Ванредно стање у Србији!

[DaDole]

Objavljeno: 19.05.2014. - 15:37

Šef Gradskog štaba za vanredne situacije u Šapcu i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković pozvao je danas građane u "posljednju borbu za Šabac", jer je pukao nasip koji brani taj grad na teritoriji sela Drenovac.



Krizni štab za vanredne situacije grada Šapca poziva sve radno sposobne građane da se hitno jave na lokaciju kasarne ili u Sportski savez "Zorka", gdje ih čekaju autobusi radi odlaska na kritične tačke Čevrntije, Crpna pumpa i Revenica, gdje se "bije odsutna bitka".

Opštinski štab za vanredne situacije u Šidu donio je danas odluku o preventivnoj evakuaciji naselja Morović i Višnjićevo u toj opštini.

Riječ je o preventivnoj evakuaciji djece, žena i starih, dok je radno sposobno stanovništvo anagažovano na izgradnji nasipa.

Situacija nije dramatična, ali je najbitnije zaštititi živote i zbog toga je takva odluka i donesena, rečeno je u Kriznom štabu u Moroviću.

[DaDole]

Žena koja je evakuisala Obrenovac: Nosili smo bebu od deset mjeseci kroz ledenu vodu, a ona je mirno spavala


Objavljeno: 19.05.2014. - 15:33

Olgica Šehović je dugogodišnji ronilac i član ronilačkog kluba "Posejdon". Hrabri i humani ljudi iz ovog kluba, zajedno sa Olgicom, uputili su se u Obrenovac u akciju spašavanja prije svega male djece i beba kada je vodena stihija u samo par sati potpuno potopila ovaj grad.

- U petak veče smo došli u Obrenovac i podijelili se u dvije ekipe. Pošto smo imali samo jedan čamac, drugi smo dobili od komandanta riječne policije, gospodina Ćosića. U toku noći je bio smanjen broj čamaca za spasavanje, jer je više ekipa moralo da predahne zbog toga što su naporno radili satima bez prestanka. Rusi su takođe bili tu sa tri čamca i zaista su bili efikasni i sposobni, pa smo se mi trudili da se ugledamo na njih - ovim je Olgica započela priču o prvoj večeri koju je provela na terenu.



Olgica je dugogodišnji ronilac, ali nikada nije radila u ovakvoj situaciji. Zato je mislila da će, kada bude došla na lice mjesta, biti užasno uplašena i da neće biti sposobna da pomogne na pravi način.



- Mislila sam da ću se plašiti jer nikada nisam bila u takvoj situaciji, ali na svu sreću nisam osjećala strah, već samo želju da pomognem i spasem što više ljudi. Međutim, moram priznati da je atmosfera bila jeziva, pogotovo što je bio mrkli mrak, a mi smo imali samo dve lampe i trudili se da štedimo bateriju da bismo uspjeli što više ljudi da spasimo - rekla je Olgica.


Ronioci su se trudili da mještani Obrenovca koje su spasavali ne vide suze u njihovim očima niti to da su užasno potreseni tužnom sudbinom koje je ove ljude snašla.



- Ne mogu da opišem riječima situaciju u kojoj smo spašavali desetomjesečnu bebu. Beba je spavala, potpuno nesvjesna onoga što se događa oko nje. Nevjerovatan je osjećaj pomoći tako malom i bespomoćnom stvorenju. Trudili smo se da ljudi ne vide da smo potreseni, čak smo se i šalili sa njima da bismo im koliko-toliko olakšali situaciju. Jednoj gospođi, koju smo spašavali u pet izjutra, smo se "izvinili" što dolazimo nenajavljeni tako rano, a ona nas je u šali ponudila kafom - ispričala je Olgica.

Jedan mladić, mještanin Obrenovca koji dobro poznaje ulice, navodio ih je i upućivao na adrese sa kojih su dobijali pozive u pomoć. Spašavanje nije teklo lako, jer se dešavalo da se nasukaju na automobile, a morali su čak i da veslaju zbog slabog motora.
- Da nije bilo njega, nikada ne bismo uspjeli da pomognemo ljudima. Jednom smo morali čak pola sata da se vozimo do adrese gdje se nalazila porodica sa bebom koje smo morali da evakuišemo. Kada nas je voda nosila morali smo da veslamo, jer je motor bio jako slab. Nekada smo morali da izlazimo iz čamca i da ga vučemo jer je bilo previše plitko, a jednom smo se nasukali na vrh automobila, pa smo morali da se trudimo da oslobodimo čamac. U takvim situacijama, moram priznati da smo bili uplašeni, jer nismo znali da li ćemo uspjeti da spasemo te ljude ako nam se ošteti čamac - iskrena je Olgica.



