Najinspirativnije žene u istoriji

[DaDole]

One se ne zaboravljaju


Njihova dostignuća naizgled su više impresivna u odnosu na savremeni svijet u kome živimo, gdje se moda, trendovi i politika mogu za tren oka izmjeniti hashtagom, što znači da danas pronalaženje vanvremenske inspiracije može i jeste često nemoguć zadatak.Kroz istoriju, žene su se hrabro i neustrašivo borile kako bi se potvrdile kao ličnosti ali i stručnjaci u svojoj oblasti. Revolucionarni dizajneri, istraživači kosmosa, piloti, politički aktivisti i feministikinje, umjetnici i lideri.Postoji nešto što ove inspirativne žene imaju zajedničko: one su ratnice i nastavljaju da nas inspiraju čak i u našem, modernom životu.

[DaDole]

Kleopatra

"Neću uvijek pobjeđivati."
Čini se čudno i gotovo neprikladno da žena koja je uspjela da definira nezavisnu snagu, odlučnost i moć, u eri u kojoj je komandovao muškarac, posjeduje ime koje znači "očeva slava".
Ali Kleopatra i vjekovima poslije iznenadne i tragične smrti nastavlja da nas inspiriše i intrigira.Pored moći, Kleopatrina posebnost se ogledala u ljepoti, o kojoj je napisano bezbroj pesama, poema, romana.
Njena žestoka dinamičnost će ostati čini nam se nedostižna.

[DaDole]

Koko Šanel
"Najhrabriji čin je i dalje misliti na sebe. Naglas."Koko Šanel nije bila samo izazov tog vremena zbog sopstvenog lifestyle-a i karijere: njena moda je oslobodila žensko tijelo. Muška odjeća je postala ženska: majice na pruge, džemperi oko vrata, pantalone, ravne pete i odijela.

[DaDole]

Roza Parks

"Voljela bih da ostanem zapamćena kao osoba koja je htjela da bude slobodna… s nadom da će i drugi ljudi biti slobodni."

Po njenim skromnim riječima, sve što je ona radila je zapravo bio pokušaj da se vrati kući sa posla. U stvarnosti, ona je definitivno uradila više.Roza je preko noći postala glavna figura pokreta za građanska prava u Americi.1. decembra 1955. godine 42-godišnja Afro- amerikanka, krojačica Roza Parks, odbila je da se odrekne mjesta u autobusu kako bi umjesto nje sjeo putnik bijelac. Ovo je izazvalo bojkot koji je trajao 381 dan, dok grad nije ukinuo zakon za sprovođenje rasne podjele u javnim autobusima.Neustrašiva Roza se borila za odbacivanje rasnog odvajanja zbog čega je postala prva dama građanskih prava. Dan kada je uhapšena će se zauvijek pamtiti kao dan Roze Parks.

[DaDole]

Meri Vulstonkraft

"Ne postoji pogrešno vrijeme za početak. Početak može biti sad, ovog časa. DANAS."

U 1972. godini, Meri Vulstonkraft je pozivala na jednakost, te je njeno proklamovanje ženskog prava bio udarac u 18. vijeku. Srećom sada živimo u vremenu kada se na stavove feministkinja ne gleda s osudom! Ali u kasnim 1700- tim Merina tvrdnja da muškarci i žene treba da se smatraju jednakim bićima je bila krajnje revolucionarna, kao da Jovanka Orleanka galopira na konju sa svojim izvučenim mačem.Objavljen članak pod nazivom 'A Vindication of the Rights of Woman' iz 1792. se smatra jednim od prvih primjera feminističke filozofije. Ipak ovo djelo nije bilo preštampano sve do sredine 19. vijeka. Ali i pored toga revolucionarni Merin duh i dalje traje.

[DaDole]

Nora Efron

"Trudim se da pišem djela za žene koje su tako komplicirane i zanimljive kao što žene zapravo i jesu."

Novinar, esejista, dramski pisac, scenarista, romanopisac, producent, reditelj - ona je sve to radila. Nora Efron se borila za rodnu nejednakost u industriji koja je još uvijek pogrešno predstavljala pred kamerama kao i iza scene.Pored uspješne novinarske karijere, Nora je kasnije postala holivudski scenarista koji je odgovaran za nastanak možda najromantičnije komedije svih vremena 'Kada je Hari sreo Sali'.Njen autobiografski roman iz 1983. godine pod nazivmo "Heartburn" opisuje slom njenog braka sa neobičnom iskrenošću. U starom ženskom liberalnom koledžu za umjetnost u Velesliju, ona je slavno rekla: "Iznad svega, budite junakinja svog života, a ne žrtva."

[DaDole]

Emelin Pankherst

"Vjeruj u Boga- on će ti uzvratiti."

Magazin Time (1999. godine) je uvrstio ženu po imenu Emelin Pankherst kao jednu od 100 najvažnijih ljudi 20. vijeka, napisavši: "Ona je uobličila ideju žene našeg vremena; ona je tresla društvo novim obrascem iz kog nije bilo povratka."Početkom 20. vijeka, Emelin je bila suosnivač Ženske socijalne i političke zajednice (WSPU) sa jasnim programom usmjerenim na direktnu akciju za osvajanje ženskog prava glasa."Djelo, a ne riječi. To treba da bude stalno naš moto", ona je kasnije rekla.

[DaDole]

Žozefina Beker

"Nisam bila skroz gola. Jednostavno nisam imala odjeću na sebi."

