Omiljene rase pasa-kucnih mezimaca-podaci o njima

[moreplovac]

Za dame

The Saluki is a slim, greyhound-like dog. The head is long and narrow, moderately wide between the ears, tapering gradually toward the nose with a slight stop. The nose is black or liver in color. The teeth meet in a level bite. The large oval eyes are dark to hazel in color. The long, mobile ears are hanging down close to the head. The neck is long and the chest is deep and narrow. The front legs are straight. The feet are thickly haired between the toes for protection from rough terrain. The long tail is carried low, well feathered with hair. The coat is short with long silky feathering on the ears and tail. A rarer, coarser, smooth variety with no feathering also occurs. Coat colors include white, cream, fawn, golden, red, grizzle and tan, black and tan tricolor of white, black and tan. They have an unusual gait when they are at top speed: all four of their legs are in the air at the same time.

Temperament
The Saluki are gentle, friendly, even-tempered and extremely devoted. Can be somewhat aloof, even with their family. This loyal dog may become attached to one person. Good with children who do not try and roughhouse with them. Sensitive, this breed does not take kindly to harsh discipline. They must be trained with calm, gentle, but firm, consistency. They are fairly submissive by nature to people and dogs and are easily distracted. Be sure you remain the dog's pack leader so the dog feels secure with his surroundings. Dogs want nothing more than to know what is expected of them and the Saluki is no exception. The Saluki do well with other Salukis. They are a pleasant and calm companion and make a good watchdog. Though not aggressive with people, the Saluki's natural instinct is to chase and kill non-canine animals. They may need obedience training to keep their deep-rooted hunting instincts under control, but you can never train the instinct out of the dog. Take great caution around pets such as birds, guinea pigs, hamsters and rabbits. They can get along with family cats if the cat is allowed to assert its dominance over the dog, but may chase strange cats.

Height, Weight
Height: 23-28 inches (58-71cm.)
Weight: 29-66 pounds (13-30kg.)

Health Problems The Saluki is prone to some genetic eye diseases and cancer. They can get sunburn especially on the nose.

Living Conditions The Saluki is not recommended for apartment life. They are relatively inactive indoors and will do best with acreage. This breed should sleep indoors. They prefer warm temperatures over cold ones.

Exercise The Saluki is a natural athlete that needs a lot of exercise, including a daily, long, brisk walk or run. They are happiest when running, however many are lost or killed when they are allowed to get free and they spot a small animal to chase. This very independent dog can never be off its lead except in an isolated, scouted area. These dogs hunt on sight. They will pay no attention to their handler's calls if they are chasing something. In some countries they are not permitted to be left off of their lead at all. Saluki run at top speeds of 40 mph (55km./h) or more with their feet barely touching the ground. These top speeds are reached in short spurts, but they also have exceptional endurance. An excellent way to exercise them is to trot them alongside your bike.

Life Expectancy About 10-12 years.

Grooming This odor-free dog's coat is easy to groom. Just occasionally brush and comb, especially on the longer-haired parts of the dog. The ears should be checked regularly to make sure they are clean. The Saluki is an average shedder.

Origin
The Saluki, also called the Gazelle Hound, Arabian Hound, or Persian Greyhound, is native to the area from eastern Turkestan to Turkey. They are believed to be closely related to the Afghan Hound, which is another ancient breed. The Saluki is the royal dog of Egypt, and perhaps one of the oldest domesticated dogs known to man. They were named after the Arabian city "Saluki" in the Middle East, which no longer exists today. Their bodies were often found mummified along side the bodies of the Pharaohs themselves, and their pictures appear in ancient Egyptian tombs dating from 2100 BC. The Muslims considered them a sacred gift of Allah, and they were never sold but only offered as gifts of friendship or honor. Salukis with a patch of white in the middle of the forehead are thought by Bedouin tribes to have "the kiss of Allah" and are regarded as special. Incredibly fast even over rough terrain, this desert sight hunter was used by the Arabs to hunt gazelle, the fastest of the antelopes, along with fox, jackal, and hare. They have also been successful as racing dogs. The Saluki was recognized by the AKC in 1929.

[moreplovac]

[Sarmica]

Chow Chow

[Sarmica]

Čau-čau je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi držali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, da bi veličali svoju moć i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obučene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od kože pravila odela. Nažalost, čau-čau se nalazio često i na dvorskoj trpezi, pa je služio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlači sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih našli kod bogatih trgovaca i plemstva. Međutim, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili uništeni. Zahvaljujući budističkim kaluđerima, kao i onim primercima koji su se našli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da opstane.


Čau-čau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tući jer ćete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu se ipak stavi do znanja da ste vi vođa, a on podređeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge šetnje niti sportska takmičenja, a nije uvek ni spreman za igru. Normalne pseće igre kao što su bacanje loptice, `aport`, preskakanje prepona itd, ne spadaju u igre čau-čaua, a takođe i igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom i pokazujući znake privrženosti. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano. Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu `braka` sa uzajamnom vernošću za ceo život. Čau-čau je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome više neće biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost.

Čau-čau je pas vrlo čist i bez mirisa. Vrlo retko laje i to obično u slučaju potrebe.

