Јеванђеље за сваки дан

[причалица]

182.25.7. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 49

"А кад они иђаху путем, рече му неко: Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш. А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу склонити.

А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега. А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.

А и други рече: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим. А Исус му рече: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије."
(Лк. 9:57-62)

[причалица]

187.26.5. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 92

"Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијега. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.

А они ништа од тога не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се говори."
(Лк. 18:31-34)

[причалица]

194.27.5. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 100

"А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше.

Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог!

А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла? Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га."
(Лк. 20:9-18)

[причалица]

195.27.6. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 101

"И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој.

И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?

А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате? Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу. И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше."
(Лк. 20:19-26)

[причалица]

п.ч. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 26

"И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.

И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.

Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив."
(Лк. 6:31-36)

[причалица]

205.29.2. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 33

"Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу. И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.

А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити? А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио.

И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има. А њој рече: Опраштају ти се гријеси. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта? А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру."
(Лк. 7:36-50)

[причалица]

208.29.5. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 39

"А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше.

А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити; И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче? А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.

Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмијеваху му се знајући да је умрла. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило."
(Лк. 8:40-56)

[причалица]

212.30.2. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 42

"А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.

И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви, Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви, Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.

И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше."
(Mк. 9:42-50;10:1)

[причалица]

226.32.2. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 54

"И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да би га ухватили у ријечи. А они дошавши рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?

А он знајући њихово лицемјерје рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим. А они донесоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Ћесарев. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу.

И задивише му се."
(Mк. 12:13-17)

[причалица]

237.33.6. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 55

"И дођоше му садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему. Седморо браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода. И други је узе, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица и не оставише порода. А послије свију умрије и жена. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, којега ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену.

И одговарајући Исус рече им: Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије? Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате."
(Mк. 12:18-27)

[причалица]

239.34.1. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 91

"И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни? А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат. А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије! Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.

А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти? А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће. Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом. А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијега, Који неће примити многоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни."
(Лк. 18:18-30)

[причалица]

289.41.2. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Јовану, зачало 65

"А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам!

И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.

А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати.

И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше.

А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој. А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово."
(Јв. 20:19-31)

[причалица]

291.41.4. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 70

"И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око изласка сунца.

И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба? И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен; а бјеше врло велики. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се.

А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овдје; ево мјеста гдје га положише. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече.

И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху."
(Мк. 16:1-8)

[причалица]

292.41.5. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 71

"А Исус, васкрснувши рано у први дан недјеље, јави се најприје Марији Магдалини, из које бјеше истјерао седам демона. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. А они чувши да је жив и да га је она видјела, не вјероваше.

А послије тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село. И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вјероваше.

Најпослије јави се њима Једанаесторици када бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјеровање и окорјелост срца, што не вјероваше онима који га видјеше васкрслога. И рече им: Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.

А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; Узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће.

А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и сједе Богу са десне стране. А они отидоше и проповиједаше свуда, и Господ им помагаше, и ријеч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин."
(Мк. 16:9-20)

[причалица]

346.49.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Јовану, зачало 10

"Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега.

А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена."
(Јн. 3:16-21)

[причалица]

423.5.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Матеју, зачало 52


"Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ? А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо? А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју."
(Мт. 13:24-30)