''Будимо људи'' - хришћанске поуке

[причалица]

Лекари нам стално говоре о томе да рак и разне (друге) болести: чиреви, крварење желуца, хипертонија, притисак – изазива душевна напетост. Шта је душевна напетост?
Њен корен је у недостатку љубави. Осећаш у другом свог непријатеља. Не осећаш да сте једно, да смо сви једно. Нисмо непријатељи. Зашто да се растајемо? Чему поделе? Где ћеш за сто година бити ти, и где ћу бити ја? Где ћемо сви бити пред Богом?
Зашто онда да се свађамо? Зашто да се не волимо? Зашто да не опраштамо? Просто смо глупаци! Глупост је не волети другог. А волети – значи имати велику памет, мудрост и светост. Божански је волети.

Архимандрит Андреј Конанос

[причалица]

"Егоизам је непријатељ љубави. Егоиста ништа не даје, жели само да добија. Без жртве нећеш научити да волиш. Бог не прима празне речи, Бог воли дела.
Добра дела и јесу љубав."

Свети Гаврило Грузијски

[причалица]

Моје срце има само улазе, излазе нема. Ко једном у њега уђе, он заувек у њему остаје. Свакога примам таквим какав он јесте.
Ко хоће, дође и остане, ко неће тај оде.

Старац Епифаније

[причалица]

-Оче, шта је то живот?
-Битка, дете моје.
У којој најпрецизнији може промашити.
И најопрезнији се може преварити,
У којој и срце јунака може задрхтати,
А непријатељ и дању и ноћу напада.
Ова битка целим светом влада,
И у њој се мора до краја остати.

СВЕТА ЦАРИЦА-МУЧЕНИЦА АЛЕКСАНДРА ФЈОДОРОВНА РОМАНОВ

[причалица]

О гробе мој, зашто те заборављам? Ти ме чекаш, чекаш – ја ћу сигурно бити твој станар. Па зашто те онда заборављам, и понашам се као да је гроб удес само других, никако не и мој?

Свети владика Николај

[причалица]

Ако хоћеш да будеш веран и ревностан син Православне цркве, достигни то испуњавањем јеванђелских заповести које се односе на ближњег. Не усуђуј се да га разобличујеш! Не усуђуј се да га поучаваш! Не усуђуј се да га осудиш и да га прекориш! То није делање по вери него (делање) неразумне ревности, преузношења и гордости.


Свети Игњатије Брјанчанинов

[причалица]

"Наши ближњи који су се упокојили чезну за нашим молитвама као што затвореници чезну за посетама својих рођака."


Преподобни Пајсије Светогорац

[причалица]

"Када смо погружени у грехе, а наш ум заузет само свакодневним бригама, ми не примећујемо стање своје душе. Равнодушни смо према томе какви смо изнутра и стално идемо лажним путем, а да то и не примећујемо."

Свети Јован Шангајски

[причалица]

Како да препознам да ли је у мени туга?


