Sa one strane Drine

[DaDole]

Kampovanje na Drini

Drina je jedan od glavnih simbola Bosne.
Ljudi ili puše sarajevsku Drinu ili se na njoj kupaju, idu na one raftinge . A neki i kampuju.
Ako te pozovu na kampovanje nemoj da očekujes pastrmke koje ti upadaju u krilo, cvrkutanje ptičica i opušten roštilj uz vinjakpivadu.
Na Drini očekuj da ćeš spavati na kamenjaru, a da te svako jutro bude šverceri. Prvo prevoze 10 Kineza, onda ide tura od 10 krava. I tako nekoliko puta. A granična policija isto tako učestvuje u švercu, pa kad krenu prema vašem šatoru nemoj da bežiš, nego kad vas pitaju:

-Momci, ništa niste videli, je l tako?

Vi odgovorite jednostavno:

-Ma jok brate, svi smo mi pomalo Saša Matić, hehehe.

[DaDole]

ako te ikada zovnu na slavu u deo Bosne koji je nekada pripadao Krajini,ebao si ježa.
Pokušaj da slažeš kako ti je baš danas drugar javio da mu je baku zgazila četeres sedmica na Slaviji, pa moraš hitno u Beograd na saranu, bila dobra baka ko lebac.
Ako ti pak ne poveruju I budeš morao da ostaneš kod Krajišnika na slavi, možemo samo da izjavimo saučešće tvojoj jetri.
-Dobrodošo, kod nas je običaj da se popiju tri rakije sa vrata. Kad popiješ tri rakijice sa vrata, to je tek početak.
-Kod nas je običaj da na pragu dnevnog boravka popiješ tri rakijice da vidimo hoćeš li sedeti sa muškarcima ili sa ženama.
Ti po inerciji biraš da sediš sa muškarcima (što nije pederski čin u ovom slučaju), piješ još tri rakijice i tu si gotov. Za stolom ćeš popiti još tri dok kum nazdravi i dalje…
Pa ne sećam se šta je bilo dalje kad sam ja bio kod Krajišnika na slavi.

[DaDole]

Hrane i igara

E ovde bi mogao malo da skokneš do Sarajeva. Uživis se u priču maksimalno, šetaš Baš-čaršijom, dobaciš tu i tamo “Đes’ ba, š’a ima” i “Hoćemo li jaranit?” Odeš naručiš “pive”, pojedeš po kila cevapa i malo u obilazak. Onda opet ogladniš, uđeš u rendom pekaru i napraviš kiks:
-Imal’ vrucine, hehe? Ko će ovo dobit’ večeras, Željo ili Sarajevo? Joooj, kakav je onaj Hase igrač bio…
– Dečko, kosa mi je možda skupljena u punđu, ali vidiš ove dve izbočine na majici? To su SISE, što automatski znači da me fudbal ne interesuje. Izvoli?
– Jaoo, pa ne znammm….Dajte mi jedan burek…

Ovde ona već kreće da pakuje nešto,ti ne kapiraš i da bi je preduhitrio kažeš:

- Sa sirom!

Vreme staje. Prodavačica u neverici ispušta sve na pod i počinje da plače. Dolazi kantonalna, federalna, lokalna, specijalna, FBI, CIA, SIPA i sve ostale policije koje imaju tamo. Uvreda svih uvreda. Pitaš se šta? Upamti:

BUREK JE SAMO SA MESOM!!!

[DaDole]

Muvanje riba

Kao pravi Tarzan ako ideš u Bosnu logično je da piješ i pričaš kako je bilo super “prije rata”. A kad piješ onda i ribe muvaš. To je jedna od opasnih rabota koja može ostaviti trajne posledice po tebe.
Da ti pomognemo, najviše šansi da umočiš su ti u Banja Luci.
I ribe su generalno okej, prospi im priču da si iz Beograda, a kad puste “čke beogradske” nemoj da kenjaš kako je to izlapelo, nego kao gazda Paja njiši kukovima i vataj za dupeta. U Banja Luci je odnos takav da dolazi 7 žena na jednog muškarca.
Ako se, pak, nalaziš u Trebinju, taj broj se ne menja, samo što je u ovom slučaju 7 ljutih rođaka na jednog muškarca koji muva njihovu sestru. Upamti šta je bitno da ne pomešaš:

1. Nisi došao da preuzmeš posao “sa kolima”.

2. Trebinje nije vukojebina u sred kamenjara nego jedan prelep grad, sjajan spoj tradicionalnog i romantičnog…i tu stani, o romantici nemoj previše da kenjaš, pomislice ljudi da si plači*****, jebo te “ranjeni orao”.