Slika koju nikada neće moći da izbaci iz glave je ona kada su čamcem prolazili pored krava i jednog bijelog konja koji su stajali u plitkoj vodi, uplašeni i sami.



- Prolazili smo čamcem pored uplašenih krava i konja i jako mi je teško palo što nismo mogli da im pomognemo. Cijelu akciju evakuacije ljudi iz Obrenovca ću pamtiti dok sam živa. Spasili smo preko stotinu ljudi i jako smo ponosni na to. Svaka slika te noći ostaće mi urezana zauvek u sećanju i sada potpuno drugačije gledam na svijet - zaključila je Olgica.

[Rosa]

OBRENOVAC – Katastrofalne poplave u Srbiji posebno su izražene u Obrenovcu gde već treći dan traje prava drama. Nesvakidašnji događaj desio se juče kada je stanovnica Obrenovca Julijana Vukadinovic – Stevanovic odbila dve evakuacije jer sa njom nije mogao i njen kucni ljubimac , pas Edi!


Julijana sa Edijem (privatna arhiva)


Drama u porodici Vukadinović – Stevanović je nastala kada je Julijana rekla da bez psa ne ide nikud pa makar se sa njim i utopila, kaze izvor „Pravde“.
Razlog za tako veliku ljubav vlasnice prema svom ljubimcu je taj što je pas Edi Julijani već dva puta, prethodnih godina, spasao život!
Ruski spasioci koju su došli do nje odbili su da evakuišu psa, sto smo mi i očekivali jer su u pitanju gumeni čamci ali nismo očekivali da će ona odbiti da pođe, kaže naš izvor.
Krenulo je ubeđivanje ali Julijanina upornost se isplatila. Iz suvog stana u kome se našla izašla je na ulicu gde se našla u vodi do skoro ramena, zajedno sa svojim psom. Sreća je da su je uočili pripadnici Vojske Srbije koji su krenuli ka njoj i bez pogovora spasili i nju i psa.
Uporna Julijana se sada nalazi na suvom i bezbednom zajedno sa svojim ljubimcem Edijem.

Izvor: Pravda

[причалица]

Snimak Obrenovca iz vazduha

[Man]

[DaDole]

Heroju Džambu javili da su mu žena i dijete pronađeni, ali ne i da li su živi

Heroj iz Obrenovca Slobodan Nedeljković Džambo (25), čija je priča potresla Srbiju, jer je izgubio suprugu i sina u poplavama, ali danima spasava živote, kaže da je od policije dobio nagovještaj da su mu pronašli porodicu!


Ipak, najgore u čitavoj ovoj tragediji je to što Džambo kaže da mu nisu potvrdili da li su pronađeni živi, piše "Telegraf".

"Sinoć sam dobio, za sada još neproverenu, informaciju da su mi žena i dvogodišnji sin možda ipak živi. Još ih nisam video, ni čuo, ali ne gubim nadu. Zvali su me iz neke organizacije i rečeno mi je da su pronađeni i to me je umirilo, ali tek posle shvatio da mi nisu rekli da li su pronađeni živi", kaže ovaj junak zbog čije je sudbine plakala cijela Srbija.

[DaDole]

Nevjerovatni prizori iz vazduha: Kako je Sava krenula na Sremsku Mitrovicu


Objavljeno: 21.05.2014. - 13:15
Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice danas je 777 centimetara, što je još iznad granice vanredne odbrane od poplava koja je 750 centimetara, saopštilo je danas Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine.


I dalje je pojačan rad osmatračke službe na svim nasipima. U toku su radovi na lokalizaciji poplavnih voda u zoni Sremske Rače, Bosuta, Višnjićeva i Morovića. Privremeno je suzbijen prodor vode na lokalitetu Kriva rampa”, navodi se u saopštenju.



