Tema „Narav” je vrlo aktuelna i često se njome bave, u specijalizovanim i nespecijalizovanim časopisima, autori koji nisu uvek upoznati sa psećom psihologijom. Radeći tako, često možda i namerno prave konfuziju i dezorjentaciju među entuzijastima, koji započinju nepotrebne rasprave koje ne daju nikakav rezultat.Nedavno je, ENCI, tokom poslednjeg skupa sudija u Massa Carrara-i, istakao dva stanovišta koja, po meni, zaslužuju da budu naglašena:1) ENCI ima i imaće sve veću potrebu za specijalizovanim udruženjima kako bi se povećavala vrednost svake pojedinačne rase sa zootehničkog aspekta.2) Zootehnička vrednost i vrednovanje rase se ne određuju samo rezultatima dobijenim na izložbi gde se radi puka procena „modela”, već estetska i harmonična moraju pratiti psihičku lepotu i ja ću dodati „funkcionalnu” lepotu.Jasno je da u obzir treba uzetu i nevidljiva nasledna oboljenja. Ukratko, postoji uvek opasnost i rizik da se odgoje samo oni primerci koji su približni parametrima koje opisuje standard rase – estetski i morfološki (lepotom i oblikom). U tu svrhu, stavio bih malu primedbu: standard Cane Corso je veoma precizan i detaljan kada se radi o obliku i merama i predstavlja, po meni, jedan od najkompletnijih standarda u apsolutnom značenju. To je plod dugogodišnjeg rada zaslužnih istraživača.Međutim, malo je manje detaljan kada se radi o karakteru. Rekao bih da je „sažet” i da posvećuje malo mesta u odnosu na mnogobrojne velike sposobnosti rase.Narav Cane Corso je sigurno njegova najfascinantnija osobenost i s toga, ispravno bi bilo dati joj adekvatan tretman.Reč „karakter” iz grčkog jezika znači „otisak”, kao skup ličnih osobina jedinke, bilo čoveka ili psa.Karakter je suma svih komponenti koje se sastoje od genetike i nasleđa i stečenih faktora koje definiše okruženje, rasa, utisci, socijalizacija, edukacija i trening koji utiče na ponašanje.Analiza karakternih kvaliteta/osobina/sposobnosti psa svakako nije tema za nekoliko reči, i zahteva pravu disertaciju iz pseće psihologije, ali mi ćemo se zadovoljiti nabrajanjem.Karakterne osobine psa su:TEMPERAMENT
- koji predstavlja sposobnost da se reaguje više ili manje brzo na prijatan ili neprijatan stimulans. Što je reakcija brža, bolji/viši je temperament tj. pas je temperamentniji.ŽILAVOST (FIBRE)
Sposobnost tolerisanja neprijatnih, spoljnih situacija i stimulansa zaboravljanje istih u kratkom vremenu. Može biti „slab” ili „jak/čvrst”. Slabi primerci su neupotrebljivi, a „jaki/čvrsti” zahtevaju sposobnog trenera.BORBENOST
prirodna osobina koja pokazuje sposobnost da se odgovori na neprijatan, spoljni stimulans dvema simultanim akcijama: borbom i griženjem.AGRESIVNOST
prirodna i urođena osobina tesno povezana sa održanjem vrste. Predstavlja reakciju koja se okida kada pas misli da je on ili njegovo okruženje u opasnosti (razlozi mogu biti – smanjen prostor, odbrana potomstva, hrana i dr.).POKORNOST (DOCILITY)
sposobnost psa da prihvati čoveka kao prirodno nadređenog bez upotrebe represije i pokoravanja sa čovekove strane.DRUŠTVENOST
sposobnost psa da se „druži” sa ljudimaBUDNOST (WATCHFULNESS)
Sposobnost opažanja ili signaliziranja prisustva stranaca ili bilizine externoj opasnosti bilo psa bilo čoveka, blagovremeno. Budnost je striktno povezana sa teritorijom tj. sa prostorom koji pas smatra svojim.RADOZNALOST