3. Jovan Dučić nije konzervativan, već genije koji je predvideo sve i najbolje opisao.

4. Vladika Grigorije nije bogati pop koji vozi crni audi, nego jedan fini vladika koji se druži sa narodom, igra basket, mice, domine i uno. Jebo helikopter, to danas može svako da kupi.

Sad kad si ih kupio, možeš da muvaš njihovu sestru. I nemoj da očekuješ od nje tokom razgovora da zna zašto je Šopenhauer mrzeo žene odmah opleti i budi direktan:

-Mala, dobra si ko puce, ne bih imao ništa protiv da mi takva devojka decu vaspitava, denu priđi da te poljubim.
Ako pristane, pristane, ako ne ideš dalje, jedna mora pristati. Takozvani sistem jedna od sto.

[DaDole]

Pecanje

U Bosni kad te zovnu na pecanje nemoj da nosiš štap, plovak i mamac. Pa nisi iz Holandije. Zaboravi sva ona smaranja od 5 ujutru da bi uhvatio 2 ribe, a onda godinama lagao da je to bila “starac i more” borba. Bosanci su pametni, a pre svaga praktični ljudi. Pecaju tako što skinu zavesu, dvojica zagaze u seosku reku i rašire zavesu u vodi, a dvojica 300 metara ispod bacaju dinamit. Em je brže, em se više ribe navata.

-Kako je bilo na pecanju?
-Super, Tihi i Prle bi nam pozavideli na diverzantskim sposobnostima. Da nam da neko marku za po svaku upecanu, imali bi, paaa…mnogo maraka.

[DaDole]

„Kad je obnovljen Stari most, porastao je interes za turizam jer je to danas zlatna koka.
Ljudi su prihvatili obaveze da nauče jezike, pogotovo engleski.
Zamislite sad jednog unuka koji dolazi uvečer u kuću svojih starih i vidi da nena u vrh sobe sjedi sama i pita je:
Zašto sjediš sama? -
I otac i matera su ti na tom kursu engleskog.
– A gdje dedo? –
I on ide na te večernje kurseve engleskog.
– A dobro neno, šta su rekli kad se vraćaju? – I don't know?“ - ovako je Mostarac Džemal Raljević, novinar i publicista, ispričao jednu mostrasku lisku.

[DaDole]

Nemoralna ponuda

Odmah je nazvala njegovu ženu i predložila joj nešto (ne)moguće: – Htjela ti priznat’ to sebi ili ne, on nam se švalera. I meni i tebi. Nego, imam ja jedan prijedlog: da mi pristanemo jedna na drugu i da se držimo zajedno. Jedino tako mu možemo dohakat’

Šta ženska glava može smislit’ to ne može ni ordija Gandalfove družine. Pogotovo ako se i srcem i plućima i velikim grudima žena bori za svog čovjeka. Nema tu pravila. Za takve žene cilj opravdava sredstvo. K'o da su na Makijaveliju odrasle, a ne na Esmeraldi. Doduše, ima tu mnogo sličnosti – filozof teoretiše, a sapuničari teoriju provode u djelo i prikazuju širokim narodnim masama. I onda eto ti tu i belaja.
Tako se u jednoj našoj kući danima ne smiruje belaj. Sve je krenulo od obične švalerancije. Kažem obične, jer preljuba više nije vijest ni za ukućane, a kamoli za mahalu
On je posljednji mačo muškarac u Bosni. Nema mu se šta prigovorit’. Zna oseknut’ kad treba, a bogme i biti nježan kao pamuk kad je vrijeme za to. Čovjek bez tetovaže. Kažem vam, pravi mačo. Ne mora se on crtat’ da bi žene u njemu vidjele da na muško miriše. Nije kakav ljepotan, ali ima gard jastreba u čijim kandžama bi svaka žena voljela da se nađe. Uz to, on je sposoban da iz kamena vodu izvuče. Podmiruje sve – sestri plaća školovanje u Italiji, roditelje gotivi van tako, rođake poupošljav'o u svojoj firmi, a ženu i djecu pazi, donosi, filuje svim i svačim. E, takav, još u svojim najboljim četrdesetim, meta je za ove mačiće koji bi uza se solventnog zaštitnika. I pošto je samo pet posto muškaraca monogamno, a u tu kategoriju ne spada ovaj naš mačo, uplovio je u zabranjene vode.

