Nostalgično : bila je tako lijepa

[DaDole]

Još 1965. magazin „Tajm” je opisao Jugoslaviju kao zemlju Marksa, ali pola Karla, pola Gručo Marksa, jer se u našem socijalizmu pila koka-kola, gledali su se holivudski filmovi, slušali džez i rokenrol...
a na malim ekranima se prikazivale serije „Dugo toplo leto” i „Gradić Pejton”.

[DaDole]

Američka CBS TV mreža, odnosno TV stanica iz njene filijale u Los Anđelesu, Kalifornija, snimila je 1986. jedan zanimljiv turistički dokumentarac. On prikazuje prekrasnu zemlju, turističke atrakcije te ležeran i bogat životni stil onih koji žive u Jugoslaviji. Vodič ovog programa je bila američka glumica Melodi Rodžers, a Jugoslavija je bila samo jedna od mnogih zemalja koje su predstavljene na ovoj američkoj televiziji 1980-ih.

[DaDole]

O ovoj čudesnoj zemlji koja je razbila njene predrasude, Melodi je između ostalog rekla kako “Ima rivijeru kao Francuska, kockarnice Monte Karla, ostrva kao Grčka, krajolike kao u Velikoj Britaniji i Alpe kao Švajcarska. Pri tom se u ovoj zemlji može večerati uz vrhunsko vino za samo pet dolara po osobi.”

Zanimljivo je napomenuti da na kraju emisije, ona sumira svoje osećaje o tome što je putujući kroz Jugoslaviju videla navodeći da je to bila jedna od najlepših zemalja koje su ona i njezina ekipa ikada posetili. Njenim rečima rečeno, “Ovo je spektakularno!”



Još jedna zanimljiva stvar koju je voditeljica napomenula je i njen svojevrstan komentar jugoslovenskog socijalizma. Dok se je penjala stepenicama jednog zamka u Opatiji ona je rekla: “Duž cele jugoslovenske rivijere postoje ovi prekrasni zamkovi koje su nekada koristili kraljevi i kraljice, plemstvo Jugoslavije. Pa, pošto više nema plemstva, oni su sada lijepi, neobični hoteli koje koriste ljudi poput vas i mene.”

[DaDole]

Podsjetimo se...


Cockta je snažno obeležila živote dosadašnjih generacija, ali i onih koje sada rastu. Iako je stvorena drugačija, ona je danas, nakon 60 godina, još uvek ista te još predstavlja okus mladosti i svežine.


Cockta je najpopularnije svejugoslovensko bezalkoholno gazirano piće, uz koje su odrasle generacije mladih na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Vlasnik sadašnje licence je slovenska firma “Kolinska” iz Ljubljane. Cockta je jugoslovenska verzija Coca-cole, no za razliku od nje ne sadrži kofein, niti ortofosfornu kiselinu.
Cockta je nastala 1952. godine kada je Emerik Zelinka pomešao plodove šipka, vitamin C, različito lekovito bilje i karamelizirani šećer. Glavni joj je sastojak plod divlje ruže – divlji šipak. Ostali sastojci su 11 različitih lekovitih trava, limun i narandža. Ime cockta je nastalo iz reči koktel.
Piće je javnosti prvi put predstavljeno 8. marta 1953. godine u Planici. Slovencima i ostalim posetiocima takmičenja u skijaškim letovima pažnju je privukla simpatična slika devojčice koja pije Cocktu. Ta danas već legendarna slika Cockte delo je Uroša Vagaje. U prvoj godini proizvedeno je oko milion litara cockte. Punila se u flaše od 0,25 litara. U prvih 14 godina svoga postojanja prodaja cockte je rasla za 25% godišnje.


Godine 1974. u Cockti su počeli tražiti nova rešenja za ponovno osvajanje domaćeg tržišta. Promenili su vanjski izgled i Cockta je ponovno osvojila korisnike kao piće od prirodnih sastojaka koje gasi žeđ, pije se s ledom te je domaće piće s tradicijom. Tada je nastao i jedan od prepoznatljivih slogana: Cockta, piće vaše i naše mladosti.

