Omiljene rase maca-kucnih ljubimaca-podaci o njima

[Sarmica]

Cornish rex




Društvena,zanimljive građe,s dlakom poput daske za pranje...ima dramatične uši,postavljene visoko na relativno maloj glavi,i ima izduzene tanke noge.Krzno nema zaštitni sloj dlake,a izuzetno je meko na dodir,poput baršuna.

[Sarmica]

Devon rex



Zapanjujuće oči,i prevelike uši daju ovoj mački izgled vilenjačkog klovna.Ćud joj sledi izgled:devon se retko ponasa profinjeno,a uvek se zabavlja.Zbog ovoga je,uz izgled,dobila naziv pudl-mačka.Za njezino se krzno,iako to nije dokazano,smatra da ne izaziva alergije.

[Sarmica]

La Perm



La Perm mačke se rađaju s krznom,ali potom,uglavnom tokom rane dobi,potpuno izgube dlaku.Dlaka koja posle naraste je gusta,svilena i kovrdzava.
Postoji dugodlaka i kratkodlaka varijanta.Ova mačka je izvrstan lovac.

[Sarmica]

Egipatska mau



Mau podseca na zidne prikaze mačaka drevnog Egipta.Njena glava i telo su srednje veličine,a dlaka ima tačkasti uzorak na smedjoj podlozi.Mau ima velike okrugle oči,zabrinutog pogleda.Ovo je najbrza pasmina kućnih mačaka,može trčati i do 50 km/h

[mare]

Moji kerovi su mešanci, odnosno Toša je, dok je keruša nemački ovčar, i sad njihovo dete je skroz crno, na oca, sa mao narandžasto-crnih dlaka na desnoj nozi..



Jednog dana čuvaću mačku,

nešto ovako

[Sarmica]

Ocicat




Uspesna mesavina sijamske i abesinske krvi,ocicat je zaigrana i radoznala,voli sedeti u krilu.Takođe dobro reaguje na rani odgoj.Glavna specificnost ove macke je uzorak na krznu.

[Sarmica]

Scotish fold



Preklopljene uši,kratak vrat,i okrugla glava karakteristike su izgleda ove pasmine.
Prve njezine mačke imale su samo jedan preklop (uši preklopljene napred),dok primerci za izlozbu imaju čvrst trostruki preklop.
Mačke s uspravnim ušima i dalje su nužne za uzgoj zdravih scotish folda.

[Sarmica]

Američka curl



Ova elegantna mačka dobre naravi postoji u dve varijante krzna,dugog i kratkog.
Klasifikacijom s obzirom na savijenost ušiju dele se u tri faze:
Uši su samo okrenute unazad-takve su mačke kućni ljubimci
Sa većim uglom savijanja-koriste se u uzgoju
Sa ušima u obliku polumeseca-koriste se za izlozbe.
Sa ovakvim se ušima mora pažljivo postupati,jer ako se pokušaju ispraviti,može se oštetiti hrskavica.

Ova pasmina je rezultat genetskih mutacija kod crne dugodlake male mačke-lutalice,nazvane Shulamith.Polovina njenog potomstva je imala izvrnute uši,što je genetski dominantna karakteristika,te je od njih nastao uzgojni program.

[Sarmica]

Maine coon (MCO)




• MAČJI DIV PSEĆE NARAVI
• uobičajene težine 8 kg, a nerijetko i teže od 10 kg
• samouvjerena, prilagodljiva i čovjekoljubiva
• Maine coon i američka kratkodlaka mačka su dvije od
najstarijih pasmina domaćih mačaka na kontinentu
Sjeverne Amerike
• prvi su doseljenici u Sjevernu Ameriku sa sobom
donijeli domaće kratkodlake mačke iz Europe i turske
angore koje su potom međusobno križali Maine coon (MCO)
• ime je dobila po državi Maine (SI SAD-a) gdj