[DaDole]

Spopala ga je jedna studentica iz Jajca, prava krasotica, dobra k'o svaka prijestupna godina. I odlučila da bude samo njen. Njemu je godilo da bude pažen i mažen na dvije strane. Prijalo mu sve to k'o svježa janjetina vuku. Kupio je on maloj stan u Jajcu, koje je bilo njihovo ljubavno gnijezdašce. Naravno, za svoju ženu bio je na službenom putu. Iako je mačo, nije mogo predvidjeti žensku prirodu. Ova se njegova Jajčanka u jednom trenutku uplašila da bi mogla izgubit’ svoga donatora koji joj je izobećav'o kule i gradove, polja i doline, djeveruše i svadbena zvona. Kako se još nije rastavio od žene, a bili su već dvije godine u tajnoj vezi, ona je pribjegla lukavstvu i dok je spav'o uzela mu mobilni, prošarala po imeniku, našla broj njegove žene i zapisala. Kad je ovaj izaš'o, serbez je nazvala i predstavila se:
- Ovdje Lela. Ako nisi saznala za mene dosad, sad znaj – ja sam ljubav njegovog života. Evo upravo je izišao iz stana koji mi je kupio. Pitaj ga, nazovi, provjeri.

[DaDole]

I spustila je slušalicu dok se žena još nije ni uhavizala. Pošto ni njegova žena nije bila frajer nego zafrkana treba namazana svim bojama, znala je šta joj valja činit’. Šutjeti i čekati pravi momenat da ga vrati na pravi kolosijek.
Ali, mačić iz Jajca se nije smiriv'o. Osjetila je da se mačo hladi i da mora naći načina da ga zadrži uza se. Glumila je ljubomorne scene, priređivala mu razne seksi igrice, osvajala ga mladošću i ljepotom. Ipak, on je sve rjeđe dolazio. I sve manje su se čuli telefonom. A nije išao ni kući. I uskoro joj je neko dohaberio da je ovaj naš posljednji mačo našao novu “crkvu u kojoj će se Bogu molit'”.
Ova nije časila ni časa. Odmah je nazvala njegovu ženu i predložila joj nešto (ne)moguće:
- Lela je opet. Ne prekidaj vezu. Htjela ti priznat’ to sebi ili ne, on nam se švalera. I meni i tebi. Ti si znala ako nije s tobom da je sa mnom i bila si mirna. E odsad više nisi. Ni ti ni ja. Nego imam ja jedan prijedlog: Da mi pristanemo jedna na drugu i da se držimo zajedno. Jedino tako mu možemo dohakat’. Znat ćemo ako nije s jednom ili s drugom da je kod treće. A u tom slučaju mu se crno piše. Je l’ tako da je ovaj moj prijedlog razuman?
Žena joj je spustila slušalicu uz komentar sebi u njedra: Nije valjda da će mene snaći onaj vic kad Mujo Fati prizna da ima švalerku i pokaže je a onda pokaže i Suljinu, a očajna Fata na to pobjednički kaže: Vala Mujo, naša je ljepša!

[DaDole]

Tu noć su prespavali ona i muž zajedno, jer je bila subota, i njemu je u nedjeljno jutro zapišt'o mobitel. Poruka.
- Hajde, Kazanova, vidi ko je. Odgovori slobodno toj ludači.
On se na mačistički način otres'o žene, ali samo nakratko. Žena je otišla da svekra i svekrve, sve im ispričala i rekla da je naumila da se rastavi i da će mu pola firme uzeti, jer joj pripada po zakonu, stan i vikendicu, novo auto i pola love s računa u bankama. I da će ga ova malo duža avantura koštat’ još i blama.
- Čaršija će mu se smijati iza leđa, ne zvala se ja Minka! – priprijetila je.
Njegovi su je odmah podržali. On se nije posebno branio, jer se već kutaris'o one jajačke ponuđašice kao i one treće koja se u međuvremenu pojavila. A i ženu je shvatio ozbiljno.
Ljubavnik u njemu se malo primirio. Ali, jedna ga misao nikako ne popušta: Šta ove žene više hoće od mene?!