Čau čau ne voli vodu,kupa se dva do tri puta godišnje mada ni to nije neophodno jer se ćau-čau sam liže i pere kao mačka.

Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usađivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je čau-čau. Zato on i danas, po drevnom predanju, ima plav jezik.

[Sarmica]

Sibirski samojed





Sibirski Samojed potiče iz hladne Rusije, iz Sibira. U Sibiru živi narod "Samojedi" po kojima je dobio ime. Njima je služio za vuču i grejao im noge svojim krznom.

[Maca]

Za mene bile i ostale PUDLE

[Man]

[Sarmica]

Shar pei

[Maca]

[QueenOfClubs]

Епањел бретон





Порекло француско, тачније центар Бретање. Сада бројчано прва раса птичара у Француској. Вероватно једна од најстаријих раса типа Епањел, побољшана до краја 20-тог века различитим укрштањима и селекцијама. Први пројекат о стандарду расе израђен је у Нанту 1907. год, представљен је и прихваћен за време прве пленарне скупштине клуба у Лудеаку (бивша Северна обала) 7. јуна 1908. год. То је био први стандард “клуба епањел бретона са природно кратким репом”.
Најмањи од свих птичара епањел бретон је ловачки пас са кратким репом или без репа. Складно грађен са чврстим али не сувише крупним скелетом. У цјелини јак и плећат али не и здепаст, довољно елегантан. То је снажан пас живахног и интелигентног погледа. Изгледа као мали “цоб бревилигне-кратка грађа”, пун енергије коју чува још из своје еволуције, модел “бревилигне” је жељен и устаљен од стране реформатора расе.


Пас који се уклапа у сваку социјалну средину, интелигентан, опрезан, ментално уравнотежен. Поливалентан (вишенаменски) пас птичар намењен за сву дивљач и на свим теренима. Значајан је по тражењу, начину хода, чулу вида, претраживању, спонтаности и начину држања, подесности у дресури.


различити начини хода, лагани али снажни, правилни(уједначени) и живахни. Удови се помјерају у једну линију без вертикалних осцилација тијела и без њихања, леђа остају чврста. Галоп је најважнији начин хода на терену. Кораци су брзи амплитуда осредња. Задње ноге се при галопу не избацују уназад.


Длака је оранж-бијела, црно бијела, браон бијела, са шарама које заузимају неравномјерне области. Могу бити чистих боја или пјегави на носнику уснама и удовима. Са једнаким ватреним шарама оранж или тамно оранж на предњем дијелу главе, на уснама, око очију, на удовима, по грудима, изнад врха репа код тробојних паса. Мала шара на челу је прихватљива код свих боја. Једнобојна длака није прихватљива.



Мужјаци су висине од 48 до 52 цантиметра, а женке од 47 до 51

Извор: Википедија


Имала сам епањел бретона, женку. Волим причаре, увек су весели, у покрету, радознали, неуморни.
Била је најбржи пас у крају, доброћудна али опет помало својеглава.
Док су сви пси окупљени у круку од 50 метара, она је само једна тачкица у даљини.
Нашла је опет нешто да њушка, копа, грицка. Нерадо је ишла кући.
И још једна занимљивост, није хтела да једе нешто што нисмо јели и ми.
Ако јој дам у чинију чисто месо, она седне и чека да седнемо и ми да једемо.
Ако ми једемо клот пасуљ, она оно месо неће ни да погледа.
Парила се једном и окотила три "девојчице".

[paculjkica]

Škotski ovčar








Vrsta Collie se javlja u četiri osnovne boje: sable i bijela, bijela, trikolor i srebrnoplava. Svi imaju bijele boje oko vrata, donjem dijelu noga i eventualno na vrhu repa. Neki mogu imati bijele mrlje po glavi, ili bijelu crtu po sredini glave do nosa. Na glavi su prepoznatljive bademaste oči, nos u obliku tupasto zaobljenog klina i uši s 2/3 gore i 1/3 poklopljene. Dlaka je gusta, ravna i dugačka, podlaka je mekana i čupava; na stražnjoj strani prednjih noga dlaka je malo duža nego kod zadnjih. Takođe kod prednjih nogu bijela boja seže do koljena, kod zadnjih do razine zgloba "šake". Držanje repa je uglavnom spušteno, moguće horizontalno ali ne i uvis.
U standardu piše: Mora već na prvi pogled delovati kao pas izuzetne lepote. Kada stoji potpuno mirno mora svaki deo tela u celosti delovati skladno. Oblik glave je pri ocenjivanju od posebne važnosti. Glava ne sme biti tupa već kao lepo izrezan klin. Oči su bademastog oblika i daju psu ljupki izgled. Uši nosi uspravno, osim gornje trećine koja je povinuta napred. Rep je dug i bogato odlakan. Dlaka je duga, gusta i tvrda. Boja je žuto-bela, trobojna (crna sa smeđim mrljama) i srebrno plava (blue-merle). Visina do 61 cm, težina oko 30 kg. Sve opisano vredi i za kratkodlakog škotskog ovčara (smooth collie) samo je dlaka kratka i gusta. Živi do 15 godina. Dugodlaki škotski ovčar je prvi puta postao moderan pas na kraju preprošlog veka. Za toga prvaka u lepoti tada je trebalo izbrojati 20 000 maraka u zlatu. Nakon velikog zanimanja počeo je masovan uzgoj, a istovremeno sa tim nekontrolisana i nesistematična ukrštanja. Koli nije zahtjevna rasa. Psi lako uče, istrajni su, prirodno im je utisnut odbrambeni nagon i imaju potrebu za kretanjem. Nije pas za solitere i velike gradove. Najbolje se oseća dok kasom trči pored bicikla. Svom gospodaru rado služi. Odgajamo ga tako da se njime što više bavimo. Potrebno mu je puno ljubavi. Mora živeti u porodici, a ne u psetarnici! Ne podnosi silu. Može biti pas za početnika. Dobar je sa decom ali ne kao Lassie koji je pedesetih godina škotske ovčare ponovo učinio modernim psima. Potrebno je često čišćenje krzna. Vrlo rado laje iako to lako obuzdamo.
Pas je vrlo inteligentan i druželjubljiv, zahtijeva puno pažnje i pozitivnih emocija. Inače su smireni, ali se znaju dobro razigrati. Instinkt ovčara još uvijek je (neki put i snažno) prisutan. Škotski ovčar je vrlo odan vlasniku i ponaša se zaštitnički, s djecom je posebno pažljiv. Ne podnosi kazne i glasno vikanje, sklon je biti tvrdoglav, ali odgovara na pozitivnu namjeru i emociju.