Maine Coon mačke su jedna od najpopularnijih američkih pasmina mačaka i novija pasmina kod nas. One spadaju u II kategoriju mačaka – mačke srednje duge dlake zajedno sa Turskim angorama, Norveškim šumskim, Svetim birmama i Ragdoll mačkama. Njihove glavne karakteristike su: Srednje duga dlaka. Posebno kod nje je da je otporna na vodu i ne zahteva previše pažnje jer mačka je sama uređuje. Dovoljno je da se počešlja jednom nedeljno. Ima čuperke u ušima i između prstiju (daju mački divlji izgled kao kod risa). Vrlo dugačak rep sa padajućim krznom (koji podsjeća na rep rakuna). To su najveće pitome mačke i odrasli mužjaci mogu imati preko 10 kilograma. Kod ove pasmine najvažnije je sačuvati izvorni tip Maine Coon mačke. Znači nisu bitne boje nego ovih 4 glavnih karakteristika (srednje duga dlaka, dlaka otporna na vodu,
čuperci izmdju prstiju i na ušima i dugačak rep sa padajućim krznom. Mogu doći u bilo kojoj „prirodnoj“ boji. Maine Coon mačka potiče iz države Maine u Severnoj Americi po kojoj je i dobila prvi deo imena. „Coon“ je američka skraćenica od rakuna (racoon) a odnosi se na mačkin padajući rep sa prstenovima koji podsećaju na rakunov rep. Pre se smatralo da je Maine Coon nastao ukrštanjem mačke i rakuna ali naravno to je nemoguće. Pretpostavlja se da su Maine Coon-i nastali parenjem kratkodlakih mačaka i Turskih Angora ili Norveških šumskih mačaka. Najverojatnije su pretke Maine Coon-a donijeli moreplovci. Bilo je uobičajeno da se na duga putovanja morem vode mačke da bi broj miševa i pacova na brodu bio podnošljiv. Mačke poludugog krzna mogli su u Severnu Ameriku doneti moreplovci iz Engleske (Angore su preci Persijske dugodlake mačke) ili iz Skandinavije (Norveške šumske mačke). Danas Maine Coon uživa popularnost među izlagačima, uzgajivačima i među običnim ljudima. Posebni su zbog svoje veličine, divljeg izgleda i tako mirnog karaktera. Nije retkost da Maine Coon na izložbama osvoji titulu najbolje mačke. Maine Coon-i su umiljate i mirne mačke. Jako vole pažnju ljudi što znači da će vam često hodati uz nogu i pratiti po kući u stopu, umiljavati se oko noge i spavati u krilu. Kao mali jako su razaigrani i znatiželjni, zavlače se gde mogu, vole se penjati i rastrčavati i moraju sve ponjušiti. Kad odrastu ostaju i dalje znatiželjni, povremeno se vole i poigrati ali postaje vrlo tiha, čak i lenja mačka koja voli veče provesti sklupčana u vašem krilu. Većina uživa kad ih se gladi i mazi a svakonedeljno češljanje smatra će ugodnim predahom od svakodnevnice. Maine Coon-i retko kada mnjauču ali ako žele privući Vašu pažnju upotrijebi će svoj glas. Ove mačke ne zahtijevaju neku posebu brigu. Jednom nedeljno se može očešljati (Maine Coon-i vole češljanje, pogotovo ženke) da se smanji ispadanje mrtvih dlaka koje je kod ovih mačaka slabo obzirom da nemaju podlaku. Isto tako da se spreči gutanje dlaka dok se ona sama uređuje. Mački se može olakšati izbacivanje dlake posebnim pastama koje se mogu kupiti u trgovinama za kućne ljubimce ili dati joj da pojede malo trave. Svaka životinja u kući mora imati svoj kutak u kojemu će imati svoj mir. Oni kao i ljudi nisu uvijek raspoloženi za društvo. Sa drugim životinjama se jako dobro slažu ali je najbolje ako su se sa njima susreli u najranijoj dobi. Zanimljivo je što su to jako prilagodljive mačke. Jednako dobro će se osećati u prirodi i u gradu. Možete ih držati i u kući ali im treba osigurati prostor za igru, pogotovo dok su još mali i razigrani. A ako imate jednu životinju u kući poigrajte se malo sa njom i kada odraste jer i životinjama je ponekad dosadno.


