Globalno zagrevanje i klimatske promene

[причалица]

Uticaj globalnog zagrevanja na našu planetu biće snažan, nezadrživ i nepovratan, a svet će biti topliji, sušniji i gladniji, upozoreno je u novom izveštaju UN o klimatskim promenama.



Naučnici i zvaničnici su na predstavljanju izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) naveli da je u pitanju dosad najopsežnije istraživanje, kao i da zaključci izveštaja ukazuju na goruću potrebu za reakcijom.

Ukoliko se čovečanstvo ne odluči na hitnu reakciju, navodi se da bi najugroženiji vrlo skoro mogli da osete "katastrofalne posledice".

[причалица]

"Trenutno pritisak podnose mnogi sistemi u prirodi, ali je strahovenje sve veće da će se uskoro uticaj klimatskih promena osetno preneti i na čoveka. Naše zdravlje, domovi, hrana i bezbednost će vrlo verovatno uskoro biti ugroženi zbog rastućih temperatura", navodi se u izveštaju.

U dosad najoštrijem upozorenju UN se ističe da se već kasni sa reakcijama i da je uticaj klimatskih promena već vidljiv - topljenje glečera, uništavanje koralnih grebena, sve žešći vreli talasi, obilne padavine i "mega-katastrofe".

"Najgore će tek doći. Klimatske promene su pretnja po globalne zalihe hrane i po bezbednost čoveka. Niko na planeti neće izbeći njihov uticaj", rekao je prvi čovek IPCC Radžendra Pačauri.

Na izveštaju je radilo više od 300 naučnika iz celog sveta tokom tri godine, objavljen je na 2.600 strana u 32 toma, a upotrebljeno je dvostruko više naučnih radova o uticaju klimatskih promena.

"Posebno je važno uvideti koliko je uticaj klimatskih promena širok, koliko je rasprostranjen na planeti i koliko prožima sve pore društva", naveli su naučnici.

[причалица]

Klimatske promene se dovode i u vezu sa većim cenama hrane i političkom nestabilnošću u Aziji i Africi.

"Uticaj je jasan u mnogim delovima sveta, gde globalno zagrevanje negativno utiče na prinose žitarica i kukuruza. Efektni nisu enormni trenutno, ali je jasno da su trendovi dovoljno jaki da budu veoma važni", rekao je profesor sa Stenforda Dejvid Lobel.

Potražnja raste, a proizvodnja hrane pada, a osim problema sa prinosima, projektovan je i pad ulova ribe u pojedinim delovima sveta od čak 60 odsto. U izveštaju se navode i opasnosti od bolesti.

"Nadamo se da će ovaj izveštaj ubediti vlasti i javnost da je već prošlo vreme da se razmišlja o smanjenju emisije gasova i planiranju infrastrukture koja bi zaštitila čoveka od klimatskih promena. Poruka je da ljudi moraju da se adaptiraju i da moraju da se pomire sa potrebom migracija", rekao je vođa projekta.

Kako prenosi CNN, izveštaj ukazuje na to da će siromašni biti najviše pogođeni.

"Na siromašne slojeve su uticaji direktni, jer pogađaju prinose, njihove domove, cenu hrane i neizvenost oko nabavke hrane", navodi se u izveštaju.

[причалица]

Čitajući više tekstova o globalnom otopljavanju - zagrevanju, nailazimo na različita tumačenja i objašnjenja. Prognoze su takođe različite. Neki podaci govore da se u 2012. godini polarni led najviše otopio. To pokazuju merenja i snimci istraživanja. Istovremeno smo mogli da vidimo i čujemo kako se morski led na Antraktiku povećao do rekordnih nivoa. Verovatno je neko od vas postavio pitanje: šta se to ovde dešava? Kako se morski led na Antarktiku povećava a led na Arktiku smanjuje?

Činjenice su:

• Okeanski arktički led je minimum 3,61 milion km²
• Okeanski antarktički led je maksimum 19,44 miliona km²

​

Za skeptike podaci o promenama površine leda na Antarktiku daju potvrdu njihovih skeptičnih teorija da je globalno otopljavanje čista glupost, s druge strane, zagovornicima globalnog otopljavanja, drastično smanjenje površine leda na Arktiku, daje potvrdu da nešto pod hitno mora da se preduzme.

[причалица]

Šta se ovde dešava?

Pokušano je da se pronađu neki odgovori i ukratko su ovde postavljeni samo kratki zaključci.

