"Za mrtvima ne treba tugovati, nego se treba boriti za svoje najrođenije da im Gospod dodeli anđeosko naselje. To se traži. A tugom se ništa ne postiže. Sebi se zdravlje remeti, i svojom tugom dušama remeti mir koji su one dobile od Gospoda....
Zato treba da budemo molitveni, da se molimo za svoje rođene. Mi se ovde pripremamo za večni život. Treba da budemo blagodarni, zahvalni Bogu za one koje Gospod uzima Sebi. Ako se nisu na vreme pokajali, mi treba da se molimo od srca Gospodu, da im oprosti grehe jer nema greha neoprostivog, osim greha nepokajanja.
Za one bližnje koji se nisu pokajali, moramo da činimo dobra dela za spomen i za njihov pokoj, jer to se prima pred Bogom. Najviše što možemo da učinimo za naše mile i drage koji su Bogu otišli je – da se molimo Bogu za pokoj njihovih duša i da, tamo gde ima svakodnevna Sveta Liturgija, damo njihova imena, i da molimo sveštenike da se mole za pokoj njihovih duša. Svakodnevna Liturgija se služi u manastirima".