Zainteresovanost psa za sve što ga okružuje, naročito vezano za čulo mirisa; poreklo vodi od instinkta grabljivca.Najbolji kvaliteti ili komponente karaktera koje simbolišu rasu Korzikanskog psa su: borbenost, pokornost, društvenost i opšta nervna uravnoteženost. Ovi kvaliteti čine Korzikanca staloženim, mirnim i tihim psom. Nervni balans Korzikanca i njegova čvrstina nerava predstavljaju pravu snagu rase i mentalnu snagu rođenu iz unutrašnje ravnoteže i s toga iz dobre genetske podloge. Ova podloga se mora povećavati sve više i više, tako što će se pravilno odgajati/pariti i balansirati pravilnim odnosom Korzikanskog psa i vlasnika.Odavde izniče neophodnost i potreba, koju je delimično ispratilo Udruženje Ljubitelja Kozikanskog psa kreiranjem testa CAL1, kako bi se više kontrolisale ili verifikovale sposobnosti rase, prvenstveno čvrstina nerava i samim tim i nervna uravnoteženost psa.Skoro sam imao priliku da sudim oko 40 Korzikanskih pasa u okviru CAL1. Moram reći da su svi brilijantno prošli test. Kada je test bio završen, moram reći da je 90% Korzikanaca, pravilno stimulisanih, prešlo odmah u borbenost čvrsto hvatajući rukav i ulazeći u borbu sa drmusanjem markiranta.Ova stimulacija je bila samo za svrhu obuke da bi se dublje potvrdila borbenost, koju nije moguće proveriti sa CAL1, obzirom da nema kontakta sa markirantom. Stvar koja je najčudnija i koja najviše iznenađuje je da su, čim su su prestali agresivni i borbeni impulsi, svi psi, ponavljam, svi psi preuzeli kontrolu nad sobom vraćajući se onoj ravnodušnosti i prirodnom ponašanju koje mi je dozvoljavalo da sa njima radim i da im proveravam zube, na veliko iznenađenje markiranta i sudije koji mi je asistirao.Korzikanski pas, isto kao i Bokser i drugi Molosi, nije neurotičan ili instinktivan pas. Nije „munja”, već dobro procenjuje, dobro je balansiran, lagan, hitar Molos, sa svojim vremenom reagovanja. Vremena reagovanja nisu uslovljena niskim nivoom (visokim pragom, prim.prev.) uzbudljivosti/razdražljivosti, već svesti psa i mogućnosti da proceni situacije i razume razlike u prirodi različitih nadražaja. Ponekad će se čak činiti indiolentnim, lenjim, odsutnim, površnim, dok će se u nekim drugim situacijama dojmiti kao vrlo hitar, čvrst, odlučan i neumoljiv, ali uvek sa samokontrolom.Imao sam priliku da vidim, uglavnom tokom izložbi, primerke koji su hteli da ugrizu, agresivne i stidljive; njih drže na vrlo kratkim povocima njihovi vlasnici koji se plaše nekontrolisane reakcije svog psa. Dobro, ovo verovatno potiče od lošeg obrazovanja psa, lošeg odnosa čovek/pas, odsustva socijalizacije, pretolerantnosti ili slabosti, ili svesnog guranja psa ka razvijanju agresivnosti i borbenog duha (borba-ujedanje) prema drugim psima ili ljudima. Tako radeći, njihovi vlasnici im prenose frustracije ili zabrane ili im suzbijaju/potiskuju volju koja je tipična za odnos pas-čovek. Korzikanski pas je, zbog svog ruralnog porekla, sposoban da živi u bilo kakvom okruženju, sposoban da se prilagodi ostvarivanju više funkcija i upotreba. Podrazumeva se da je Korzikanski pas, po svojoj mapi karaktera, i čuvar i pas za zaštitu u svim poslovima i namenama. Mora se napomenuti da se često uloga čuvara meša sa ulogom zaštitnika. Čuvar ima potpuno drugačije zadatke i s time i manje ili više razvijene i diferencirane karakterne osobine u poređenju sa psom za zaštitu.Pas čuvar može biti i klasičan pas koji upozorava, ili se može aktivno suprotstaviti eventualnim zlonamernim ljudima odlučnim da ugroze njegov prostor i pređu teritoriju koja mu je poverena. Prema tome, mora imati živahan temperament, mora biti izuzetno budan, sa vrlo malo pokornosti i društvenosti, prosečno agresivan sa vrlo malo ratobornosti i čvrste naravi, naročito ako samo „alarmira”. Pas za zaštitu je tehnički pripremljen pas koji ima kompletno izgrađeno samopouzdanje i samokontrolu. Tokom