Antička književnost

[Bisernica]

UMRO JE TIRANIN

Sad opiti se valja,pa i silom
da pije ko,jer nestade Mirsila.



LETO

Napij se vina! Visoko je sunce i doba je ovo,
kad sve je žedju iscrpljeno pa izgara od suše,
dok cvrčak bez kraja u granju cvrči
I krilima svojim zvonki pev toči.

Plamen sunčani zemlju žeže i prži.
Čas je ovo kad trn češljuge cveta,
a žene su strasnije.muškarca seta
Nežnijim u ljubavi sada stvara.
O,ta letnja žega,čelo i koleno obara.


Alkej

[Bisernica]

Sapfa (Sapfo) - živela u prvoj polovini 6. veka pre nove ere,najveća grčka pesnikinja (smatra se i prvom pesnikinjom uopšte,posvećena joj je cela tema) sa ostrva Lezbos,jedna je od glavnih predstavnica eolske monodijske lirike,uz koju je pisala i horske svadbene pesme - epitalamije.Oko njenog života su se prele različite legende,ali ono što se pouzdano zna,to je da je osnovala školu u kojoj su obrazovanje sticale mlade devojke.Kao i njen savremenik o kojem sam napisala par reči u predhodnom postu,Alkej,i ona je bila upletena u politička zbivanja ,pa je tako jednom i proterana sa ostrva,ali ,za razliku od Alkeja,ovi dogadjaji nisu našli odraz u njenoj poeziji.Njena poezija je sva posvećena ljubavnoj tematici i u kojoj ona razvija široku skalu ljubavnih osećanja,od ljubavnog isčekivanja,preko ljubavnog zanosa pa do očaja i rastanka.
Bogatstvo metričkih oblika,medju kojima se ritmom posebno ističe "safička strofa" osigurali su joj slavu jođš za života u antičkoj Grčkoj, a zauzima i trajno mesto u vrhu svetske antologijske zbirke,iako je njena poezija sačuvana samo fragmentarno.

Uz "Himnu Afroditi" ,pesma "Ljubavna strast" je jedina sačuvana u celosti ,od ukupnog dela ove pesnikinje.Za ovu pesmu se vezuje i rimski pesnik Katul - napisao prepev- parafrazu na prve tri strofe ove pesme i nazvao "Lezbij"

[Bisernica]

LJUBAVNA STRAST


Čini mi se bogovima sličan onaj
štono sme naspram tebi sjedit'
Te izbliza slušati tebe kako
Ljubazno zboriš.

Smeškom slatkim smešiš se - što je meni
Sve u grud'ma drhtalo srce miljem.
Čim te vidim ,samo na čas,glas mi
u grlu zapne.

Jezik meni zanemi,pa me tihi
po svem telu,ljubavni oganj prodje.
Nit' več vidim očima,nit' šta čujem,
uši mi šume.

teški znoj mi teče sa čela,drhćem
Sva k'o prut,a žuća sam nego trava
Čini mi se : zamalo te bih bila
umrla jadna.

treba ipak trpeti ,kad je tako...

Sapfa

[Bisernica]

Himna Afroditi

Šarotrona, besmrtna Afrodito,
vešta kćeri Divova, molim ti se,
ne daj da od tuge i jada, gospo,
srce mi puca!

Nego dođi ako si kada i pre
izdaleka molitve moje čula,
ostavila očeve dvore, sela
na kola zlatna,

pa mi došla, eterom vozili te
krasni vrapci, zaprega tvoja brza,
bili hitrim krilima, s neba crnoj
vukli te zemlji,

dok su stigli. Onda me ti, o blaga,
s osmejkom na besmrtnom licu pita,
šta me opet muči, i zašto opet
prizivam tebe,

i šta želim najviše da mi ima
srce ludo? "Koju to opet žudiš
da ti Pita na srce vine? Ko te,
rastuži, Sapfo?

Ako beži, brzo će da te traži,
odbija li poklone, daću ti ih,
ne ljubi li, moraće odmah da te
na silu ljubi."