IZVOD IZ STANDARDA MAINE COON
Uopšteno to je velika, snažna, mišićava mačka i po spoljnjem izgledu pravougaonog oblika.
TELO veliko, snažne koštane strukture, snažnih mišića, dubokog grudnog koša, snažnog vrata i ramena. Sve te karakteristike daje mački kršan izgled.
GLAVA srednje velika, srednje dužine nosa, proporcionalna telu, pravougaonog izgleda, snažno razvijenih jagodičnih kostiju, blago zaobljena čela. U profilu nos je blago konkavno zakrivljen. Brada je snažna i gradi vertikalnu liniju sa nosom i gornjom usnom.
OČI velike, dobro razmaknute, blago ovalne ali kada su potpuno otvorene izgledaju okrugle. Ne smeju biti oblika mandule. Položene su malo koso prema spoljnjoj bazi uha.
UŠI velike široke u bazi i sužavaju se prema vrhu. Smeštene su visoko na glavi, dobro razmaknute, obraštene sa tipčnim čupercima na vrhu uha (kao u risa).
NOGE snažne mišičave srednje dužine, prema telu grade pravougaonik, šape velike i okrugle sa čupercima između prstiju.
KRZNO poludugo, otporno na vlagu, gusto , kraće na glavi, ramenima i nogama duže na leđima, bokovima i trbuhu. Na stražnjim nogama dlake obrazuju „pantalone“. Svilenkastog je kvalitete kryno i glatko padajuće. Podlaka je mekana i nežna prekrivena sa grubom glatkom pokrovnom dlakom otpornom na vlagu. Dozvoljene su sve boje, kombinacije sa belim i uzorci, osim: lila, čokoladne, boje cimeta, fawn i pointed (sijamske oznake).
REP Dugačak, mora dosezati barem do ramena. Širok na bazi i sužava se prema vrhu sa gustom padajučom dlakom.
Maine Coon svoj potpuni razvoj dosiže tek oko dve godine starosti i tek tada pokazuje svu svoju lepotu. Ženke su uvek nežnije od mužjaka.

[Sarmica]

Manx

Manxse često naziva mačkom bez repa. Manks potiče sa ostrva Mana u Irskom moru uz zapadnu obalu Velike Britanije. To je vekovima stara pasmina koja se razvila u prirodi i tamnošnji farmeri su vrlo ponosni na nju. Koriste je kao izvrsnog lovca na miševe i kao ljubimca. Te su mačke takođe opisane i na dalekom istoku. Postoji mogućnost da su na ostrvo Manu dospele posle brodoloma španskih ratnih brodova još 1588 godine. Po ostrvu Man su dobile i ime. Klub Manksova osnovan je još 1901 u Velikoj Britaniji a 1950 godine osnovano je i službeno uzgajalište na ostrvu Man.

Postoje tri legende o postanku MAN. Prva od njih vraća se u vreme opšteg potopa i priča da su toj mački rep otkinula vrata Noeve arke kad je uskakivala na nju jer je Noe prebrzo zatvorio vrata. Druga je legenda o strmim liticama ostrva Man po kojima su se mačke da bi sišle u dolinu morale sankati na stražnjici kao po toboganu i tako izgubile rep. Treća legenda opisuje kako su manks majke odgrizale potomcima rep i tako im spašavale živote jer su engleski bogataši i plemići ukrašavali svoje šešire i kape sa mačjim repovima koje su lovili na ostrvu. U realnosti u pitanju je spontana genetska mutacija prenošena dominantnim autosomalnim genom „M“ koja se pojavljuje u tri oblika: – „Rumpy“potpuno bez repa; – „RumpyRiser“je gotovo neznatno produženje trtičnog pršljena koje ne smeta utisku da je mačka bez repa; – „Stumpy“ sa repom u obliku bartljka. Manks mačići vrlo polagano rastu i izuzetno ih je teško uzgajati. Mačići koji su homozigoti i nose genetsku kombinaciju „MM“, tjo jest dva dominantna mutirajuća gena umiru još u materici jer im se ne razvija kičmena moždina. Heterozigotni mačići „Mm“ preživljavaju. Svi manksovi koji su živi su dakle heterozigoti. Rumpy se ne smeju pariti međusobno jer je kod njih ishod parenja fatalan. Zbog toga se preporučuje manksove pariti sa američkom ili britanskom kratkodlakom mačkom. Iako se zna da iz takvog parenja nećemo dobiti samo manksove. Mace sa kombinacijom „mm“ nazivomo „Longy“ mace. Rađaju se sa normalnim repom i ne smatraju se manksovima ali se uključuju u uzgoj. Zbog svoje morfologije mace su vrlo privlačne. Zadnji deo im je nešto viši a mace se kreću na vrlo poseban način skačući poput zeca. Odlično love, vrlo su ljupke i nežna. Potrebno im je osigurati mnogo igračaka i čvrsti stub za penjanje. Lako se neguju. Dovoljno ih je češljati jednom nedeljno.