Vode Vojvodine su saopštile da je vodostaj Dunava kod Novog Sada jutros 446 centimetara i dodale da su na desnoj obali te rijeke, u zoni Petrovaradina, Sremske Kamenice i Sremskih Karlovaca, uvedene mjere redovne odbrane od poplava.
Pored tih područja, mjere redovne odbrane od poplava sprovode se na Dunavu i na sektoru Kovina, Pančeva i Bele Crkve

[причалица]

[DaDole]

Malo me sramota ovo da ispri?am)
Kako sam herojski volontirao u svinjcu hrabrog koordinatora


Objavljeno: 22.05.2014. - 08:36

Za ?dobru organizovanost? Kriznog ?taba u Kraljevu znao sam jo? od onih smehotresnih dana, kad mi je, u istom ovom selu, 3. novembra 2010, zemljotres nabio guzicu u fri?ider, oduvao dimnjak dva?es metara niz livadu, a sestri i zetu, te jo? desetinama kom?ija i me?tana okolnih sela, ku?e maltene do temelja sravnio. Velim, za ?dobru organizovanost? sam znao, ali nisam znao za njihovu jo? bolju sakrivenost, valjda zbog tajnosti zadatka koji obavljaju


Sino?, ne?to pre pono?i, a usred ove vodurine koja po vasceloj Srbiji davi sve ?ivo i ne?ivo, naleteh na informaciju sa ?Ju?nih vesti?, u kojoj se veli kako ?Vranje zove dobrovoljce za odbranu Kraljeva? (http://www.juznevesti.com/Drushtvo/V...aljeva.sr.html). Budu?i da i sam poslednje mesece provodim u tom (rodnom) gradi?u u centralnoj Srbiji, dakle u Kraljevu, ta?nije u (rodnom) selu Adrani neposredno uz njega, poku?ah da nekako i??a?kam gde i ?ta treba raditi, pa da i ja, ko svaki po?ten pesnik-stokila?, lopatu do?vatim, ne bih li kako pomogao da mi detinjstvo i mladost r?na niz Moravu u Stala? i Rumuniju ne otplivaju. Za ?dobru organizovanost? Kriznog ?taba u Kraljevu znao sam jo? od onih smehotresnih dana, kad mi je, u istom ovom selu, 3. novembra 2010, zemljotres nabio guzicu u fri?ider, oduvao dimnjak dva?es metara niz livadu, a sestri i zetu, te jo? desetinama kom?ija i me?tana okolnih sela, ku?e maltene do temelja sravnio. Velim, za ?dobru organizovanost? sam znao, ali nisam znao za njihovu jo? bolju sakrivenost, valjda zbog tajnosti zadatka koji obavljaju, da ne ?uju pakosni Ma?ari da se Srbendama opet smrklo.
Sakrivenost, ka?em, zbog koje sam ne?to vi?e od pola sata poku?avao da do?em do broja telefona nare?enog ?taba kriznog. Naposletku, zahvaljuju?i jo? neizvetrelom instinktu novinar?i?a-?eprkala, uspeh nekako i do top-secret broja da do?em, a, da iznena?enje bude ve?e, na isti broj mi se javi de?urni mu?ki glas.

?Kamo i kome pomo?i treba??, pitam.


?Nemam pojma?, veli glas.

?Kako nema? pojma, ****m mu mu?mulu, mislio sam da je debelo dogorelo, ?im Vranjance neuhranjene zovete u pomo? gradu od stotinu i kusur hiljada nao?ite ?eljadi, od koje je bar svaki peti nezaposlen mu?karac moje konstitucije?!

?Ne znam?, veli glas, ?do?i sutra u Op?tinu, pa ?e ti portir re?i.?

Dobro, de, mislim, aj? do?i ?u, da me portir zapi?e, i on, mukica, dnevnicu mora opravdati. Navijem ja tako sat za jutros, prvi put posle petnaestak godina kliznog radnog vremena, te rekoh da jo? jednom, ipak, telefonom probam, da ne idem do centra, ako ba? ne moram, no da direkt otpedalam do unesre?enog mesta, te da zapnem onoliko koliko zapeti mogu i umem. A ima me, velim, bar zapeti mogu.
Opet mi se javi de?urni glas, kolega onog no?a?njeg, ja mu ka?em ?taj i taj, iz tog i tog sela, hteo bih da pomognem koliko mogu?. ?Odli?no?, veli glas, ?taman skupljamo dobrovoljce za Adrane, treba hitno nekom narodu nesre?nom ku?e ra??istiti, da ima gde prespavati.? Ma?ala, mislim ja, znam da je nesre?a i da ni?ta lepo nije, ali je ipak bar malo lepo ?to se prvi put u ?ivotu mogu na?i na raspolaganju selu svom, od Pariza lep?em. Izdiktira mi glas broj ?organizatora akcije?, a organizator mi ka?e da do?em do zbornog mesta ispred jedne kafane na drugom kraju sela, gde ?e me ?ekati ?koordinator akcije?. Napravim sendvi?, nato?im fla?u vode sumnjivog kvaliteta, spakujem u kesu i malo duvana, nabodem ?izme na noge, pa krenem da pedalam, ose?aju?i se ko kakav Bycicle Man moravski, super-heroj u najavi. ?ta je sedam-osam kilometara pedalanja, za ovako plemenitu nameru?! Pih!