Dođji i sad! Iz ljutog jada spasi
dušu moju! Za čim mi srce čezne
daj mi da se ispuni! Ti mi sama
zaštita budi!

Sapfa

[Bisernica]

Jedan od najpoznatijih Sapfinih fragmenata,u kojem se devojka koja čeka udaju
uporedjuje sa dozrelom jabukom,verovatno je odlomak iz duže svadbene
pesme - epitalamije.

PESMA O DEVOJCI

Kao što se jabuka slatka na vrhu najviše grane
Sva crveni - berači zaboravili su na nju.
Nisu zaboravili,već doseć' nisu je mogli....

[Bisernica]

SAMOĆA

Zašao je Mesec,skrili se Vlašići.
Ponoć je.Vreme počinka beži
dok Sapfa usamljena i budna leži.
..............


VEČER


Večeri,dovodiš sve što sjajna rasprši zora.
Dovodiš ovcu i kozu,a materi odvodiš kćerku.
..................

Sapfo

[Bisernica]

Anakreont - živeo u drugoj polovini 6 veka pre nove ere,grčki lirski pesnik ,rodom iz Male Azije.Veći deo svog života proveo je na dvorovima raznih tirana,a tamo se sklanjao nakon pada male azije pod vlast perzijanaca.u svojim kratkim lirskim osvrtima,Anakreont slavi vedru stranu života,radost koju čovek nalazi u ljubavi,vinu i veselom društvu.Anakreont je predstavnik epikurejske poezije,njegov stih je lagan i nepretenciozan i uživao je veliku popularnost i mnogo sledbenika ,još u antici,a o tome svedoči sačuvana zbirka od oko 60 pesama pisanih u njegovom stilu - Anakreontea.
sadržaj ove zbirke izvršio je i veliki uticaj na zapadno-evropsku poeziju posebno 18. i 19. veka.

[Bisernica]

MISAO NA HAD

Već sjedine na sljepoočnicama srebrom se srebre.
Ćelava je glava, dok se klimaju krnjavi zubi.
Od mene bježiš, ljupka mladosti.
Još mi malo dana preostaje od slatka života.
Često uzdišem od straha pred smrću.
Strašan je Hadov ponor i silazak bez nade.
Ta, onaj koji u tamne sjene sidje,
Ne vraća se na sunčevo svjetlo!

Anakreont

[Bisernica]

PIJUCKAJMO

Hajde,momče,nosi nama čašu veću da na dušak
iskapim je.Deset nalij mera vode,a pet vina !
Bez obesti svake želim opet da se proveselim.

Hajde,nemoj više s krikom ,skoikom,kao Skiti
Uz čašu se zabavljati,piti,nego pijuckajmo,
Krasne pesme pripevajmo.

Anakreont

[Bisernica]

BELA KOSA

Opet Eros zlatokosi
Loptu bagrenu* baca mi
Zove da igram sa devojkom
vezenih sandala.

Al' iz naselja krasnog je
S Lezba ona ,rad' kose mi
Jer već seda je - kudi me,
Nekog drugog želi.

Anakreont

*Bagrena lopta - dobacivanjem crvene jabuke u staroj grčkoj je značilo izjavljivanje ljubavi.

[Bisernica]

Pindar - najveći predstavnik grčke horske lirike,rodom iz okoline Tebe.Od njegovog bgatog književnog rada,na polju horske lirike sačuvano je samo oko 500 fragmenata i 4 knjige oda posvećenih pojedinim takmičarima Olimpijskih ,Pitijskih,nemejskih i Istamskih igara.Ove ode ili pesme pohvale - epinikije,su metrički vrlo različite,ali uvek podeljene na niz strofa,antistrofa i epoda.Pindar nikad ne opisuje samo takmičenje,već uvek slavi pobednika,njegovo poreklo i obavezno neko božanstvo,a iznad svega samu pobedu kao izraz vrline.U centralnom i istovremeno i najlepšem ,misaono najdubljem delu epinikija,on opisuje neki mit koji je vezan sa sadržajem.Pindarov stil je doprineo slavi najvećeg liričara antike još u ono vreme,ali je je vrlo često težak današnjem čitaocu zbog gomilanja asocijacija,dubine misli i jake metafore.U evropskoj literaturi renesanse i romantizma,služio kao uzvišeni uzor skoro svim pesnicima.