Godine 2005. je nastalo i novo piće slično cockti – cockta light. Ljubitelji Cockte mogu danas ugasiti žeđ klasičnom Cocktom, ali i Cocktom Limeta, Cocktom Easy bez šećera i Cocktom Rossa, a Cockta je nedavno lansirala još jedan nov osvježavajući okus – Cocktu Chinotto.

[DaDole]

MTV: MUZIČKI KANAL KOJI SMO VOLELI

Nekada je MTV bio jedna sasvim drugačija TV sa dobrom i kvalitenom muzikom, spotovima i voditeljima. Sa užitkom smo gledali top liste, emisije, iščekivali programske najave.



MTV Europe je pan-evropska, 24-časovna, zabavna i digitalna televizijska mreža koja je sa radom počela 1. avgusta 1987. Nekada je MTV bio jedan od retkih TV kanala koji je pokrivao celu Evropu sa jednim jedinstvenim programom. Današnji MTV pokriva samo određene evropske zemlje što je rezultat regionalizacije ove mreže koja je počela 1997.
Otkako se pojavio MTV je uneo revoluciju u muzičku industriju. Slogan “I want my MTV” (“Hoću moj MTV”) je doveo do popularizacije video spotova, sve se više razvijala i uobličavala ideja o TV stanici na kojoj su i izvođači i gledaoci mogli da dobiju informacije o muzičkim događajima, novostima i promocijama. Akronim MTV je nebrojeno puta spomenut od muzičara, drugih TV kanala i programa, u filmovima i knjigama.

Prvi video koji je prikazan na MTV Europe je bio “Money for nothing”, od Dire Straits-a, koji inače počinje i završava sa rečima “I want my MTV” koje izgovara odnosno peva popularni Sting. Neke od najpopularnijih emisija koje su prikazivane su bile MTV’s Greatest Hits, MTV’s Most Wanted koje je vodio Rej Kouks (Ray Cokes), 120 minutes sa Polom Kingom (Paul King) i MTV Coca
Cola Report sa Kristijanom Baker (Kristiane Backer).

Između 1992. i 1995. bio je voditelj kultnog MTV programa “MTV’s Most Wanted” koji se emitovao uživo iz londonskog studija. Bila je to čudesna emisija koja je uključivala javljanja gledalaca, takmičenja, live muzičke izvedbe i naravno muzičke spotove. Ono po čemu se program pamti jeste i pomoćno osoblje od kamermana do tehničara koje je Rej uvek slobodno oslovljavao i dozivao po njihovim imenima što je svemu davalo još jednu dozu opuštenosti. Njačešće spominjani je bio “Rob the Cameraman” koji je Reja pratio u stopu noseći kameru u ruci.

[DaDole]

VATERPOLO REPREZENTACIJA SFRJ – NAJTROFEJNIJI YU TIM SVIH VREMENA

Vaterpolo reprezentacija Jugoslavije bila je jedna od najuspešnijih svetskih vaterpolo reprezentacija i jedna od najboljih sportskih reprezentacija SFR Jugoslavije

[DaDole]

ŽIVOT SA HARMONIKOM: RADOJKA I MILUTIN “TINE” ŽIVKOVIĆ





Na našim prostorima zvuk harmonike je sa sobom uvek vukao dobro raspoloženje. Svako ko je umeo svirati ovaj istrument, tim znanjem je sebi osiguravao povlašteno mesto prilikom sedeljke bilo kojeg karaktera. Ako je muzičar uz to još bio i vlasnik popularne “dugmetare”, na njega i njegovo umeće se gledalo s još većim uvažavanjem. Eto tako bi se to ukratko reklo rečima laika. A Radojka i Tine Živković su uživali ugled i među običnim svetom kao i kod onih vrhunskih muzičkih profesionalaca koji su znali prepoznati i oceniti izvedbu i adekvatno je nagraditi.

[DaDole]

“Život i vreme Grizli Adamsa” je naziv igranog filma snimljenog 1974. koji je bio inspirisan istorijsko fantastičnom novelom autora Čarls Seliera iz 1972. Izuzetna popularnost filma je dovela do snimanja hit televizijske serije u produkciji NBC-ja. Glavni lik, kojeg je tumačio glumac Den Hegerti, delomično je kreiran na stvarnom liku, kalifornijskog pustinjaka i lovca, Džejmsa “Grizlija” Adamsa (1812-1860) čije je pravo ime bilo Džon Adams Kejpen.

