, а неки су сувише горди. Што дајемо, то нам се враћа.

[причалица]

Брига није добра, јер не само да троши нашу енергију већ нас многоструко уплиће у клупко самоважности, гордости, и неверја.

[причалица]

"Морамо од срца све опростити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест нешто изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира."

[причалица]

[причалица]

"Циљ људског живота и није ништа друго него како очистити своје срце да оно пропева радошћу."

[причалица]

Мисао је велика снага и моћ.
Помозите људима, тако што ћете им желети добро.

[причалица]

Човек је оно што мисли. Треба прекинути рат мисли. Енергија коју пошаљемо према неком бићу враћа се нама. Ако шаљемо љубав, љубав умножену ћемо и добити. Ако шаљемо мржњу, иста умножена мржња се враћа и нама.

Ако осуђујеш ближњег макар само мисаоно, тај исти грех се преноси на тебе.

Не мора нико да ти каже да те воли, ти то осетиш, исто тако нико не мора да ти каже да те мрзи јер ти то можеш да осетиш.

[причалица]

Ko nema strpljenja sa nama kada grešimo, ne voli nas.

[причалица]

Свети Оци кажу: "Сеј љубав, па ћеш љубав жњети. Сеј мир, па ћеш мир жњети."
Немогуће је да стекнемо мир ако смо пуни зависти и злобе. Ако се не ослободимо од те паклене особине како ћемо у вечност?
Једини је Господ који може да нас измени. Дух се везује мислима. Каква нам је карактерна особина овде - такви прелазимо у вечност.

[причалица]

Строгост према ближњима је опасна. Строги напредују само до извесног степена и остају на телесном подвигу. У опхођењу с људима треба бити благ, кротак, попустљив.