[Bisernica]

PESNIK O RATU

Rat je onima mio
koji ga iskusili nisu.
Ali,oni koji su ga propatili
sa zebnjom u srcu dršću
kad vide da se približava.

.......................

O,da se sloga medju gradjane
opet vrati,
da bi svetlo Mira moglo
u srce njihovo da se sjati !
O, da od nesloge osvetne i mrske
svi svoje oslobode srce,
jer siromaštvo ona donosi
i čini da nejako dete prosi.

Pindar

[Bisernica]

Strepsijadu tebancu - pobedniku u pankratiju

I

O Tebo sretna,kojoj se drevnoj slavi
tvoja duša najviše obradova?
Da li je to bilo onda kad na svetlo dade
dugokosog Dionisa
što uz Demetru sedi,
s krotalima bronzanoim.
Ili je onda to bilo
kad je Zeus prerušen u sneg zlatni
o ponoći na tvoje sleteo krilo?

Zar je to tada bilo
kad Zeus na orag Amfitrionov stupi,
pa ljubu njegovu pohodi,
te ona Herakla zače?
zar je to bilo kad se
mudrim savetima Tiresije obradova?
Ili kad radosna ti Tebo,zbog Jolaja bijaše jinaka?
Možda zbog hrabrih ljudi
što rodiše se iz zmajevih zubi?
Ili tada kad si kadra bila
Adrasta u ljutom odbiti boju,
pošto hiljade izgubi svojih konjanika
i u Arg se bez njih vrati?

Možda tada kad si naselje dorsko
visoko na noge podigla?
Možda zato što Egidi,
potomci tvojih,po proroštvu Pitije,
Amiklu osvojiše?
Slava drevna spava,
a smrtnicima srce puno je zaborava.

II

Zaboravlja sve se ,ako pesma
taj cvet uma,udružen s napevima,
ne ukrasi to svojim rečima.
Slavimo pesmom,što med je slatki,
Strepsijada,koji rvanjem i šakanjem
na Istmu pobedi !
Strašan snagom i po izgledu junak to je,
divnog rasta,
a junaštrvo njegova srca
slabije od izgleda nije.

Vencem slave obasjale ga
ljubičastih kosa,Muze.
S ujakom imenjakom
venac deli,
kome Aresd sa mjedeni štitom
sudbinu časne smrti dade.
Slava je nagrada hrabrima.
Ovo zapamti dobro!
Ko u oluji rata,krvavoj
milu brani domovinu,
on najveću,gradjanima svojim,stiče slavu,
poginuo u boju il' izneo živu glavu.
Ti,Diodotov sine,
u cvetu mladosti poginu,
jer te oduševiše junaci:
Hektor,Meleagar i Amfiaraj.

III

U prvome borio si se bojnom redu,
gde junaci ustavljahu najbolji,
s poslednjom nadom,ratni bes.
Neizreciv čemer obuze mi dušu.
Ipak,zemljodržac Posidon,
iza oluje nad glavom mojom razvedrio je nebo.
Pesmu ću pevati
i vencem ovenčati kosu.
Neka mi zavist bogova ne pomuti sreću!

Za srećom svojom kratkotrajnom čeznem
da spokojan ostarim,sudjeni dan stignem.
Premda naša je različita sudba,
ipak svi umiremo.
Ko za mnom žudi,visoko se digne,
koraka je ipak prespora
da pred sedište bronzano,bogova stigne.

Gospodara - jahača svoga -
Belerofonta,zbacio je Pegaz krilati
kad u dvore Zeusove nebeske
on htede da poleti.
Užitku grešnom kraj je gorak.
O,zlatokosi i svetli bože Loksijo,
na igrama svojim u Pitu,
daruj nam venac krasna cveća
da taj nas pobede seća !