[Sarmica]

Cymric



Cymric je priznata od FIFe 2005 godine. Ta pasmina je zapravo dugodlaki Manx. U leglu Manksa se često pojavi i dugodlaki primerak a to je Cymric. Cymric se može ukrštati zajedno sa Manksom. Standard MAN i CYM su identični osim poludugog krzna zbog kojeg treba i više nege Cymric mačkama.IZVOD IZ STANDARDAGlavne karakteristike ove pasmine su kratka leđa, duboke slabine i veličina i oblik repa.
Naime one se rađaju bez repa.
GLAVA je prilično velika, okrugla i bucmasta. Obrazi istaknuti, nos srednje dugačak bez naglašenog stopa. Vrh nosa blago je savijen prema gore.
UŠI su srednje veličine, otvorene na osnovi, sužavaju se blago prema vrhu, smešteni visoko na glavi.
OČI su velike i okrugle svih boja. Boja nije od nekog posebnog značaja.
TELO je kompaktno, snažno i širokog grudnog koša. Leđa su kompaktna i kratka u srazmeri sa telom i završavaju sa širokom naglašenom i oblom stražnjicom. Slabine su vrlo duboke.
NOGE su mišićave. Prednje noge su kratke i razmaknute što dobro naglašava širinu grudnog koša. Zadnje noge su duže što ostavlja utisak da je telo nagnuto prema napred. Šape su okrugle.
REP se pojavljuje se u tri oblika.
Rumpy (51) – potpuno bez repa i na trtici nalazimo samo naglašeno ulegnuće,
Rumpy riser (52) – trtica se produžuje prema gore tako da ne narušava utisak bezreposti,
Stumpy (53) – to je kratak rep poput batrljka, ponekad nepravilno oblikovan ne duži od 3 cm. Ne sme biti savijen ni prelomljen.
KRZNO ima dobro poddkrzno. Podkrzno je mekano i gusto. Priznate su sve boje i uzorci i kombinacije sa belom bojom. Nosno ogledalo i jastučići na šapama moraju biti u skladu sa bojom krzna.
Napomena: MAN 51 i 52 sude se u istom razredu. Sve boje krzna kod 51, 52, 53 sude se istom razredu. MAN x 54- longy je ne priznat te ne dobiva sertifikat. On ima i nešto duži rep.

[Sarmica]

Korat (KOR)

Dokumenti, slike i crteži iz perioda tajlandske istorije koji obuhvata godine od 1350 do 1767 i nosi ime Aydhya, opisuju Korat mačku kao „Si Sawat“ što znači sreća i blagostanje. U stvari na dalekom istoku veoma često srećemomačku kao simbol sreće. U nacionalnom muzeju u Bangkoku čuva se jedna knjiga u kojoj su, između ostalog, navedene i sedamnaest vrsta mačaka koje donose sreću i šest koje nose nesreću. Za to delo je navodno kralj Rama V. krajem 19 veka dao sakupiti podatke iz najstarijih izvora da bi se najzad dokumentovala i tako sačuvala predanja o mačkama.