[QueenOfClubs]

Tibetanski Mastif


Crveni tibetski mastif postao je najskuplji pas na svetu nakon što je jedno štene ove rase prodato za 1,6 miliona dolara, piše londonski Telegraf
Tibetski mastifi su veliki, srčani psi koji su vekovima bili čuvari nomadskih logora i manastira na Tibetanskoj visoravni.
Smatraju se jednom od najstarijih pasmina na svetu, a legenda kaže da su ih posedovali i Džingis Kan i Buda. Danas, oni predstavljaju statusni simbol nove klase bogatih Kineza.
Stručnjaci veruju da je tibetanski mastif čista "kineska" rasa koja se veoma retko sreće van Tibeta, što ih čini ekskluzivnim psima.
Njihova cena, koja se pre samo pet godina kretala oko 700 dolara, danas dostiže nekoliko stotina hiljada, pa čak i više od milion dolara.
Štene "Hong Dong" (Šljapko), staro 11 meseci, visoko je 90 centimetara i teži preko 80 kilograma, kaže njegov vlasnik Lu Lijang, dodajući da je ono "savršeni primerak svoje vrste".
Lu, koji upravlja uzgajalištem ovih pasa u Laošanu, na istoku Kine, nije želeo da otkriva detalje prodaje, ali je rekao da je kupac multimilioner sa severa Kine.
"Cena je opravdana. Portošili smo puno novca da bi ga odgajili", objašnjava ovaj kineski uzgajivač, navodeći da se Hong Dong hrani isključivo pilećim i goveđim mesom, uz povremeni dodatak "poslastica" iz mora kao što su morski krastavci i meso pojedinih školjki.

[Sarmica]