Petnaest minuta, i stigoh do kafane zborne, a tamo stoje dve devoj?ice od oko ?esnaest godina i jedna baba ?to ?eka autobus za grad. Nakon manje od cigare i po, eto i koordinatora, negdanjeg po?tara seoskog, a danas uglednog gra?anina i, verovatno, uspe?nog aktiviste neke od naprednih stranaka koje su mu ukazale ?ast da ?ivalj od Morave brani. Al?, ne lezi vra?e, ni koordinator nema pojma gde bi trebalo da me transportuje, on je, veli, znao za one dve devoj?ice ?to treba da ??iste kujnu jednoj ?eni?. Najzad se smilovao nad mojim mole?ivim pogledom, te pristao da vozi ispred mene, dok ja za njim pedalam, ne bismo li na?li nekog ko bi se obradovao mojoj snazi. Elem, pi?i koordinator, ja za njim, ve? me podno muda malo ?iga od silnog motanja, al? se ne dam. ?Ne budi pizda?, govorim sebi, ?valja ljudima pomo?i?. A koordinator pred svakom ku?om zastaje i kroz prozor hrabro pita: ?Treba li vam pomo?nik??
Odgovori variraju, od ?ne treba, hvala? do ?jebo te pomo?nik?. A ja, ?ta ?u, kad sam ve? tu, verglam i dalje za njim, a sve se vi?e (iako to sebi ne smem da priznam) ose?am ko rumunski nadni?ar ?to veselih devedesetih za makroom svojim potr?kuje. Najzad, nakon nepunih pet-?est kilometara, stigosmo i do table sa imenom susednog sela. Tu koordinator stade, prosto ?oveku neprijatno.
?Izgleda da ne treba nikome?, zaklju?i mudro, a bez ijedne logi?ki upotrebljive premise, ko ?to i dolikuje ljudima koji umeju da rade i donose zaklju?ke u dinami?nom okru?enju i pod stresom. Ja ga pitam ?je l? to mene neko zajebava??, a on ka?e ?jok, majke mi, mislili smo da treba?. Onda, valjda opet videv?i moj tugaljiv pogled, dodade: ?Ako ho?e?, mo?e? kod mene, i meni su dve ku?e pod vodom, ljudi mi poma?u, a ja, eto, idem da poma?em drugima.? Ne?to kao onaj sa silikonskim ustima, kad se ?ali na sudbinu ?to mu je podvalila da diktator bude.
Da me sad neko pita, ne bih imao pojma za?to, valjda zbog tradicionalne zbunjenosti i tupavosti svoje, ali rekoh mu: ?Dobro, aj? kod tebe, ako ve? ima ?ta da se radi i ako pomo?i treba.? Opet ja otpedalam za njim, on mi, sa ulaza u jedan sokak, poka?e na svoju ku?u, ka?e mi da ?slobodno ka?em da me je on poslao?, te nastavi ?ovek da juri i koordinira, kako bi ostale volontere rasporedio tamo gde je najneophodnije.

Do?em ja pred njegovo dvori?te, unutra predsednik Mesne zajednice i njegov pomo?nik sa fasciklom pod mi?kom razgovaraju sa kom?ijom, koji jo? od kapije na d?ibru miri?e. Raspravljaju ozbiljno o ne?emu, prosto mi neprijatno da ih prekidam. Naposletku se ohrabrih, te rekoh da su me iz ?Kriznog ?taba ovde rasporedili?, a opet me malo sramota, i opet to sebi priznati ne smem, jer bih se, znam, ako priznam, ko kreten ose?ao. Rukujem se ja s ljudima (i sa PREDSEDNIKOM, JEBOTE!), a d?ibromiri?ljavi mi re?e da sa?ekam, ?sa? ?e gazda, pa da mi ka?e ?ta treba da radim?. Usput mi ka?e i da se ?opustim?, da je ?lepo? ?to sam do?ao, te da se niko na mene ?ne ljuti?. (Sre?e mi moje grbave, ba? tako mi ka?e.) Ispu?im ja jo? jednu cigaru, kad gazda-koordinator upravo pristi?e, te uparkira svoju muku pred dvori?te. Upotrebiv?i sve svoje organizacione sposobnosti, za manje od dva minuta me je odveo iza ku?e, do svog brata i sinovca, koji ?e mi, ka?e, re?i ?ta treba raditi. I ja, opet, ko tele, ka?em ?dobro, aj? da radimo, kad sam ve? tu i kad ve? pomo?i treba?. Do?em ja do brata i sinovca, a oni u ?tali, ne?to se zajebavaju i usput lopataju slamu i balegu. ?Aj? ti ostani ovde, a nas dvojica ?emo?, tu poka?e na mene, ?svinjac da o?istimo?. I sad, opet (ovo je ve? previ?e ?opet? za jedan ovako kratak period u ?ivotu), velim OPET, ja mislim ?dobro, kad sam ve? tu, tralala??