Sličnost današnje Korat sa portretima njenih predaka iz te knjige je neverovatna. Isto tako neverovatan je i poetski opis mačke koji kaže da su joj oči kao kap rose na listu lotosa i da srebrni vrhovi njene dlake predstavljaju bogatstvo. Mačka je, celokupno posmatrana, srebrno sivkaste boje. Kako se u knjizi spominje kao i oblaci puni kiše tako i ona ne sme da izostane ni na jednoj procesiji sa molitvama upućenim Bogovima da napoje pirinčana polja.
Mačka je i simbol plodnosti tako da se mladencima u bračni krevet obavezno donosi jedna Si Sawat. Ime je dobila po severnoj provinciji Korat. Jedno predanje kaže da je to ime dobila zato što se kralj Rama V. sklonio u tu provinciju bežeci od razaranja Burmanaca sa kojima je u to vreme vođen rat. Drugo predanje kaže da je ime dobila po provinciji u kojoj je živelo najviše mačaka njene rase. To su samo naravno predanja ali sigurno je da se Korat, iako jedna od najstarijih rasa, na zapadu pojavljuje tek negde šezdesetih godina prošlog veka. Tačnije 1959 prvo u Americi a početkom sedamdesetih godina i u Britaniji. Korat je još uvek velika retkost ali sigurno ne zato što je ružna ili divlja. Naime, razlog je taj da Korat mačka kao simbol sreće i blagostanja u njenoj domovini Tajlandu ne može da se kupi. Ona može da promeni vlasnika samo kao poklon. Može se onda i zamisliti koliko je teško doći do jedne Korat, pogotovo za jednog odgajivača. Iz razloga što ima tako malo Korat egzemplara, a da se ne bi mešale druge rase, odlučeno je da se Korat priznaje kao čistokrvna samo ako se u rodovniku može besprekorno utvrditi njeno poreklo do tajlandskih predaka. Korat je vrlo srdačna i umiljata – prilagodi se svakoj sredini. Rado je u društvu čoveka kao i drugih mačaka. Kao i najveći broj mačaka, vrlo je inteligentna, instinkti kao što su čula sluha, vida i njuha su izraženi. Relativno je mirna i strpljiva ali ne voli veliku buku tako da se mačići od rane mladosti moraju navikavati na strane zvuke i mesta kao što su izložbeni prostori, naravno ako postoji namera da se mačka izlaže i takmiči.
IZVOD IZ STANDARDA
Srednje je veličine.
GLAVA gledano od napred ima srcolik oblika, široka je između i iznad očiju, luk obrva gradi gornji luk srca, stranice lica koje se nežno spuštaju prema bradi upotpunjuju oblik srca, nos dugačak u srazmeru sa licem, sa blagom stopom gledano u profilu. Vrh nosa i nosno ogledalo blago su zakrivljeni prema doe, Brada je dobro razvijena i uravnoteženi profil upotpunjuje oblik srca. Njuška nije ni špicasta ni četverougla. Brada nije slaba ni povučena što daje glavi šiljasti oblik.
UŠI su velike, široke na osnovi i blago zaobljenih vrhova. Unutrašnja strana slabije je obrasla a spoljnja strana uha prekrivena je sa vrlo kratkom dlakom. Uši su visoko smeštene i „budnog“ izraza.
OČI su velike, okrugle, i prekrupne u odnosu na lice. Sjajne su i izražajne. Zelena boja je poželjna a boja jantara je dopuštena.
TELO je mišićavo, gipko a dužine između dužine tela manksa i sijamca. Teže je nego što izgleda i ima zakrivljena leđa.
NOGE su u srazmeru sa telom. Zadnje noge su nešto duže od prednjih. Šape su ovalne.
REP je srednje dužine, snažan na korenu i sužava se prema zaobljenom vrhu.
KRZNO je kratko do srednje dugo, prilegnuto tik uz telo, jednostavno, sjajno i nežno. Uzduž leđa ima sklonost da se deli kad se mačka kreće. Srebrno sive boje je i vršci dlake imaju srebrni tipping a što je srebrenije to je bolje. Na nogama gde je krzno kraće srebrna boja je izražajnija.
Nosno ogledalo i usnice su tamno plavo sive boje ili boje lavande. Jastučići na šapama tamno plavo sivi ili boje lavande sa ružičastom nijansom. Napomena: ženke su nežnije građe od mužjaka. Nepoželjno je: uska glava sa premalo širine između očiju, predug ili prekratak nos, malene i mutne oči (boja očiju se razvija do 2 godine starosti), srebreni tipping na glavi, nogama i stopalima.
GREŠKE: Bele dlake ili mrlje, svaka druga boja osim srebrene i plave, osenčanja ili tigrasti uzorak.