Shar pei

mala dopuna

Tipovi shar pei pasa

Kineski



Američki



Cvetni tip



Minijaturni tip




Shar Pei je povuc(en, rezervisan, ponosan i u suštini veoma nezavisan pas, što ponekad odbija potencijalne vlasnike. No, uprkos tome, Shar Pei voli sve i svakoga . Teško je generalno govoriti o temperamentu, jer on za svakog psa ovisi od mnogo uslova, okoline, nac(ina života, vlasnika...
Za ovu rasu se kaže da je veoma mila i posvec'ena svojoj familiji. Shar Pei c(esto se opisuju kao "ljudi psi", jer c'e radije biti u ljudskom društvu nego u društvu drugih pasa. Njihova visoka inteligencija moguc'e da doprinosi ovome, te su u stanju oceniti da smo im u moguc'nosti pružiti više kreativne igre.
No, sasvim je moguc'e da oni jednostavno preferiraju ljubav i pažnju svog vlasnika. Vec'ina Shar Pei-a c'e biti uz svog gospodara kad god je to moguc'e. Oni za vlasnika imaju neverovatno razumevanje, tako da se c(ini da ponekad c(itaju misli. Naravno, ovo koriste kad je moguc'e i za male manipulacije vlasnikom, te bi vlasnik trebao biti bar nešto inteligentniji od svog c'ukice da ih prozre .
Uz ranu socijalizaciju i uspostavljanje pravilne hijerarhije, ovakav pas je fantastic(an drugar svom vlasniku. Me?usobno razumevanje izrasta u pravu ljubav u kojoj verbalna komunikacija izgleda nepotrebna.
Prirodno su veoma c(isti i veoma ih je lako nauc(iti gde je mesto za vršenje nužde. C(ak i ako imaju svoje dvorište, više vole kakicu ostaviti negde napolju, a svoj teren održati c(istim.
Izuzetno su dominantni i zaštitnici po prirodi, te c'e se veoma teško slagati sa psima kod kojih otkriju imalo želje za dominacijom. Ženke su c(ak i dominantnije od mužjaka i idealna kombinacija bi bila imati par. Više pasa c'e svakako stvarati nevolje vlasniku. Kao i kod nekih drugih rasa koje su uzgajane za borbe, njihova vilica se prilikom ugriza prosto zakljuc(a i teško ih je rastaviti kada/ako se posva?aju.
Izbegavajte mešance Shar Pei-a i drugih pasmina, jer bi mogli imati izuzetno težak karakter. Oni su pogodni samo za vlasnike koji imaju dobro znanje o dominaciji, ponašanju, socijalizaciji i kako pse držati pod kontrolom.
Rana socijalizacija je od izuzetne važnosti za Shar Pei-a, kako sa ljudima, tako i sa psima drugih rasa. Ukoliko se ona zanemari, Shar Pei moze postati ekstremno/preterano zaštitnic(ki raspoložen prema svojim vlasnicima i imanju.
Shar Pei kroz istoriju
Ova rasa postoji u Kini vec stolec'ima. Pre više od 2000 godina Shar Pei-e su držali farmeri u selima južnijih provincija koje su se granic(ile sa Južnim Kineskim Morem. Iako je Shar Pei uglavnom služio kao c(uvar kuc'e i imanja svoga vlasnika, oni su tako?e korišteni kao c(uvari stoke od kradljivaca i kao lovci na divljac( poput veprova. Selektivno uzgajani radi svoje inteligencije, snage i ratnic(ki mrkog pogleda (vec'ini je taj pogled sladak i blag), Shar Peieva pojava pomagala je i u proterivanju lopova sa kojima su farmeri bili u vec(itom ratu.
Selo Dai Lek, u južnoj kineskoj Kwantung provinciji bilo je nekada poznato kao kockarski raj. Kla?enje u borbama pasa bilo je popularni nac(in trac'enja vremena, a Shar Pei postao je favorit u kladionicama. Iako su imali snagu, izdržljivost, otpornost i odluc(nost, davan im je alkohol i drugi stimulansi pre borbi. Na srec'u po ovu rasu, neke pristalice borbi pasa doneli su sa zapada mastiffe, bulldoge i druge slic(ne rase. Ovi psi korišteni su zbog izopac(enog temperamenta i da bi ukrštanjem kao produkt dobili vec'e, jac(e i agresivnije pse. Prirodni Shar Pei više nije bio interesantan u borbama. Kako više nije bilo potražnje za njim, ova rasa je zanemarena što je rezultiralo da je broj Shar Pei-a bio u naglom opadanju.
Komunistic(ki režim u Kini zadao je gotovo poslednji udarac ovoj rasi kada je nametnuo ogromne poreze na pse 1940. godine. Samo ekstremno bogati ljudi mogli su sebi priuštiti psec'e društvo. Psi su bili deklarisani kao dekadentni, buržoazijski luksuz, a uzgoj pasa postao je zabranjen.
Kao rezultat ovih pritisaka, desilo se da je u 1950-tim ostalo samo nekoliko primeraka Shar Peia dinastije Han. Odgajivac(i i ljubitelji životinja u Makau i Hong Kongu bili su u stanju spasiti i zaštititi tek nekoliko sluc(ajnih primeraka, no rasa je bila na rubu izumiranja.
Koliko blizu su bili ovi psi da izgube borbu za opstanak, objavljeno je u c(asopisu "Dogs" maja 1971. godine. Ovaj broj imao je c(lanak o retkim rasama ukljuc(ujuc'i i sliku Shar Pei-a opisanog sa: "verovatno poslednji primerak rase". C(lanak je bio vrlo blizo istini i da ovaj list nije sluc(ajno pao u ruke gospodina Matgo Law-a u Hong Kongu, Shar Pei bi bio zauvek izgubljen.
Matgo Law, mladi, energic(ni Hongkongški uzgajivac( pasa posedovao je nekoliko Shar Pei-a. On i gospodin Chung Ching, drugi uzgajivac(, vec' su gajili u sebi ideju o operaciji spašavanja ove rase. Oni su se plasili da bi Hong Kong jednog dana mogao postati deo Narodne Republike Kine, te da bi operacija uništenja pasa mogla biti ponovljena u Hong Kongu. Sve je izgledalo beznadežno, dok gospodinu Law-u, c(itajuci c(lanak iz casopisa "Dogs" nije sinula ideja.
Sa tipic(nim Hongkongškim smislom za inteligentno planiranje i još bolju izvedbu, Matgo Law napisao je pismo i poslao ga Margaret Fansworth, editorki c(asopisa "Dogs". U svom pismu Law je opisao njihove planove i dodao slike nekoliko Shar Pei-a koje su oni bili u moguc'nosti spasiti. Završio je pismo vapajem za pomoc' i saradnju od strane americ(kih zainteresovanih uzgajivac(a.
Publikacija ovog pisma u aprilu 1973. lansirala je Shar Pei-a daleko od izumiranja i moguc'eg pomilovanja, ka zvezdama . Više od 200 pisama nestrpljivih buduc'ih vlasnika pristiglo je na adresu c(asopisa, no samo mali broj srec'nika dobio je štene par meseci posle objavljivanja c(lanka.
Matgo Law je uspeo da prona?e još nekoliko pasa u Makau i Tajvanu, te su Americ(ki entuzijasti poc(eli dobijati štenad od njega. U roku od nekoliko godina Shar Pei je mogao zaboraviti na samrtni oproštaj. Uzgajivac(nice su postojale širom Amerike, a danas je ta rasa voljena i uzgajana širom sveta.
Kada su ga veterinari videli po prvi put, ocenjivali su ga kao divlje, egzotic(no stvorenje. Ako ni zbog c(ega drugog, a ono zbog interesa c(itatelja, veterinarski c(asopisi objavljivali su nešto o njima u gotovo svakom broju, odajuc'i utisak na taj nac(in da je ovo rasa sa mnogo problema sa zdravljem i ponašanjem. Bilo je interesantno pisati o nec(emu novom, a ne ponavljati pric(e o istim rasama, kao godinama unazad .
I na kraju još jedna zanimljivost, 1978. godine, Shar Pei je u Ginisovoj Knjizi Rekorda imao neslavno prvo mesto kao najre?a rasa pasa.

