''Будимо људи'' - хришћанске поуке

[причалица]

"Бог у теби побеђиваће место тебе. Њему приписуј све победе, а себи задржавај радост."

Свети Владика Николај

[причалица]

Ево најкраћег и најлакшег пута ка спасењу
Буди послушан, уздржљив, не осуђуј, чувај ум и срце од рђавих помисли и помишљај да су сви људи добри и да их Господ све воли. Због тих смирених мисли благодат Светог Духа те неће напуштати и говорићеш: Милостив је Господ.
Ако осуђујеш, ако ропћеш, ако си самовољан, душа ће ти опустјети, па макар се ти и много молио Богу. Тада ћеш говорити: Заборавио ме Господ. Али, није те Господ заборавио, него си ти заборавио да будеш смирен, и зато благодат Божија не живи у твојој души. У смирену душу благодат се лако усељава и даје јој мир и спокојство у Богу. Мајка Божија је била смирена више од свих и зато је слави небо и земља. Бог ће прославити све оне који се смире и они ће видјети славу Господњу.

Преподобни Силуан Атонски (уснуо у Господу на данашњи дан 1938. године)

[причалица]

[причалица]

"Благодат не води само горе, него некада води и доле. Не приноси само Богу, него некада приводи човека и аду, то да знате. Зато што, ако је сусрет са паклом неопходност да би ти дошао у тачан сусрет са самим собом, из кога ће се породити твоја тачна слобода за Бога, немојте мислити да ће терапија Духа Светога да вас лиши оваквог третмана. Дакле, Господ ће увек – молим Му се, на пример, као Свети Григорије Палама: „Господе, просвети таму моју“, дај ми да волим све људе, помози ми у борби са овим грехом или овим страстима, помози ми у овом искушењу на послу... И, Он тог момента креће да решава нашу ситуацију, тј. одговара на нашу молитву. Међутим, одговара како? Ми често очекујемо да то буде абракадабра, да Он реши ситуацију – и то не бива свесно код нас, несвесно је – да реши ситуацију како бих ја желео да се реши... Међутим, Он решава тако што почиње да третира моје срце, моју душу, мене... Да бих ја могао да будем достојан прималац Његовог дара, Он мора претходно да реши нешто са мном, мора да ми помогне да превазиђем неке егоистичке чворове, који постоје унутра, еда би ме на тај начин оспособио да примим дар који тражим...
... И, Он онда креће да третира и преображава моје срце, тако почиње да ми остварује жељу, ако хоћете овако да причамо на мало баналан начин. И, одједном ја, на пример, крећем да страдам, нешто креће да ми се дешава. Ја Му се молим да ми скине крст, или макар мало олакша, или да данем душом у борби, или шта већ, међутим као да се дешава управо супротно од онога што сам ја молио. А у ствари, почело је да се дешава ПРОДИРАЊЕ ДУХА СВЕТОГА У СКРИВНИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ, у скривене и небивале углове срца, о којима не можемо баш много да причамо а да то не буде испраћено са одређеном дозом наше фантазије. Јер, мало ко од нас има то искуство уласка унутра. Унутра постоји свемир, унутра постоји једна ширина, бездан. То је шифровано у псалмима: бездан бездан призива...
И, онда се ситуације драстично мењају. Догађајност у мом животу постаје интензивнија. Многе ствари некако чудно крену да се дешавају. Ја наслућујем да су у питању неке озбиљне поруке, али некако још увек не умем да их читам. Но, не мари, није битно читати и знати поруку у одређеном тренутку, него је битно учествовати. Већ кад сам се помолио Богу да ми да благодат Духа Светога да нешто превазиђем, да нешто постигнем, или просто из синовске љубави и оданости, зарад саме благодати Духа Светога, да бих био вазда са Њим..."

Отац Александар Јовановић

[причалица]

Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.