[Sarmica]

Burmila



Burmilla je, kao što već iz samog naziva može da se pretpostavi, nastala ukrštanjem rase Burma i Chinchilla. Do ukrštanja nije došlo sa namerom ali se neočekivano atraktivan rezultat nije prepustio slučaju. Naime u Britaniji 1981 godine jedan Chinchilla mačak silver shaded živeo je u istom domu sa Burma mačkom boje lilac. Dok su spomenute mačke bile male nije bilo problema ali kad je Burma mačka odrasla i dobila teranje morali su je odvojiti od Chinchilla mačora i odlučeno je da se za nju nađe odgovarajući mužjak. Sudbina je htela nešto drugo tako se desilo da je "nespretna" kućna pomoćnica ostavila otvorena vrata i par se našao zajedno bez nadzora. Rezultat je bio veoma atraktivan. Mačići ovog neočekivanog parenja ostali su u rukama odgajivačice Miranda-e von Kirchberg koja je inače bila uspešni odgajivač rase Ruske Plave mačke. Dok su mačići rasli Miranda je došla na ideju da radi na osnivanju nove rase. Usledile su intenzivne diskusije sa stručnjacima genetike i sledećih godina radila ja na "projektu" kratkodlake silver shaded mačke tipa Burmanke kao prvom stepenu kreiranja rase. Drugi odgajivači radili su po istom principu sa drugim linijama koje nisu bile u srodstvu sa početnim parom tako da bi se omogućio outcross.

Krajem osamdesetih godina u Dansku su iz Britanije uvezene prve Burmilla mačke koje su bile prikazane na izložbama. Osim toga u Danskoj su više odgajivača sparivali Burma i Chinchilla mačke, tako je već postojao dovoljno veliki pool, odnosno broj mačaka da bi se dobilo priznanje. Konačno 1995 godine rasa je bila priznata. Burmilla je nasledila osobine obe rase ali u ublaženoj meri. Ona je temperamentna, umiljata i društvena, ali ne insistira na onome što hoće toliko kako to ume Burmanka. Znatno je aktivnija nego Chinchilla. Za ljude koji vole Burmanku ali ne mogu da zadovolje njene intenzivne potrebe, Burmilla je prava mačka. Burmilla spada u grupu kratkodlakih rasnih mačaka. Ona je srednje veličine, mišićava i u stvari je znatno snažnija i teža nego što izgleda. Oblik tela je nasledila od Burmanke, a dlaka je meka i svilena kao kod Chinchilla mačke. Divne oči tirkizne boje nasledila je od Chinchille.

[Sarmica]