[DaDole]

Ćuna (k)od doktora

Kako današnje moderno muško živi, nije ni čudo što mu spermići brzo bajate. Pa mi se ni popiškit više ne možemo kako treba. Evo ja, naprimjer, potrčim samo kad me žiranti ganjaju… Za mene je meso najbolji čovjekov prijatelj. Kažu, jedi travu. Jedi je ti, šta u njoj ima – vitamina č i ć!

Priča mi nekidan jaran, dobar mi drug iz mahale, da je non-stop pod pritiskom. Kakvim – pitam ga. A on krenuo nezaustavljivo:
- Ne znam šta je ovo danas, svako drugo muško ide pregledat’ ćunu. Mislim te punoglavce. Bruka, majke mi. Zna se da nije do nas. Nikad nije bilo. Pa jedan moj jaran nahod'o se k'o beba u dupku, vodali ga k'o labradora, trč vamo – trč tamo. Te popiški se u ovu flašicu, pojedi ovu hapicu, baci ga u ovu bočicu… Čovjek lud – vadi ga kad god ko uspita kako je… Obuci se, jarane, pusti me na miru. Znam kako izgleda. Ma, strava u ulici podhrastova, bože sačuvaj. I, šta – naravno, nije do njega. Kako će i bit'?! I ja sam mog'o proć’ slično, nego pametna je ova glava (kucne se u glavu), neće mene žensko zafrkavat’.

[DaDole]

Oženio se ja, sve fino, plavka duge kose, medicinska sestra. Ja i sad kad se sjetim, glava mi k'o u mačka, a mačka su zvali glavonja. Joj, kako je njoj stajala ona uniforma, ona kad dođe kući počne se presvlačit’. Kažem joj ja: Šta si to pošla? Ona je i u kući vazda bila u bijelom mantilu. I dogovorili se mi da nemamo djece neko vrijeme, hajd’ da se izhojcamo. I stara moja živjela s nama, šta fali – sve nam skuhano, sređeno, oprano. Stara je moja, nije što je moja, majke mi, pravo svjetska žena. Ona je nas kad krenemo u čaršiju vazda brižno majčinski savjetovala: Pripazite djeco da vam ko šta ne stavi u piće! I fakat niko nikad nije. Vazda morali sami kupit'! Ma pazila nas naša stara k'o malo vode na dlanu.
Sve do jednom. Ja doš'o kući s posla, vidim stara se nešto uzjogunila, nešto tersa, puhće. Pitam je ja šta je, majko. A ona me ošinu očima k'o britkom sabljom i procijedi kroz zube:
- Ništa.
Uvijek sam se pito što žensko – bez obzira je l’ ti majka, sestra, žena, kćerka, djevojka – samo da je femininum, na sasvim suptilno pitanje: Oprosti (zarez), šta ti je (upitnik), kaže: Ništaaaa!!! Evo nagradnog pitanja i za tebe Indira.
Ovi idu istraživat’ Mjesec, istražite žene!
I poslije 100 puta, šta ti je, mati se raskravi.