A, iskreno, malo me i sramota odmah ku?i da se vratim, jerbo sam najavio da me celog dana ne?e biti, ?ak i jaknu poneo, ?ako uve?e zahladni?. Usput, dodu?e, pitam ?zar je mogu?e da me ****te ovako, sad kad kr? ljudi ne mo?e u ku?u da u?e i kad sam nekome bar sobu za spavanje o?istiti mogao??, a ?nadre?eni? mi mirno odgovaraju da je to ?stvar organizacije? i da oni s tim ni?ta nemaju. Da ne du?im vi?e, o?istim ja svinjac koordinatoru, te najzad eksplodiram i odlu?im da se ku?i vratim. Zapalim cigaru, te pro?etam da malo vode potegnem iz one kese ?to sam je ?za ceo dan? poneo, ?isto da je ne vra?am nena?etu. A u kesi stoji fla?a s vodom i duvan, sendvi? ni da zamiri?e. I TO o?utim. Tada. Sednem na bicikl, otpedalam svojih petnaest minuta u rikverc, te pomislim kakva sam kreten?ina i kako je trebalo onu govnjivu lopatu svakome od mojih malopre?a?njih ?nadre?enih? o glavu da polomim. Rekoh, tada o?utah, ali sad ne mogu, koliko god kasno bilo, no? Elem:

****M VAM MATER PRLJAVU, GADNU, POLITIKANTSKU, UGOVNJENU, NEPISMENU, ORGANIZATORSKU, KOORDINATORSKU, USVINJENU, RU?NU, GRBAVU, SIFILI?ARSKU, ZARA?ENU, ONU MATER NA DNEVNICAMA, ONU MATER U KRIZNIM ?TABOVIMA, ONU MATER NA BUD?ETIMA, ONU MATER ?TO ZAJEBAVA KOG STIGNE KAKO BI OPRAVDALA SVOJU PLATU, ONU MATER ?TO SE BRKATA SMEJE U LICE ONIMA KOJI ?ELE KAKO-TAKO DA POMOGNU, ONU MATER KURATU KOJU BOLI ***** ?TO SAM ZA DVA SATA U SVINJCU KOORDINATORA MOGAO DA BUDEM OD KORISTI NEKOME KOME JE POMO? UISTINU POTREBNA, ONU MATER ?TO SE U SUVIM CIPELAMA VOZA PO KROVOVIMA SAHRANJENIH GRADOVA, ONU MATER ?TO IZDAJE SAOP?TENJA, ONU MATER ?TO SE NE JAVLJA NA DE?URNE TELEFONE, ONU MATER KOJA JE OPET CELU ZEMLJU U CRNO ZAVILA, ONU MATER ?IJI JE NAJMANJI GREH TO ?TO JE DANAS OD MENE BUDALETINU NAPRAVILA?

ONU MATER KOJA VAS NI POSLE SVEGA OVOGA NE?E SMENITI, ONU MATER ?IJOM ?E SISOM ZADOJENI SRBIJOM I DALJE VLADATI PO?TARI, I GROBARI, I KOORDINATORI, I ORGANIZATORI. I ?AMD?IJE U PLITKIM CIPELAMA. ONU MATER KOJA UME SAMO MRTVE DA BROJI I DA RA?UNA KOLIKO IH JE DO JU?E NA NJENOJ STRANI BILO I ZA KOLIKO GLASOVA ?E NA SLEDE?IM IZBORIMA TANJA BITI. ONU MATER ?TO SE, AKO NIJE KURVA KO I VI, U GROBU PREVR?E ?TO VAS JE RODILA.

****M VAM MATER!