Misli poznatih mislilaca.

[Lilu]

I nogom u guzicu je korak prema napred - Mao Ce Tung

[dr.Kadžija]

Velika je šteta što sadašnji kulturni period, koji mi nazivamo i koji će ljudi narednih generacija, naravno, takođe nazivati ’’evropskom civilizacijom’’, u celokupnom procesu usavršavanja čovečanstva predstavlja jedan, da tako kažemo, prazan i neuspešan period. A to je stoga što u pogledu razvoja uma, tog glavnog pokretača samousavršavanja, ljudi naše civilizacije ne mogu svojim potomcima u nasleđe da ostave ništa vredno.
Jedno od glavnih sredstava za razvoj čovekovog uma predstavlja, recimo, literatura. Ali šta literatura savremene civilizacije može da pruži? Ništa osim razvoja, da je tako nazovemo, ’’prostitucije reči’’. Osnovni uzrok iskvarenosti današnje literature predstavlja, po mom mišljenju, to što je celokupna pažnja pri pisanju postepeno, sama od sebe, prestala da se koncentriše na kvalitet misli i na tačnost sa kojom se ona prenosi i počela je da se usredsređuje samo na težnju za spoljnjim sjajem, odnosno kako se to drugačije kaže, lepotom stila – zahvaljujući čemu je konačno nastalo ono što nazivam prostitucijom reči.
Činjenica je, takođe, da možete da provedete čitav dan čitajući debelu knjigu a da ne znate šta je pisac hteo da kaže, i da tek kad ste već gotovo dovršili i nakon što ste straćili toliko vremena – ionako nedovoljnog za ispunjavanje životnih obaveza – otkrijete da je čitava ta galama zasnovana na nekoj sićušnoj, gotovo nepostojećoj ideji.

Celokupna savremena literatura može po svome sadržaju da se podeli u tri kategorije : prva obuhvata ono što se naziva naučnim poljem, druga se sastoji od pripovedne proze, a treća od opisa i svedočanstava. Naučne knjige obično sadrže zbir svakojakih starih hipoteza koje su već svima očigledne, ali iskombinovanih na razne načine i primenjenih na razne nove predmete.
U pripovednoj prozi, ili kako se to drugačije zove, romanima, kojima su takođe posvećene debele knjižurine, najvećim delom se, ne libeći se nikakvih detalja, opisuje kako su nekakav Džon Džons i neka Meri Smit ostvarili svoju ’’ljubav’’, to sveto osećanje koje se u ljudima zahvaljujući njihovoj slabosti i nedostatku volje postepeno degenerisalo, da bi se sada u savremenom čoveku sasvim izrodilo u porok.
Treća kategorija daje opise putovanja, avantura, biljnog i životinjskog sveta različitih zemalja. Dela te vrrste u principu pišu ljudi koji nikada nigde nisu bili i koji zapravo nikada ništa nisu videli, ljudi koji, kao što sam već rekao, nikada nisu prekoračili svoj prag. Oni, uz vrlo retke izuzetke, naprosto puštaju svojoj mašti na volju ili prepisuju razne odlomke iz tuđih knjiga, čiji su autori ranije fantazirali, baš kao i oni sami.

Sa ovako manjkavim razmevanjem odgovornosti i značaja literaranog rada današnji pisci, koji sve više teže lepoti stila, nekada izmišljaju čak i neverovatne akrobacije u stihovima kako bi dobili nešto što po njihovom mišljenju predstavlja lepotu sazvučja i time još više uništavaju već ionako slabašan smisao svega što pišu.
Ma kako vam to moglo izgledati čudno, smatram da su savremenoj literaturi veliki deo zla nanele gramatike, to jest gramatike jezika svih onih naroda koji učestvuju u nečemu što bih nazvao ’’zajedničkim nemilozvučnim koncertom’’ savremene civilizacije. Gramatike njihovih jezika su u večini slučajeva veštački iskonstruisane, i stvarala ih je, a i danas ih menja jedna kategorija ljudi koji su u pogledu razumevanja stvarnog života i jezika koji se iz njega razvio radi međusobnog razumevanja potpuno ’’nepismeni’’. Sa druge strane, gramatiku je kod svih naroda ranijih epoha, što nam drevna istorija vrlo jasno pokazuje, postepeno formirao sam život, u skladu sa različitim nivoima njihovog razvoja, sa klimatskim prilikama njihovog glavnog prebivališta i glavnim načinima pribavljanja hrane.
Gramatike izvesnih jezika u savremenoj civilizaciji toliko iskrivljuju značenje svega što pisac želi da prenese da je čitalac, naročito ako je stranac, lišen i najmanje mogućnosti da shvati čak i ono nekoliko preciznih misli koje bi, da su drugačije izražene, možda još uvek mogle da budu shvaćene.
...
stari mudri persijanac

[ukupno]

Sve je nestalno

Cilj vipassana meditacije je da neguje sabrano i bez reakcija posmatranje
telesnih i mentalnih procesa, kako bismo razvili što veću svesnost --
svesnost neiskrivljenu našim uobičajenim žudnjama, strahovima i
zabludama o pravoj prirodi tih procesa. A njihova priroda jeste da su
prolazni, da u njima nema ničeg trajnog, te da ako naučimo da se za
njih ne vezujemo, neće nam ni donositi patnju. Upravo kroz to sabrano
posmatranje toga što nam je pred očima lagano uklanjamo onu iluziju
koja nas inače navodi da nestalno vidimo kao trajno i stabilno.
Oslobađanje se u stvari sastoji od doživljavanja potpunog i jasnog
razumevanja da sve jeste prolazno, od uviđanja da bukvalno nema ničeg
u tome zbog čega bi trebalo da se brinemo.