Владика Порфирије

[причалица]

Када се налазимо на тихом и усамљеном месту, често се свакакве непотребне мисли упорно врте око нашег ума, одвлачећи му пажњу од срца. Молитва нам изгледа бесплодна, јер наш ум не учествује у призивању Имена Исуса, и само још уста механички понављају речи. А када завршимо молитву, помисли се обично удаље остављајући нас на миру. Ова непријатна појава ипак у себи носи некакав смисао: призивањем Божијег Имена ми доводимо у покрет све оно тајно, што се крије у нама; молитва је као сноп светлосних зрака бачен на тамно место нашег унутрашњег живота, па нам открива какве се све страсти или склоности гнезде у нама. У таквим случајевима треба ревносно изговарати Свето Име како би осећање кајања ојачало у души.

Старац Софроније Светогорац

[причалица]

Са Богом нас зближавају - недаћа, тескоба, болест, труд. Немој роптати на њих и немој их се плашити.

Свети Тихон Задонски

[причалица]

„... Али Бог, као свемоћан, дао је нама људима слободну вољу, да можемо Њему као Богу, као Свемоћном да кажемо: НЕ! – Да Га одбијемо! Да одбијемо Његову помоћ, да одбијемо Његову пружену руку.
И Бог ако би нарушио нашу слободну вољу и назор хтео да се усели у нас - на силу да нас спасе, онда би Он био диктатор, тиранин. Не би био Бог, не би био ЧОВЕКОЉУБИВИ Бог, који жели да се сви људи спасу, ЈЕР би им УКИНУО СЛОБОДНУ ВОЉУ.
Е то је једино што Господ не жели – ДА УКИНЕ СЛОБОДНУ ВОЉУ. И не само да не жели, него могу да кажем ДА НЕ МОЖЕ, јер би онда укинуо, да се тако изразим, СЕБЕ као БОГА, онда би укинуо и ПОСТОЈАЊЕ ЧОВЕКА. И из другог разлога што ми САМО СЛОБОДНОМ ВОЉОМ можемо спознати Божију вољу. И само слободном вољом ми можемо ИЋИ ПУТЕМ ка Царству небеском, другачије НЕ МОЖЕ. Има нека у народу изрека, каже: Баба се силом у Рај не тера. – Значи морамо својом вољом, морамо да пројавимо своје хтење.
Има у једној књизи „Духовни луг“, па у једном манастиру пре неколико векова долазило је много људи да се крштава. И један млад јеромонах добио је послушање да међу осталима јеромонасима и он крштава. Али пошто је он био је млад и био је неискусан онда је имао искушење - када крштава нарочито девојке, жене, пројављивале су му се страсти. И он се молио све време, молио Богу, молио светом Јовану Крститељу да га ослободи страсти. И дуго се он молио, док му се једанпут није јавио свети Јован Крститељ, и рекао му овако: Господ је услишио твоју... и послао ме је да те ослободим страсти. И ја ћу тебе сад да закрстим и ти више нећеш имати телесне страсти. Али, само да знаш, нећеш имати ни венац на небу. Јер док си се борио падао си и устајао, АЛИ си се БОРИО, хтео си да се бориш СВОЈОМ ВОЉОМ и плео си себи венац на небу. Молио си Господа да те ослободи страсти, ослободиће те, али за ово нећеш имати венац на небу.
Дакле, као што каже Свето писмо - Богу је милији један грешник који се каје, него 99 праведника који немају потребе за покајањем. Дакле, Бог воли да види НАШУ БОРБУ. Не кажем да воли да грешимо, али воли када види да падамо - да (тада) грцамо, да пузимо четвороношке, али исњмо, устајемо – ТО БОГ ВОЛИ ИЗНАД СВЕГА! И то Га највише гане и ТАДА нам НАЈВИШЕ БЛАГОДАТИ ПОШАЉЕ.
НЕ ОДУСТАЈТЕ, пузите, вуците се по земљи, али НЕ ОДУСТАЈТЕ! Јер Царство Божије унутра је у нама. НЕ ОДУСТАЈТЕ да га тражите док га не нађете и када га нађете загрлите га, пригрлите га, љубоморно га чувајте, немојте га бацати као бисере пред свиње. Јер је то нешто најлепше, најмоћније, најсавршеније, највеће у читавом универзуму, што можете наћи, што можете стећи, што можете пригрлити и што можете задобити и чувати за сву вечност...“

архимандрит Тимотеј

[причалица]

Да могу стићи, Васкрсли Бог ми је сведок, пред црквама, болницама, па и пред луксузним дворанама за банкете и модне раскоши, стајао бих и лично просио за страдалну нашу браћу, сестре и децу.