Šta ti misliš, da sam ja vama sluškinja?! Nisam ja ovdje došla vas dvorit', ja sam došla da začujem kakav dječiji plač u ovoj kući? Hoće li ova tvoja rađat', il’ neće?! Ako neće, odoh ja svojoj kući.
Hoće, majko, ne idi nikud, pomrijet ćemo. I ja šta ću – poradim na tome. Prođe mjesec, ništa. Ja opet u sobu, nismo mi izlazili nikako. Mati ponekad uđe, donese nam juhicu. A mi k'o isposnici. Kad ono – opet ništa. Uzmem ja bolovanje. I ostanem šest mjeseci na bolovanju. Ono opet ništa. Nisam znao šta ću. Izaš'o u avliju, hod'o k'o Baltazar tamo-vamo, tamo-vamo. I skontam: Kako će bit', kad se za ovih dvije-tri godine nagutala onih antiprotivnih bejbi pilula. Kad je god vidim, ona nešto guta – bobe za hormone, steroide, hemoroide… Puna treba medicine i otrova. I ja je fino zovnem i kažem joj:
- Jaranice, ja moram na pos'o, ostat ću bez posla, a ti otiđi kod nekog doktora nek’ ti to dole nešto prespoji. Vidiš da ti nije uredu. Kaže ona: uredu. I nije prošlo nekoliko dana kad eto ti je, uspuhala se uz mahalu i maše mi nekakvim papirom. Uh, rekoh, dobro je – prespojila.
- Ljubavi, šta je doktor rek'o – pitam je. – Doktor je rek'o da je kod mene sve u redu i da ne bi bilo loše da ti odeš da se pregledaš.
Kažem ja njoj: ko da ti se pregleda?! Ja da ti se pregledam, nek’ ti se tata pregleda… Ja sam vazda pod punom ratnom spermom. Ja djecu pravim u letu… Treba poslije mene ne smije sjest na WC šolju, odmah je na ginekologiji: Čestitam, blizanci. A ti moji spermići, to ludo, to leti, to se bije s drugima da uđe u jajnu ćeliju: Ja ću prvi, ne ja ću, ja ću… A ona jajna ćelija otvori vrata i kaže: Uđite svi kad ste tako lijepi. Ja da ti se pregledam?!
Ja kad svršim na kamen, dva iz njega iskoče!

nešto kontam: A može bit’ i jest’.
Kako današnje moderno muško živi, nije ni čudo što mu spermići brzo bajate. Pa mi se ni popiškit više ne možemo kako treba. Evo ja, naprimjer, potrčim samo kad me žiranti ganjaju… Za mene je meso najbolji čovjekov prijatelj. Kažu, jedi travu. Jedi je ti, šta u njoj ima – vitamina č i ć! A, zato, vidi me, divi mišića, to kuca, zvoni, metal čisti…. Baš-čelik s Baš-čaršije! Pucam od snage k'o gnjida na češlju. A šta lijepo spavam, baš k'o beba. Sat vremena spavam, sat vremena plačem. A stolica mi je redovna i uredna, isto k'o menzes. I žena i ja vodimo kalendar: Ona: Dobila! Ja: Kakio!
Kad sam na planini, ne izlazim iz kafane jer mi može naglo pozlit’ od ozona. Zato vazda držim upaljeno auto ako mi pozli da me mogu gurnut pod auspuh… A kakve tek gaće nosim, umjesto da mi tarlaha u dugim gaćama, ja, brate, nosim ove moderne, slipi, pa me stisnu. Jaja ti k'o u džedaja… Kad odem na remo, đe ću plivat', nema šanse kad iz one nake ozonske rupe bije Sunce ravno u glavušu, zato ja fino ponesem glavušu od Gojka i klipaču pivu u ruku i fatam se duboke hladovine…
I šta da ti kažem, draga Indira? Ova moja je našla drugog doktora. I dobili smo sina. Vedu. Mali mi malo čudno izgleda. Isti doktor, majku li mu…

[DaDole]

Klopka

Muž je izvadio mobitel, otvorio jednu od najsočnijih poruka koje mu je jaran proslijedio, i istu proslijedio na njen broj. U džepu njenog kožnog minjaka začuo se onaj poznati znak da je primila poruku. Sve je bilo jasno – upala je u klopku

Vodali su se nepune dvije godine, onda odlučili da se uzmu. Njegovi su nudili sprat kuće, ali oni nisu htjeli. Bojali su se da se ne obistini ona narodna: zajednica-jadnica. Oboje su radili, i mogli su sebi priuštiti da iznajme stan. Tako su i učinili. Tekli su medeni dani, i niko od njih dvoje nije bio sretniji.
Nakon nekoliko mjeseci, on ti na ulici sretne starog prijatelja kojeg dugo nije vidio
Tokom tog njihovog druženja, taksisti je telefon zazvonio dva puta, nešto je nejasno promrmljo i prekinuo. Onda je stigla jedna, pa druga poruka
Taksista se šeretski nasmija i reče da je to jedna udata ravaku koja mu ne da mira. Obojica su se smijala komentirajući da žensko brate još niko nije uspio sačuvat’.

