Misli poznatih mislilaca.

[ukupno]

Sloboda

U budizmu, sloboda se definiše kao "sloboda od", ne kao "sloboda za". Ponekad pobrkamo te dve stvari i mislimo da bi trebalo da imamo slobodu da kažemo ili učinimo šta god nam se čini ispravnim u tom trenutku.

Ajahn Yuttadhammo

[ukupno]

PUN MESEC - utorak, 7. februar 2012

Svakog ko živi oslobođen
navike vezivanja
za prošlost, sadašnjost ili budućnost,
onog ko ni za šta ne prijanja,
toga ja zovem bramanom.

Dhammapada, strofa 421

"Ni za šta ne prijanja" ne znači nemati bilo šta. Pre je reč o načinu na koji imamo stvari. Ako kola vozimo tako što volan držimo suviše čvrsto, brzo se umorimo i vožnja nam je takođe nesigurna. Ako volan držimo suviše labavo, izlažemo sebe i druge opasnosti od sudara. Ova strofa nam govori da prošlost, sadašnjost i budućnost možemo držati na način koji ne vodi u patnju. Sa takvim jasnim razumevanjem vežbamo nevezivanje -- a ne da nekakvim idealom da ne treba da prijanjamo za bilo šta.

S ljubavlju
monah Munindo

[ukupno]

Prošlost i budućnost

U Savatthiju. Stavši sa strane, boginja se stihovima obrati Blaženom:

Oni koji žive duboko u šumi, smireni i neguju vrlinu u sebi,
tek jednom jedući na dan, zašto su njihova lica tako blistava?

[Buda:]

Takvi ne žale za prošlošću, ne čeznu za budućnošću.
Oni u sadašnjosti borave. I zato su njihova lica tako blistava.

Čeznući za budućnošću, žaleći za prošlošću,
budale venu poput zelene trske kad je poseku

Arañña sutta, SN 10.1

[ukupno]

Kućedomaćin

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. I u to vreme jedan kućedomacin iz Ićanagalake nekim poslom stize u Savatthi. Obavivši poslove, otide on do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Najzad si uspeo da dođes ovamo."

"Već dugo želim da dođem i vidim Blaženog, gospodine,
ali idući iz jednog posla u drugi nisam to bio u stanju."

Shvatajući značenje toga, Blaženi tom prilikom reče:

"Kakvo blaženstvo je to, za one koji ništa nemaju
koji su ovladali Dhammom, koji su znalci.
Vidi kako pate oni koji imaju nešto,
ljudi vezama vezani za druge ljude.

Buda
Upasaka sutta, Ud. II.5

[mrav]

Ja sam čudan
od čudnog očekujte čudno
od dobrog očekujte loše
od lošeg ne očekujte ništa

mrav 10,02,2012

[Steppenwolf]

Ljubav ne postoji zato da nas usreći. Ja vjerujem da postoji zato da nam pokaže koliko možemo izdržati.
Hese

[ukupno]

Pogrešan program

Verovatno ste do sada pročitali mnogo Dhamma knjiga i čuli mnogo Dhamma govora različitih učitelja. Svaki učitelj ima različit način izražavanja. Morate kontemplirati, analizirati i kritički istraživati to što ste čuli, koristeći pri tome mudrost (pañña), sve dok ne budete sigurni da je to istinito. Vaša kontemplacija mora biti zasnovana na ispravnom razumevanju (sammaditthi), jer je ono važan princip koji garantuje ispravnu praksu. To vam je kao kod programiranja. Pogrešan kompjuterski program će dati pogrešan rezultat, bez obzira kojim ga podacima hranili. Ako je um programiran pogrešnim razumevanjem (micććhaditthi), tada su greške pohranjene u samom umu i njegovo rezonovanje će onda biti pogrešno. Otuda neprikladna upotreba mudrosti može voditi do pogrešnog razumevanja, a istinska Dhamma se takvom umu čini pogrešnom.

Adjan Khippapanno: Beyond the Stream of the World

[Cruz]

Kako su štetni, i po društvo i pojedinca opasni mogu biti ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno vjeruju u svoju pamet i u tačnost svoga suda i zaključka.

I.Andrić

[naki]

Stečene navike gone na ponavljanje postupaka, osjećaj sigurnosti oduzima razbor, želja za odmazdom ubrzava odluke.
M.Selimović

[ukupno]

Istraživanje

Kada sedimo i meditiramo veoma je važno da imamo strukturu, određeni referentni okvir koji nas vodi u istraživanju sopstvenog iskustva. Ukoliko samo sedimo i posmatramo udah i izdah, pre ili kasnije um ili odluta i onda se zakači za nešto ili mu postane dosadno do tačke kada se uruši sam u sebe, a mi ostanemo da sedimo u nekakvom stanju obamrlosti, tuposti. Kada je um skoncentrisan, tada je spreman za posao, posao svakog meditanta, a to je istraživanje sopstvenog iskustva, istraživanje šta je to što nas motiviše, šta um podstiče na maštanje, šta je to što nam donosi patnju, a šta rezultira ravnotežom uma.