učenja i treninga, pas za zaštitu sazreva kroz pozitivna iskustva koja mu omogućavaju da odabere različite faze reakcije koje moraju biti pod potpunom komandom i kontrolom vlasnika. Prema tome, pas mora biti apsolutno poslušan prema svom vlasniku, punu agresivnost, čvrstu narav i izraženu spremnost da ujede (idealan prevod bi bio ujedljivost ali kod nas ima negativnu konotaciju, prim.prev.). Ovi kvaliteti se moraju razvijati kroz posebne razvojne programe i obuku pod nadzorom eksperata za tu oblast.Jedan kvalitet, naveden u standardu, koji zavređuje da bude naglašen, je poslušnost i ljubav prema vlasniku ali uglavnom kao ljubav prema deci i porodici. Nema ništa tako lepo i prosvetljujuće kao posmatranje odnosa koji pas uspostavlja sa detetom kroz nešto što mi odrasli često zaboravljamo da radimo sa decom – igru. Igra, i dece i štenaca, znači učenje, vedrinu, razumevanje, poverenje, sigurnost. Ovo je tema, koju zajedno sa socijalizacijom, prvim učenjem i treningom treba posmatrati specifično i posebno, ali iz vremenskih razloga to ovde i sada ne možemo.Kod upotrebe Korzikanskog psa, standard navodi: pas za čuvanje, odbranu, policijski pas i tragač.Još jedan kvalitet Korzikanskog psa je da ima dobar nos. U prošlosti je korišćen za pokretanje i lov na krupnu divljač i kao pomoćnik u borbi. Danas, zbog svojih dobrih mirisnih sposobnosti, se može koristiti u različitim specijalizovanim oblastima – kao pas za praćenje, traženje, pokretanje kao i u svim radnim ispitima, posebno ako su izražene i dobra narav i dobra psihofizička konstitucija. Može se uspešno koristiti za humanitarne svrhe u polju civilne odbrane kao tragač u nesrećama.Standard veštački zaključuje sa dve reči o ponašanju i karakteru Korzikanskog psa: lako obučiv.Ja ću samo dati neke sugestije opšte prirode na ovu temu, pošto nisam profesionalni trener, ali sam u prošlosti obučio dosta Boksera, rasu koja je veoma blizu po karakteru korzikanskom psu. Moja iskustva sa Korzikanskim psima su ograničena na moj kvalitet kao sudije na takmičenjima i izložbama i kao pažljivog posmatrača i pasioniranog ljubitelja ove rase. Ja mogu da potvrdim da Korzikanski pas nema karakternih nedostataka i da ima najširi mogući potencijal za upotrebu u radu i s toga u treningu. Njegova sposobnost da uči je visoka, ali njegova volja za radom ne traje vremenski dugo; na primer, u agilitiju, gde je potrebna konstantna akcija u različitim testovima, pokazuje znakove slabljenja pokretačkog žara. Međutim, Korzikanski pas može koncentrisati svoju efikasnost u kratkim vremenskim razdobljima dajući sve od sebe. U poređenju sa drugim rasama, njegovo učenje je sporije takođe zbog jakog karaktera, ali je pamćenje veoma dobro i može imati velikog uticaja na odraslog psa. Igra je najpogodniji metod za početak treninga. Ovo znači da se pas mora osećati zadovoljenim tokom učenja i uspostavljanja odnosa pas-vlasnil. U svakom slučaju, Korzikanski pas se može obučiti kao većina pasa. Jedino je potrebno voditi računa o socijalizaciji tokom prve obuke kao šteneta, i tokom treninga ne smemo obuzdavati izlive i narav, tako da zadovoljstvo uvek bude pojačano, a da bi izbegli represiju i prinudu.Sada bih želo da sumiram konture karaktera Korzikanskog psa i njegovo tipično ponašanje („radni standard”) tokom radnih faza – nos, poslušnost i odbrana.Skica karaktera Korzikanskog psa
