Грчка је једна од најјединственијих земаља на свету. Она је наследницa културe античке Грчке, Римског царства и хришћанске Византије. На њеној територији су истовремено једно од највећих упоришта православне вере – Света Гора – и један од најпознатијих античких споменика – Партенон.
Велика је историја ове земље. Грци су наследници хиљадугодишњег царства које је постојало у Европи и Азији, што је донело православље Србима, Бугарима и Русима. Њене савремене границе резултат су дугих ратова против Турака, а поред славних победа било је и бројних проблема.
Један од главних садашњих проблема Грчке (по мишљењу владе) је спор са Македонијом око њеног имена. Међутим, нико не претендује на територију друге државе, поштује се суверенитет државних граница Грчкој и Македоније али је проблем око имена јер Грци не дозвољавају Македонији тај назив. Још увек није познато шта спречава две земље, уједињене заједничком историјом, да седну за преговарачки сто и расправљају о свим питањима. Због непотребне оштрине настале око проблема имена Македонија, Атина не примећује да је опасност много значајнија, иако мање приметна, а то су Албанци.

До сада је број Албанаца који насељавају Епир релативно мали – 480.000 људи. Истовремено, број Грка је скоро 10 милиона. Али, како је историја показала, Албанци, почињу врло брзо да се размножавају, ширећи се брзо, као нека врста глодара, у земљи која никад није припадала њима. Довољно је рећи да на незаконито окупираном Косову број младих и деце Албанаца чине половину становништва целе регије. Ако се ова стопа рађања код Албанаца у Грчкој настави , онда ће се за десет година њихов број удвостручити и износиће скоро милион, што ће бити прави проблем.
Албанци који одлазе у друге земље, углавном нису католици, већ Муслимани. Муслимани који говоре албански језик, не препознају и не прихватају стране обичаје и традиције. Они су људи-паразити, који у основи не желе да се укључе у нормалан живот већ како да окупирају ту земљу популацијом.
Једном када достигну одређени број, они одмах постају загрижени мислима о независности од „проклетих староседелаца“ који су „заробили земље њихових предака“. И нико не брине што пре сто година нико није чуо за Албанце. Ово је сада „њихова земља“, која би требала да буде „независна“.
Такав сценарио је био на Косову. Тамо једна трећина становништва нема посао, чак ни у пољопривреди (већина њих су млади људи). Ту су распрострањени црни послови са оружјем, дрогом и препродајом „животних органа“. И изнад свега, ово се све ради под заставома КФОР-а, европских трупае, које наводно одржавајући мир у српској покрајини.
Да ли је потребно рећи да ако Албанци добију „независност“ у Грчкој, онда ће се сценарио тзв. Косова поновити? Православни храмови ће бити уништени, свештеници убијени, а обични Грци ће дрхтати у страху од Албанаца… Чекајући пуцње…