To su pitanja koja istražujemo kada sednemo da meditiramo. No, ponekad kao meditanti jednostavno sedimo i čekamo na nekakvo prosvetljenje koje će pasti s neba i osloboditi nas svake konfuzije -- ali um ne funkcioniše na taj način. Moramo upotrebiti svoj um da uočimo i istražimo stvarne probleme na koje se neprekidno saplićemo, a da bismo na kraju bolje razumeli upravo taj um i same sebe. I tu je tačka u kojoj sebe ohrabrujemo na svesnost, na vraćanje na dah. Udah i izdah koristimo da jasnije uočimo pokrete uma. Koristeći prirodni ritam disanja kao okvir da bismo lakše uočili u kojem pravcu se kreće um, da jasnije vidimo to kretanje. A to pomno posmatranje u granicama objekta meditacije nam onda razjašnjava, pomaže da razumemo pravu prirodu uma.

Adjan Pasanno: Keep it Simple

[ukupno]

Izbor

Na kraju se pitanje naše sreće svodi na izbor između toga
da postanemo svesni svojih mentalnih patnji i toga da one
potpuno ovladaju nama.

Yongey Mingyur Rinpoche

[Bisernica]

Ne brini se ako svet ne zna za tvoje sposobnosti,ali se brini ako ih nemaš.


Konfučije

[ukupno]

Sreća

Postoji sreća zadovoljstava čula i postoji sreća obuzdanosti.
Od te dve, veća je sreća obuzdanosti.

Buda

[Cruz]

Ima ljudi, mada su retki, kojima ni bol ni misao ne uniste vedrinu i jednostavnost. Cak ih ucine boljim.

Mesa Selimovic

[DaDole]

Nije li dovoljan čak i samo privid da se razveseli srce što izbjegava stvarnost..
Baudelaire

[ukupno]

Ako...

Ako nije dobro, pusti ga da umre.
Ako ne umire, učini ga dobrim

Ajahn Chah

[Cruz]

Postoje duhovnosti i duhovnosti… Jedna vrsta duhovnosti može biti rezultat psihičkog zdravlja, a druga samo odraz odsustva istog. Jedna duhovna težnja nastaje kao vrhunac razumevanja života samog po sebi, dok je druga duhovnost neka vrsta skloništa pred životom.

Učitelj Sah

[Cruz]

Treba naučiti sebe voleti, neokrnjenom i zdravom ljubavlju: da čovek izdrzi sa sobom samim i ne tumara okolo. Naučiti sebe voleti - to nije zapovest za danas i sutra. Od svih veština, ona je najtananija, najprepredenija, krajnja i najstrpljivija.

Fridrih Nice

[ukupno]

Dhammu možemo uvek čuti

Ako su bića dobrog ponašanja i verni Buda-Dhammi, tada u njima nikada neće biti iscrpljene vrlina i dobrota. Uz pomoć razumevanja, uvidećemo da mi zapravo nismo daleko od Bude, već da sedimo licem u lice sa njim. Kada razumemo Dhammu, u istom tom trenutku ćemo ugledati Budu. Ako zaista vežbamo, tada ćemo čuti Buda-Dhammu bilo da sedimo u podnožju drveta, ležimo ili smo u bilo kojem drugom položaju. To nije nešto o čemu treba samo razmišljati. To je nešto što se rađa u čistom umu. Nije dovoljno zapamtiti ove reči, jer se to razumevanje zasniva na viđenju same Dhamme, ni na čemu drugom. Zato moramo biti odlučni da vežbamo kako bismo bili u stanju da to uvidimo, i tada će naša praksa biti zaista potpuna. Gde god da sedimo, stojimo, hodamo ili ležimo, čućemo Budinu Dhammu.

Ajahn Chah: Nature of Dhamma

[ukupno]

Korenje

Mi smo slični drvetu, sa korenjem, stablom i krošnjom. Svaki list, svaka grana, zavisi od korenja, koje upija hranu iz tla i šalje je nagore kako bi nahranilo drvo.

Naše telo, zajedno sa rečima i delima, čulom vida, sluha, njuha, ukusa i dodira jeste poput grana, lišća i stabla. A um je poput korenja koje crpi hranu i šalje je kroz stablo do listova i grana, tako da one mogu da procvetaju i donesu plod.

Ajahn Chah: Simply So