Бољи је један који чини вољу Господњу
него множина безбожника.
Св. Сава
Бољи је један који чини вољу Господњу
него множина безбожника.
Св. Сава
где си пошла с крмељиве очи
Савест је честица Бога у твом срцу.
Старац Гаврило
где си пошла с крмељиве очи
У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако.
Свети Старац Порфирије
где си пошла с крмељиве очи
Не постоји човек који не може да постане Светитељ, довољно је да је мало јунак, да има природности, мало људског у себи, мира, прихватања, дакле, да прихвата све што га сналази у животу, да не пада у агонију ни због било чега. Ни за себе, ни за Цркву ни за друштво ни за времена. Ми хришћани имамо разне помисли, и осећамо да се губимо, да смо у опасности. Али, да ли је Христос икад у опасности? Чак и док спава: управља таласе, и ковитлаце неба и откуцаје наших срца. Ако, дакле, не постанемо Светитељи, ништа нас не оправдава, јер свако може да постане. Један разбојник на крсту схватио је да је Христос Бог и, говорећи ,,сети ме се Господе у Царству Твоме" - ушао је први у Рај и постао Свети. Шта треба да постанемо ми који смо деца Божија од најранијег узраста?
Старац Емилијан Симонопетритски
где си пошла с крмељиве очи
„Садашње генерације, морају, да схвате једну ствар. А то је, да споменике, сјећање, неће вршити нико умјесто нас. Људи, ви који сте потомци жртава, не чекајте државу. Не чекајте неког другог, свако мало мјесто страдања мора мора да се обиљежи и то морате ви. Неће нико умјесто вас, тек када ви то урадите, доћи ће за вама и држава и друштво и сви други. Али све зависи искључиво о вама, јер ту су страдали ваши, наши, моји, дједови, баке, рођаци, пријатељи, и ми смо дужни да им подигнемо споменик, као што га подижемо на гробљу, споменике својим драгима и то нико не чини умјесто нас, тако исто на Бијелом потоку, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, гдје год је свака јама, она има да се обиљежи, има да се обиљежи у духу онога што је говорио владика Николај: „Срби прво да се не свете, јер онај ко се освети тај се не посвети. Срби да се поносе својим мученицима, и Срби цијелом свијету да објављују шта се збило са њиховим страдалницима, да се никада никоме то не понови.
Значи, сваки тај споменик има да испуни сва та три задатка. И тај споменик треба да буде мјесто помена, јер ти људи су убијени као православни Срби, ради Христовога знака на себи, ради печата Духа Светога и српскога имена, а не зато што су били идеолошки противници неког режима.“
Епископ пакрачко-славонски г. Јован
где си пошла с крмељиве очи
Данас смо на жалост, у многоме заборавили шта значи благослов Цркве, шта значи благослов владике, шта значи благослов свештеника, шта значи благослов игумана. Данашњи човек хоће непрестано да живи по својој вољи. Ја хоћу да учиним нешто само ако је по мојој вољи. Чим није, нећу, па макар то рекао патријарх, владика или било ко други. Па на који онда начин можемо да испуњавамо вољу Божију, ако желимо у свему непрестано да испуњавамо своју вољу? Самовоља и егоизам су трагедија данашњег човека и данашњег човечанства.
Епископ Зворничко-тузлански Фотије
где си пошла с крмељиве очи
Живи једноставно, по савести.
Памти да Господ увек све види, а на остало не обраћај пажњу.
Св. Анатолије Оптински
где си пошла с крмељиве очи
Суштина моје душе и сврха мог живота мора бити љубав.
Све друге ствари у животу, морају бити пролазне у односу на љубав.
Свети Јован Кроштатски
где си пошла с крмељиве очи
Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи.
Патријарх Павле
где си пошла с крмељиве очи
Када кажемо тужан сам, мислимо.. живим од задаха свога греха, свога самољубља, своје одвојености од Бога. Радост је пропаст туге! Жалост значи притисак, исцеђеност.
У души забринутог човека, срцу његовом, уму, мозгу и мислима, нема никакве животне силе. То је један увео, погођен човек.
Старац Емилијан
где си пошла с крмељиве очи
Сваки грех је рат против Бога.
Свети Јован Кронштатски
где си пошла с крмељиве очи
Веруј да све што нам се догађа до најмањих ситница бива по промислу Божијем, и тада ћеш без забуне и страха, подносити све што те снађе.
Ава Доротеј
где си пошла с крмељиве очи
Искушења су увек на корист када се подносе са трпљењем.
Архимандрит Јефрем Филотејски
где си пошла с крмељиве очи
Када сам завршио Московску Духовну семинарију и дошло је време да се женим и да размишљам о будућој парохији, - одлазио сам код свог свештеника у село. Мени се јако допадала та породица и сада ми се свиђа, као и тај свештеник који тамо служи до дан данас. Његова матушка (попадија, супруга свештеника прим. прев.) је врло смирена и кротка, и увек слуша свештеника, код ње је увек све чисто, увек скувано, она пева у цркви, и дели терет служења заједно са свештеником. Подиже и васпита четворо деце. Ето таква једна предивна породица.
Тада сам пришао свештенику и питам га: "Оче, а где сте Ви нашли себи такву матушку?"
Он одговара: "Ја је нисам тражио ".
Ја питам: "Како нисте тражили?"
Он одговара: "Ја сам њу од Бога измолио ".
Ја опет питам: "Оче, а како сте то њу од Бога измолили?" -
"Ето тако, - одговара, - кода сам посећивао храм – увек сам се молио: "Господе, пошаљи ми такву матушку, да буде помало нема, помало глува и помало слепа "...
И Господ ми је послао такву матушку! Ја нешто урадим погрешно - она се прави да ниште није приметила. Ја јој неки пут одсечно нешто кажем – а она се прави да ниште није чула. Ја јој приговарам – а она одговара: "Опрости ми оче! Исправићу се. Сад ће све да буде". А потом, свештеник ми прича: "Без обзира што ја понекад врло раздражен долазим из парохије, ја никад немам разлог да се њом посвађам! Ето, нас двоје смо проживели 30 година и ниједном се нисмо посвађали. Зато што матушка покрива све својом мудрошћу, а ја се од ње учим ". Сматрам да је вероватно то најважније да у породици будемо сви помало слепи, помало глуви помало неми како би смо лакше волели једно друго. А љубав помаже да се сачува мир, хармонија, и ето среће.
И тада ће свака породица бити дуготрајна, срећна а ја бих рекао - вечна.
Протојереј Алексије Ладигин.
где си пошла с крмељиве очи