Zanimljivosti iz zivota

[supermen*prvi]

V Turecku objevili 135 let starou ženu, ukázala rodný list

Věkem 135 let se prokázala stařenka z Turecka, když jí úřady přestaly posílat důchod. Halime Oldžajové žije v malé vesnici blízko Dijarbakíru na jihu Turecka. Podle rodného listu se narodila 1. července 1874. Pokud by toto datum bylo pravdivé, byla by nejstarším žijícím člověkem na světě vůbec.
Video


U turskoj pronadjena zena stara 135 godina
Sa 135 godina starosti pretstavila se starica u Turskoj kad su uredi prestali da joj salju penziju. Halima Oldzajova zivi u malom selu blizu Dijarbakira na jugu Turske. Prema krstenici rodila se 1.jula 1874. Ukoliko bi se taj datum pokazao kao istinit, bila bi najstariji zivi covek na svetu uopste.


Pogledajte video
http://www.novinky.cz/koktejl/185415...odny-list.html

[G]

Zagađen vazduh uzrokuje moždani udar

Medicinski stručnjaci su ustanovili dodatne zdravstvene rizike koje izaziva zagađenost vazduha i tvrde da je zavisnost planete od fosilnih goriva u najvećoj meri odgovorna za povećanje rizika od dobijanja srčanog napada i moždanog udara.



Lekari savetuju pacijentima koji imaju plućna i srčana obolenja da ostanu u zatvorenim prostorijama dok traju velike vrućine, preneo je Glas Amerike.


Doktorka Kausalija Pendijal preporučuje svojim pacijentima u Ričmondu, u Virdžiniji, da pre nego što izađu napolje provere indeks kvaliteta vazduha - odnosno procenu američke vlade koliko je vazduh zagađen.


"Ako je moguće izbegavajte aktivnosti na otvorenom prostoru, posebno sredinom dana i predveče", kaže dr Pendijal.


Naučna istraživanja u oblasti medicine, zajedno sa istraživanjima koje je sprovela američka Agencije za zaštitu prirodne sredine, potvrđuju snažnu vezu između zagađenosti vazduha, srčanih obolenja i moždanog udara.


"Pošto su kardiovaskularna oboljenja najveći uzročnik smrti na svetu, ne samo u zemljama u razvoju, već svuda, uloga koju zagađivači vazduha imaju u tome je ogromna i odražava se na ukupnu stopu smrtnosti u svetu", kaže dr Robert Bruk, specijalista kardiovaskularne medicine na univerzitetu Mičigen.


On dodaje da samo jedan do dva sata udisanja izduvnih gasova automobila u saobraćaju može da bude kobno.


"Tokom nekoliko godina izloženosti, rizik od razvijanja kardiovaskularnih oboljenja, srčanih napada, moždanih udara, otkazivanja srca, povećava se pet do deset puta u odnosu na to kada je izlaganje samo nekoliko sati", objašnjava dr Bruk.


Američko udruženje za borbu protiv bolesti srca preporučuje smanjenje vremena provedenog u saobraćajnim gužvama, trčanju tokom saobraćajnog špica, ili u blizini prometnih puteva, i bolji tretman za kardiovaskularne faktore rizika.

Izvor : Blic

[Sarmica]

Rane zacele, kosti srastu, bolesti prodju - sve su to poznata čuda našeg tela, navode naučnici i dodaju da se ipak ne zna zašto se ruka pomera sama od sebe, šta je kobno oko ponedeljka, koliko ćelija umre za minut...

Mnoge životinje mogu postići mnogo spektakularnije rezultate nego što to mi možemo tako, na primer, gušteri mogu regenerisati otkidane repove, morske zvezde i rakovi svoje krake, morski krastavci svoje utrobe.

Naučnici kažu da ni ljudi nisu loši u mnogim stvarima, kao što je na primer takozvana neposlušna ruka za koju se u stručnoj literaturi koristi naziv "Alien Hand syndrome", u prevodu "sindrom tudje ruke", koji je neobičan neurološki sindrom u kojem ruka bolesnika kao da ima vlastitu pamet.

Do toga dolazi zbog oštećenja srednje frontalne motorne regije mozga, i često je posledica operacije na mozgu, moždanog udara ili upale mozga. Bolesnik nema nikakvu kontrolu nad pokretima "tudje ruke", niti ima bilo kakvu svest o postupcima te ruke.