Sibirska mačka

Vrlo malo se zna o poreklu te rase. To je velika mačka koja živi u divljinama Rusije. Predpostavlja se da je nastala ukrštanjem sibirske domaće mačke i divlje ukrajinske mačke. Sibirska mačka je velika mišićava mačka, vrlo inteligentna i verna svome vlasniku. Odaziva se na poziv i sledi vlasnika kao lutkica. Prvi par SIB uvezen je iz Petersburga u Berlin1987 godine. Uzgajivači H. i B. Schulz uzgojili su tada prve SIB u svojoj uzgajivačnici Newski cattari. U Evropi je 1990 godine bilo samo petnaest primeraka SIB mačke. U Francusku je uvezena 1991 godine a 1997 godine je priznata od FIFe. SIB je vrlo živahna i temperamentna mačka, obožava se penjati i ceni slobodu. Voli da joj se posveti pažnja ali ne voli preterano maženje. Zadržava svoje dostojanstvo u svim okolnostima. Krzno joj je gusto i poludugo, otporno na sve vremenske uslove. Za vrema linjanja treba je posebno isčešljavati. Srednje je veličine, snažna i mišićava. Rep joj je kitnjast i zaobljen na vrhu. Glava ima oblik tupog trougla, snažne brade a u profilu joj je donja čeljust povučena unazad. Uši su srednje velike zaobljenih vrhova, bogato obrasli čupercima na vrhu. Oči su velike i ovalne.


IZVOD IZ STANDARDA

GLAVA je nešto dužeg oblika nego šireg, nežno zaobljena i masivna. Širokoga čela, lagano zaobljena, dobro razvijenih i istaknutih jagodičnih kostiju, srednje dugog i širokog nosa koji u profilu ima lagano udubljenje ali ne i stop. Čeljust je lagano povučena unazad a u profilu čini zaobljenu liniju sa gornjom linijom nosa.
UŠI su srednje veličine, zaobljenih vršaka, dobro obrasli sa čupercima i kičicama na vrhu, razmaknute i lagano prema napred naklonjene.
OČI su velike, zaobljenog oblika, malo u koso postavljene, dobra razmaknute. Dozvoljene su sve boje ali poželjna je zelena.
TELO je snažne građe kostiju, mišićavo, snažnog zatiljka, širokih prsiju. Čitavo telo ostavlja utisak pravougaonika u proporcijama.
NOGE su srednje visoke, snažne, grade sa telom pravougaonik. Šape su velike, okrugle sa čupercima izneđu prstiju.
REP je dug, debeo, zaobljenog vrha, obrastao sa gustom dlakom koja ne visi.
KRZNO poludugodlako, vrlo gusto, podlaka nije prilegnuta i pokrivena je vodotopornim pokrovom koji je na dodir nešto oštrije strukture. Ljetno krzno je nešto kraće od zimskoga sa bogatim okovratnikom i dokolenicama na zadnjim nogama. Dozvoljene su sve boje, uzorci i kombinacije sa belim, osim čokoladne, lila, boje cimta, fawn i mačke sa pointed oznakama (sijamske oznake).

[Sarmica]

Turska angora

Nivo aktivnosti
Razigranost
Potreba za pažnjom
Vezanost za vlasnika
Bučnost (Komunikativnost)
Poslušnost
Inteligencija
Nezavisnost
Zdravlje i otpornost
Potreba za negom krzna
Slaganje sa decom
Slaganje sa drugim kućnim ljubimcima