Film i TV serija prikazuju Grizli Adamsa kao lovca koji je pobegao u planine nakon što je pogrešno optužen za ubistvo. Dok se bori za svoj lični opstanak, Adams spašava mladunče grizli medveda koje je ostalo bez roditelja, postaju nerazdvojni, a on mu daje i ime – Ben. Medved, rastući od mladunčeta pa do odraslog grizlija, postaje Adamsov najbliži i najbolji pratitelj. Adams nam otkriva i pokazuje svoju neverovatnu sposobnost da zadobije poverenje većine divljači koja obitava u regiji. On pomaže, ponekad i spašava, mnoge životinje. Iako je lovac, oseća jaku ljubav i vezanost za biljni i životinjski svet i sve probleme nastoji rešiti, a da ne povredi druge životinje, kad god je to moguće

[DaDole]

ĐEKNA JOŠ NIJE UMRLA, A KA’ ĆE NE ZNAMO (1988)



“Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo” je humoristička televizijska serija režisera Živka Nikolića u produkciji nekadašnje Radiotelevizije Titograd. Serija je snimana 1988. godine na crnogorskom jeziku. Ukupno je snimljeno 12 epizoda u trajanju od oko 55 minuta.
Radnja je smeštena u zabačeno crnogorsko selo, u kojem se prati život jedne porodice koja i najjednostavnije situacije rješava na najteži mogući način. Dobrim delom je to i zbog tri različite generacije od kojih svaka želi stvari rešavati na svoj način. Najviše smeha su obično izazivala dugometražna pisma koja su se pisala (i čitala) za sina Mišu koji je student u dalekom gradu. Serija je stekla kultni status u svim zemljama bivše Jugoslavije.

[DaDole]

VLAK U SNIJEGU (1976)



Film je snimljen prema istoimenoj knjizi Mate Lovraka koje će se nekadašnji osnovci setiti i kao svoje školske lektire.

[DaDole]

PČELICA MAJA, VIŠE OD 100 GODINA SA DECOM SVETA

“Pčelica Maja i njezine pustolovine” (na nemačkom: Biene Maja und ihre Abenteuer, na engleskom: The Adventures of Maya the Bee) nemački je roman, strip, crtać, opera skraćenog naziva “Pčelica Maja” i bojanka, a sve temeljeno na priči koju je napisao i objavio Valdemar Bonsels 1912. godine.

[DaDole]

Iako mnogi poriču, svaki slet je bio spektakl. Neverovatan broj učesnika priredbe, uvežbanost, kostimi, brzina kojom se sve menja, znanje da su na terenu stadiona JNA prisutni mladi iz svih krajeva Jugoslavije, ostavljali su utisak beskrajnog jedinstva.

[DaDole]

MLADEN DELIĆ – LEGENDA SPORTSKOG NOVINARSTVA JUGOSLAVIJE

Teško je pronaći prave epitete za sve njegove komentare kojima je opisao neke najlepše trenutke jugoslovenskog sporta. Oni koji su imali sreću da ga uživo slušaju znaju sa koliko žara je ulazio u svaki prenos.

“Nema više vremena za bilo šta … Nema vremena … 45:38. Vujović, Vujović … Evo, šansa! Gol! Gol! Gol! Ljudi, pa je li to moguće?! Ludnica! Šta je ovo!?”

[DaDole]

Legendarne “socijalističke” tenisice, šunjalice iliti patike Startas! Za razliku od većine nekadašnjih yu proizvoda, mogu se i danas kupiti u donekle redizajniranoj varijanti.

Marka Startas je rođena 1976. godine u fabrici Borovo, pre svega zahvaljujući novim tehnikama vulkanizacije gume koje su se počele primenjivati 70-tih. Iako su prvobitno bile namenjene samo stonoteniserima, male platnene patike su ubrzo postale kultne i veoma tražene u svetu sporta ali i mimo njega u nekadašnjoj Jugoslaviji.