Osoba koja boluje od ovog stanja često se oseća nepovezano sa svojom rukom i ima osećaj kao da ruka nije njegova. S vremena na vreme, ruka može da radi kompleksne pokrete, kao što je otkopčavanje košulje, a da bolesnik toga nije svestan.

Nažalost, ne postoji nikakva poznata metoda lečenja ovog sindroma, ali se smatra da je najbolje da se ruci da neki predmet da se igra s njim da ne bi učinila ništa nažao svom vlasniku.

Stručnjaci ukazuju da se može živeti i bez velikog dela unutrašnjih organa, jer mada se možda čini krhkim, ljudsko telo je puno čvršće nego što mislimo.

Tako se, na primer, može živeti čak i nakon uklanjanja slezine, želuca, bubrega, jednog plućnog krila, 75 odsto jetre, 80 odsto creva i skoro svakog organa iz karlice i prepona.

Naučnici tvrde da je erekcija moguća i posle smrti, a za taj fenomen se koristi naziv "Angel lust", u prevodu "žudnja andjela".

Do takve erekcije dolazi kada muškarac umre u vertikalnom položaju ili s licem okrenutim prema dole, ako telo ostane u tom položaju.
Takodje se navodi da je infarkt češći ponedeljkom, na šta ukazuje desetogodišnje istraživanje u Škotskoj koje je pokazalo da 20 odsto ljudi više umre u ponedeljak, u poredjenju s bilo kojim drugim danom.

Smatra se kako je to posledica prekomernog konzumiranja alkohola tokom vikenda i stresa povezanog s novom radnom nedeljom.

Možda zvuči kao mnogo, ali 300.000 ćelija u telu umire svakog minuta, što je zapravo manje od 0,0001 odsto od ukupne količine ćelija koje se nadoknade u ljudskom telu svakog dana.

Odrasla osoba sastoji se od oko 100 biliona ćelija koje se stalno obnavljaju, a redovna nadoknada se odvija i na mikroskopskom nivou - menjamo ćelije koje čine naša creva svakih nekoliko dana, one koje čine našu bešiku svaka dva meseca i crvena krvna zrnca svaka četiri meseca.

Kada se dete rodi ima oko 300 kostiju, a kada dostigne zrelost ostaje samo 206, kažu lekari i dodaju da se to dogadja zato jer se male kosti s vremenom spoje i formiraju jače i veće kosti.

Možda izgleda krhko, ali kosu ne može uništiti ni hladnoća, ni promena klime, vode, druge sile prirode, a otporna je i na mnoge kiseline i korozivne hemikalije.

Čovek može da preživi bez hrane, ali ne i bez sna na šta ukazuje činjenica da prosečan čovek može da preživi mesec do dva bez hrane, samo na vodi, dok će samo nekoliko besanih noći kod čoveka prouzrokovati radikalne promene ličnosti.

Još jedan od fenomena ljudskog tela je philtrum - udubljenje izmedju nosa i gornje usne.

Dok današnji naučnici još uvek pokušavaju da otkriju čemu to udubljenje služi, osim za omogućavanje mnogo većeg opsega pokreta za gornju usnu, Stari Grci su smatrali da je to jedno od najuzbudljivijih mesta na ljudskom telu.


Izvor: srbijanet.rs

[Sarmica]

Izazivači glavobolje za koje niste znali

Svi znamo da koja čaša vina više ili nagomilan stres može da izazove glavobolju. Međutim, stručnjaci otkrivaju još pokretača bola u glavi, koji će vas verovatno iznenaditi.

Svakodnevne aktivnosti: hrana koju jedemo, način na koji vežbamo ili se doterujemo mogu da budu uzrok bola u glavi.

KAŠALJ
Kašalj i slične vrste naprezanja, kao što su kijanje ili duvanje nosa mogu da uzrokuju glavobolju. Oko jedan odsto glavobolja izaziva kašalj, a skloniji su im muškarci. Bol je oštar, probadajući, u predelu potiljka i obično traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Glavobolje izazvane kašljem često ukazuju na druge poremećaje kao što je Arnold - Čiari sindrom.

FRIZURA
Dok vam frizer pere kosu glava mora da bude zabačena unazad. Ovaj položaj može da izazove bol u glavi čak nekoliko dana posle posete frizeru. Sličan efekat ima pridržavanje telefonske slušalice ramenom ili sedenje na stolici bez naslona. Osim toga, čvrsto vezan konjski rep, kike i uske kape mogu da dovedu do bola u glavi.