Mobitel se opet oglasio porukom… Taksista otvori poruku i pročita, onda je pokaza njemu da samo potvrde raniju diskusiju.
- Želim te. Dođi odmah, šonjo je na poslu
Ovaj naš se zijani, pročitavši broj pošiljaoca. Bio je to broj njegove mlade ženice
Kad se vratio kući, ona je već otišla na posao. Dugo je sjedio za stolom u dnevnom boravku i smišlj'o. Dosjetio se. Nazvao je taksistu da dođe, dao mu adresu… Kad je ovaj stig'o, muž je bio smiren. Onda je iznio svoj pakleni plan: do kraja njenog radnog vremena će zamijeniti kartice u mobitelu
Trebala mu je bar jedna njena poruka kao dokaz.
Tako će njegova mila ženica upast’ u klopku. Istog dana, pola sata prije isteka njenog radnog vremena naći će se pred zgradom da zamijene kartice.
Tako je i bilo. Poruke su sijevale.
Slala je k'o luda, pjenila što nije došao, čak nudila da pobjegnu negdje, da ona više ne može pored sebe imati takvog mlakonju…
Muž je uredno odgovorio na svaku poruku. Kad se dopisivanje završilo, ova dvojica planera su vratili kartice u svoje mobitele.

[DaDole]

Kad je došla kući s posla, glumila je da je jako umorna i legla je.
Pustio ju je da spava, a sutradan je dogovorio susret u troje. Nazv'o je i pit'o može li pomoći jednom njegovom prijatelju samo da ubrza predmet radi naplate štete. Pristala je, i dogovorili su se da ga on dovede.
Kad ih je ugledala, oči su joj ispale, lice plamtjelo pa se užutilo. Sve je bilo jasno.
Muž je izvadio mobitel, otvorio jednu od najsočnijih poruka koje mu je jaran proslijedio, i istu proslijedio na njen broj. U džepu njenog kožnog minjaka začuo se onaj poznati znak da je primila poruku.
Njih dvojica su je samo gledali, a muž glavom odobrio da je i pročita.
Kad je otvorila, umalo nije pala preko svih onih predmeta i papira. Pogledala ih je i samo rekla:
- Što mi ovo radite?!

[DaDole]

Prečica do srca

Ovo je posredovanje meni sjajna stvar. Pusti ti to – nek’ se zna ko mu je mati, ko mu je sestra, otac, dedo… Odmah dobiješ informacije za čije bi ti prikupljanje mimo ove metode trebali mjeseci. Što je sigurno – sigurno. Pa šta Bog da

Fakat gdje danas upoznat’ frajera ili curu? Eto, vi recite? Gdje? Na radnom mjestu? Hajde, dobro, ali tanko je sve to. U kafani/kafiću/diskoteci/koncertu? Nema šanse. Ne samo zato što se zna koje se kategorije mogu upoznati po kafani, nego i zbog činjenice da frajeri danas ne prilaze curama. K'o bîva, ko će se nositi s titulom papka ukoliko bude izofiran i nogiran.
Kažu, idite na časove plesa. Ili, idite u planinare. Ili na časove stranih jezika. Slabo je sve to. Kažu, ni u džamiji ne možeš upoznati nikoga. Kako? Pa, lijepo – završi namaz i svako na svoju stranu. Kako početi konverzaciju, kako se upoznati?

Šta onda da radi poštena i normalna cura ili isti takav momak koji žele upoznat’ nekoga za, oglasnim rječnikom rečeno – ozbiljnu vezu ili brak.
Sve se opet svodi na provjerenu metodu – preporuka.

[DaDole]

provodadžije rade na provjerenom principu MOS-a – Mahalske obavještajne službe.