Njeni pokreti su bili nepogrešivi: ritmičke ruke, izvijeni kukovi i elastične noge su pokrenule podijum za igru, kao hipnotizirana vjetrenjačka jedra.Poznati ženskaroš, Ernest Hemingvej je nazvao najsenzacionalnijom ženom koju je ikada vidio. Ipak, uprkos velikoj popularnosti i slavi, borba Roze Parks je bila i njena, također.Kada je stigla u Ameriku 50- ih godina prošlog vijeka, ona je odbila rezervacije u 36 hotela.Žozefina je vodila borbu sa kabare klubovima, odbijajući da nastupa za rasno odvojenu publiku (uprskos ponudi Majami kluba u iznosu od $10 000). Ni prijeteći pozivi iz Klu Kluks Klan-a nisu je uplašili. 1963. godine, Žozefina je stajala pored Martin Luther Kinga u Vašingtonu.Ona je bila jedini zvanični ženski govornik tamo.

[DaDole]

Valentina Tereškova

"Ako žena može raditi na pruzi u Rusiji, zašto ne može da leti u svemiru?"

1963. godine, Valentina, bivši tekstilni radnik iz Sovjetskog Saveza je postala prva žena u svemiru, kružeći Zemljom čak 48 puta stavljajući prethodna četiri američka astronauta (sve muškarci) na stub sramote kada je spojila 36 leta. I ne samo to, ona je uspjela da ostvari više vremena leta, od ukupno spojenog vremena svakog američkog astronauta koji je letio pre nje.Imala je samo 26 godina.

[DaDole]

Frida Kalo

"Stopala? Za šta mi trebaju kada imam krila da letim?"

Da bismo razumjeli Fridu, moramo da razumijemo njenu patnju. To ne znači da je ona žrtva sopstvene patnje - upravo suprotno, postoje mnoge traumatične situacije koje su uticale na njen život, uključujući strašnu nesreću u autobusu, koja ju je učinila bogaljem, i dala joj "alate" kojima može da slika svoju unutrašnju istinu.Njen muž Dijego Rivera je jednom govorio o Fridinoj umjetnosti kao "slikanju koje uzvišuje ženske kvalitete izdržljivosti i istine, stvarnosti, okrutnosti i patnje."Odnosno, to vodi ka zaključku: Nikada ranije nijedna žena nije uspjela da prikaže takvu pjesničku agoniju na platnu. "Ja slikam svoju realnost", rekla je Frida. Njene slike su neustrašive jer prikazuju neusaglašenost, dvojnost ženskog iskustva. U nekim aspektima, Fridina umjetnost je i ružina latica i trn.

[DaDole]

Florens Najtingejl

"Bolnica je tu da pomaže bolesnima i nemoćnim ljudima. Tu nema mjesta zlu."

Često smatrana kao gospođa sa lampom, Florens Najtingejl se suprotstavila roditeljima i uspjela da postane medicinska sestra. Kada je 1853. izbio Krimski rat, Florens je sa 38 medicinckih sestara obitavala u vojnoj bolnici u Turskoj.To je bio prvi put kada je ženama bilo dozvoljeno da to učine. Njena kampanja da poboljša kvalitet njege u vojnim bolnicama dovela je do toga da Florens objavi knjigu pod nazivom "Notes on Nursing" 1859. godine.Još jedan uspjeh Florens je to što je postala prva žena član Kraljevskog društva za statistiku u 1858. godine.

[DaDole]

Marija Kiri

"Sada je vrijeme da razumijemo više, tako da se možemo plašiti manje."

Marija Kiri je osvojila dvije Nobelove nagrade za fiziku i kemiju (1903. i ponovo 1911. godine), ali to ne znači da je ona to osvojila tako lako. Naprotiv ona se borila protiv seksizma tijekom cijele karijere."Često sam bila upitana, posebno od strane žena, kako sam mogla da uskladim porodični život sa naučnom karijerom", rekla je jednom Marija. A onda je otkrila da to nije bilo lako.Ne samo da je njeno istraživanje doprinijelo razvoju X zraka u kirurgiji, već je njen neustrašivi duh odudarao od muškaraca. Za vrijeme Prvog svjetskog rata, ona je pomogla opremanje ambulante sa rendgen opremom vozeći je kroz prve linije fronta.

[DaDole]

Elizabeta I
"Znam da imam tijelo slabe i nemoćne žene, ali imam srce i stomak kralja, i kralja Engleske također."Bila je kćerka jednog od najopasnijih kraljeva koji je ikada sjedio na prijestolju Engleske i kraljice čiji su žestok intelekt i dvorske čari podijelile crkvu na dva dijela. Elizabeta je postala jedan od najdužih vladara u Engleskoj (vladala je 44 godine) pritom je uspjela da povrati stabilnost zemlje. Najbolji dio? Ona je to uradila bez muškarca pored sebe.Umjesto toga, Elizabeta se proglasila udatom za svoje kraljevstvo, pozivajući se na svoje podanike - "svi moji muževi, moj dobar narod". Tijekom decenije ona je postala kraljica koje su se bojali ali u isto vrijeme je i poštovali kao njenog oca Henrija VIII.Kako ju je papa Sikst V opisao: "Ona je samo žena i ljubavnica pola ostrva, ali je također žena koje se plaši cijela Španija i Francuska zajedno."

[supermen*prvi]

Десанка Максимовић је била најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је добио премештај, те се породица одселила у Бранковину. У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију. Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја Сластикова. Није имала деце.

Студирала је на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Након дипломирања, Десанка Максимовић је најпре радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што је од 3. септембра 1925. године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској реалној гимназији (а данашњој Петој београдској гимназији). Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, (и моја мајка, која јој је као референт пензијског осугурања решила пензију)која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. Почетком Другог светског рата је отишла у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.

Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима; у њих су спадали и Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и многи други.

Дана 17. децембра 1959. изабрана је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 16. децембра 1965. за редовног члана.

У четвртак, 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду је преминула Десанка Максимовић. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева.