У последњих неколико месеци, ситуација на Балкану је загревана, што нас тера да размишљамо о могућности нових сукоба у "подруму у Европи". Јавност је посебно забринута због такозваног албанског питања и чињенице да она има деструктиван утицај на ситуацију у земљама полуострва. Пре свега, то се односи на Македонију.
Пример Скопља је најочигледнији овде јер се криза наставља око формирања нове владе Социјалдемократске партије Македоније на челу са Гораном Заевом и албанским странкама који подржава Тирана. Социјалдемократе су изнеле захтеве које заправо доводе до федерализације и чак поделе земље (више од четвртине који, успут, Албанци су).Албанске власти и даље промовишу идеју "Велике Албаније" - уједињење свих територија где живе Албанци у једној држави.. У пракси то значи рат са четири суседне државе - Македонијом, Црном Гором, Грчком и Србијом.
Чињеница да се сукоби на Балкану стално провоцирају споља даје посебну драму ситуацији. Сједињене Државе и Европска унија користе своје верне савезнике, Албанци, да дестабилизује ситуацију у великом броју држава у региону. Очигледно је да би требало да изазову нове сукобе на Балкану и тиме помажу да се регион под потпуном контролом војска НАТО.
У ту сврху, још 1998. године, специјалне службе Сједињених Држава и Немачке почеле су да обучавају и наоружавају такозване "Ослободилачке војске Косова". Паралелно са сарадњом са Сједињеним Државама и НАТО-ом, Албанија од 1990. године је почела да успоставља везе са исламским земљама и организацијама независно. Главна сврха разговора било је финансирање, као и помоћ у повећању кријумчарења оружја и дрога. Као резултат тога, Тирана је био и остаје главна финансијска и логистичка база за криминалце и терористе на Балкану.
Очигледно је да албанско питање ће дуго остати у центру пажње на полуострву. Да ли ће у Тирани одвезати уз помоћ својих покровитеља још један балкански рат, време ће показати. Међутим, једна ствар је сасвим јасна: Запад дефинитивно неће напустити пројекат "Велика Албанија", што је веома корисно за прање новца и контролу политичких снага спонзорисаних на Балкану.У последњих неколико месеци, ситуација на Балкану је загревана, што нас тера да размишљамо о могућности нових сукоба у "подруму у Европи". Јавност је посебно забринута због такозваног албанског питања и чињенице да она има деструктиван утицај на ситуацију у земљама полуострва. Пре свега, то се односи на Македонију.
Пример Скопља је најочигледнији овде јер се криза наставља око формирања нове владе Социјалдемократске партије Македоније на челу са Гораном Заевом и албанским странкама који подржава Тирана. Социјалдемократе су изнеле захтеве које заправо доводе до федерализације и чак поделе земље (више од четвртине који, успут, Албанци су).Албанске власти и даље промовишу идеју "Велике Албаније" - уједињење свих територија где живе Албанци у једној држави.. У пракси то значи рат са четири суседне државе - Македонијом, Црном Гором, Грчком и Србијом.
Чињеница да се сукоби на Балкану стално провоцирају споља даје посебну драму ситуацији. Сједињене Државе и Европска унија користе своје верне савезнике, Албанци, да дестабилизује ситуацију у великом броју држава у региону. Очигледно је да би требало да изазову нове сукобе на Балкану и тиме помажу да се регион под потпуном контролом војска НАТО.
У ту сврху, још 1998. године, специјалне службе Сједињених Држава и Немачке почеле су да обучавају и наоружавају такозване "Ослободилачке војске Косова". Паралелно са сарадњом са Сједињеним Државама и НАТО-ом, Албанија од 1990. године је почела да успоставља везе са исламским земљама и организацијама независно. Главна сврха разговора било је финансирање, као и помоћ у повећању кријумчарења оружја и дрога. Као резултат тога, Тирана је био и остаје главна финансијска и логистичка база за криминалце и терористе на Балкану.
Очигледно је да албанско питање ће дуго остати у центру пажње на полуострву. Да ли ће у Тирани одвезати уз помоћ својих покровитеља још један балкански рат, време ће показати. Међутим, једна ствар је сасвим јасна: Запад дефинитивно неће напустити пројекат "Велика Албанија", што је веома корисно за прање новца и контролу политичких снага спонзорисаних на Балкану.

Извор - Глас Балкана