Živahne prirode, karakter sa tendencijom ka čvrstom, prilično dobra poslušnost ali usko povezana sa mogućnostima vodiča, upadljiva druželjubivost, agresivnost prema drugim psima ali relativno retka prema ljudima, vrlo izražen borbeni duh, visoka budnost, velika radoznalost kao i posesivni karakter. Vreme učenja je vrlo kratko kod štenaca i postaje prilično sporo kod odraslih jedinki. Ima vrlo dobro pamćenje. Kod rada na tragu, mirisne sposobnosti su veoma dobre u raznim primenama sa dobrim održavanjem i prilično dugim vremenima pažnje; kretanje mu je prilično brzo sa nekim koracima galopa, uglavnom na lakom terenu niže temperature i vrlo jakom tragu.Pozicioniranje i signaliziranje se odvija u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Sakupljanje se odvija sa dosta živosti i veselosti, tako da se često plašimo da će pas ispustiti objekat u slučaju kašnjenja vodiča.Poslušnost
Korzikanski pas deluje prilično spor u učenju ako se sa obukom krene u odmaklom dobu (posle dvanaest meseci), dok se pokazuje kao mnogo brži ako se sa treningom krene u mlađem dobu (četiri do pet meseci). Radoznalost, posesivnost i vrlo dobra memorija idu u prilog ranijeg treninga. Ritam rada je visok, a Korzikanski pas pokazuje pažnju ka kretanjima vodiča i spremnost za izvršavanje komandi. Međutim, ništa ne vredi ako se psu u većini slučajeva ne sviđaju vremenski uslovi kao što je visoka temperatura ili kiša. Najveće poteškoće se javljaju u vežbama gde Korzikanski pas treba da se odvoji od vodiča zbog svog prirodno pokornog odnosa. Ritam vraćanja u vežbi aportiranja je jasno sporiji nego odlazak po objekat zbog posesivnosti koja otežava psu da ostavi objekat vodiču.Tokom testa ravnodušnosti prema strancima, njegova velika radoznalost često vodi zadržavanju psa zbog slučajnih prolaznika na kojima on mora da sprovede tipične pseće rituale: pas često dodiruje strance svojom njuškom, što je apsolutno regularan postupak.Odbrana
Ritam patroliranja poljem i mestima za skrivanje mora biti brz sa čestim koracima galopa. Kod suočavanja i lajanja, glas mora biti dubok i pun. Trenutak odlaganja lajanja je normalan jer je tipično za ovu rasu da laje malo i retko. Korzikanski pas je uvek pažljiv i spreman da skoči; kod jurenja markiranta je brz i odlučan u galopu. Dobro je posmatranje i kontinuirana pažnja na markirantu čak i kada se vodič približava. Napadnut od strane markiranta, pokazuje vrlo kratak agresivni impuls koji je praćen borbenim impulsom visokog intenziteta i produženog vremena. Dakle, ovaj pas voli držanje rukava visoko i dugo i brzo premeštanje tokom kojeg pas drži markiranta okupiranim i zaposlenim svim svojim udovima boreći se, i ugrizom punim ustima i veoma jakim stiskom. Jednom kada prestane borbeni impuls u prisustvu markiranta koji je stvarno sposoban da se opusti, Korzikanski pas brzo i dobro otpušta, dok se mnogo poteškoća javlja sa manje sposobnim markirantima. Posle puštanja, Korzikanski pas se brzo vraća u normalno ponašanje. Hvat na rukavu je snažan, punih usta i dobro centriran na srednjem delu podlaktice markiranta.Sada bih hteo da zaključim, sa pozivom odgajivačima, svim članovima SACC i svim ljubiteljima Cane Corso. Priđite svetu radnih testova, koji su ustanovljeni da bi se kod potencijalnih priplodnjaka utvrdilo da li poseduju tipične radne kvalitete i stoga potencijal i kvalitet da ih prenesu.Na kraju, ali ne najmanje važna, sposobnost „primanja” treninga, koja je garancija balansa i psihičkog zdravlja koji je dostignut kroz savesnu selekciju baziranu na ponašanju.Walter Gorrieri je učio da je nedopustivo ocenjivati neobučenog psa, kao što je nedopustivo ocenjivati knjigu po sadržaju na osnovu kojeg nije ništa napisano: oboje nema vrednost jer nemaju praktičnu upotrebu.
Otvorim novu temu, videla sam da nema teme vezane za ovu rasu, pa eto..