TRČANJE NA TRACI
Trčanje na pokretnoj traci i slični fizički napori izazivaju oticanje krvnih sudova u vratu i glavi, što dovodi do svaranja pritiska na mozak. Jak bol počinje za nekoliko sekundi , a ove glavobolje se najčešće javljaju kod ljudi podložnih migrenama. Promena tipa vežbanja može da pomogne, na primer, umesto trčanja idite na plivanje.

ANKSIOZNOST
Ljudi sa niskim samopouzdanjem i anksiozne ličnosti imaju veću verovatnoću da pate od migrene, piše Dejli mejl. Ovakvi ljudi su podložniji stresu koji smanjuje nivo serotonina u mozgu. Nizak nivo ove hemikalije u mozgu, može da pokrene bol.

SENDVIČI SA ŠUNKOM
Postoji mnoštvo namirnica koje mogu da izazovu glavobolje ali šunka je u tome najuspešnija. Ona sadrži konzervans tiramin, koji povećava protok krvi u mozak i aktivira glavobolju. Bol u glavi izazvan aditivima u hrani obično se oseća sa obe strane glave. Osim šunke, tiramin sadrže i ostale dimljene, marinirane ili kisele namirnice, kao i sirevi, čokolade, mesne prerađevine, ananas i banane.

SEKS
Iako je glavobolja uobičajeni izgovor za izbegavanje seksa, ponekad seks zaista može da je izazove. Ova glavobolja javlja se uglavnom za vreme ili polse orgazma, a od nje pati 1,3 odsto ljudi, najviše muškarci. Manifestuje se kao uporan bol u zadnjem delu glave, a retko može da dovede i do hemoragičnog moždanog udara.

TOPLA KUPKA
Promena temperature izaziva promenu krvnog pritiska, što može da dovede do oštrog probadajućeg bola u predelu čela. Ova glavobolja retko traje duže od pet minuta, osim tople kupke može da je izazove i plivanje u veoma hladnoj vodi.

PUŠENJE
Možda trenutno ublaži nervozu, ali istovremeno dovodi do glavobolje. Nikotin izaziva smanjenje krvnih sudova u mozgu što može da izazove bol u glavi.

NEDOSTATAK SNA
Razdražljivost, nemogućnost da pravilno funkcionišete i loše pamćenje su najočiglednije posledice nedostatka sna. Međutim, naučnici su utvrdili da nedovoljno spavanje takođe izaziva glavobolje koje mogu da traju jedan sat ili čak ceo dan.

TOPLO VREME
Broj ljudi koji se lekaru jave sa bolom u glavi povećava se sa porastom temperature, bez obzira da li je u pitanju leto ili zima, tvrde stručnjaci.

SMEDIA.RS

[Sarmica]

Zamislite da u trudnoći možete pomoću samo jednog nalaza krvi da znate sve o DNK svoje bebe? Pretpostavlja se da ta slika otkriva ne samo medicinska stanja poput Daunovog sindroma, nego i boju očiju i visinu.


Znaćete kolike su šanse da vam dete bude gej, postane depresivno ili dobije Alchajmerovu bolest. Takve mogućnosti su i dalje predmet naučne fantastike, ali stručnjaci veruju da već idu u tom pravcu.

Skeniranje fetalne DNK iz krvi majke biće bez sumnje jedna od najvećih prednosti za buduću uspešniju prenatalnu negu. Međutim, u praksi može da izazove niz zakonskih, etičkih i društvenih izazova.

„Značajno može promeniti način na koji se ljudi susreću sa trudnoćom i potomstvom“, objašnjava Marsi Damovski iz Ventra za genetiku i društvo u Berkliju (Kalifornija, SAD). Ona se pita da li bi roditelji i dalje bili toliko posvećeni održavanju trudnoće, ako rezultati testova ne pokažu da je fetus „dovoljno dobar“ da bi bio rođen.

A šta je to „dovoljno dobro“? Damovska i njene kolege brinu o tome kako će parovi u budućnosti razumeti takvu poplavu informacija i na kraju krajeva, koliko ih treba otkriti.

DNK fetusa odavno je podložan promenama putem medicinskih procedura, uz izuzetno mali rizik od pobačaja. Međutim, analize krvi su oslobođene i od najmanjeg rizika, što znači da će više žena biti zainteresovano da sazna koliko će njihovo buduće dete biti podložno bolestima.