- Pa kakav je taj što me hoćeš upoznat’ s njim?
- Ja ga ne znam, ali je sin Majdine radne kolegice. Majda kaže da mu je mati divna žena. Odgojila ga samo tako. A i sliku mi je pokazala. Momak upis.
- Koliko je visok?
- Pa eto, za po glave viši od tebe. Dobro je samo da nije manji. Ne moraš nosit’ baš štikle k'o ona Lady Gangrena.
- Je li vjernik?
- Nije nešto posebno. Ode na džumu, ali je važno da ne pije. Eto, gurajte jedno drugo, ne možeš sve na gotovo dobit’.
- Joj, stid me. Kako ću?
- Čuj kako. Fino mu dadnemo broj telefona. Nazove te, kako muško i treba. Izađete, popijete kafu, pa ako se svidite jedno drugom i jest dobro, a ako ne, ostanete raja i sve k'o bombona. Ako te je naka muka spoprnjala, a ti izbrišeš taj susret iz procesora i eto.
- Uh, dobro, eto, ali će me safra udarit’ od stida…

[DaDole]

- Mama, zašto si sad rekla: “Aaaaa”?
- Zato što se čudim.
- A zašto se čudiš?
- Valjda, čemu se čudim. Čudim se ovom što je čiko rekao na Dnevniku?
- Šta je rekao čiko na Dnevniku?
- Nećeš razumjeti. Riječ je o nekom referendumu i rezultatima tog referenduma. Začudili su me.
- Šta je to referendum?
- Kada ljudi u nekoj zemlji imaju različita mišljenja, pa se ne mogu dogovoriti i onda glasaju.
- Je li onda pobijede glasniji?
- Tako nekako. Pobijede oni kojih ima više.
- A šta su ovi na Dnevniku glasali?
- Odlučivali su o tome smiju li homoseksualci živjeti u zajednici koja se zove brak?
- Šta su homoseksualci?
- To je, naprimjer, kada se vole dva muškarca i žele živjeti zajedno kao tata i mama.
- A ne, to nisu homoseksualci, to su pederi, rekao mi je tata.
- To je ružna riječ za isto.
- Čini mi se da i kod nas ima puno pedera, posebno na parkingu, kaže tata. A i dvojica komšija su pederi, kaže on.
- Ah… nisu to pravi homoseksualci. Ovo je nešto drugo, shvatit ćeš kad porasteš.
- Pa šta ima veze ako neki muškarac želi živjeti s drugim muškarcem. Mislim da sam i ja homoseksualac.
- Zašto to misliš?
- Jer i ja više volim biti s Fahrom, Makom i Adinom… nego s dosadnim djevojčicama.
- Vjerujem da nećeš tako razmišljati kad porasteš.
- Jesi li homoseksualci lopovi?
- Vjerovatno među njima ima i takvih, ali homoseksualac nije isto što i lopov.
- Tata kaže da nas lopovi pokradoše. Hoće li, onda, biti referendum protiv lopova?
- Mi na svakom referendumu protiv lopova opet izaberemo lopove.
- Vi ste odrasli baš čudni. I šta će sad uraditi glasniji homoseksualcima?
- Valjda ništa, ali važno je da svi ljudi imaju jednaka prava, da imaš pravo biti ono što jesi ili ono što ti se sviđa.
- Meni se sviđa da budem musliman i rocker, može li se to biti odjednom?
- U današnje vrijeme može i zato je važno da se društvo razvija, mijenja.
- Kako misliš mijenja?
- Pa da se društvo nije mijenjalo, sada tvoja mama ne bi imala pravo glasa. Još bi neki grozni ljudi imali pravo reći da je neka žena vještica, možda bi to mogli i za mene reći, i samo zato je ubili.
- Ti si samo ponekad vještica.
- A ti ponekad imaš previše pitanja.
- Ti kažeš da se ću se ja razvijati dobro ako jedem voće i povrće. Šta društvo mora “jesti” da bi se dobro razvijalo?
- Uglavnom ljude s drugačijim idejama.
- Mama, koliko je 1+1?
- Maliiii, rekli smo bez glupih pitanja.
- Samo da vidim jesi li ljuta.

[DaDole]

Stara bosanska definicija menadžmenta glasi:

Menadžment je proces postizanja rahatluka kroz efikasno korištenje ljudskih i materijalnih resursa.

Menadžment je u Bosanaca kao svedah, vječita čežnja za postavljanjem stvari na svoje mjesto. Kako ljubavnih tako i poslovnih. Naravno uz efikasno korištenje svih raspoloživih resursa.

[DaDole]

[DaDole]