Istorijat
Nema jasnih dokaza o poreklu turske angore. Smatra se da potiče od dugodlake pallas mačke (felis manul), azijske divlje mačke veličine domaće mačke. Ipak, ta teorija je diskutabilna jer divlja pallas mačka nije ukrotiva i pitoma kao angora. Pretpostavka je da je nastala od afričke divlje mačke, kao i sve ostale domaće mačke. Spontanom recesivnom mutacijom gena nastala je dugodlaka rasa u planinskim uslovima male Azije. Verovatno su posebni klimatski uslovi u toj regiji pridoneli selekciji te životinje gdje ju je to krzno štitilo od hladnoće. Dugodlaka mačka je poznata u Turskoj i okolnim zemljama vekovima. Prema legendi, osnivač islama Muhamed je imao ovu mačku po imenu Muezza.
Dugodlake mačke su uvezene u Britaniju i Francusku iz Turske, Persije, Rusije i Avganistana početkom XVI veka. Prvi pisani zapis o postojanju dugodlakih mačaka u Evropi nađen je 1520 godine. Bila je to bela poludugodlaka mačka uvezena iz Turske i to iz Ankare. Staro ime za Ankaru je bilo Angora pa je ta mačka i dobila svoje ima po tom gradu. To je jedna od najstarijih vrsta mačaka a možda i najstarija vrsta poludugodlakog krzna.
Prve primerke iz Turske u Evropu doneli su moreplovci. To je vrlo elegantna mačka, svilenog poludugodlakog krzna bele boje. Bila je izuzetno cenjena u Evropi među plemstvom, posebno na francuskom dvoru. Prema priči, za vreme izložbe mačaka u Londonu 189. godine, jedan vlasnik je odbio ponudu od 5000$ za svoju tursku angoru. Krajem XIX veka započela su ukrštanja te vrste sa drugim vrstama pa su tako nastale još elegantije životinje. Tako ukrštene mačke su predhodnice današnje persijske mačke i gotovo su izgurali tursku angoru sa mesta koje je zauzimala. Praktično je skoro došlo do izumiranja te vrste. Svega nekoliko čistokrvnih primeraka nađeno je 1920. godine u zoološkom vrtu u Ankari. Turci su voleli tu svoju belu mačku pa su uzgajivači načinili program u saradnji sa zoološkim vrtom o obnavljanju čistokrvne bele angore sa plavim očima i očima boje jantara (1900.godine), koji traje i danas. Posebno su cenili angore sa očima različite boje, jer su verovali da ih je dotakao Alah a i Muhamedova angora je bila rasparenih očiju.
Zabranjen je izvoz angore, ali stranci su ih ipak uspeli izvesti nelegalnim putem. Američki uzgajivači su uspeli 1950. godine da uvezu nekoliko mačaka koje su postale preci mačaka koje se danas uzgajaju u Americi i Evropi. Prvi uvezeni primerci su bili bele boje dok ih danas nalazimo skoro u svim bojama. U Americi je prizata od CFA 1973. godine a 1988. godine priznata je od FIFe.
Čisto bele angore sa plavim očima ponekad se rađaju potpuno gluve, a bele sa različitim očima (plavim i zelenim) mogu biti gluve samo na jedno uvo, na strani gde je plavo oko. Gluve mačke se lako adaptiraju i jednako dobro snalaze kao i one koje čuju.
Temperament
Po naravi su vrlo aktivne, znatiželjne i druželjubive mačke. Kad nešto zamisle to i ostvare. Vrlo su društvene i razigrane pa pružaju puno ljubavi svome vlasniku. Jako se vežu za vlasnika i teško ga dele sa nekom drugom životinjom. Angora se u potpunosti veže za vlasnika i nije srećna ako nije u konstantno u centru pažnje i ako ne učestvuje u svemu što on radi. Ova mačka je dobroćudna, ali jako tvrdoglava i uporna. Kada nešto želi, to će da uradi po bilo koju cenu.
Ima veliku potrebu za igrom sa ljudima, a naročito uživa u grebanju papira kandžama. Ume da bude nestašna i hiperaktivna kada je dobro raspoložena. Kada je u pokretu, a uglavnom jeste, ona to čini sa gracioznošću plesača. Kako je jako inteligentna, lako rešava probleme i želi da sve u okruženju bude pod njenom kontrolom. Uglavnom, angora voli da se kupa i pliva, pa ako ima priliku skočiće u vodu. Ipak, ne vole sve angore jednako vodu, ali većina će uživati u plivanju.

Nega
Krzno mačke se lako održava i nije sklono zapetljavanju. Ipak je treba redovno negovati pogotovo u vreme linjanja. Ako je želite izlagati treba je okupati barem nedelju dana pred izložbu.

[Sarmica]

[Sarmica]

Himalajska mačka - lepa i zabavna



Himalajska mačka (Colorpoint perzijaner) je rasa domaće mačke, dugačke dlake, plavih očiju i colorpointom sličnim kao kod sijamskih mačaka. Himalajska mačka je termin koji se upotrebljava u Americi, dok se u Europi upotrebljava i naziv Color point perzijska mačka (perzijska mačka sa obilježjima u boji). Pogledajte nekoliko slika.