Budući da će takve informacije moći da dobiju veoma rano, imaće mogućnost da abortiraju pre nego što se rezultati testiranja pokažu i u praksi.

Okidač za novu diskusiju je objavljivanje preliminarnih rezultata istraživanja čiji je cilj bio rekonstrukcija bebine genetske slike tako što će uzeti fragmente DNK fetusa iz majčinog krvotoka. Ta mogućnost uz rapidan pad cene analize DNK otvara vrata sumnjičavosti prema nečijem „genetskom kvalitetu“.

Za pet do deset godina lekari će moći da testiraju DNK na 100 do 200 bolesti i otklone mnoge od njih. Prenatalno testiranje će dati mnogo više informacija o genetici deteta u ruke mnogo više roditelja.

To saznanje ima svoju tamnu stranu: koliko je neko u stanju da ponese odgovornosti i podvrgne nerođeno dete genetskom inženjeringu? Ako se dete rodi sa stanjem koje je trebalo da bude ranije primećeno, taj rezultat više neće biti smatran nečim što vam se desilo, nego nečim za šta ste krivi ili ste bar učestvovali u tome.

To je veliki teret koji se stavlja na leđa roditelja. Takođe, u budućnosti će biti moguće otkriti i gene koji se ne odnose samo na pretnje po zdravlje. Recimo, znaće se koliko dete ima šanse da bude gej.

Onda će se novo pitanje postaviti čovečanstvu, a to je: kakve varijacije u ljudskom postojanju mogu da postoje i koliko će se one tolerisati. Na osnovu čega će se tada žene odlučivati na abortus? Da li će uopšte biti svesne zašto čine takav korak i da imaju alternativu?

Na društvenom nivou lako se može desiti da se prenatalna dijagnoza vidi kao “lek” za bolesti tako što će se abortirati fetusi koji ih nose. Jedno je sigurno – kada se otvori Pandorina kutija DNK prenatalne analize, biće je veoma teško zatvoriti.

IZVOR

[Sarmica]

Mlečni zubi kao izvor matičnih ćelija

Naši stručnjaci sa Instituta za medicinska istraživanja utvrdili su da je čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava alternativa ćelijama iz krvi pupčanika.

Mlečni zubi su posebno interesantni jer se ćelije mogu prikupiti i obraditi do 12. godine deteta, tačnije do smene sa trajnim zubima, pri čemu je postupak dobijanja jednostavan, bezbolan i neinvanzivan, piše "Blic".

Čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava je alternativa ćelijama iz krvi pupčanika. Do ovog saznanja došli su stručnjaci iz Srbije u okviru projekta "Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija" koji se obavlja u Laboratoriji za eksperimentalnu hematologiju i matične ćelije Instituta za medicinska istraživanja.

Dr Nebojša Nikolić je u okviru svog doktorskog rada usvojio protokol za izolaciju i ekspenziju matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba i uspešno iz njih dobio koštano, hrskavičavo, masno i mišićno tkivo. Dr Nikolić kaže da bi se lako moglo dogoditi da se stomatologija nađe u epicentru zbivanja vezanih za matične ćelije.

"Niko nije mogao ni da pretpostavi da će se od pronalaska matičnih ćelija iz pulpe zuba 2000. za samo nekoliko godina u Japanu sintetisati ceo zub, prvi kompletan i funkcionalan organ sintetisan tkivnim inženjeringom. Čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava je alternativa ćelijama iz krvi pupčanika", objašnjava za "Blic" dr Nikolić.

Doktor ističe da je uspešno izvršeno izdvajanje mlečnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba u ćelije nervnog tkiva, srčani mišić, tkivo jetre, krvne sudove, u pravcu koštano-zglobnog sistema, a najnovija istraživanja pokazala su i mogućnost dobijanja ćelija pankreasa iz ćelija pulpe, što daje nadu pacijentima obolelim od dijabetesa.

Izolovanjem matičnih ćelija iz humanih tkiva koja se inače odbacuju nakon medicinskih intervencija, kao što su periferna krv, vezivno tkivo pupčane vrpce, zubna pulpa i masno tkivo, izbegavaju se invanzivne hirurške intervencije neophodne za kolekciju matičnih ćelija iz drugih tkiva. Nakon izolacije i umnožavanja, ćelije se dalje ispituju s ciljem da dođemo do novih saznanja o njihovoj ulozi i terapeutskom potencijalu, kaže dr Diana Bugarski, rukovodilac projekta "Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija".