Када погледаш себе и видиш године да пролазе, и своје неуспехе и трауме, грехе и унутрашње ране, маловерје, руине свога бића, лешеве својих помисли срца, којих је био пун твој живот; када видиш колико пута си се покајао, и ништа ниси урадио – савлада те нека туга.
Та туга може да се јави још и инстинктивно из нас самих, то јест из нашег егоизма, преузношења, јер бисмо желели да будемо велики, да немамо помисли, да немамо неуспехе. Безброј неиспуњених жеља чине нас тужним. Боље је да паднеш у шаке лукавих демона, легеона демона, него да паднеш у руке туге, јер она се тешко превазилази.
Зато буди трезвен. Буди будан, да те туга не савлада. У супротном, питање је да ли ћеш успети.
„Улов“: свака туга скрива неку заседу. Колико људи је постало улов демона туге, који своје заседе поставља свуда! Колико има људи, који са љубављу траже Бога, толико својих мрежа демон туге баца, и улов који хвата је неизбројив. Јер туга се скрива иза претварног смирења, иза лажног покајања, иза лажног доживљаја љубави Божје, иза безброј ствари, стога се човек, не бивајући свестан тога, оберучке ње прихвата, и постаје сасвим бескористан.
Туга је способна да уништи снагу у човеку. Не зауставља се све док те не онеспособи у учини сасвим немоћним за било шта. А најперфиднији начин који демон (=помисао) користи, јесте навођење речи Господње: Блажени који плачу. „Не“, каже нам авва Исаија, „не дајте се преварити. То је сатанско. То није од Бога“.
„Туга по Богу је радост, пошто видиш себе у вољи Божјој“, каже авва Исаија.
Претпоставимо да сам сагрешио као Преподобна Марија Египћанка, да сам све до сада живео (47 година) изопачено, и у овом часу кажем: „Сагреших, Господе, устаћу“. Како да препознам да ли је у мени туга? Ако настављам да мислим на свој грех, моја мисао је демонска.
Ако мислим на покајање, то значи да желим вољу Божју, и одмах имам радост предукуса воље Божје; одмах стављам себе међу невине, чисте, покајане; у сабор са свима Светима.
Не мешај, дакле, сатанску, демонску тугу са тугом по Богу. Туга по Богу је радост, јер пред собом видиш Бога, због Кога живи срце твоје, па стога у теби царује Господ Исус Христос. То је истинска, богоугодна туга!


Старац Емилијан Симонопетритски

[причалица]

Ако су нам мисли мирне, пуне љубави, доброте, племенитости ,чистоте-онда је у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас, јер су наше мисли мирне,тихе,пуне љубави и доброте. Ако у себи носимо негативне, паклене мисли,онда је и наш унутрашњи мир разорен. Треба да се трудимо,да се у
нама учврсти мир, радост, љубав Божанска..

Отац Тадеј

[причалица]

[причалица]

„Један човек је грешио, али се и кајао – и тако цео живот. На крају се покајао и умро. Зли дух је дошао по његову душу и говори: „Он је мој“. Господ говори: „Не, он се кајао“. „Јесте, кајао се, али је опет грешио“, наставио је сатана. Тада му је Господ рекао: „Ако си га ти, будући зао, поново примао код себе након што се кајао, како да га не примим након што Ми се, сагрешивши, поново обраћао покајањем?“

Преподобни Амвросије Оптински

[причалица]

Где је љубави - макар кап,
тамо је трпљења - океан.

Монах Симеон Атонски

[причалица]

Бог ће ти вратити стоструко више од онога што си потрошио чинећи добра дела. На овом свету живимо да бисмо чинили добро.
Старац Гаврило

[причалица]

Не губите храброст у борби. Наш Христос је невидљиво присутан и посматра борбу сваког од нас. Према томе, борите се у трпљењу.
Старац Јефрем Аризонски

[причалица]

Не, никако! Бог нема ништа са паклом. Та Огњена Река је она река која од давнине ,,тецијаше из Едема натапајући рајски врт'' (Постање 2:10). То је река благодати Божије којом су се напајали свеци Божији од почетка света. То је изливање Божије љубави на сва Његова створења. Љубав је Огањ. Свако ко воли то зна. Бог је Љубав, дакле Бог је Огањ. А огањ сажиже све оне који нису и сами огањ, док оне који су огањ чини да буду сјајни и блиставији (Посланица Јеврејима 12:29). Бог се открио као Огањ и на планини Преображења, а касније је рекао да је Он дошао ''да баци огањ на земљу'' (Лк.12:49), то значи да излије љубав на земљу, у смислу у којем је Свети Јован Лествичник рекао: ,,Љубав је извор огња'' (лествица 30,18). Рај и Пакао су дакле једнако преплављени огњеном реком Божије љубави. Тај нестворени огањ Божије љубави је добронамерно изливен на сва створења без разлике. За једне огањ је рај за друге је пакао. Не чудите се овоме.