ISTORIJAT: Šar-pej, kineski lovni pas i pas c(uvar,poznat je u Kini poslednjih 200 godina. Rasa vodi poreklo iz regiona blizu Guangzhou kantona zvanog Dialack. U prvoj polovini 1960-tih postojao je zadovoljavajuc'i broj tradicijonalnog tipa Šar-peja u Hong Kongu. Njih je uglavnom uzgajala radnic(ka klasa Kineza i koristila ih za borbu. U kasnijem periodu organizatori borbi su se složili da se odreknu njihovih borbenih aktivnosti i poc(eli da izlažu pse na izložbama.
Sedamdesetih godina pojedini trgovci psima su zapoc(eli ukrštanja i prirodnu produkciju "teško naboranog",
a posebno odgajivac(i iz Amerike. Hong Kong je prvo i jedino mesto odakle je Šar-peji poc(eo da se vodenim putem prevozi u ostale delove sveta a naroc(ito u Severnu Ameriku, zato Hong Konški Kinološki Savez želi da zaštiti i promoviše ovu rasu.

OPŠTI IZGLEG: Jak, kompaktan, ženke nešto nežnije gra?e.
Šar-pej podrazumeva "pešc(anu kožu".
Koža mora biti tvrda i rapava dok dlaka mora biti kratka i c(etinjasta. Zbijen je i naboran svuda po telu u stadijumu šteneta. Kod zrelog psa jasni nabori su dopusteni samo oko c(ela i grebena.

PROPORCIJE: Dužina tela od grudne kosti do sednih kvrga približno je jednaka visini grebena. Ženke mogu imati neznatno duže telo. Dužina njuške je priblizno jednaka dužini lobanje.

TEMPERAMENT: Energic(an i okretan. Smiren, nezavistan, odan i srdac(an prema ljudima.

GLAVA-LOBANJA: Velika je i okrugla u osnovi ali širokog i ravnog c(ela. Ženke mogu imati manju glavu.

STOP: Umeren.

NABORI: Nabori na c(elu moraju biti oc(igledni ali ne smeju zaklanjati oc(i. Kinezi opisuju glavu kao "Vu Lo Tau" mislec'i na "tikvast" izgled glave. Nabori na c(elu imaju oblik oznaka koje lic(e na neke Kineske simbole dugovec(nosti. To je bitno za rasu jer simboli dugovec(nosti pojavljuju se samo u familiji mac(aka kakve su tigrovi i lavovi. Kod pasa, samo kod rase Šar-peji i mastifa.

LICNI DEO-NOS: Velik i širok. Poželjno crn, svetlije boje dozvoljene su kod svetlije obojenih pasa.

NJUŠKA: Srednje duga, široka u korenu, neznatno se sužava ka nosu.

USTA: Plavic(asto crni jezik i desni su u prednosti. Ružicast i prošaran ljubic(astim pegama tako?e dozvoljen.

JAKE VILICE: Oblik usta gledano sa vrha trebao bi biti kao okruglast crep, poznat kao "Roof Tile Mouth"-crepolika usta, ili sa širokim vilicama u obliku žabljih usta, poznat kao "Toad Mouth" - žablja usta. Kod oba tipa treba da postoji jak zagriz.

ZUBALO: Perfektan, pravilan i kompletan makazast zagriz, pri c(emu gornji zubi bez razmaka preklapaju one u donjoj vilici i usa?eni su vertikalno.

OCI: Srednje velic'ine. Bademastog oblika. Po moguc'nosti tamne. Svetla boja oc(iju je nepozeljna. Funkcija oc(ne jabuc(ice ili oc(nog kapka, ni u kom sluc(aju ih ne smeju remetiti nabori kože ili dlaka. Bilo koji znak iritiranja oc(ne jabuc(ice, konjuktive ili oc(nog kapka krajnje je nepoželjan.

UŠI: Male, debele, oblika jednako stranic(nog trougla blago zaobljene na vrhu. Dobro su napred ka oc(ima usmerene, priležuc'i uz lobanju. Široko postavljene i zatvorene uz lobanju. Uspravne i stojec'e uši su dozvoljene ali nisu poželjne.

VRAT: Jak, mišic'av, sa malo slobodne kože na guši. Višak kože ne treba da bude preteran.

TELO: Višak kože na telu je kod zrelijih pasa krajnje nepoželjan.