"Najveća očekivanja od potencijalne primene matičnih ćelija postoje u regenerativnoj medicini, za regeneraciju obolelih i oštećenih tkiva, za transplantaciju ćelija, kod različitih neuroloških poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kod infarkta miokarda, reumatoloških oboljenja i dijabetesa tipa 1. No, smatram da naučnici, istraživači, lekari i svi profesionalci u zdravstvenom sistemu moraju temi terapeutskih mogućnosti matičnih ćelija pristupati vrlo oprezno, jer još uvek postoji niz pitanja koja nisu dovoljno ispitana", kaže dr Bugarski za "Blic".

Istraživanja vezana za matične ćelije na Institutu počela su još šezdesetih godina prošlog veka kada su otkrivene matične ćelije hematopoeze, odnosno matične ćelije iz kojih nastaju sve zrele, funkcionalne ćelije krvi. Transplantacija ovih ćelija, najčešće izolovanih iz koštane srži i periferne krvi, već dugi niz godina uspešno se koristi u lečenju određenih oblika hematoloških i drugih maligniteta, anemija i pojedinih bolesti imunog sistema. Jedna od prvih transplantacija koštane srži, kaže dr Bugarski, obavljena je '70. godina prošlog veka u Francuskoj upravo na naučnicima iz Srbije koji su bili ozračeni u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.

Početni uspesi u korišćenju matičnih ćelija intenzivirali su dalja istraživanja usmerena ka novim terapijskim postupcima.

Vrste matičnih ćelija

Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije koje mogu da se dele tokom dugog perioda, da samoobnavljaju sopstvenu populaciju i, pod određenim uslovima, da se diferenciraju i da proizvode specijalizovane, zrele ćelije tela.

embrionalne - iz embriona u ranim stadijumima razvoja
fetalne - iz tkiva fetusa (nakon abortusa)
umbilikalne - iz krvi i pihtijastog vezivnog tkiva pupčane vrpce nakon porođaja
adultne - iz mnogih tkiva odraslog organizma

Izvor:Mondo

[Sarmica]

Uticaj hormona rasta na rak i dijabetes

Međunarodna grupa naučnika utvrdila je nepostojanje ili skoro potpuno odsustvo, slučajeva raka i dijabetesa kod stanovnika Ekvadora koji su nižeg rasta.

Taj nizak rast stanovnika Ekvadora se pripisuje Laronovom sindromu, kongenitalnom oboljenju koje ne omogućava organizmu korišćenje hormona rasta.

Naučnici su, međutim, hteli više da saznaju o uticaju hormona rasta na pojavu raka i dijabetesa, tako da su istraživanje sprovodili 22 godine poredeći 22 stanovnika Ekvadora nižeg rasta, kao i njihove porodice, sa 1.600 osoba normalne visine.

Među osobama nižeg rasta nije registrovan nijedan slučaj dijabetesa, a samo jedan slučaj raka koji je potom saniran.

Kod osoba iz grupe viših (normalne visine), 17 odsto je bilo obolelo od raka, a pet odsto od dijabetesa.

Članovi grupe nižih osoba, međutim, nisu živeli duže u odnosu na one iz grupe osoba normalne visine jer je među njima bio prisutan veći broj problema u vezi sa korišćenjem narkotika i alkohola.

[Sarmica]

Brzo hodaš? Doživećeš stotu!

Naučnici kažu da su oni koji brzo hodaju zdraviji od "sporaća", kao i da će, najverovatnije, doživeti duboku starost.

Nema baš mnogo ljudi kojima se bliži stota, a da i dalje voze automobil. Mazerin Vingejt je jedan od njih. Vid mu je i dalje oštar, ali to nije sve. On i dalje šest dana nedeljno dolazi na posao u državi Merilend.

Vingejt je i Pošti počeo da radi kao higijeničar, kada mu je bilo 60, a i danas se može videti kako besprekorno održava čistoću u tim prostorijama. Vingejt kaže da nema ozbiljnih zdravstvenih problema.

"Treba se kretati, što vište", kaže on.

Doktor Nil Bakholc iz američkog Nacionalnog instituta za starenje, kaže da je sve duži život postao "zabrinjavajuća stvar za vlade širom sveta".

"Populacija starijih ljudi, ne samo u SAD, već svuda u svetu, sve je veća. I zapravo najbrže rastuća grupa u SAD su osobe iznad 85 godina", navodi on.