Огњена река – Александар Каломирос

[причалица]

Само воли и тада ћеш моћи учинити све што желиш!
Старац Тадеј

[причалица]

Зар не видите да када пчела уједе, она умире? Преко овог инсекта, Бог нас учи да не треба да вријеђамо наше ближње, зато што у том случају ми сами први умиремо.
Свети Јован Златоусти

[причалица]

„… Имао сам недавно једну ситуацију, били смо на једном сабрању у једном манастиру и после предвиђеног и заказаног разговора би остављен простор за питања. И бјеше ту тако једна екипа која је „наелектрисана“ неправославним духом, а све мислећи да православнијих од њих нема и не може бити – то је својствено прелашћеним људима.
И залеће се један јунак са питањем, онако као коњаник, готово сигуран да ми паде глава, да ниједан штит неће моћи то копље тог јунака да избјегне и да задржи. И залеће онако, баш се бијеше залећео, у галопу…
И каже: шта ви оче мислите о изјави нашег патријарха којом он поздравља хрватски народ као братски?! – Сад онако у неком, да кажем, ставу некога ко је изазвао мат позицију оног другог.
А мени, искрен да будем, то се толико некако допало као лопта која иде добро онако нацентрирана и тај волеј било би греота пропуштити, па макар никад да лопту видио нијеси. Просто буди у теби ту једну способност да дочекаш ту лопту, да је не пропустиш…….
Кажем ја том нашем брату – НАШЕМ БРАТУ – овако смо га мало описали, то је наш брат, само му треба тако мало помоћи и оће он да чује, а и чуо је. Подсјетим га на ријечи светог старца Вукашина, који није назвао њега само братом, него њега који га коље, назвао је сином – „Синко, само ти ради свој посао!“ – Желећи да му укажем да постоји један литургијски угао посматрања, који он очигледно нема. У реду, нема га, па и да се разумијемо, није га лако ни имати. Није то било какво духовно стање, то је јеванђелски максимум!
Не може то сад, неко које тако мало „заорао њиву“, почео мало да одлази у храмове, прочитао пар неких новина, пар неких изјава, брзо се накачио на тај неки, па да кажемо „ниски зилотизам“, јер душе непреображене Духом Цркве оне су тако зилотски, у нездравом смислу, наелектрисане. То је, ајде, ако би сте разговарали са неким непобожним психологом, он би то врло лако сврстао у неку неурозу…
Међутим, кад је чуо за старца Вукашина и за његов примјер, а знао је он за Вукашина, морао је да зна, одмах се повукао, утишао, оборио главу, ћутао. Зашто? Зато што је то артикулација православног Духа, јасна свима који су гладни и жедни Истине. То је Истина, друже! Видите, он је одмах морао да стане. Зашто? Зато што нож није под његовим грлом. Вукашин то није рекао на некој духовној трибини у Клепцима или на некој комеморацији у Јасеновцу, но у тренутку, разумијете, кад се Јасеновац рађа. То је барјактар, Вукашин је барјактар православља. То је сила која је непобједива, то је сила Божија.
А видите, та ситуација му је помогла, знате, да некако нађе ријеч, односно снагу вјере артикулише и видите шта је изашло – тих неколико ријечи, односно благослова, то је заправо, зар не, то је заправо једна форма благосиљања – „Само ти, синко, ради свој посао!“ Је л` тако? Благосиљање! Да не буде - то су тако јеванђелске ријечи, тако фино то звучи, тако је то узвишено, ал ко ће то остварити. – ЕВО ТИ ГА, ОСТВАРЕНО ЈЕ!...“

ОТАЦ РАФАИЛО БОЉЕВИЋ

[причалица]

Понекад је веома тешко, па и неиздрживо живети с наизглед побожним човеком. Ова побожност просто убија. И лако је живети са смиреним човеком који себе сматра најгорим од свих. Што имамо скромније мишљење о себи тим је лакше с нама. Што мање имамо тим више можемо да добијемо у Богу. То је правило живота. Христос није имао ништа у овом свету, али је имао Божију љубав, благонаклоност Оца Небеског. Разбојник се није бавио богословљем, али се покајао и први је доспео у рај. Зато је за нас главно покајање.

Протојереј Андреј (Лемешонок)