GREBEN: Blagi nabori kože na grebenu.

LEDJA: Vrlo snažna i ravna, sa veoma jakom kic(mom.

GRUDNI KOŠ: Širok i dubok.

REP: Razlic(iti su nac(ini nošenja repa. Najc'ešc'e je uvijen, duplo zarolan, u vec'em ili manjem prstenu.
Rep mora biti jak i c(vrsto nošen iznad bedra.

PREDNJI DEO: Plec'ke mišic'ave dobro položene i iskošene. Prednje noge umereno duge, malo duže od dubine tela. Dobar kostur. Dosaplje malo iskošeno, jako i elastic(no.

ZADNJI DEO: Snažan i mišic'av. Umereno uglovan. Skoc(ni zglob dobro spušten.

ŠAPE: Srednje velic(ine, kompaktne, dobrih jastuc(ic'a, prsti dobro uzglobljeni.

KRETANJE: Slobodno i harmonic(no, snažno.

DLAKA: Kratka, tvrda, c(ekinjasta i ravna po moguc'nosti. Bez podlake. Ne sme biti duža od 2,5cm.
Nikad se ne trimuje.

BOJA: Sve boje crne, plavo crne, crne sa nagoveštajem r?avo-braon, crvena, jelenja.
Krem boja je dozvoljena ali nije poželjna.

VISINA: 47,5 - 57,5 cm

TEŽINA: 20 - 32,5 kg
Ako pas ne dostiže ovu velic(inu i težinu ne treba biti teško kažnjen. Mora se razumeti da je tradicijonalni Šar-pej propustio ovu velic(inu još c(etrdesetih godina dvadesetog veka. Kantoni su preferirali vec'eg psa koga su nazivali "High Head Big Horse" - jaka glava - veliki konj. Zato velic(ina treba dosezati 57,5 cm ili manje,
a ženke nešto niže.
Preko 57,5 cm nije poželjno u strahu od mešanja rasa u uzgoju.

GREŠKE: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom c(ije ocenjivanje stoji u tac(noj razmeri sa stepenom izraženosti.

GLAVA: Suviše teška glava i vilice.
USTA: Suviše velika usta ili ispunjene usne, koje mogu smetati psima pri zagrizu.
OCI: Ektropijum, entropijum.
UŠI: Velike uši, nisko usa?ene, koje nisu usmerene ka oc(ima.
TELO: Ulegla ili ispupc(ena le?a. Previše nabora na telu na prednjem i zadnjem delu kod zrelih pasa.
REP: Padajuc'i rep - opušten.
ŠAPE: Izvrnute šape.
DLAKA: Dlaka duža od 2,5 cm.
BOJA: Mešavina boja black and tan, mrlje po telu. Tigravost nije prihvatljiva. Ova obojenost c'e ukazati na mešanje rasa u uzgoju.
N.B: Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

[Sarmica]

Kane Korso



Cane Corso je tipičan predstavnik molosa, poreklom sa juga Italije i Sicilije.

On je srednje veliki-veliki kompaktni, krupni i mišićavi pas. Trup ima 11% duži nego leđna visina. Leđa su ravna, široka i veoma mišićava. Ima razvijeni grudni deo. Rep je postavljen prilično visoko. U zemljama gde je to dozvoljeno, kupira se ali ne prekratko (četvrti pršljen).

Pri mirovanju rep nosi nisko, u hodu je u ravni leđa ili malko iznad. Cane corso ima "mačije šape". Vrat je jak sa vrlo malo "opuštene kože", skoro uopšte je nema (u odnosu na Napuljskog mastifa koji mu je najbliži rođak).

Glava je široka, brazda (udubljenje) među očima je izražena. Njuška je široka i ravna. Cane corso ima izrazito bistri pogled, kojim sve oko sebe posmatra i prati. Uši su proporcionalno velike u odnosu na glavu, imaju trouglasti oblik i prebačene su unapred.

Mužjaci dostizu visinu 64-68cm, ženke 60-64cm.
Težina: mužjaci-45-50kg, ženke-40-45kg.

Dlaka je kratka upadljivo sjajna i gusta. Na dodir ne sme da bude mekana! Dozvoljena je široka skala boja (crna, bež, siva, riđa, tigraste varijante itd.), mali beli znaci su dozvoljeni na grudima, oko nosa i na šapama. Oči moraju da budu tamne!

Cane corso je hrabri, staloženi, inteligentni, aktivni i verni pas. Jako je povezan za "svoje" ljude i želi uvek da bude uz njih. Boravak odvojeno od porodice smatra za kaznu tako da nije dobro držati ga u kavezu!!!


[B]Laje samo kada se stvarno nešto dešava. Nije potrebno da ga učite odbranu-napad, ima to u sebi dovoljno izraženo. Odlično podnosi decu. Strane ljude prvo odmerava, kad vlasnik kaže da je sve u redu onda je led probijen. Prema drugim psima može da se postavi borbeno.