Najnovija studija pokazala je vezu između brzog hodanja i očekivanog trajanja životnog veka. Istraživači su u studiji proučavali brzinu hodanja i druge zdravstvene faktore kod skoro 35 hiljada starijih odraslih osoba. Oni su pratili učesnike studije i do 20 godina.

Doktor Stefani Studenski sa Univerziteta Pitsburg predvodila je studiju.

"U svakoj populaciji, bez obzira na godine, pol i zdravstveno stanje, postoji jaka veza između brzine hodanja i opstanka. Brzina vašeg hodanja je odraz toga koliko dobro funkcionišu sistemi u vašem telu", ističe ona.

Određivanjem brzine hodanja i upotrebom grafikona za dugovečnost, lekari mogu da pruže bolju negu za svoje pacijente. Na primer, većina lekara ne kontroliše pacijente starije od 70 godina na rak prostate.

Ali, ako je osoba inače zdrava i očekuje se da će živeti narednih deset godina, može da ima koristi od takve kontrole. Za one koji su manje zdravi, ljekari mogu da traže načine za poboljšanje njihovog zdravlja i kvaliteta života.

Doktor Studenski, međutim, kaže da grafikoni, iako dobri, nisu uviek pokazatelji dogovečnosti. Neki ljudi koji su zdravi, jednostavno više vole da hodaju polako.

Izvor: Mondo

[Cruz]

Najdlakavije sestre na svetu sanjaju o udaji i trajnoj depilaciji

Tri sestre iz malog indijskog sela u blizini Pune, Savita (23), Moniša (18) i Savitri Sangali (16), pogođene su retkom mutacijom koja se javlja jednom u milijardu slučajeva i poznata je kao sindrom vukodlaka, odnosno "hypertrichosis universalis" - a ogleda se u tome što je osoba od glave do pete prekrivena gustim dlakama.

Mutacija kakvu imaju Savita, Moniša i Savitri dešava se jednom u milijardu slučajeva.

Sve tri su ovu neobičnu mutaciju nasledile od oca, s kojim je njihova majka Anita (40) kao 12-godišnja devojčica sklopila ugovoreni brak. Muža koji je 2007. preminuo pre venčanja nikada nije videla, a sve do rođenja prve ćerke nija bila svesna da takvo stanje može biti nasledno i šta ono zapravo znači, pogotovo za ženu u tradicionalnom indijskom društvu.

Devojke nastoje da svoje stanje koliko-toliko drže pod kontrolom specijalnim kremama i sanjaju o danu kada će sebi moći da priušte trajnu lasersku depilaciju. Posle toga se, kao i većina njihovih vršnjakinja, nadaju udaji i normalnom životu.

Sestre samo žele normalan život

Njihova majka se očajnički trudi da im obezbedi novac za lasersku intervenciju, ali za to bi svakoj od njih bilo potrebno oko 5.000 evra, što je za udovicu u malom selu, sa još tri ćerke koje nisu pogođene mutacijom, ogromna suma, pa se nadaju pomoći dobročinitelja.

U tome bi trebalo da im pomogne i dokumentani film koji je o ovoj porodici nedavno snimljen.

Hipertrihoza univerzalis je oblik genetske mutacije kod koje ćelije koje normalno isključuju rast dlake na neuobičajenim mestima, kao što su očni kapci i čelo, ostaju neaktivne, što izaziva abnormalan rast malja po celom licu i telu.

Izvor: Blic Online

[paculjkica]

Sve što znate o hladnoći je POGREŠNO!


1. Alkohol vas neće ugrejati



Možda će vam to zvučati malo čudno ali alkoholna pića zapravo smanjuju temperaturu tela. Uz to povećavaju rizik od hipotermije. Ipak, vama će se učiniti da vam je toplije zato što alkohol širi krvne sudove a krv šalje van jezgra tela u pravcu kože. Ali taj efekat je samo privremen i zapravo će otežati vašem telu da se samo ugreje.

2. Ali zato đumbir pomaže



Ali zato kolačići sa đumbirom zaista mogu da vam pomognu da se ugrejete. Dokazano je da oni zaista pozitivno utiču na povećanje temperature tela, baš kao i ljute papričice.

3. Usamljenost takođe hladi



Naučnici sa Univerziteta Toronto su dokazali da nedostatak društvenih veza itekako može da utiče i na fizičke simptome. Tako će usamljeni ljudi osećati veću hladnoću u odnosu na one koji su okruženi prijateljima.