[DaDole]

Kao i uvek, sve Nove godine dočekujemo s nadom da će nam biti bolje i lepše od svih prethodnih. Ipak, posebno smo setni kada se prisetimo nekadašnjih novogodišnjih žurki, od onih dečijih pa do onih kada smo bili puno zrelijih godina. Pogledajte neke davne slike koje su obeležile ispraćanje Stare i doček Nove godine.

[DaDole]

PRIMENJENA NOSTALGIJA: PREPISIVANJE U ŠKOLI


Nema onoga ko u školi ili posle na fakultetu nije prepisivao ili bar pokušao da prepiše! Kontrolni, pismeni radovi, ispiti - uvek su nam predstavljali nove izazove za ove “nezakonite” radnje! Tada nam to baš i nije bilo smešno, ali danas …
Puškice za devojčice. Napisana puškica se stavi iza uha, a preko uha se prebaci kosa. I onda se dotična “počeše” iza uha u potrazi za odgovorom. Varijanta sa suknjom – napišeš što ti treba i zalepiš na unutrašnju stranu suknje, a kad ti nešto zatreba zavrneš suknju i prepišeš; naravno treba nositi dužu i širu suknju.
Puškice “iznad čarape”. Pripremiš puškicu i selotejpom je zalepiš malo iznad vrha čarape. Staviš nogu na kojoj je puškica na suprotnu nogu (da ti deo gde je čarapa dira koleno suprotne noge). Ako profesoru budeš sumnjiv potrebna je samo jedna sekunda da spustiš nogavicu.
Puškice ispod majice. Zalepiš puškicu na majcu sa unutrašnje strane, negde oko pupka i kad zatrebaš, samo izvrneš majicu napopačke i pročitaš; naravno sve ovo na donjem delu majice koji se ne vidi ispod klupe.
Puškice na papirnim maramicama. Zalepiš puškice na unutrašnju stranu jedne papirne maramice, a nju držiš u ruci ili čak i na stolu. Radi uverljivosti, “obrišeš” katkad malo nos ili čelo, da profi slučajno ne padne na pamet da ti zaviri u maramicu.

[DaDole]

OMILJENO ŠTIVO TINEJDŽERA 80-TIH I 90-TIH: ČASOPISI ITD & ĆAO

Nije bilo interneta, nije bilo licenciranih izdanja stranih časopisa za omladinu, ali jugoslovenskim tinejdžerima su obilje informacija u slici i reči davala ova dva legendarna časopisa!

[DaDole]

STANLIO I OLIO, DEO NAŠEG NASMEJANOG DETINJSTVA

Iako su svoju najveću slavu doživeli još 30-tih i 40-tih godina prošloga veka, njihovi filmovi su se gledali i decenijama kasnije, a većina nas ih pamti i kao neizostavan deo filmskog odrastanja.

[DaDole]

ugoslovenski pasoš je izdavan građanima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u svrhu međunarodnih putovanja. Bio je veoma cenjen posebno kod naših imigranata koji su dobijali poslove kod evropskih firmi koje su trgovale sa zemljama istočnog bloka. Često je opisivan i kao jedan od najpraktičnijih pasoša svog vremena jer je bio jedan od retkih s kojim se tokom hladnog rata slobodno moglo putovati i po Zapadu i po Istoku

[DaDole]

“PLAVI VOZ”

Bio je to voz koji je ugostio neke od najvećih svetskih monarha i lidera. Kada je 1959. godine napravljen, važio je za jedan od najluksuznijih vozova u svetu.
Plavi voz danas je muzejsko-turistički voz u vlasništvu „Železnica Srbije“. Nekada je predstavljao specijalan voz luksuznog tipa koji je koristio nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Voz je činio funkcionalnu celinu koja je predsedniku Titu i njegovoj pratnji omogućavala nesmetan rad, boravak i sve protokolarne obaveze tokom putovanja kako u zemlji tako i u inostranstvu. Imao je takođe i posebnu bezbednosnu zaštitu duž trase pruge kojom je saobraćao od strane armijskih i milicijskih snaga. Enterijer je urađen u stilu art dekoa i posle više od pola veka izgled je ostao nepromenjen