Патријарх Павле

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[причалица]

„Шта је грех? Зле мисли, речи и дела”.

Св. Симеон Нови Богослов

[причалица]

Димос: Рекао сам Вам да не желим да живим, а Ви сте ми рекли да дајем свој живот сваког тренутка. Шта то значи? Како да оживим своје тренутке у овом животу? Око себе видим неправду, болести, насиље, сада незапосленост, један свет у стању лудила.
Одговор: Проблем је што гледаш око себе, а не у себе. Криви су други, услови живота, политичари, свет, а не ми. Један руски светитељ, пустињак, Свети Серафим Саровски каже: „Смири се и све ће се око тебе смирити“.
Овде је решење. Зато сам ти рекао да даш живот у сваком тренутку. Свет се сам не може променити, нити га ти можеш променити. Међутим, себе можеш.

(„Ако постоји живот, желим да живим“, Митрополит Месогејски Николај (Хаџиниколау)

[причалица]

"Tеби говорим, устани!
И седе мртвац и стаде говорити".
Колико је само мртвих око нас... И колико њих би могли да оживе ако би се одазвали. И колико и ми који мислимо да смо живи имамо мртвога у себи.
Кад год не осећамо радост живота, то смрт побеђује у нама. И осећамо како немамо снаге да је победимо.
А кад се радост пробије кроз мртвило и с њом и љубав према свима и свакоме - знамо да је то поклон. Кад је поклон, од кога је? И што се не захваљујемо? Што не говоримо о Ономе који је живот? Што не говоримо против смрти? Што не живимо против смрти?
"Tеби говорим, устани!"
Рекао је Христос умрлом сину удовице из Наина, да бисмо га сви ми смртни чули.

о. Ненад Илић

[причалица]

Не јури за људима, већ им буди примјер. Привлачи их ка себи једноставно помоћу онога што јеси. Ради вриједно оно што те испуњава.И сви који треба да буду у твом животу ће те наћи
и остаће уз тебе.

Монахиња Лариса

[причалица]

Никада не презири никога: ни кукавице, ни прљаве, ни пијане, ни оне који најгоре псују. Икона Божија (боголикост) је сачувана у свима њима, у дубини њиховога бића, и поред тога што је они најчешће нису ни свесни. Непријатељ човеков је тај који каља ту боголикост и затрпава је прљавштином.
Тешко је видети Икону Божију (боголикост) у онима који вам се ругају, који се јављају у обличју звери. Али, човек тим више мора да их сажаљева зато што су њихове душе унакажене, можда чак и неповратно, до степена вечне муке... О, како је тешко волети своје непријатеље.

Свети Гаврило Грузијски

[причалица]

Људско срце је, и поред свих својих хтења и настојања, најломљивија ствар. Волим те, а лако могу да те омрзнем. Мрзим те, а лако могу да се заљубим у тебе. Док те оптужујем, лако се може десити да схватим да си ти најбитнији човек на свету. Док те уздижем, шаљем те у пакао. Док говорим "постаћу свет", одмах могу да постанем сатана.

Старац Емилијан

[причалица]

Милостињу уистину даје онај који је даје од срца и са срцем које љуби. Уистину је милосрдан онај који са сваким од срца беседи, а не умом или устима, ко свакоме и од срца указује поштовање, ко проповеда реч Божију и служи од искреног срца и нелицемерно - једном речју, онај који је у стању да у свом срцу свакога пригрли и понесе својом љубављу, презирући све материјално, што се појављује као препрека за љубав између њега и ближњег - такав је, дакле, уистину милостив.

Свети Јован Кронштатски

[причалица]

Да ли желиш да победиш зло: смири се и не суди. Тада ћеш бити слободан.

Старац Арсеније Папачок