Uči brzo i lako. Potrebno je dogledno vaspitanje od strane staloženih ljudi. Jos odmalena se preporučuje upoznavanje psa sa raznim situacijama, psima i ljudima. Što više ljudi i pasa upozna u najranijem dobu, to će kasnije biti druželjubljiviji. Ne mislite da će zbog toga biti slabiji čuvar! Rado trči pored bicikla, ide na duže šetnje, aportuje i velika je mazulja! Skoro nikad se pri šetnji suviše ne udaljava od vlasnika.

Cane corso, prema zvaničnoj klasifikaciji Internacionalne Kinološke Federacije pripada drugoj grupi, a tu spadaju psi za odbranu i korisni psi. Što se tiče njegovog karaktera, standard ga definiše kao: inteligentnog, energičnog i uravnoteženog, neuporedivog psa čuvara i psa za odbranu. Krotak i privržen gospodaru, ljubitelj dece i porodice, postaje, ako je potrebno, stravičan i hrabar branilac ljudi, kuće i dvorišta.

AMBIJENT I AKTIVNOST

Cane corso je očigledno jedan aktivan pas, koji ima potrebu da se kreće. Sigurno nije pas za salon, i ne može se od njega očekivati da ostane miran i da spava po ceo dan.
To je mišićav pas. Njegove oštre i jasne linije ističu snagu njegovih mišića. Neki klub za vaspitanje ili za dresuru, bio bi za njega odličan način da istroši svoju energiju, a to bi, takođe, bilo i dobro rešenje za vaspitanje psa, naročito za one koji su početnici sa ovom rasom.

NEGA

To nije tip psa za lickanje. Kod njega nema potrebe da se plašimo da ćemo morati da posvetimo puno vremena estetici. Njegova dlaka je kratka i dovoljno joj je povremeno četkanje, malo češće u periodu linjanja. U ovu svrhu možete da koristite i rukavicu od kaučuka.
Mala slabost: obožava da ga češkaju po leđima (kao, uostalom, i mnogi drugi psi).



ZDRAVLJE

Cane corso je još uvek veoma malo rasprostranjen pas da bi mogle da se naprave zaista verodostojne statistike vezane za specifične probleme ove rase. U svakom slučaju, ovo je robustan pas, koji, po pravilu, ne zahteva velike veterinarske troškove od vlasnika. Klub za zaštitu ovih pasa zahteva od uzgajivača da budu posebno pažljivi po pitanju displazije, iako kontrole nisu obavezne.

RASPROSTRANJENOST

Sa 2.528 upisanih u LOI 1998. godine, Cane corso je dostigao veoma zavidnu rasprostranjenost u Italiji, koja ima sve izglede da se još više poveća. To je zaista iznenađujući rezultat za jednu rasu koja je zvanično priznata od F.C.I.-a tek 1997. godine.
Ova rasa, u vremenu iznenadne popularnosti svih molosoida, postiže zavidan uspeh čak i u inostranstvu.

VASPITANJE I PONAŠANJE

Rasi Cane corso ne nedostaje temperament. Iako po prirodi nije agresivan, treba se dobro pobrinuti za njegovo vaspitanje. Bolje je utvrditi hijerarhiju još dok je štene, tako da ne dozvolite da on dominira nad vama, i da pas uvek ima na umu da je vođa čopora vlasnik, a ne on.
Mužjak dostiže kompletnu zrelost tek po navršetku dve godine. Ženka je obično popustljivija i lakše je njome upravljati zbog njene manje veličine.
Cane corso je odličan branilac porodice i kuće. S ove tačke gledišta zaslužuje kompletno poverenje. Odbrana vlasnika i njegovih dobara zapisana je u njihovom genetskom nasleđu.

ISHRANA

Nije proždrljiviji od ostalih pasa, Čak se, obično, i sam trudi da se obuzda. A nije ni neki tip koji ima posebne želje.
Kao i kod svih pasa velike razmere, ne treba mu davati previše hrane odjednom, a naročito ne u vreme koje prethodi velikim fizičkim naporima, kako bi se izbegla torzija stomaka. Dobra navika je davati mu dva obroka dnevno.

[DaDole]