Amadeus Sole-Leris, Tranquility & Insight

[ukupno]

Baš svaki dan

Buda je savetovao da svako od nas svakoga dana sebe podseti da nismo
ovde zauvek. Mi smo na gostovanju, koje može da se završi u svakom
trenutku. Ne znamo kada, ne možemo ni da naslutimo. Uvek mislimo da
ćemo doživeti sedamdeset pet ili osamdeset godina, ali ko zna? Ako se
podsetimo svoje ranjivosti baš svakoga dana, naši životi biće prožeti
razumevanjem da je svaki trenutak važan i nećemo se toliko brinuti o
budućnosti. Sada je vreme da idemo duhovnim putem. Ako to zapamtimo,
uvek ćemo imati drugačiji odnos prema ljudima koji nas okružuju. I oni
mogu umreti svakog časa i sigurno je da ne bismo želeli da se to
dogodi u trenutku kada ne iskazujemo dovoljno ljubavi prema njima.
Kada to imamo na umu, naša praksa se povezuje sa sadašnjim trenutkom,
a meditacija poboljsava, jer joj je u osnovi sada jedan osećaj
neodložnosti. Moramo da delujemo sada. I u stanju smo da posmatramo
samo ovaj jedan dah, ne i sledeći.

Ayya Khema

[tol]

Kad mi sami ne bismo imali mana, ne bismo s tolikim zadovoljstvom primjećivali nedostatke drugih!!!
La Rošfuko

Oduvjek je bivalo da čovjek sanja toliko sjajniju svjetlost, koliko mračnija je noć oko njega i u njegovom srcu!!!
Cankar

Dobre i plemenite obično veoma mrze, jer su redovno iskreni nazivajući stvari njihovim pravim imenom!!!
L.Đakomo

Ljudska narav izrasta ili u biljku ili u korov; zato valja na vrijeme zalijevati jedno a čupati drugo!!!
F.Bekon

..........

[Bisernica]

I najtvrdja srca se mogu ganuti lepotom.


Remi de Gurmon

[ukupno]

Ko putem ne ide sa strahom, podnosi mnoge povrede i često se kaje.

Leonardo da Vinči

[ukupno]

Meditacija i život

Meditacija je pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi
vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alatke poverenja, energije,
svesnosti, koncentracije i uvida, tako da možemo da budemo sabrani
kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa
razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije
sebe pripremamo za sopstveni život. To je isto kao što jedemo da bismo
mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome,
meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da
meditiramo.

Ajahn Munindo, A Question of Identity

[ukupno]

Razumevanje srž je
dobro izgovorenih reči;
koncentracija srž je
učenja i razumevanja.

Buda

[ukupno]

Duhovni muzej

Učiniti svoj život otelovljenjem mudrosti i saosećanja predstavlja
najveći izazov pred kojim se duhovni tragalac može naći. Potrebno je
da istine koje smo razumeli pronadju svoj vidljivi izraz i u našem
životu. Svaka naša misao, reč ili postupak sadrže mogućnost da postanu
živi izraz jasnoće i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost.
Verovati da smo mi čuvari istine znači da se pretvaramo upravo u
njezinu suprotnost, to je direktni put da postanemo okoštali, zadrti i
kruti. Ideje i sećanja nemaju moć oslobadjanja i isceljivanja. Ne
postoji penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem možemo živeti na
lovorikama. Mudrost je živa sve dotle dok je živimo, razumevanje
oslobadja sve dotle dok ga primenjujemo. Podeblji dosije naših
duhovnih iskustava nije suviše bitan ako nema moć da nas odrzi kroz
neizbežne trenutke žalosti, gubitka i promene. Znanje i dostignuća su
nevažni ako još uvek ne znamo kako da dopremo do srca drugih i kako da
svoje otvorimo za njih.

Christina Feldman i Jack Kornfield, Stories of the Spirit, Stories of the Heart

[tol]

[Bisernica]

Izgubljena domovina nalik je posmrtnim ostacima bližnjega;
pokopajte ga s poštovanjem, ali smatrajte ga večno živim.


Abulkasim Ali-Kašani, bivši ajatolah

[Bisernica]

Najbolje piće na svetu je kada čovek ne pusti zlu reč iz usta, nego je proguta.

Prorok Muhamed

[ukupno]

Budin savet kralju Pasenadiju

Poput ogromnih stena,
planina što paraju nebo,
i primiču se sa svih strana
lomeći sve pred sobom,
tako i starost i smrt
stižu slamajući živa bića:
plemenite ratnike, sveštenike, trgovce,
radnike, parije i smetlare.
Nikoga ne štede.
I svakoga gaze.

Ovde ne pomažu čete na slonovima,
ni vozari ni konjica,
ne pomaže ni bitka nadmudrivanja
niti bogatstvo spasava.

Zato mudrac,
videvši šta je za njega dobro,
nepokolebljiv, stiče poverenje
u Budu, Dhammu i Sanghu.

Onaj ko praktikuje Dhammu
mišlju, rečju i delom,
dobija pohvale ovde na zemlji
a posle smrti raduje se na nebu.

Pabbatopama sutta, SN 3.5

[G]

Nema ajvana ka školovanog ajvana.

Srpska narodna izreka

[G]

Nema ničeg odvratnijeg od glupaka koji ima sreće.

Ciceron

[G]

Kad čovek dugo živi, shvati da glupaci mogu biti u pravu, a da pametni mogu praviti gluposti.

Vinston Čerčil

[G]

Strahota revoltira ,glupost obeshrabruje.

Alber Kami

[G]

Jednostavnost je uvek bila oznaka ne samo istine nego i genija.


Artur Šopenhauer

[G]

Uloga genija je da kretene snabdevaju zamislima koje će ovi iskoristiti sa 20 godina zakašnjenja.

Luj Aragon