- Arktik je daleko podložniji uticaju globalnog zagrevanja od Antarktika, jer Arktik je, praktično, more okruženo kopnom, dok je Antarktik izolovano kopno, kontinent, okružen morem. Ove suprotne osobine igraju značajnu ulogu u nestajanju leda ali i u njegovom nastanku.

- Vazdušne i okeanske struje su različite na polovima naše zemlje. Zagrejane kontinentalne mase u blizina Arktika, podižu površinsku temperaturu vazduha iznad ove ledene površine. Tokom leta morski led se topi više jer okean više apsorbuje temperaturu nego što je reflektuje u svemir. Kao rezultat toga Arktik doživljava svetski toplotni efekat mnogo više nego njegova polarna suprotnost.

- Arktik je izolovani kontinent, na južnom polu, zadnjih 30 miliona godina. Okružen hladnim okeanskim strujama, bez uticaja zagravenja drugih, daljih, kontinentalnih masa, izolovan, hlađen i polarnim morskim vetrovima, on predstavlja neku vrstu prirodnog „frižidera“ koji pojačava hlađenje okeanske površine koja ga okružuje.

- Ozonska rupa iznad Antarktika, može da doprinese ovom hlađenju, kao i uticaj ultraljubičaste svetlosti kao posledica atmosferske cirkulacije, takođe doprinose hlađenju ovog pola zemlje.

- Dakle, dok se temperatura na termometru diže, iznad većine kontinenata i okeana na planeti, Antarktik ostaje u izolaciji, duboko zamrznut.- Međutim, naučnici tvrde da će se do kraja 21. veka situacija promeniti, ukoliko Zemlja nastavi da se ubrzano zagreva.

- Arktički led je u 2012. godine bio na minimumu, dok je led na Antarktiku bio na maksimumu.Da li treba da budemo zabrinuti zbog smanjenja leda na Grenlandu?Odgovor je, i da i ne.

- Da, Grenland se topi mnogo brže sada, nego ikada u novijoj istoriji.

- To će izazvati porast nivoa mora za dva do šest metara u ovom veku.

- Najnovija otkrića pokazuju da ovo otopljavanje ne mora da bude proizvod globalnog zagrevanja.

[причалица]

U poslednjih 10.000 godina, ovakvo topljenje leda dešavalo se na, otprilike svakih 100 godina, pokazuju istraživanja.

- Vremenski obrasci su ciklični i nikada ne staju.

- Nas plaši to, što ne možemo da predvidimo i upoznamo te cikluse, jer se radi o velikim vremenskim intervalima.

[причалица]

Situacija sa ledom na Grenlandu je nešto drugačija. Naime, Grenland je pozicioniran na Arktiku i kao takav posebno je osetljiv na klimatske promene, kažu naučnici. Arktička klima se ubrzano menja, odnosno zagreva, a površina ledenog pokrivač na Grenlandu se najviše otopila u proteklih nekoliko godina. Od 1979. do 2002. godine prosečno otopljenje ledene površine poraslo je za 16% a broj zemljotresa na velikim glečerima se takođe povećao u periodu od 1993. do 2005. godine. Neka istraživanja iz 2006. godine sugerišu da se led topi po stopi od 239 kubnih kilometara ili 57 cm/km godišnje. Međutim novija istraživanja 2008. godine su došla do manjih iznosa od 195 kubnih kilometara ili 47cm/km godišnje.Ono što svim ovim podacima nedostaje, jeste očiglednost. Naime, pošto se ove polarne oblasti nalaze daleko od civilizacije, ljudi ne mogu da se konkretno suoče sa ovim veoma složenim problemom. Međutim, i taj nedostatak je nekako prevaziđen.

“Chasing Ice” je dokumentarni film koji na veoma ubedljiv način pokazuje topljenje leda na Grenlandu. Naime , film je rađen mukotrpnim postupkom u kome kamera slika oku nevedljivo topljenje i pomeranje leda u dugom periodu (film je sniman od 2007. godine) a kasnije se ti snimci spajaju i ubrazaju kako bi se dobili uverljivi snimci otapanja, rušenja i nestajanja velikih glečera i santi leda. Film nudi zapanjujuće slike podivljele otopljene vode kao i snažno obrušavanje ogromnih količina leda. James Balog, fotograf National Geographica na ovom snimanju, izjavio je: Mi imamo problem percepcije, jer ovaj problem još ne može da vidi veliki broj ljudi.

[причалица]

Američki naučnici upozoravaju da je klima promenjena i da je čovečanstvo "prošlo tačku sa koje nema povratka".