Patuljasti šnaucer

Zemlja porekla:
Nemačka
Težina: 4.5kg – 8.5
Visina: 30 – 35 cm
Boja: Crna, ˝biber i so˝, crno-siva, bela
Životni vek: 12-15 godina
Najstariji zapisi koji se tiču stvaranja Patuljastog šnaucera potiču iz 19. veka. Uzgajani su da bi radili na farmama – ubijali pacove i druge štetočine koje su se šunjale oko ambara i uništavale letinu. Na samom početku, korišćeno je nekoliko malih rasa u ukrštanju sa standardnim Šnaucerom, sa ciljem da se napravi identična minijaturna verzija tog visoko cenjenog psa. Mali psi su mogli da se zavuku gotovo svugde i imali su veće šanse da uhvate brze glodare. Međutim, uvođenjem Pinča, Pudle i sličnih pasa u uzgojni program dovelo je do promene boje krzna, tako da su odgajivači bili primorani da isključuju mnoge štence koji su se rađali beli ili sa nepravilnom šarom. Prvi patuljasti šnaucer zaveden je 1898. godine, a naredne godine pojavio se na izložbama. Neustrašivi i nepokolebljivi maleni psi koristili su se ne samo kao lovci na štetočine, već i kao čuvari stada, manjih farmi i porodica.
Patuljasti šnauceri su poznati po svom živahnom temperamentu. Energični su, razigrani i veseli, poput male dece. Jako su privrženi ljudima sa kojima žive. Oni zahtevaju pažnju svojih vlasnika, traže igru i u tome umeju da budu drski i tvrdoglavi. Vole da pokazuju svoju superiornost, posebno pred drugim psima, što može da bude opasno za malenog šnaucera koji izaziva čak i zastrašujuće krupnijeg psa i donosi sebi više nevolje nego što je zaista tražio. Zato je važno da se štene socijalizuje među drugim psima, ali čak ni tada nije garantovano da će uvek i bezuslovno prihvatiti i voleti svakog psa kojeg sretne. Prema ljudima je obično prijateljski nastrojen, iako ume da bude pomalo rezervisan prema strancima.Patuljasti šnaucer je divan prijatelj, sjajan kućni ljubimac i prijatelj deci. Ima tendenciju da preterano laje, ali uz pravilno vaspitanje, to ne mora da bude toliko iritirajuće kao što je slučaj sa nekim drugim malim psima. Pored toga, lavež nije u toliko visokim tonovima. Odličan je čuvar i mišolovac. Spada među najinteligentnije pse, brzo uč
i i lako se trenira. Potrebno mu je mnogo mentalne stimulacije i, ako mu je dosadno, lako pada u depresiju ili postaje mrzovoljan. To ga čini psom koji zahteva predanog vlasnika koji ima vremena da se bavi svojim ljubimcem. Svu pažnju koju dobija, maleni pas vraća svojoj porodici lojalnošću i beskrajnom ljubavlju.Patuljasti šnaucer može da živi u stanu, kao i u kući sa dvorištem. Energičan je i zahteva mnogo igre, kretanja i pažnje. Dlaka se lako održava, povremeno trimuje i šiša, ali malo linja. Dovoljno je četkati ga dva puta nedeljno. Nema karakterističan miris i nema razloga da se kupa često. Zgodan je za porodice sa malom decom jer ume da razvije visok stepen tolerancije za sve pripadnike svoje porodice. Jede malu količinu hrane, tako da mu se bez mnogo problema
može priuštiti najkvalitetnija hrana. S obzirom na njegovu veličinu, može da prati svog vlasnika svugde.
Što se zdravlja tiče, kod Patuljastog šnaucera postoje predispozicije za dijabetes, oboljenja bubrega i jetre, Fon Vilebrandovu bolest, zatim nasledna oboljenja očiju, a predispozicije za dijabetes, oboljenja bubrega i jetre, Fon Vilebrandovu bolest, zatim nasledna oboljenja očiju, a česte su i alergije koje se manifestuju promenama na koži. Živi oko 15 godina i ne pokazuje znake starosti do kasnih godina. Treba voditi računa da se psu ne daje više hrane nego što mu je neophodno, jer se lako goji.

[ReaSilvia]

french_bulldog-breed.jpg

O rasi


Francuski buldog, sa svojim ušima kao kod šišmiša i zavijenim repom, bio je ljubimac mnogih velikih istorijskih ličnosti: od kralja Edvarda VII pa do francuske književnice Kolet. To je potomak malog buldoga za kojeg se ne zna da li je engleski pas koga su u Francusku preneli notingemski čipkari u 19. veku, ili je uvezen u Francusku iz Španije. Smatra se da je predak malog engleskog buldoga, iako je pronađena vrlo stara bronzana ploča na kojoj pas veoma liči na francuskog buldoga. Na ploči piše: ˝Dogue de Burgos, Espana 1625˝. Klub francuskog buldoga osnovan je u Britaniji 1902. godine, a deset godina kasnije rasu je priznao Britanski kinološki klub. Već do 1913. godine više od 100 predstavnika vrste obišlo je Vestminstersku izožbu pasa u Njujorku.


Karakter i nega


Francuski buldog je nežan i miroljubiv. Ima osetljive uši koje liče na uši šišmiša, i prirodno okrugli mali rep za koji mnogi misle da je odsečen. Ovo je popularna rasa, vrlo dobra za takmičenje i odličan za pratnju. Buldog je dobrog karaktera, osećajan i hrabar. Uglavnom je dobar sa decom i ostalim ljubimcima. Vlasnici moraju da se naviknu na njegovo roptanje pri disanju, a treba računati i na činjenice da će, kada je ostavljen na nemilost, buldog odlutati i naduriti se. Francuski buldog ne zahteva mnogo nege, četkanje samo jednom dnevno i masažu svilenom maracimom ili nekom sličnom tkaninom kako bi mu se dlaka sijala. Bore na njušci trebalo bi mazati da se ne upale.Upozorenje: Vrsta sa pljosnatim nosem ne sme se naprezati kada je jako toplo

Glavne karakteristike

• Klasa: pas za pratnju i razonodu
• Priznaju ga: AKC, ANKC, CKC, FCI, KC, KUSA
• Dlaka: kratka, glatka, gusta i vrlo kvalitetna
• Ostale karakteristike: Glava četvrtasta, velika i jaka, oči tamne i odvojene, uši stoje visoko šire u korenu, zakrivljene pri vrhu. Kratko telo, vrlo mišićavo i jako, rep veoma kratak