Žalosno je da je čitava ta srednjovekovna srpska država (od pada pod rišćanstvo do oslobađanja od Turaka) ostavila tako malo.
Ostavila je otprilike onoliko koliko je ostavila neolitna kultura. Oni su ostavili Stounhendž, a srpski vladari i pored tolikog guljenja naroda, nisu ostavili više od zidurina.
Zazi, naravno, ne traži da se poruši Gračanica, niti traži da se kamenje iz Stounhendža upotrebi za popravku drumova.
No, indikativno je da je Stounjendž preživeo od kamenog doba do danas. Ni jedan izvorni srpski paganski hram nije preživeo najezdu rišćana. To je jedina bitna činjenica o kojoj svedoče srpski manastiri.