DRAMA: Šest ledenjaka koji se otapaju u Admunsenovo more rapidno nestaju

Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji (iz NASA) upozoravaju da je topljenje ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku - nezaustavljivo, nakon što su proučili podatke sakupljenje u poslednjih 40 godina.


Grafički prikaz ubrzanog povlačenja leda s Antarktika

Poslednje ispitivanje pokazuje da šest ledenjaka koji se otapaju u Admunsenovo more - rapidno nestaju.

Ledeni "plašt" na zapadnom Antarktiku ključan je za rast nivoa mora i sadrži 2.2 miliona kubnih kilometara leda, odnosno čini deset odsto ukupnog volumena leda na Antarktiku.


Antarktik bi u bliskoj budućnosti mogao da izgleda značajno drugačije

Ako bi se taj led otopio, nivo mora "porastao" bi za čak 4.6 metara, što bi dovelo do potapanja obalnih gradova.


Šest ledenjaka u zapadnom Antartktiku sadrže dovoljno vode da nivo mora poraste za 1.2 metra.

Studija objavljena u časopisu "Nauka" Univerziteta u Vašingtonu predviđa da će se jedan od ledenjaka urušiti i otopiti za 200 do 500 godina.


Topljenje leda je mnogo brže nego što su naučnici dosad mislili

Njegov nestanak može, potom, dovesti do nestanka cele zapadne ledene ploče.


Ranija predviđanja govorila su da će nivo mora porasti za 98 centimetara do 2100. godine.

Ipak, nova istraživanja daju malo više vremena čovečanstvu da nađe način da uspori klimatske promene.

[причалица]

[причалица]

Naučnici prate kretanje jednog od najvećih poznatih ledenih bregova, veličine kao šest Menhetna, koji se odlomio od antarktičkog glečera i uputio u otvoreno more, preneo je “Hafington post”.

[причалица]

Naučnica američke svemirske agencije NASA Keli Brant izjavila je juče da je ledeni breg površine 660 kvadratnih kilometara, a debljine 500 metara.

-Nazvan B31, ledeni breg odvojio se od glečera Pajn Ajland prošlog novembra. Dovoljno je velik da zahteva nadgledanje - izjavila je Brant za “Hafington post”.

Ona je dodala da američke državne organizacije nadgledaju desetine ledenih bregova. B31 trenutno nije u području u kojem često prolaze brodovi. Ledeni breg trenutno se kreće kroz Južni okean.


Fotografije NASA od 12. decembra 2013. (L) i marta 2014. pokazuju odvajanje ledenog brega B31 od glečera Pajn Ajlend


-Tamo nema mnogo brodova. Nismo posebno zabrinuti zbog brodskih linija. Znamo gde se nalaze svi veliki bregovi – istakla je Brant.

Naučnici su, kako navodi “Hafington post”, posebno zainteresovani za B31 ne samo zbog njegove veličine,već i zato što se odvojio od neočekivane lokacije.

Pukotina na glečeru koja je izdvojila ovaj ledeni breg prvi put je primećena 2011. Glečer Pajn Ajland proučavan je temeljno u protekle dve decenije zbog brzog topljenja leda. Naučnici kažu da je B31 plutao širom zaliva Pajn Ajlend, zaliv Amundenskog mora, te da će ga uskoro verovatno poneti struje Južnog okeana.

[DaDole]

ŽIVOTNA SREDINA
Poplave pokazuju da se moramo hitno

posvetiti pitanju klimatskih promjena

Svjetski dan životne sredine, 5. juni, ove godine obilježava se pod motom “Podigni svoj glas, a ne nivo mora”


Svjetski dan životne sredine se u svijetu obilježava još od davne 1973. godine, kada je održana prva UN konferencija posvećena uticaju čovjeka na životnu sredinu. Ove godine moto obilježavanja ovog dana je “Podigni svoj glas, a ne nivo mora”, posvećen problemu klimatskih promjena i uticaja na male ostrvske države. Najveći problem ovih država je gubitak teritorije usljed podizanja nivoa mora, ali i drugi uticaji koje klimatske promjene imaju na ove države.

Nedavne katastrofalne poplave pokazuju da se i na ovim prostorima moramo hitno i konkretno posvetiti pitanju klimatskih promjena i njihovog uticaja. Ova poplava se nije mogla izbjeći, ali su se posljedice u značajnoj mjeri mogle umanjiti. Stručnjaci ističu da se nije moglo pretpostaviti da će poplave biti ovakvog intenziteta, ali mora postojati svijest da će se zbog promjene klime poplave i drugi vremenski ekstremi na ovim prostorima u budućnosti biti još učestaliji i razorniji.