4. Ni topla pića nisu dobra

Evo još jednog iznenađenja. Kada pijemo vreo čaj ili kuvano vino, receptori na jeziku šalju mozgu informaciju da stiže nešto vrelo i da bi trebalo da se preventivno znojimo da ne bi došlo do pregrevanja organizma. A to će vas samo rashladiti. Zapravo, trebalo bi da popijete nešto hladno da biste rekli organizmu da se ugreje.

5. Od hladnoće se nećete prehladiti



Moramo da vas razočaramo, ali ako se smrznete to neće učiniti da se i prehladite. Ne postoji ni jedan dokaz da izloženost hladnoći može da utiče na to da se prehladite Zapravo, stvar je u tome što zimi provodite više vremena unutra pa se virusi mnogo lakše šire.


6. Cipela glavu čuva

Kapa glavu pokriva, cipela je čuva. Naš narod je ipak bio u pravu. Dokazano je da preko glave gubimo samo oko 7 posto toplote. Neki stručnjaci su tvrdili da najviše toplote zapravo gubimo na taj način ali to se ispostavilo kao netačno. Ali dobre cipele su itekako važne za vaše zdravlje.

7. Žene i muškarci



Dokazano je da muškarci i žene različito osećaju hladnoću. Muškarci imaju više mišića pa i lakše zagrevaju telo. Takođe, ženama su ruke po pravilu bile hladnije.

8. Kakvo vam je poreklo?



Zanimljivo ali ljudi sa severa su bolje prilagođeni zimi. Kod njih su otkrivene genetske mutacije koje olakšavaju boravak na hladnoći. Dakle, ako su vam preci sa severa lakše ćete podneti hladno vreme.


9. Bela je najtoplija boja



Na kraju trebalo bi da znate da je bela odeća najbolja preko zime. Upravo ta boja reflektuje toplotu, pa će se ona koju pravi vaše telo vraćati ka vama. A to će vas čuvati zagrejanim. Crna će naravno imati sasvim suprotan efekat.


http://www.dominomagazin.com/article...ref_map=%5B%5D

[paculjkica]

Pogledajte boju na dnu ambalaže

Mnogi ljudi ne vide koliko hemikalija unose u svoje telo kroz hranu, šminku, sapun i pastu za zube. Da li ste vi oprezni kada koristite svakodnevne proizvode?

Tako se na pastama za zube nalaze obeležja koja govore kakva je ona i od čega je zapravo napravljena.

Obeležja ili takozvani markeri su uglavnom neprimetni, ali obratite pažnju na dno pakovanja gde se nalaze kvadratići koji su popunjeni nekom bojom.

Boja zavisi od kompanije i proizvoda koji koristite.

Zeleni kvadrat – Čist prirodan proizvod.
Plavi kvadrat – Prirodan sa medicinskim preparatima.
Crveni kvadrat – Prirodan sa hemikalijama.
Crni kvadrat – Napravljen isključivo od hemikalija.

Sledeći put kada budete kupovali neki proizvod dobro pogledajte u marker na dnu.




24sata.rs

[DaDole]

Jeste li znali da se upravo u crijevima stvara naš imunitet i da bez zdrave probave nema istinskog zdravlja?
Velik broj ljudi muči se s viškom kilograma, kroničnom boli i umorom, alergijama, srčanim bolestima, učestalim upalama i infekcijama, autoimunim poremećajima i depresijom.
Provode se brojne pretrage i uzimaju lijekovi, a zaboravlja se da su upravo oštećena crijeva uzrok mnogih tegoba učestalih u suvremenom svijetu. Dr. Junger predstavlja svoj revolucionarni program opisan u knjizi "Zdrava probava", koji je ciljano osmišljen za popravljanje crijeva.
Pravilno kombiniranje namirnica u sklopu jednostavnih i ukusnih recepata, otkrivanje potencijalnih prehrambenih alergena i korištenje određenih dodataka prehrani bit će iznimno korisno za svakoga, bilo da se želi izliječiti, sačuvati zdravlje ili osnažiti imunitet.
Dr. Junger priznati je kardiolog i autor svjetskog bestselera "Clean", knjige u kojoj se bavio detoksikacijom. Posvetio se holističkom pristupu zdravlju te se dodatno obrazovao na području funkcionalne i integrativne medicine.